Vojislav Šešelj

Vojislav Šešelj

Vojislav Šešelj, srpski političar, osnivač i lider Srpske radikalne stranke.

Citati

„ Koncept Velike Srbije predstavlja smisao postojanja Srpske radikalne stranke. ”

1990

„ Jedina država Srbija koju mi priznajemo je Srbija u čijem su sastavu: Kosovo, Metohija, Vojvodina, Makedonija, Bosna, Hercegovina, Dubrovnik, Dalmacija, Lika, Kordun, Banija, Slavonija i Baranja. – (Miting na Trgu Republike, jul 1990.) ”

„ Mirko Kovač je zaslužno dobio fotoaparat u glavu da bi malo došao svesti. Mirko Kovač je izdajnik srpskog naroda zato što se uključio u Savez reformskih snaga Markovića, a tamo su samo srpski izdajnici pristupili. – Odgovor na pitanje zašto je književnik Mirko Kovač pogođen fotoaparatom u glavu. – (Na predizbornoj promociji beogradskih reformista u Domu omladine, 1990.) ”

1991

„ Smatram da je važna spremnost da se umre za otadžbinu ako je otadžbina u opasnosti. A onaj koji je spreman da umre za otadžbinu taj zna da živi. Mi Srbi pogotovo, jer smo se vekovima borili za obnovu države, znamo kako je treba čuvati. Onaj ko je spreman da umre za otadžbinu već time stavlja do znanja eventualnim neprijateljima šta ih čeka i na taj način ih destimuliše od njihovih ataka, od njihovih namera koji su protiv interesa otadžbine. Srbi su narod koga u čitavoj Evropi uvažavaju kao ratnički, kao hrabar, kao ponosan, kao dostojanstven. Srbi svojom slogom i jedinstvom dovoljno mogu da dekuražiraju sve neprijatelje. Jugoslovenstvo je jedna velika istorijska bolest srpskog naroda, a jugoslavija jedna velika naša zabluda kojoj smo svi robovali, neko više neko manje, ali se svi od nje oslobađamo, neko brže neko sporije. Ubeđen sam da ćemo u najskorije vreme da raščistimo sa Jugoslavijom. Nama nema budućnosti bez obnove, nezavisne i slobodne srpske države. – („RTS“, 1991.) ”

„ Nemamo mi ništa protiv toga da novi ustaški poglavnik Franjo Tuđman stvori svoju Nezavisnu državu Hrvatsku, ali samo zapadno od linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Osvetićemo srpsku krv i ispostaviti račun novom ustaškom pokretu za sve zločine i za milion srpskih žrtava. Iz Srbije treba da ode 100.000 Hrvata. Naprosto bez toga Srbija ne može smestiti nesrećne Srbe proterane iz Hrvatske. To je obična razmena stanovništva pod prinudom hrvatskog državnog terora. – („Politika“, 14. maj 1991.) ”

„ Ja vam garantujem, sa jednom divizijom od 10.000 četnika, da bih za 48 sati do Zagreba dopro. Razume se, zabranio bih četnicima da ulaze u Zagreb, jer bih se bojao da se ne izgube po zagrebačkim ulicama. Ipak je to veći grad! – („On“, 24. maj 1991.) ”

„ Srpska radikalna stranka duboko žali zbog prolivene krvi, naročito srpskih mladića i smatra da Generalštab JNA mora odmah da povuče sve trupe iz Slovenije, kojoj treba dozvoliti da se izdvoji iz jugoslovenske zajednice...Zašto vojska nije napala Hrvatsku? Ante Marković štedi svoje Hrvate. – („Borba“, 2. jul 1991.) ”

„ Najpre bih naredio Armiji da povuče trupe i naoružanje sa područja današnje Slovenije i omogućio otcepljenje Slovenije. Zatim bih naredio amputaciju Hrvatske i povlačenje Armije i naoružavanje na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Ukinuo bih sve organe savezne vlasti i formirao komitet srpskog nacionalnog spasa, koji bi imao sve ingerencije u vanrednom stanju do izbora za ustavotvornu skupštinu, a izbori bi se zakazali do kraja godine. To bi bilo bezbolno. Jer bi se Hrvati posakrivali u mišje rupe. To je kukavički narod, u genima su kukavice. U zapadnom Sremu 22 Srbina su potukli više od 300 ustaških specijalaca. Bosna je nesporno srpska, a kome se to od muslimanskih fundamentalista ne sviđa, moraće da pakuje kofere na vreme i da se seli. Mnogi su ovde na Balkanu platili gorka iskustva zato što su potcenjivali srpski narod. – (jul 1991.) ”

1992

„ Muslimani treba da znaju da bi za njih bilo najbolje da žive u samo jednoj državi, kao Srbi. A ako to ne žele, neka naprave svoju džamahiriju na područjima gde imaju većinsko stanovništvo, ali čak ni onda ne mogu da imaju kompaktnu celinu. Ostaće raspršeni. – („ON“, 1. mart 1992.) ”

„ Smatram da svi Hrvati treba da se sele, osim onih koji su se odazvali mobilizaciji. Hrvatima ćemo dati adrese prognanih Srba iz Zagreba i Varaždina. – („Večernje novosti“, 17. april 1992.) ”

„ Hrvate bih proterao iz više razloga. Prvi što su oni krajnje nelojalni kao stanovnici Srbije, što je ogromna većina u HDZ-u, ili u funkciji njegovih spoljnih saradnika, što sve čine da destabilizuju unutrašnje prilike u Srbiji. Oni su neposredni saradnici ustaša. Moramo primeniti retorziju prema Hrvatima, jer je Tuđman proterao 160.000 Srba. Ako su sve to uradili Srbima, šta čekaju u Srbiji? Treći razlog je što je najveći broj Hrvata koji danas živi u Srbiji, Ante Pavelić naselio u Zemunu, Slankamenu i još nekim mestima. Mi tu petu kolonu moramo suzbiti. Radili bismo to na krajnje human način. Dali bismo im adrese izbeglih Srba iz Hrvatske. To su jednostavna, čista i krajnje humana rešenja. – („Osmica“, 22. april 1992.) ”

„ Pripadnici svih nacionalnih manjina imaće ista prava koja imaju građani Srbije. Mađare pozivamo da ne slede avanturiste poput Andraša Agostona jer se neće dobro provesti. I neka ne zaborave da nema većeg inata od srpskog i većeg prkosa od srpskog. – („Borba“, 3. maj 1992.) ”

