Dragačevski epitafi: Balkanski ratovi (1912-1913) su dragocena istorijska svedočanstva prepisana sa nadgrobnih spomenika i krajputaša podignutih vojnicima iz Dragačeva koji su 1912/1913. pali u oslobodilačkom „srpsko-turskom” i „bugarskom teškom ratu 1913.” godine.^[1]

Epitafi[uredi]

Spomenik Radojici M. Plaziniću (†1912) (Guberevci – Plazine)

Ovaj spomen sa nekolko redi

ko pročita za Srbina vredi

RADOJICU M. PLAZINIĆA

iz Guberevaca.

Poživi 22. g. svoje mladosti

kao momak i vojnik – X og puka

1. čete II bata. I – poziva

Umro u Draču ratujući sa turcima

12-jula-1912.

Bog da mu dušu oprosti

nek’ mu mirno počivaju kosti

Ovaj spomen spodiže Mu brat Tijosav

sna Milostina i sinovci^[2]

Spomenik Vučku V. Radonjiću (†1912) (Turica – Madžarsko groblje)

Ovaj spomen što kod brata stoji

saslušajte vi drugovi moji

pročitajte nekoliko redi

za Srbina svakog mnogo vredi

To je spomen dičnog mladića

hrabrog ratnika

VUČKA V. RADONjIĆA

iz Turice.

Rođen 1890 god.

Bivši voinik Komitske čete

10. kadrovački puk.

Poginu 10. IX 1912. god. u Kosovu.

Slava mu^[2]

Spomenik Matiji Iliću (†1912) (Pšanik – kraj puta)

Ovaj spomenik

pokazuje hrabrog vojnika

MATIJA ILIĆA

iz ovog sela Pšanika

koji poživi 26 God.

a za veru i otadžbinu

junački boreći se protivu Turaka

pogibe u Arbaniji kod Ljum Kule

3. novembra 1912. G.

Slava mu i Bog da mu dušu oprosti

Ovaj mu spomenik podigoše

svom jedinom sinu

njegovi roditelji otac i majka^[2]

Spomenik Mikailu Stevanoviću (†1912) (Osonica – Selište, iznad groblja)

Spomen

MIKAILA STEVANOVIĆA

koji poživi 26. God.

a pogibe 26-og novembra 1912 god.

kod Ljum-kule boreći se sa turcima

sa srpsku slobodu i Otadžbinu

Bog da mu dušu prosti

Ovaj spomen podigošemu

otac Vlajko i majka Spasenija

brat Milenko i kći Desanka

Spomenik braći Janjić – Novaku (†1912), Stojadinu (†1918) i Jovanu (†1916) (Trešnjevica)

Tri rođena brata:

NOVAK, STOJADIN i JOVAN

dični sinovi Toma Janjića iz Trešnjevice.

I to

NOVAK

vojnik 3 čete, I Bataljona, 10 puka I poziva

poginuo u borbi sa Bugarima i Arnautima

6 decembra 1912 godine u Tirani

u svojoj 23 godini.

STOJADIN

vojnik 3 čete, 2 bataljona II puka I poziva,

od dobivenih rana u borbi

na Solunskom frontu

umro je 23 oktobra 1918 godine

u Kosovskoj Mitrovici

u svojoj 23 godini.

JOVAN

vojnik II mitraljeskog odeljenja,

24 puka I poziva, pogibe u borbi sa Nemcima

14 oktobra 1916 godine kod Vele-Sela

u svojoj 21 godini...^[2]

Spomenik Milanu Matoviću (†1912) (Živica – Ljuta kruška)

Ovde ovaj spomen stoji

neka čita ko ratnika voli

MILAN MATOVIĆ

iz Živice

vojnik 1. čete 2 bat. 5 puka

pož. 23 god.

Pogibe turskog rata

u Albaniji 1912. G.

Bog damu dušu prosti

Spomen mu podiže zet

Voimir Branović iz Živice

i Ljubica^[2]

Spomenik Petru Jelušiću (†1913) (Grab, kraj puta Guča-Čačak)

PETAR JELUŠIĆ

priđi bliže mili srpski rode

ne požali truda svoga

što ćeš stati

ovaj tužni spomen pročitati

PETRA JELUŠIĆA iz Graba

dobrog i poštenog građanina

koji je izučio 4 razreda os. Škole

i 6 razreda gimnazije...

ratovao je kao komordžija I čete

I bataljona X puka I poziva narodne vojske

koji poživi 38. g.

