Branimir Džoni (Johnny) Štulić (rođen 11. aprila 1953. godine u Skoplju) je bio pevač i gitarista jugoslovenske rok grupe Azra. Smatra se kontroverznim autorom i jednim od najvećih mističara jugoslovenske rok scene.[1]
Ja sam čitav život plazio po cesti i poznam svako zagrebačko dvorište, a Azru sam napravio po sebi. To je ulični bend, Azra je u stvari artistički ulični bend i to je sve. — U intervjuu za Polet, 30. 1. 1980.
”
„
Možda će zvučati egoistično, ali Azra je uvek bila posebna. Rekoh ti, nemoj mene pitati o tim stvarima. — U intervjuu za Rock Express, 08. maj 1998.
”
„
Mi smo bili avangarda, jer smo imali bunt. Ko nema razloga za bunt nema razloga da živi. — U intervjuu za Ćao, mart/april 1990.
Doista volim da me u bendu slušaju. Ja nisam genijalac za svirku, ali znam kako to treba zvučati. — U intervjuu za Polet, 30. 1. 1980.
”
„
Ali u principu, ja sam svoje napravio jer sam se furao na sebe i to se zvalo ego trip. — U intervjuu za Večernji list, 08. novembar 2002.
”
„
Čovjek ima strah, Kada ne bi imao strah, ne bi radio pjesme. Plašim se svega. Ja sam najveća kukavica na kugli zemaljskoj. — U intervjuu za Pop-rok, 01. 1990.
”
„
Ma, znam da mogu sve. Tko ima duha može sve, tko nema duha nema duha. — U intervjuu za Pop-rok, 01. 1990.
”
„
Često, kada se osvrnem na protekle godine, i na to svoje, moram da kažem da prezirem sam sebe, i gadim se samog sebe. — U intervjuu za Vreme, 24. oktobar 1998.
A ljudi uvijek nešto očekuju, ili Godoa, ili Isusa Krista, ili Nostradamusa, ne bi li zaboravili užasnu svakodnevicu koja je odvratna... A mi ne znamo odakle smo, ne znamo kuda idemo, i ne znamo čemu služimo zapravo! — U intervjuu za Vreme, 24. oktobar 1998.
”
„
Najveća je katastrofa cijeli život. Nema veze što čovjek radi, život je uvijek katastrofa. — U intervjuu za Večernji list, 08. novembar 2002.
Ne znam za druge, ali kako da se izjašnjavam kad sam ja ništa?! Neću da se izjašnjavam, jer ne znam ni ko sam ni šta sam. Jesam navijač, ali ne navijač na utakmicama koje se sada igraju. — U intervjuu za Ćao, mart/april 1990.
”
„
Prodao sam milion ploča, platio sve svoje račune i ovde nemam baš ništa. Svuda sam gost. Da me ovakvog nije uzela jedna Holanđanka ne bih imao ni doma. — U intervjuu za Ćao, mart/april 1990.
”
„
Nemam još ni putovnicu, a to mi se uopće ne rješava. Naime, da bi imao putovnicu, čovjek negdje mora imati svoju bazu, a ja uopće ne mogu reći da negdje imam bazu. Sve ovo moje samo su vjetrovi nekih prošlih vremena. — U intervjuu za Večernji list, 08. novembar 2002.
”
„
Ja sam rođen u zemlji koje više nema, a ona se zvala Jugoslavija. Jugoslavenski pasoš mi je istekao i ne želim ni jedan drugi! — U intervjuu Alki Vuici, objavio Nacional 14. 11. 2005.