„ Dese li se u Sandžaku barikade ili nekakav muslimanski ustanak, eto tamo odmah naših dobrovoljaca prekaljenih u ratu, pa neka onda muslimani gledaju šta će i kuda će. Do Anadolije se neće zaustaviti. Neka znaju Muslimani, najžešći islamski fanatici iz Novog Pazara, Sjenice i Tutina već su izginuli kao hrvatski plaćenici ili kao Izetbegovićevi vojnici u Bosni – („Borba“, 17. maj 1992.) ”

„ Memorandum SPC-a napisan je pod pritiskom istočno-američkog vladike Hristofora Piterburškog. Ne sme se isključiti ni uloga Atanasija Jevtića, koji se već duži period ponaša kao đavolji šegrt. – („Večernje novosti“, 6. jun 1992.) ”

„ Sve ću vas pobiti kao pse, meni niko ne može da urliče! Ja ću vas srediti bando, bitange! Ja ću vas upucati, bando, što ne radite? – Napad na Šešelja od strane grupe taksista-štrajkača. (Ispred savezne skupštine, 11. jun 1992.) ”

„ Ako je Tuđman proterao do sada 300.000 Srba, šta čekaju Hrvati u Srbiji? Tim Srbima moramo negde obezbediti smeštaj. – („Politika“, 12. jun 1992.) ”

„ Ovoga puta, reagovao sam samo pretnjama. Sledeći put ću uzvratiti punom merom i neću snositi posledice za eventualne žrtve i krvoproliće. – Izjava nakon gađanja sapunom od strane demonstranata na ulazu u skupštinu Srbije (Studentski protesti, 9. jul 1992.) ”

„ Braćo Srbi i sestre Srpkinje, dočekasmo godišnjicu slobode junačkog srpskog Vukovara! Godinu srpskog ponosa, sloge i dostojanstva ali i godinu velike tuge za junacima koji su svoje živote ugradili u temelje junačkog Vukovara i koji su pali za njegovu slobodu. Kao i u svakom ratu, i u ovom oslobodilačkom ratu zapadnih Srba, pali su oni najbolji među nama! Najhrabriji, najjunačkiji – pali su oni koji su srpstvu bili najverniji. Danas, kada su najvećim delom slobodni srpska Slavonija, srpska Baranja, srpski Zapadni Srem, srpska Dalmacija, Lika, Banija i Kordun, mi Srbi imamo razloga da se ponosimo. Pritisnuli su nas velike sile sa svih strana. Svi neprijatelji srpstva udružili su se poslednjih meseci da nam dođu glave. Kasno im je. Osnovni izvor naše snage je Srbija i hteli bi Srbiji kičmu da polome. Blokiraju je, zavode sankcije, optužuju sa svih strana – hteli bi da Srbija padne na kolena i onda da zapadne srpske zemlje budu prepuštene na milost i nemilost našim tradicionalnim neprijateljima. Ali Srbiji se kičma ne može slomiti! Srbija se ne može oboriti na kolena! Srbija vas nikada neće ostaviti na cedilu i nikada neće izneveriti Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku.

Nama Srbima nije do rata. Mi ni ovaj rat nismo hteli i nismo želeli ali postoji nešto što je vrednije i svetlije od mira a to je sloboda i demokratija. Mi nećemo dozvoliti da nad srpskim narodom neko ponovo provodi genocid. Nećemo dozvoliti da Srbe vezanih ruku vode u jame, na klanice i na gubilišta! Srbin je ovoga puta spremno dočekao ono što su mu pripremali njegovi neprijatelji i ovoga puta Srbin se nije dao. Znao je da čuva i oslobađa svoje. Mi Srbi hoćemo mir i nama je najviše stalo do mira od svih susednih naroda jer smo najviše izginuli u ovom dvadesetom veku u oslobodilačkim ratovima. Ali mi Srbi ne damo svoje! Živimo slobodni i ponosni na tradicionalnim srpskim zemljama – ne damo ni pedlja tih zemalja! Hoćemo mir ali i hoćemo definitivno da se razgraničimo sa Hrvatima i drugim srbomrscima. Nećemo više nikada ni u jednu zajedničku državu. Mi hoćemo mir ali nećemo da pregovaramo dok traju sankcije, dok traje blokada. Dok su nam vezane ruke ne sme biti razgovora ni sa kim.

Braćo Srbi i sestre Srpkinje, vas najviše brine što se na čelu Savezne Republike Jugoslavije nalazi izdajnička vlada Milana Panića. Milan Panić je podvaljen srpskom narodu ali on neće dugo opstati. On neće ni jednu svoju izdajničku zamisao realizovati jer mi Srbi to ne damo. Ni Srbi iz Srbije, ni Srbi iz Crne Gore, ni Srbi iz Srpske Krajine, ni Srbi iz Republike Srpske! Njemu su dani odbrojani! Ni ove zime nijednom Srbinu, nijednom srpskom detetu ne sme biti hladno i niko ne sme biti gladan. To smo u stanju da obezbedimo a za ostalo ćemo se zajedno pobrinuti i zajedničkim snagama odoleti svim iskušenjima. Srpsku Krajinu niko nam ne može oteti dok ste vi jedinstveni i složni i dok je Srbija spremna da vam priskoči u pomoć a večito će biti spremna! Srpska Krajina ostaje naša! Živeli i opraštam se sa tradicionalim srpskim pozdravom: Srbija je večna dok su joj deca verna! Živeli! – (govor u Vukovaru na jednogodišnjici bitke za Vukovar, 18. novembra 1992.)

