Branko Radičević
Pevam, sele, što god oću.
Branko Radičević (28. mart 1824 — 1. jul 1853) je bio srpski romantičarski pesnik.
Citati
[uredi]
Čas umrli njega je pomeo.
Da si među zvezdicama,
Među svojim, sele moja,
Milim sestricama.
- Niko tebe ne ćede pomoći,
Rode mili, u preteškoj noći,
Al’ s’ u goru diže sinak pusti,
Pa dovati rukom mrak taj gusti,
Ajduk kliknu, šara puška planu,
A Srbiji bijel dan osvanu.- Ajduk (1843), strofa 9.
- Pevam danju pevam noću
Pevam, sele, što god oću.- Pevam dalju, pevam noću (1847), 1–2.
- Kad si zvezda, sele moja,
Da si među zvezdicama,
Među svojim, sele moja,
Milim sestricama.- Pevam dalju, pevam noću (1847), 9–12.
- Mlogo teo, mlogo započeo
Čas umrli njega je pomeo.- Đački rastanak (1847), 28–29.
- Oj Dunavo, o ti reko silna,
Ala si umilna!- Đački rastanak (1847), 132–133.
- Dela vaša suncu ravna
Neće skriti nojca tavna.- Đački rastanak (1847), 363–364.
- Dođe doba da idem u groba.
- Kad mlidijah umreti (1862), strofa 2.
- ʼOću ići u slobode boj,
Makar život izgubio moj!
- Sve što čovek u životu uradi sa puno ljubavi prema nečemu ili nekome, sve je to — pesma. Zato pesnike ne treba tražiti samo u knjigama, već svugde gde postoje tragovi da smo postojali, da smo živeli.
- Nenaveden izvor
Citati o Branku Radičeviću
[uredi]- Pjevče dragi, Srbe vrli,
Iskro živa đačkoga kruga,
Nek’ Apolo tebe grli!
Neka Orfej traži druga.- Petar II Petrović Njegoš, Branku Radičeviću, strofa 1.
- Taj je, Branko, čas tebe pomeo,
A rod s tebe grdno je pomeo.
- Umetnik uvek ima još nekih stvari koje nije dovršio, još nekih reči koje nije dorekao. Branko Radičević je umro prerano i zbilja je imao prava da kaže da svoje pesme ostavlja nedovršene, „u traljama“, ali svi smo mi pomalo Branko Radičević, svi ćemo ponešto ostaviti u traljama, svakome će neki započeti posao biti naglo prekinut.
