Dubravka Stojanović

Dubravka Stojanović (Beograd, 15. februar 1963) srpska je istoričarka i univerzitetska profesorka.

Citati

„Dominantna istoriografija nije bila naučna i kritička, već ona koja je služila svim režimima, naročito nacionalističkim. Bez obzira što je uvek bilo primera kritičke istoriografije, ona je, kako onda tako i danas, ostala na margini i vrlo nepoželjna.”

„Ne može biti dobrog patriotizma jer se on bitno ne razlikuje od nacionalizma.”

„Ne treba tražiti „dogovor oko prošlosti”, već o njoj slobodno razgovarati.”

„Vrlo je lako ljude koji su u strahu, kao i čitava društva, prebaciti u agresivno ponašanje.”

„Obe Jugoslavije su pale na tom različitom tumačenju kako ta država treba da izgleda, da li ona treba da ima dominaciju najvećeg naroda ili treba da bude zajednica ravnopravnih naroda. Taj test nije izdržala dva puta.”

„Pitanje je ko je išta naučio iz istorije i ko je išta naučio iz sopstvenog života - pođimo od sebe. Mi mitologizujemo našu istoriju - preradili smo je prema političkim potrebama trenutka, a taj trenutak traje već skoro četiri decenije. Iz celokupne naše istorije izvukli smo određene zaključke koji su vrlo opasni. Insistiramo na tome da smo najveće žrtve svih susednih naroda, da smo u svakoj situaciji bili zloupotrebljeni, da smo mi ti koji smo najviše patili tokom istorije, a da smo istovremeno mi bili najveći heroji. To je jedna smesa koja je patološka i koja je na neki način paranoidna zato što od svih stvara neprijatelje i to je, opet, najbolji način da se diktature održavaju zato što onda držite društvo kao stado. Često ponavljam - za istoriju su potrebne pobede i heroji, ali za sećanje su potrebni porazi i žrtve i to se upravo najviše zloupotrebljava.”

„Svi udžbenici u regionu su pritisnuti stereotipima o susednim narodima.”

„Nacionalizam je alatka svih vlasti u regionu.”

„Jugoslavija je bila slična današnjoj zajednici evropskih naroda pre svega po tome što su obe Jugoslavije bile mirovni projekti i države pomirenja prethodno do krvi zavađenih naroda. Stvaranje zajedničke države je bio i način da se izmire jugoslovenski narodi koji su tokom oba rata bili na suprotnim stranama. To je posebno bilo važno posle Drugog svetskog rata, zbog masovnih zločina koji su ostavili duboke ožiljke u međunacionalnim odnosima i potisnutu želju za osvetom. Jugoslavija je izgledala kao najbolje rešenje.”

„Možda Vučić misli da je Tito u Hladnom ratu, ali niti je sada Hladni rat, niti je Srbija Jugoslavija, niti je Vučić Tito.”