”

1993

„ Italijanski ministar odbrane zna da Srbi imaju rakete SS-22, koje mogu nositi nuklearne glave. Veoma su opasne i teško ih je oboriti... Sravnićemo Zagreb i druge hrvatske gradove. – („NIN“, 21. maj 1993.) ”

„ Nećemo stati sve dok ne zabranimo rad SKPJ i ne oduzmemo im imovinu koju su uzurpirali. – („Politika“, 17. oktobar 1993.) ”

„ Prvo ću vam oduzeti pasoše, a onda vas pohapsiti. – Članovima Panićeve vlade (Savezna skupština, 29. decembar 1993.) ”

1994

„ Pošto je Milošević glavni stručnjak za kriminal, i oko sebe je okupio kriminalce, on dobro zna kako se pljačka svoj narod. – („Politika“, 8. april 1994.) ”

„ Napadamo Miru Marković jer je ona Miloševićeva Ahilova peta. – (1994.) ”

„ Milošević će izdati i Kosovo i Metohiju i Rašku oblast i takozvanu Panoniju u Vojvodini. Pristaće i na odvajanje Srbije od Crne Gore. Taj moderni srpski Kaligula je u stanju da Srbiju svede i na Adu Ciganliju – („NIN“, 11. novembar 1994.) ”

„ Avione NATO-a koji su gađali Udbine navodio je Slobodan Milošević – („Politika“, 22. novembar 1994.) ”

1995

„ Po moralnim karakteristikama ova tipična feministkinja podseća na svoje uzore Rozu Luksemburg i Klaru Cetkin, ali ipak najviše na Elenu Čaušesku. Po popularnosti u svome narodu nadmašila je Prokletu Jerinu. Mislima Mire Marković najviše odgovara toaletni papir. Na njemu bi njena inventivnost, kreativnost i originalnost najbolje došle do izražaja. Njena ličnost bi naprosto bila kompletna. – („Velika Srbija“, 1995.) ”

„ Milošević će uskoro u zatvor. – („Velika Srbija“, januar 1995.) ”

„ Miru Marković je za nas srpske radikale crvena veštica sa Dedinja, nova prokleta Jerina i najveće zlo srpskog naroda. – („Borba“, 24. mart 1995.) ”

„ Najveći kriminalci u Crnoj Gori su Milo Đukanović i Momir Bulatović, a u Srbiji su Slobodan Milošević i Radoman Božović. – („Naša borba“, 11. maj 1995.) ”

„ Veoma sam radostan pre svega zbog visokog morala srpskih boraca koji su odlučni da dovrše ovu oslobodilačku borbu, da završe ovaj oslobodilački rat, potpunom srpskom pobedom. I danas sam više nego ikada ubeđen da će celo Sarajevo konačno biti srpsko. Evo sad smo ovde u srpskim Hadžićima koji su od prvog dana rata odolevali žestokim muslimanskim udarima, ali Hadžićima koji su trijumfovali u ovom ratu... Ovde je narod stvorio državu. Država je jaka, ona dobro funkcioniše i bez obzira na siromaštvo, na težak život, srpski narod Republike Srpske će trijumfovati u ovom ratu, on će pobediti. A sudbina Srpske Krajine je vezana pre svega za Republiku Srpsku, a ne za one age i dizdare sa Dedinja i budućnost Srpske Krajine je u ujedinjenju sa Republikom Srpskom. Ujedinjenje odmah, ujedinjenje koliko sutra. – (Sarajevo, 13. maj 1995.) ”

„ Iza svih kriminalnih afera u Srbiji stoji lično Slobodan Milošević. – („NIN“, 23. jun 1995.) ”

„ Milošević je najveći kriminalac i najveći srpski izdajnik. Mi, srpski radikali ćemo nastaviti borvu protiv njega i crvene veštice sa Dedinja i mi ćemo ih i srušiti. – („Naša borba“, 4. avgust 1995.) ”

1996

„ JUL okuplja samo najgore kriminalce. Član JUL-a jednako je kriminalac. – („Argument“, 8. mart 1996.) ”

„ Bolje da se mi u Skupštini potučemo pet puta godišnje nego da to narod radi na ulicama, jer se to ne može kontrolisati. Jaje kao sredstvo političke borbe može nam biti simpatično, ali kamen ne može. Slobodan Milošević je svojim govorom na kontramitingu pokazao da ne razume situaciju u Srbiji i povlači poteze političkog očajnika. Radikali bi podržali studente da su oni istakli zahteve koji se odnose na njihov standard i uslove studiranja, a sa tog stanovišta opravdaniji su nam protesti Koalicije „Zajedno“ nego studentski. Studenti ne mogu imati našu podršku dok aplaudiraju Ivanu Đuriću. – Zbog sukoba na ulicama Beograda („Blic“, 27. decembar 1996.) ”

1997

„ Mene ne možete isprovocirati u studiju bilo šta da uradite, ali za ovo ćete platiti (nakon što ga je Barović gađao čašom). U samoodrbrani sam ga jednom onako odalamio, ne suviše jako, međutim našla se slučajno neka kora od banane na podu, on se okliznuo o tu koru i smandrljao niz stepenice. Opasne su kore od banane (odgovor na pitanje o dešavanjima posle emisije). – TV duel sa advokatom Nikolom Barovićem („BKTV“, 14. jul 1997.) ”

1998

„ Mi smo protiv autonomije Kosova. Mi smo za autonomiju Albanaca, albanske nacionalne manjine u našoj zemlji. Mi ćemo Albancima da pružimo kulturnu autonomiju koja se odnosi na kulturu, obrazovanje, zdravstvo, penzijsko i socijalno osiguranje. – („Studio B“, mart 1998.) ”

„ Vrlo normalno ću da sarađujem sa svim ljudima koji su u vladi i sa svima u vrhu naših koalicionih partnera. To kako smo se međusobno sukobljavali i ko je više, ko manje bio u pravu dok nije stvorena vlada narodnog jedinstva, to je stvar koja se prepušta istoričarima. To što smo ušli u vladu narodnog jedinstva podrazumeva da je 24. mart za nas nulta tačka od koje počinje zajednički rad, i to podrazumeva da ne ulazimo u rasprave ko je šta ranije radio, kako se ko ranije ponašao i kakvi su nam bili međusobni odnosi ranije. Drugo, političari ne smeju da budu sujetni ljudi, političari ne smeju da budu zlopamtila, političari ne smeju da budu ljudi isuviše uskih i emotivnih shvatanja. Političari treba da budu širokogrudi i teleološki (ali insistiram da precizno to objavite, ako ovaj deo intervjua objavite, da ne bude teološki, pošto me to ne bi iznenadilo), dakle ciljno da usmeravaju svoje političko delovanje. Delovanje nam je ispravno ako realizujemo cilj, delovanje je neispravno ako ga ne realizujemo. – („NIN“, 2. april 1998.) ”

„ Ja znam da ste vi želeli da se ne formira ova vlada i da se stvori što dublja kriza u državi. To što ste vi želeli, želele su i Nemačka i Amerika. Tempirali ste pritiske na Kosovu i Metohiji, računajući da neće doći do formiranja vlade, i tu je prljavu igru igrao Vuk Drašković u ubeđenju da se socijalisti neće usuditi da prave koaliciju sa radikalima... Kad god je Slobodan Milošević bio u dobrim odnosima sa Amerikancima i vi ste s njim bili u dobrim odnosima. Vi ste ga podržavali a ja sam trunuo po zatvorima. Kad god su Amerikanci i Nemci, uz vašu i Draškovićevu pomoć pritiskali Slobodana Miloševića, ja sam onda hteo da pomognem ne njemu nego Srbiji, jer znam šta bi se desilo da on padne sa vlasti a da vi dođete na vlast. To bi bila najveća tragedija za Srbiju. – TV duel sa Zoranom Đinđićem (emisija „2 u 3“, 4. maj 1998.) ”

