Demijan
„Demijan: povest o mladosti Emila Sinklera“ je roman nemačkog književnika i nobelovca Hermana Hesea, objavljen 1919.
Citati[uredi]
„Želeo sam samo da živim u skladu sa podsticajima koji su dolazili iz mog pravog ja. Zašto je to bilo tako teško?”
„Ne mogu da ispričam svoju priču, a da ne stignem daleko unazad.”
„U svakom pojedincu duh je postao telo, u svakom čoveku strada tvorevina, u svakom je iskupitelj prikovan na krst.”
„Ne smatram se manje neukim od većine ljudi. Bio sam i još uvek jesam tragalac, ali sam prestao da dovodim u pitanje zvezde i knjige; Počeo sam da slušam učenja koja mi moja krv šapuće.”
„Moraš pronaći svoj san, tada put postaje lak. Ali ne postoji san koji traje večno, svaki san prati drugi, i ne treba se držati nijednog.”
„Ljubav ne moli; niti traži. Ljubav mora imati snagu da postane sigurna u sebi. Tada prestaje samo da bude privlačena i počinje da se privlači.”
„Ljudi sa hrabrošću i karakterom uvek deluju zlokobno ostalima.”
„Danas shvatam da ništa na svetu nije neukusnije čoveku od toga da krene putem koji vodi do samog sebe.”
„Svako od nas mora sam da sazna šta je dozvoljeno, a šta zabranjeno — za njega zabranjeno. Moguće je da čovek nikada ne prekrši nijedan zakon i da ostane kopile. I obrnuto.”
„Ako mrziš osobu, mrziš nešto u njoj što je deo tebe. Ono što nije deo nas samih nas ne uznemirava.”
„Svet, kakav je sada, želi da umre, želi da propadne — i hoće.”