A umrije u Tiranima

19. jan. 1913. g.

i ostavi 2 muška i 5 ženske

decembar

Ovaj spomenik podigoše sinovi

Milovan i Miloje

i supruga Stanojka^[2]

Spomenik braći Knežević – Radenku (†1915) i Tanasiju (†1913) (Vlasteljice – Kneževići)

Ratnici RADENKO I TANASIJE

braća Kneževići iz Vlasteljica

koji u balkanskom i svetskom ratu

za slobodu i ujedinjenje otadžbine

život dadoše

Blagodarni potomci podižu ovaj spomen…

za pokoj njihovih duša. Slava im

Za večiti spomen kako treba

otadžbinu čuvati i braniti.

Bog da im dušu prosti.

RADENKO

kao vojnik II poziva

ranjen i umre u vojnoj bolnici u Užicu

14.marta 1915. god. i tamo je i saranjen

TANASIJE u borbi sa Bugarima

pogibe na Drenku 18. januara 1913. god.

i tamo je i saranjen

Ovaj spomen podigoše

sinovi Vladimir i Andrija

svome ocu Tanasiju i Stricu Radenku.^[2]

Spomenik Milutinu Kovačeviću (†1913) (Dučalovići – Podovčarsko groblje)

Priđite rode te pročitajte

ovaj tužni i žalosni spomen

Svenulo je mirisavo cveće

koje nikad rascvetati neće

MILUTIN KOVAČEVIĆ

voj. stal. kadra stajaće vojske

sin Davida i Stanice Kovačević

iz Dučalovića

Milutin oženi se

i poživi sa Angelinom 5. m.

Srez Dragačevski okr. Čačanski

koji ratujući sa Turcima 1912.god.

razbole se i umre 21. marta 1913. g.

u Tiranama na Jadranskom moru.

Živio je 23 godine.

Ovaj spomen podigoše

njegovi ožalošćeni roditelji

otac David i majka Stanija^[2]

Spomenik Milutinu M. Stevanoviću (†1913) (Lis – Lazovići)

Ovde počiva telo moga dobrog brata

MILUTINA M. STEVANOVO[vića]

puka I poziva poginuo u borbi sa Bugarima

i Arnautima 6 decembra

sa neprijateljom u ratu 1913. God.

ispustio svoju plemenitu dušu

27. marta u Vezirovićima

i preneto mu telo ovde

gde je saranjeno u 25. g. svog veka.

Slava mu

Ovaj spomen podigošemu

Otac Milan brat Stevan i sinovci

napiso Stevan i Vaso

Jevtovići iz Arilja^[2]

Spomenik Čedomiru Nedoviću (†1913) (Rtari)

RATNIK

ČEDOMIR sin Matije Nedovića

koji požive 21 godinu mladosti svoje

kao štabski trubač II poljske divizije

u nesretnom ratu sa Bugarima

od strašne bolesti umre kod Paraćina

gde je i sahranjen 16. juna 1913. godine^[2]

Spomenik Tikomiru Jovičiću (†1913) (Grab, kraj puta Guča-Čačak)

Oj, Srbine, brate

i Srpkinje mile seje

priđi bliže te pročitaj

ovaj tužni spomen koji pokazuje

krabrog srpskog vojnika i junaka

TIKOMIRA JOVIČIĆA

iz Graba

koji u 27 godini svoga života

junački boreći se sa Turcima 1912. g.

i sa Bugarima 1913. god.

slavno pogibe od krvoločnih Bugara

na Drenku 18. juna 1913. god.

i tu svojim junačkim kostima

postavi granicu

Velike Srbije i Makedonije.

Večni mu pomen i slava

Pokojni Tikomir osto siroče

bez oca u 6 god. jedinac bio

i odrastao kod svojih stričeva.

Izuči osnovnu školu Tijanjsku

Bog da mu dušu prosti

Po smrti svoje ostavi za navek

ucveljenu suprugu Anku

i tri nejaka sina

Živan od 7 g.

Dragoljub od 5 g.