„ Ne može nama nijedna strana sila da diktira gde ćemo razmeštati policiju na Kosovu i Metohiji. Policija treba da bude koncentrisana svuda gde su teroristi. – (septembar 1998.) ”

„ Lično sam se založio jedino da profesor Vojin Dimitrijević ne doživi takvu sudbinu, jer bi se njegovo odsustvo bitno osetilo na Pravnom fakultetu. Očekujem da će se profesor Dimitrijević popraviti na oktobarskom ispitnom roku. – Povodom štrajka zbog koga je bio suspendovan. (18. septembar 1998.) ”

„ Milošević se pre potpisivanja sa Holbrukom konsultovao sa mnom i još nekim političarima. Srpska strana je morala da učini neke minimalne ustupke koji ni na koji način ne dovode u pitanje zaključke Savezne i republičke skupštine. Jedan od ustupaka je i prihvatanje 2.000 posmatrača OEBS-a, a da naša zemlja pri tom ostane još uvek izvan te institucije. Posmatrači mogu slobodno da ulaze u sve institucije na Kosovu, ali će im biti zabranjen ulazak u prostorije naše stranke. Prihvatili smo i avione koji će nadgledati situaciju na Kosmetu, ali to nisu borbeni avioni, tako da ne predstavljaju nikakvu opasnost po državu. Zabrana će trajati sve dok Vlada ne ukine stanje neposredne ratne opasnosti. Potpisani sporazum ne znači i prekidanje takvog stanja jer znamo da mnoge članice ne žele dobro našoj zemlji i praviće nam razne spletke. Zbog toga će u novom Zakonu o informisanju, između ostalog, stajati i trajna zabrana Glasa Amerike, Bi-Bi-Sija, Slobodne Evrope i drugih koji vode propagandno-psihološki rat protiv naše zemlje. – („Glas javnosti“, 16. oktobar 1998.) ”

„ I da smo terali zeca, isterali vuka, to se vidi i po ovome napuštanju poslanika SPO, a vidi se i po ponašanju stranih inspiratora, finansijera ove žute, izdajničke štampe. Havijer Solana, koji je odlučivao o bombardovanju Srbije, o ubijanju srpske dece, srpskih žena, srpskih civila, o rušenju Srbije, došao je ovde da pomaže slobodu štampe. Šta će njemu sloboda štampe u Srbiji, ako već namerava da uništi Srbiju? A još nije odustao, videćete kako će se stvari dalje razvijati, još će biti pritisaka, pretnji i još će biti mnogo opasnosti nad našom zemljom, to unapred možemo da zaključimo. Ne treba Havijeru Solani sloboda štampe u Srbiji, njemu treba nesmetana mogućnost da deluje sa svojim ekspertima za specijalni psihološki rat. U Srbiji deluje peta kolona kroz pojedine medije, kroz „Dnevni telegraf“, kroz „Danas“, kroz „Vreme“, kroz „Našu borbu“, kroz „Radio B92“ itd. Šta to znači kada šef jednog moćnog vojnog pakta, najmoćnijeg u savremenom svetu, dođe u Beograd i postrojava novinare? On se postavlja u ulogu njihovog glavnog i odgovornog urednika. Glavni i odgovorni urednik „Vremena“ i „Naše borbe“ i „Danasa“ i drugih sličnih listova je Havijer Solana. Mene samo iznenađuje, kada već dolazi sa novcem, kada dolazi sa svojom zaštitom, zašto tim urednicima, tim novinarima nije podelio i činove, pa da znamo da je Veran Matić general–lajtnant NATO, da znamo da je Ćuruvija podnarednik NATO, da je Grujica Spasović, dijete Grujica, major NATO i slično. To me uopšte ne bi iznenadilo, jer oni podnose izveštaj redovno svojim gazdama i za to što rade dobijaju novac i mi imamo podatke da dobijaju novac i o tome otvoreno govorimo – (Skupština Srbije, 20. oktobar 1998.) ”

„ Članovi SRS-a nemaju nameru da putuju u te zemlje dok su im na vlasti ovakve govnarske vlade. – Komentar povodom zabrane putovanja u zemlje Evropske unije („Blic“, 18. decembar 1998.) ”

1999

„ Mi, slovenski narodi moramo se udružiti, ujediniti i zajedničkim snagama suprotstaviti mondijalističkom zlu. U nas su sad upereni pogledi čitavog čovečanstva. – Šef jugoslovenske parlamentarne delegacije na parlamentarnoj Skupštini saveza Rusije i Belorusije („RTS“, januar 1999.) ”

„ Ne prihvatam da je bilo koji sveštenik bliži Bogu od mene. – („TV Palma“, februar 1999.) ”

„ Ako dođe do bombardovanja NATO-a, ako dođe do američke agresije, mi Srbi ćemo prilično stradati, ali Albanaca na Kosovu neće biti... Ja sa ovog mesta upozoravam sve susedne države da se ne igraju vatrom. Koja susedna država dozvoli napad s njene teritorije na Srbiju, naći će se u ratu sa srpskim narodom. Ako i jedna američka puška zapuca na Srbiju i srpski narod, garantujemo da od makedonske države ništa neće ostati. – (Miting Srpske radikalne stranke, Hala „Pinki“, 27. februar 1999.) ”

„ Dragi brate Panki, Cela Srbija je oduševljena lekcijom koju ste očitali engleskim okupatorima. Tvoj junački postupak prava je zaloga srpsko-makedonskog prijateljstva. – Pismo poslato Saši Kainovskom Pankiju, vlasniku restorana iz Skoplja, koji je sa grupom ljudi pretukao 22 britanska komandosa iz sastava snaga NATO stacioniranih u Makedoniji. (11. mart 1999.) ”

„ Američke interese uništavaćemo na svakom koraku. – Konferencija za novinare (septembar 1999.) ”