”
„
Nemam pasoš, nemam novac i nemam se gdje vratiti. Imao sam jugoslavenski i istekao mi je. Jugoslavije više nema, to je isto kao kad se rodiš i kažu ti: ovo ti je tata, ovo ti je mama, pošto, prema Homeru, nitko ne zna kad se rodi, tko ga je rodio, bar prve tri godine. I sad ja nemam tatu i mamu i zbog toga sam sretan. — Intervju iz 2005. godine
”
„
Na području bivše Jugoslavije danas djeluje 36 televizija. Zamislite da mi sad na vrata počnu kucati svi koji imaju neke planove sa mnom ili žele snimiti film o meni. Nakon prve izjave, više nikog ne bih mogao odbiti. Tako bi mi se jednog dana na vratima mogao pojaviti i Emir Kusturica, a s onom svojom velikom glavom ne bi ni mogao proći kroz njih. I što bih onda? — Intervju povodom filma Kad Miki kaže da se boji, oktobar 2005.
Ja nikad nisam rekao Bori Čorbi da je seljak... Ja sam rekao samo da bi on i Brega trebali osnovati seljačku stranku jer sviraju seljačku muziku. — Intervju za Nacional, 14. 11. 2005.
”
„
Ali ono što je meni kod Bregovića išlo na kurac tada je sljedeće: imao sam osjećaj svih ovih stvari što će doći, i htio sam sve vrijeme da razgovaram o politici, a ovaj neće pa neće. Samo je ponavljao "Džoni, ba, neću s tobom da pričam o politici, eto neću!" Ja popizdim! Idem da ga zguzim, a on pobjegne pod krevet, niti szguzit ga ne mogu. Pa, mislim se, šta da radim s tobom, ne mogu da pričam o politici, ne mogu da te jebem, šta da radim? A očito nisam Zdravko Čolić, i eto, tako je naša suradnja pukla. — U intervjuu za Vreme, 24. oktobar 1998.
”
„
Imam ili nemam poštovanja prema drugim muzičarima, to je moje privatno mišljenje. U principu, ne cijenim nikog. — U intervjuu za Pop-rok, 01. 1990.
Vremenom će ljudi sve više skidati moje stvari, jer nema pjesama. — U intervjuu za Pop-rok, 01. 1990.
”
„
Oni, što su pisali o mojoj engleskoj ploči, tvrdili su kako je to skup starih pesama, da je moj engleski loš. Moj engleski nije ništa gori od Marlijevog. — U intervjuu za Ćao, mart/april 1990.
”
„
Što se pjesama tiče, imao sam fondus pjesama još od 70-ih, i sem njih nekoliko, sve sam ih snimio do '84. Do 84. sam ih sve snimio, potrošio. Posle toga pravio sam nove pjesme, po starom obrascu, ali se čovjek mijenja, motivi se mijenjaju, okruženje, i normalno je da razlika postoji, ali bazično je ostalo isto. Jedna stvar koja tu može da igra je ta što sam do 84. puno više guzio nego posle 84, pa su od te gužnje i nastajale one konkretnije pjesme, krokiji. — U intervjuu za Vreme, 24. oktobar 1998.
”
„
Ja osobno kod kuće, ako nešto slušam, onda slušam sebe, jer je to najbolje. Ostale ne. To me jednostavno ne zanima. Scena je u totalnom kurcu. Poneko je imao dvije, neko tri dobre pjesme, ali ja sam ih imao šezdeset. — U intervjuu za Reporter Banja Luka, 28. april 1999.
”
„
Moje pjesme su kurac! Jedini pjesnik je Homer. Dogodile su mi se neke rime i to je to. Ne razumem zašto pravite famu oko toga. — U intervjuu Alki Vuici, objavio Nacional 14. 11. 2005.
Događa mi se da me neko pita je li moralno da uzmem te novce. Mislim se, a je li normalno da se jede, da se pije, da se sere, da se piša. Ja sam kao i svi ostali. Meni novci ne trebaju, ali mi onda napravi taj komunizam da mogu mirno da radim svoj posao. — U intervjuu za Vreme, 24. oktobar 1998.