Stojan od po G.

koji mu ovaj spomen podigoše^[2]

Spomenik Milanu Babiću (†1913) (Kraj puta Guča-Viča)

Oj šareni spomene ladni kamene

koji svakom srce hrabriš

što ovde pokazuješ dična Srba i ratnika

MILANA BABIĆA iz Viče

Vojnika I poziva II čete I bataljona

X pešadijskog puka

koji za otadžbinu borećise sa Turcima

a u isto vreme s Bugarima ratujući

pogibe od neprijateljskih kuršuma

na Drijenku 18 juna 1913 god.

u najlepše doba mladosti svoje

u 25. god...^[2]

Spomenici Matijaševićima – Miliji (†1913) i Gvozdenu (†1912) (Đerać)

Spomen ovaj pokazuje imena dične mladosti

a njihovim roditeljima prevelike žalosti.

dva rođaka. od dva brata deca

po jednog sina imadoše i u vojsku ig opremiše

MILIJA

sin Vlaisava i Milje Matijašević iz Đeraća

vojnik... hrabro boreći se protiv Bugara

razboleose u Bugarskoj, na Crnom vru

umro 28 juna 1913 God. i tamo sakranjen

Bog da mu dušu prosti

Ovaj spomenik podigoše sinu Miliji

i čoveku Vlaisav Mileva i žena...

(Spomenik je spojen sa sledećim)

Ovaj spomen pokazuje ime dična mladića

hrabrog ratoborca ra. bo.

GVOZDENA

sina Nedeljka i Jovane Matijaševića iz Đeraća

naš mili sin Gvozden poživio je 21 god.

bivši aktivan vojnik 4 čete 1. bat. 10. pešadijskog puka

a učesnik ratova. junački gonio Turke...

tamo mu saranjeno telo 21. novembra u 1912 god.

Bog da mu dušu oprosti

Ovaj mu spomen podiže njegov otac Nedeljko

i strina Mileva...^[2]

Spomenik Tikomiru Varagiću (†1913) (Lapidarijum u Guči)

Ovaj spomenik pokazuje hrabrog vojnika

TIKOMIRA VARAGIĆA

žitelja ovog sela Krivače

i bivšeg ratoborca

u Srpsko Turskom i Bugarskom ratu,

u 1912 i 13 godini,

koji čestno poživi 25. god.

A pogibe od Bugara,

junački boreći se

na položaju Mali Govedarnik

7. jula 1913. g.

Slavamu.

Bog da mu dušu oprosti.

Ovaj spomenik spodigoše

njegova blagodarna braća

Miloje i Jezdimir

i verna mu supruga Milojka

Gradio i pisao:

Ignjat Spasojević Pšanik^[2]

Spomenik Aleksi Anđeliću (†1913) (Guča – Anđelići)

Ovaj znak pokazuje

dobrog Vojnika i ratnika

ALEKSA

sin Ranisava i Petrije Anđelić

iz Guče,

časno poživio 25. g

u borbi na drenku

boreći se s bugarima

pogibe i tamo je saranjen

7. avgusta 1913. god.

Bog da mu dušu prosti

Ovaj spomen podigoše

sin Petronije i unuk Stevan^[2]

Spomenik Milošu Zečeviću (†1913) (Kraj puta Belica-Goračići)

Sunce jarko ne sijaš jednako

svima sijaš a meni pomrča

MILOŠU ZEČEVIĆU iz Guče

kao krabrom vojniku

i koji borećise sa arnautima

za otadžbinu srpsku

i pogibe na Bisjatu 1913 god.

mladosti svoje 25 god.

Bog da mu dušu prosti

Miloš je saranjen gde je i poginuo

Ovaj spomenik podigoše

brat Krsta i majka Anđelija^[2]

Spomenik Milutinu Gavriloviću (†1913) (Kraj puta Tijanje-Zeoke)

Ovaj spomenik pokazuje našeg brata

MILUTINA GAVRILOVIĆA iz Tijanja

bivšeg hrabrog vojnika 4 čete 1 bataljona

10 pešadijskog puka stalnog kadra

koji ratova protiv Turaka 1912. god.

Poginu za dobro otadžbine

u borbi protiv Arnauta

u selu Vasjatu u Arbaniji

13 septembra 1913 g.

u 21 godini svoje mladosti

Bog da ga prosti

Spomen mu podigoše:

brat Miljko; žena Dragojla;

sin Dragiša i kćer Desanka

u 1921 g.

Pisa Đorđe V. Mitrović 16-9-[1]921 g.^[2]

Spomenik Aleksandru V. Novitoviću (†1913) (Trešnjevica)

ALEKSANDAR V. NOVITOVIĆ

iz Trešnjevice

7 jula 1913 g. poginuo je

hrabro boreći se sa Bugarima

na položaju „Gramada“ – Vlasina

u 26 god. Svoje mladosti;

A kao vojnik 3. č. I b. X-og puka I poziva.

Posle tri meseca njegovo je telo

preneto sa položaja i 12 oktombra

ovde sahranjeno.