„ Nebojša Popov je Srbin po meri Ante Pavelića. U poslednjih 12 godina je neprekidno Ustaše pomagao...Došli ste pijani u studio, a sa pijanim čovekom ne vrede nikakvi argumenti...I Hitler je počeo sa razbijanjem čaša u minhenskoj pivnici (Nakon što je Popov razbio čašu u studiju). – Emisija sa Nebojšom Popovim ”

„ Onaj ko neće da plaća struju bonovima, može da ih iscepa i na tome mu hvala. – Konferencija za novinare (septembar 1999.) ”

„ Inflacija je opet uzela maha, ali ubeđen sam da ćemo je držati pod kontrolom. Mi smo rat dočekali sa ukupnom novčanom masom od deset milijardi dinara, a sada imamo 14 milijardi dinara. Morali smo nešto novca da doštampamo, jer ko bi finansirao sve ove radove. Inflacija vam tu dođe kao jedna vrsta poreza. Imate sto dinara u džepu, inflacija vam to obezvredi, pa imate 80 dinara. Ne sme se dozvoliti hiperinflacija, sada smo zaustavili i više neće biti štampanja. – („Blic“, 19. oktobar 1999.) ”

„ To što su neki novinari prebijeni je rizik profesije. Jedan broj novinara prosto čezne za pendrekom. – Konferencija za novinare (oktobar 1999.) ”

„ Oni koji budu trošili između 600 i 900 kilovata mesečno nemaju razloga za zabrinutost, jer će biti najzaštićeniji cenom, ali će oni koji troše 2.000 kilovata, masno platiti utrošak, a to i nisu prosečni građani i ne treba ih mnogo žaliti. – („TV Palma Plus“, oktobar 1999.) ”

„ Zašto bi mi razmišljali o eventualnim zajedničkim kandidatima za izbore koji nisu ni blizu, niti ima razloga da se održe dok ne istekne mandat sadašnjem predsedniku? Sutra ćete me kandidovati za predsednika Amerike. – Da li će biti predsednički kandidat levice i radikala? (konferencija za novinare, novembar 1999.) ”

„ Ne mogu mediji da objavljuju da smo nekoga ubili, da smo organizovali atentate, ako nismo. Možda i jesmo, ali gde su dokazi. – Konferencija za novinare (decembar 1999.) ”

„ Ništa se nije desilo u našoj zemlji što bi iziskivalo vanredne izbore a mi nećemo da budemo Deda Mrazevi. – Konferencija za novinare (decembar 1999.) ”

2000

„ Dok mi iz vladajućih stranaka brinemo o obnovi Srbije, ponovo podižemo mostove, pruge, puteve i fabrike, dok ulažemo maksimalan trud u ekonomskoj i socijalnoj sferi i narod nam u tome pomaže, marginalne proameričke političke stranke služiće nam za uveseljavanje i razonodu u retkim trenucima odmora. – („Borba“, januar 2000.) ”

„ Adekvatno ćemo reagovati na osnovu ustava i zakona svim sredstvima koje nam stoje na raspolaganju u odbrani svoje zemlje.

Protiv svih onih koji su instrumentalizovani od strane zapadnih zemalja. Protiv svih, a možda i protiv Vaše novine. Vi ste iz "Novosti", je l' tako?

A, iz B292. Šta je to, ja nisam ni čuo, je l' to registrovano? Ministre, je l' postoji to? E, protiv svih onih koji deluju po instrukcijama Zapada, koji primaje pare od Amerikanaca i njihovih saveznika da deluju protiv SRJ, na adekvatan način. Adekvatan način ćete iskusiti u praksi. Jer, ovde više rukavica nema, ovde je sad sve kristalno jasno, i ko se sablje hvata, može od sablje i da pogine – to treba svi da imate u vidu. Ne mislite valjda da ćemo mi dozvoliti da nas ubijate kao zečeve, a da ćemo mi Vas da tetošimo ovde i uzgajamo u saksijama. Vodite računa o tome. Vas, sa B92 i ostalih izdajničkih ekspozitura. Ne mislite valjda da ćete vi preživeti našu eventualnu likvidaciju. Grdno se varate. Ima li još pitanja? – Konferencija za novinare („B92“, 10. februar 2000.)

”

„ Vama bi trebalo da je odavno poznato da se ja ničega ne plašim, apsolutno ničega.

Pa, vidite da nisam povređen. A što bih se ja plašio? Trebalo bi Vi da se plašite. Radite za izdajničko glasilo...

A, nije izdajničko glasilo – dobro. Vi posle dokazujte da nije.

Posle nečega. Videćete Vi čega. Samo nema više u rukavicama ništa. Vi, državnike ovde da ubijate kao zečeve, a da budete sigurni – varate se, suviše se varate. Sad više nema u rukavicama ništa. Ko radi za Amerikance, moraće da snosi posledice. Kakve posledice? – Najgore moguće. Radite protiv svoje države, plaćeni ste američkim parama da uništavate svoju državu. Vi ste izdajnici, vi ste najgori. Nema ništa gore od vas! Vi ste gori od bilo kakvih kriminalaca!

E, to je vrlo tačno. To je potpuno tačno. Vi ste izdajnici jer primate pare od Amerikanaca i uvek ste primali pare od Amerikanaca. Vi ste isti – i oni koji su primili pare da ubiju ministra odbrane i Vi koji ste plaćeni da propagandno delujete protiv svoje zemlje, isti ste, isti ste zločinci. Istraga će utvrditi da Vi dobijate pare od onih koji su bombardovali našu zemlju – u to sam apsolutno ubeđen, jer oni zvanično podnose izveštaj koliko Vam daju para. I Vi ste isti.

Među Vama koji radite za strane obaveštajne službe tražimo ubice. Vi ste saučesnici ubistva. Vi ste isti. Ne mislite valjda da ste Vi novinari neke svete krave? Ima krava među Bama, doduše, ali niste svete. Jeste ubice. Ubice ste svog naroda i svoje države, potencijalne. Da, Vi koji radite za Amerikance – Vi iz "Danasa", Vi iz B92, Vi iz "Glasa javnosti", iz "Novosti", Vi iz "Blica". Vi ste izdajnici srpskog naroda, svesno radite u korist onih koji su ubijali srpsku decu. Svesno radite, prodane ste duše – to ste Vi! – Konferencija za novinare („B92“, 10. februar 2000.)

”

„ Vi znate gospodine Iliću ko je prvi čovek Srpske radikalne stranke, i drugi i treći, i četvrti i peti, sedam-osam ljudi iz najužeg rukovodstva. Ima li ijedna opoziciona stranka gde se zna drugi čovek? Znate li ko je drugi čovek u stranci Vladana Batića. Znate li ko je drugi čovek u stranci Nenada Čanka. Ne znate, negde se pojavi drugi čovek, ali ga brzo eliminišu, likvidiraju iz stranke. Lider sistem takozvani Firer princip, on je u teoriji poznat. Ovo nije ništa pežorativno što sada govorim, čovek stranka neprikosnoveno odlučuje o svemu. I kakvu budućnost nudi Srbiji? Demokratsku budućnost. Tu demokratske budućnosti nema. – Emisija sa Batićem, Ilićem i Čankom („TV Palma – Obračun ispod Palme“, 1. maj 2000.) ”

„ Posle deset godina sankcija, blokada, ratova i bombardovanja, dvehiljadite godine Srbiju je zadesila najveća istorijska tragedija, kosmička kataklizma. Nestrpljiva, ta široka reka Srbija, velika kao Dunav, moćna kao Volga, uskomešala se, zatalasala se, uzburkala, i sa svoga dna podigla najsmrdljiviji mulj, ološ, šljam, na površinu. I taj smrdljivi mulj, šljam i ološ preuzeo je vlast u Srbiji. – (Miting SRS, 25. septembar 2000.) ”

2001

„ Vuk Obradović je kriv što mu Dragoljub Marković nije sagradio kuću u Banovcima kao Zoranu Đinđiću. Ja sam ovde već govorio o toj kući. Izlazio Čedomir Jovanović i govorio: „Ima prava Zoran Đinđić da sagradi kuću svojim parama“, a posle više dana izlazi Đinđić u javnost i kaže: „Ko nađe kuću njegova je“. E ja sam našao Đinđićevu kuću u Banovcima, evo fotografija te kuće. Ja sad tražim od Đinđića da mi preda tu kuću. U pravu postoji nešto što se zove „Javno obećanje nagrade“. Ja sad imam pravo da tužim Đinđića jer je on javno obećao ko nađe tu kuću biće njegova. Sad ću da imam dve kuće. – (Skupština Srbije, 1. jun 2001.) ”

„ Pištolj može jednom da vas likvidira i gotovo, a ono drugo može više puta da vas opali a vi sve više želite... Nikada na studente nisam potezao pištolj, već na rulju koja je htela da me linčuje. Studenti su na fakultetu, kad izađu sa fakulteta oni su građani i ne mogu biti povlašćeni u pogledu njihovog ponašanja. Rulja se ponovila, posle 5. oktobra, ne znam koji dan, napali su me pred skupštinom, bilo je dovoljno da se ispali jedan metak i oni su se razbežali. Rulju uvek čine kukavice, rulja je jaka kada je u čoporu... Ne daj mi bože takve vlasti gde su u parlamentu samo fakultetski obrazovani ljudi, država bi brzo propala... U američkom kongresu je obelodanjeno da je 77 miliona dolara dato da bi opozicija promenila vlast... On (Kusturica) je mene izazivao na dvoboj a ja sam nudio da jedan kriminalac „Lale Robija“ izađe mesto njega jer bi se ustručavao da upucam Kusturicu. Uvek sam se pitao kako se osećao oficir Dantes koji je ubio Puškina. – U emisiji sa Biljanom Vilimon u vezi seksualne afere Vuka Obradovića („TV Pink – Klopka“) ”

2003

„ Bio bih duboko nesrećan kada bi taj svetski cirkus prošao bez mog direktnog učešća. Jedva čekam da odem u Hag, što pre i u bilo kom svojstvu. Moj životni cilj nije da mirno umrem u krevetu, već da ostavim neko delo po kojem će me se sećati pokolenja. Hag je za tako nešto idealna prilika. – (14. februar 2003.) ”

„ Nikolić je jedini kandidat za zamenika predsednika stranke na današnjem Kongresu. Radiće ono što sam ja radio. Ne mislim ja da se strankom može upravljati sa tolike udaljenosti niti da upravljam strankom iz Haga, ali pretpostavljam da će neki moj savet biti koristan. – („Blic“, 22. februar 2003.) ”

„ Ako sam doprineo da se sukob među mafijašima produbi, između Čumeta i Spasojevića i tako dalje, ja se na to ponosim. Jer za jedno društvo nema ništa bolje nego kad se kriminalci međusobno sukobe. Ali da sam naručivao nečije ubistvo, to su grozne izmišljotine. Ja sam se lično obradovao kad sam čuo da je Đinđić poginuo, da je Đinđić mrtav. Ovde sam se u zatvoru obradovao, stavio do znanja svoj okolini. Jer je Đinđić veliki izdajnik srpskog naroda i veliki kriminalac, najveći u Srbiji, zaslužio takvu sudbinu. Meni je žao njegove porodice, njegove dece što su ostale bez oca, kao što mi je žao i Spasojevićevog deteta što je ostalo bez oca. Ali, što se tiče kvalifikacija ko je veći kriminalac, Đinđić je bez premca. – (Saslušanje u Haškom tribunalu o ubistvu Zorana Đinđića, 4. avgust 2003.) ”

2008

„ Braćo Srbi i sestre srpski radikali,

Članovi Centralne otadžbinske uprave!

Pozdravljam sve članove koji su ostali dosledni ideologiji srpskog nacionalizma, antiglobalizma i rusofilstva.

Ova sednica se održava u trenutku koji je sudbonosan, ne samo za Stranku, već i za Srbiju.

Njene posledice će se odraziti ne samo na našu stranku i Otadžbinu, već i šire!

Ovo je sukob između dveju ideologija: s jedne strane je ideologija Srpske radikalne stranke, a s druge strane je prozapadna ideologija.

To nije nikakva navodno mekša, reformisana ideologija Srpske radikalne stranke, to je ideologija koja je identična ideologiji koju zastupa Demokratska stranka, ako tu uopšte i ima bilo kakve idelogije.

U stvari, nju određuju: Brisel, Vašington, činovnici stranih ambasada i oligarsi – Mišković i Beko.

Već godinama upozoravam rukovodstvo Stranke da strane obaveštajne službe ne miruju i da će pokušati da unište Srpsku radikalnu stranku.

Zato ovo nije lični sukob. Ovo je sukob dve suprotstavljene ideologije.

Ovo je sukob slobodarske ideologije Srpske radikalne stranke, protiv ideologije vazalnog odnosa, koja će dozvoliti, zarad lične koristi, da Brisel, Vašington i tajkuni unište budućnost naše otadžbine, da je u potpunosti ekonomski oslabe i teritorjalno rasparčaju. Evropska unija otima deo naše teritorije, a oni kažu to je prihvatljivo.