Bog da mu dušu prosti. Slava mu...^[2]

Spomenik Vitomiru Ristiću (†1913) (Pšanik – kraj puta)

Evo spomena od kamena

radi večnog uspomena

koji prestavlja hrabrog junaka

dičnog Srba

III čete I bat. 5. prekobrojnog puka

VITOMIRA RISTIĆA iz Pšanika

koji hrabro pogibe na Vlasini

1913. God.

Bog da ga prosti

Spomen podiže žena Zorka

i mali sin Milutin

za znak groba dok je Srpskog roda^[2]

Spomenik braći Vukosavljević – Periši (†1915), Milovanu (†1913) i Velimiru (†191?) (Guča – Grotnica)

Za večnu uspomenu

i nikad ne prežaljenig

moja tri sina u ratu izginuli

PERIŠA od 25. g.

MILOVAN od 21 g. i

VELIMIR od 21 g.

sinovi pok Jovana i Krstine vukosavljevića.

PERIŠA

je kao vojni obveznik stupijo u ovaj evropski rat

u I četu I bataljona V puk konj. divizije I poziva

do evakuacije Srbije. Pri ostupanju naše vojske

umre 5. marta 1915 G. u niškoj bolnici

i tamo je saranjen kod crkve

MILOVAN

kao regrut stupijo je na branik otadžbine

u srpsko-turski - i bugarski rat

kao obveznik III čete I batal. X puka

na Koritniku poginuo je septembra 1913.G.

VELIMIR

kao regrut u ovom evropskom ratu

IV četa I Bat, XI puka pogibe kod... (oštećeno)

Krstina ovaj biljeg

podiže sinovima i sebe za života

sa unukom Krstom Vukosavljevićem^[2]

Spomenik Jelisiju Plaziniću (†1913) (Guberevci – Plazine)

JELISIJE

sin Miljka Plazinića

iz Guberevaca

poživi 40 g.

umro u Skoplju 1913.g.

Usl. rat. napora

Bog da mu dušu prosti

Spomen mu podiže naslednik^[2]

Spomenik Simeunu Tadiću (†1913) (Donji Dubac – Tadića brdo)

Ovaj spomen pokazuje krabr: ratnika

SIMEUNA TADIĆA

iz D. Dub. rođen 93 g. stupijo u rat. 1913 G.

borećise za slobodu

kao regreut. putujući preko mora

izveštaja nema.

I bog damu dušu prosti gde je daje

Spomen mu spodiže brat Miloš^[2]

Spomenik Miladinu Tadiću (†1915) (Donji Dubac – Dubravica)

Ovde je saranjen

MILADIN TADIĆ iz D. Dupca

poživi 25. g.

i učestvovaoje u ratu 1912 i 1913 g.

ranjen na Drenku

dođe kući i umre 6. aprila 1915. g.

Bog da mu dušu prosti

Spomen mu spodiže brat Jelenko

i sinovci Milomir i Dobrivoje^[2]

Spomenik Blagoju Kastratoviću (†1914) (Goračići – Jorovići)

Ovde je saranjen

BLAGOJE KASTRATOVIĆ

iz Goračića

vojnik pionjerske čete 2 poziva

Učestvovao u ratu

od 1912 g. pa do 1914 g.

a koi poživi 46 g.

i od ratnog napora razboli se

i umre 24 vebruara 1914 g.

Bog da mu dušu prosti

Ovaj spomen podiže mu

njegova supruga Stanojla

i sin Miljko.^[2]

Reference[uredi]

↑ Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено ed.). Чачак: Народни музеј.
↑ ^2,00 ^2,01 ^2,02 ^2,03 ^2,04 ^2,05 ^2,06 ^2,07 ^2,08 ^2,09 ^2,10 ^2,11 ^2,12 ^2,13 ^2,14 ^2,15 ^2,16 ^2,17 ^2,18 ^2,19 ^2,20 ^2,21 ^2,22 ^2,23 Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив.

Literatura[uredi]

Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984.
Николић, Радојко (1991). Сељакова душа на камену : (описи личности на надгробницима западне Србије). Горњи Милановац: Дечје новине. ISBN 86-367-0494-4.
Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив.
Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено ed.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.

[Камена_књига_предака-1] Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено ed.). Чачак: Народни музеј.

[Драгачевски_епитафи-2] 2,00 ^2,01 ^2,02 ^2,03 ^2,04 ^2,05 ^2,06 ^2,07 ^2,08 ^2,09 ^2,10 ^2,11 ^2,12 ^2,13 ^2,14 ^2,15 ^2,16 ^2,17 ^2,18 ^2,19 ^2,20 ^2,21 ^2,22 ^2,23 Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив.

[1]

[2]