Ako sada pokleknete, budite uvereni da će naši potomci uskoro raditi kao slabo plaćena radna snaga u našoj i u zemljama Evropske unije kao Bugari, Rumuni i Poljaci, čiju je ekonomiju Brisel upropastio, i da će nas se stideti.

Mi želimo da budemo ravnopravan partner u EU bez uslovljavanja, sa Kosovom i Metohijom u sastavu Republike Srbije.

Ako ostanete dosledni, ima nade za Srbiju.

Uz rusku pomoć i pomoć drugih jakih slobodarskih i prijateljskih zemalja možemo da stvorimo stabilnu i ekonomski jaku državu, koju će uvažavati u celom svetu!

To je realnost, ostalo su patetične fraze. Fraza da hoćemo i na Istok i na Zapad, da je Srbija kuća sa dvoje vrata, je neodrživa. Srbija nije železnička stanica. Mi govorimo samo istinu i ne ponašamo se kao političke prostitutke.

Naravno, marionetska grupa će vas ubeđivati u suprotno – da se može sedeti na dve stolice, da oni misle na budućnost i vaše dece, a ne samo svoju i slično.

Ali, ako iskreno i hrabro preispitate svoja osećanja i savest, znaćete da to nije istina! Znaćete da pokušavaju da opravdaju svoju izdaju.

Braćo i sestre, ja sam svoj izbor odavno napravio.

Nikada se neću pomiriti sa tim da zapadne agenture i tajkuni koji su njihov finansijski instrument vode ovu stranku.

Nikada se neću pomiriti sa onima koji otimaju Kosovo i Metohiju i rastaču nam zemlju.

Ne može biti pomirenja između mene i marionetsko-izdajničke grupe, koja želi da promeni ideologiju stranke u trenutku kada nam ubijaju ljude na demonstracijama, isporučuju srpske glave, a Evropska unija nastavlja da postavlja nove uslove, i zahteva izvršenje novih naloga, koji vode ka urušavanju našeg suvereniteta i teritorjalnog integriteta.

To rade upravo sada, na glup i primitivan način, ne uviđajući u svojoj pohlepi, da je Rusija ponovo stala na noge i da želi da pomogne Srbiji, ekonomski i politički, i na svaki drugi način, ne uviđajući da su se posle osam godina dosovskog mraka, stekli uslovi za vaskrs Srbije!

I upravo sada, kada je trebalo pojačati napore za oslobođenje Srbije, oni hoće da promene ideologiju Stranke, koja se očuvala i u težim okolnostima. U tome nikada neće uspeti, ideologija Srpske radikalne stranke je besmrtna.

Smisao moga života je u borbi za slobodu moga naroda, za odbranu njegovih nacionalnih vrednosti, u borbi za istinu o mome narodu. Oni koji su hteli da slede taj put priključili su se Srpskoj radikalnoj stranci. Nikada nikoga nisam obmanjivao da je to lak put, ne obmanjujem ni sada.

To je najteži put, jer srpski narod ima tešku i nesrećnu istoriju, istoriju punu iskušenja. Imao je veliku šansu da u srednjem veku izraste u red najvećih evropskih naroda. U vreme Nemanjića bilo je Srba koliko i Engleza. A onda se desilo ono što nas je uvek pratilo kao najveća nesreća: nesloga, nejedinstvo. Posle smrti cara Dušana carstvo se podelilo. Velikaši su više snage gubili u međusobnim sukobima i ratovima nego odupirući se spoljnim neprijateljima. Ta nesloga je glavni krivac propasti srpske carevine. Ona se i kasnije pojavljivala kada nam je bilo najteže, kao što se i danas dešava. U svakom novom izazovu dolazilo je do izdaje. Upravo kao i danas.

Oni vam nude lakši put, ali po koju cenu? Lažu vas i obmanjuju da granice nisu važne jer one navodno nisu važne u Evropskoj uniji. Ako izgubimo teritoriju, ko smo i šta smo?! I gde je kraj toj otimačini?! Bez države nemamo ni slobode. Mi se sada nalazimo u jednoj od najtežih borbi za očuvanje otadžbine.

O onima koji pokušavaju da unište ideologiju srpskog nacionalizma ne želim da govorim, o njima će dovoljno reći vreme i istorija. Mogu da se poslužim Eshilovim rečima – Nikada ne bih svoju muku menjao za njihov slugeranjski posao.

Braćo i sestre srpski radikali,

Na vama je danas velika odgovornost.

Birajte – ili Srpska radikalna stranka ili marionetska prozapadna grupa.

Ja verujem u vas. Kada danas odbranimo Srpsku radikalnu stranku i njenu ideologiju, to će biti velika pobeda za Srbiju.

Živela Srpska radikalna stranka!

Živela Velika Srbija! – U pismu koje je pročitano na sednici Centralne otadžbinske uprave SRS-a (11. septembar 2008.)

”

„ Velika me je sramota što je Tomislav Nikolić godinama uživao moje neograničeno poverenje, čak toliko poverenje da sam mu omogućio da bude glavni šef tima za pomaganje moje odbrane i utoliko je moje razočaranje veće. Sud ne sme da se rukovodi Nikolićevim izjavama u srpskim medijima, jer je to čovek koji je izgubio svaki moralni kriterijum. Haški tribunal i Tomislav Nikolić zajedno rade protiv mene, tužilaštvo može Nikolića da uzme kao svedoka i dovede ga u sudnicu kako bi ta saradnja bila ovde maksimalno manifestovana... Sa Nikolićem je gotovo u svakom pogledu. – (U Haškom tribunalu, 23. septembar 2008.) ”

„ Po instrukcijama američke i britanske obaveštajne službe, Nikolić i Vučić vode kampanju da sam ja naložio njihovu likvidaciju i da sam dao nalog da se na njihovim skupovima izazove krvoproliće. – (U Haškom tribunalu, 5. novembar 2008.) ”

2011

„ Pune četiri godine sam robijao sa Slobodanom Miloševićem. Od januara 2004. do februara 2005. godine nalazili smo se u istim zatvorskom bloku. Satima smo se družili. Iako smo dugi niz godina bili često nepomirljivi politički protivnici u zatvoru smo se zbližili i postali, uveren sam iskreni lični prijatelji. – Pismo povodom desetogodišnjice izručenja Slobodana Miloševića u Hag (25. jun 2011.) ”

O Šešelju:

„On mene mrzi zato što sam Musliman – rekao mi je – on mrzi naciju kojoj ja pripadam, on je nacionalista i to je suština. – (1980.)”

— Hamdija Pozderac (učesnik Narodnooslobodilačke borbe i društveno-politički radnik SFR Jugoslavije)

„Šešelj je dobio 6.686 glasova. Za kandidata Socijalističke partije Srbije Radoša Karaklajića glasalo je 1.663 birača. Prema podacima opštinske izborne komisije Rakovice juče je glasalo samo 8.552 birača, što je 30,6 odsto biračkog tela, ali po izbornom zakonu u drugom krugu glasanja nije neophodno da na birališta izađe najmanje polovina upisanih birača. – („Politika“, 1. jul 1991.))”

„Od svih opozicionih političara najviše cenim Šešelja, jer se njegova stranka ne finansira iz inostranstva i ne menja politiku od danas do sutra. – („Ilustrovana Politika“, 1992.)”

— Slobodan Milošević (Predsednik Republike Srbije i lider Socijalističke partije Srbije)

„Teško Srbiji sa Šešeljem. – (1992.)”

— Jovan Rašković (psihijatar, akademik, osnivač Srpske demokratske stranke u Hrvatskoj)

„Šešelj je u stvari hrvatski izrod.”

— Mihailo Marković (srpski filozof marksisitičko humanističke orijentacije i član SANU-a)

„Protiv Šešelja su sva sredstva dozvoljena. – (U razgovoru sa Slobodanom Miloševićem, 1997.)”

— Robert Gelbard (specijalni predstavnik predsednika SAD za Balkan)

„Uopšte nisam seo u Šešeljevu fotelju. Šešelj je predsednik stranke, ali ja iza toga ne smem da se zaklanjam. Preuzeo sam da vodim stranku, to ne znači da sam ja predsednik i da Šešelj ne odlučuje o svemu. Ali neću da se sklanjam, neću da se krijem. Znam ja gde mi je mesto, zato što sam za razliku od drugih političara svestan da sam imao predsednika koji je u svemu bolji od mene. I koliko se god trudio, radio i čitao nikada neću moći da ga dostignem. Kad sam toga svestan, onda je sve drugo lakše. – („Blic“, 3. mart 2003.)”

— Tomislav Nikolić (Srpski političar)

„Optužili su Vojislava Šešelja. Optužili su najboljeg među nama i mislili su da će biti malo ljudi posle toga, koji će smeti da ga pominju, da dozvole da ih vodi, da nastave ono što je on započeo. Da vas ne ubeđujem koliko puta dnevno pomislim na Vojislava Šešelja, ponosan sam što sam u 39. godini ponovo dobio brata i što se taj brat zove Vojislav Šešelj. Nekad mi dođe da ga naljutim, da se sklonim negde gde me niko ne vidi i da se pridružim hiljadama majki i sestara koje ponekad zaplaču za njim. Ali za junakom, za herojem, za takvim čovekom, ne smete nikada ni jednu suzu da pustite. Nije Hag znao sa kim ima posla. Lomi ga ovo što se sa Srbijom dešava, ali ga diže ovo što radi Srpska radikalna stranka, to mu je i uteha i spas i motiv za borbu. Mislili su da će ga skloniti iz politike, kao da možete skloniti Šešelja iz politike, kao da možete da sprečite Vojislava Šešelja da predvodi srpski narod. Vojislave, ova Srbija te podržava, i da je velika kao Amerika i takva bi te podržavala. Vojislave, bori se do kraja za nas ne brini. – (Miting u Sava centru, februar 2005.)”

— Tomislav Nikolić (Srpski političar)

„Vojislav Šešelj je već sada pobedio i ušao u najveći deo srpske istorije, šta god da se u Hagu dogodi. Nadživeće nas Vojislav Šešelj, a deca u Srbiji će ponosno izgovarati njegovo ime. – Miting SRS-a povodom štrajka glađu Vojislava Šešelja. (Ispred američke ambasade, 8. decembar 2006.)”

— Tomislav Nikolić (Srpski političar)

„Više je nego očigledno da je vojvoda Šešelj još idol većine Srbijanaca. Naličje njihove spremnosti na dobrosusedske odnose poznajem još iz detinjstva. Katarze nije bilo i ne naslućuje se. Ipak, podigao bih svoj glas i da se njegov štrajk glađu prekine. – („Jutarnji list“, 16. decembar 2006.)”

— Slobodan Novak (hrvatski pisac)

„Svojom snagom i odvažnošću na početku kafkijanskog procesa u Hagu sve nas je postideo. Uveren sam da je njegova borba, u stvari, borba za Srbiju i njenu budućnost. – Povodom Šešeljeve knjige „Rasturanje Haškog tribunala“ (2008.)”

— Aleksandar Vučić (srpski političar)

„Samo lud čovek može da zagovara rat. Mislim da Šešelj nikada nije bio takav, osim ako čovek mora da se brani, da brani svoju kuću. Onda je to rat. Ako ne budete pucali, pucaće onaj drugi na vas...Onaj princip, ko nije sa mnom taj je protiv mene, moglo bi se reći da je tome Šešelj ostao dosledan...Šešelj brzo misli, brzo piše, mislim da se nekada kajao što je nešto rekao ali se nikada nije povlačio. – (emisija „Raspakivanje“, 30. novembar 2011.)”

— Gojko Đogo (srpski pesnik i pisac)

„On izvanredno manipuliše rečima, on je sjajan govornik. Direktno ide da diskredituje svog protivnika, da ga etiketira, da ga uvredi. On se ne libi da opsuje – (emisija „Raspakivanje“, 30. novembar 2011.)”

— Žarko Trebješanin (psiholog)

„Ne postoji sastanak koji se tiče Haga, a da ne spomenem taj slučaj Vojislava Šešelja! Čak mi je u jednom trenutku tužilac Serž Bramerc u polušali rekao: Da nije vama Šešelj potpredsednik stranke? – („Kurir“, 30. novembar 2011.)”

— Rasim Ljajić (predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom)

Unutrašnje veze

• Srpska nacionalna ideologija
• Vojislav Šešelj kao svedok na suđenju Slobodanu Miloševiću
• Suđenje Vojislavu Šešelju

Spoljašnje veze

• Transkripti sa suđenja Slobodanu Miloševiću u Hagu [1]
• Amaterski snimci suđenja Vojislavu Šešelju u Hagu [2]