Onim Helenima koji znaju kako izgleda kamila neću je opisivati, ali ću spomenuti ono što kod nje nije poznato. Na stražnjim nogama ima četiri buta i četiri kolena, a polni organi između stražnjih nogu okrenuti su prema repu.
— Herodotova Istorija, Matica srpska, Novi Sad 1966
„
Uzeo sam sebi slobodu da se tokom prevoda ne držim kao pijan plota. Grčki jezik je posle Homera mrtav, a mi smo nekako najbliži Homeru. — U intervjuu za Vreme Zabave, septembar 1994.
”
„
Ja sam Homera napravio sigurno kakav je izgledao prije nego su ga počeli prenositi hiljadama godina, pa su ga očistili ko rižu, sve su mu vitamine izvukli. Ono zbog čega sam se prihvatio toga je da se vidi o čemu se tu radi, u čemu je fazon, i da može da se čita. — U intervjuu za Vreme, 24. oktobar 1998.
Da nema tog novog vala vjerovatno nikad ne bih ni zapjevao. — U intervjuu za Polet, 30. 1. 1980.
”
„
Kada sam došao iz vojske upisao sam fonetiku i povijest ali to sam napravio isključivo zato da bih imao alibi pred starcima. Morao sam nešto raditi, meni je život kod kuće oduvijek bio pakao. U njoj sam se osjećao kao stranac. Upisao sam se, dakle, da bih dobio na vremenu, jer nisam mogao očekivati da ću odmah moći živjeti od muzike. — Štulić u prvom intervjuu Poletu, 30. 01. 1980.
”
„
Ja nisam ni na kome napravio karijeru, a puno ljudi je napravilo karijeru na meni. I nije mi žao zbog toga. Bolje da su se ogrebali o mene, nego o drugoga. Ja sam imao koristi od Bitlsa, zato što su mi oni dali ljepotu i ja sam to širio dalje. A ovi drugi samo uzimaju i nikakvu ljepotu ne daju. — U intervjuu za Pop-Rok, 01. 1990.
”
„
Postoje ljudi koji rade revoluciju i oni koji žive od revolucije. Ja sam radio, a oni su živjeli od toga. — Štulić početkom 1990-ih o tadašnjem Jugotonu
”
„
Vođa? Bolje ja, nego bilo ko drugi. Što se mene tiče. Imaju dobar uzor, to je sigurno. Zašto ljudi ne bi voljeli mene? — U intervjuu za Pop-Rok, 01. 1990.
”
„
Jebeš ljude koje svi vole. Takvi ne mogu nikad ništa da naprave. Takvi ne pokreću svijet. — U intervjuu za Pop-rok, 01. 1990.
”
„
Moja karijera - to je veliko neslaganje sa osrednošću, koja vlada svuda. — U intervjuu za Ćao, mart/april 1990.
”
„
Uradio sam ono i što je i Likung napravio - napravio što sam hteo i sklonio se da ne smetam svom delu, da ono više dođe do izražaja. Kad si tu, od tebe se obično ne vidi šta si napravio. Dao sam što niko nije i - sklonio se. Mene niko nije skinuo, i to je važno da se zna. — U intervjuu za Ćao, mart/april 1990.
”
„
Kada sam počinjao da radim muziku, u to vrijeme su bili idiotski stihovi, bar kod nas, i ja sam nastojao da ne budem baš idiot, da ne bude toliko glupo, a nešto moram da kažem. Onda je ispalo da su tekstovi bolji dio svega. A poeziju ovako nisam nikad pisao, sem u pubertetu (...) ali u principu to me nikad nije interesiralo. — U intervjuu za Vreme, 24. oktobar 1998.
”
„
Uvijek sam se žrtvovao zbog rada, i nikad, nažalost, nisam mislio na sebe. Bio sam potpuno u službi nečega što mi je bilo važnije od života. Ja sam volio pjesmu, sviranje. — U intervjuu za Vreme, 24. oktobar 1998.
To što sam hteo, to sam napravio. Svoju revoluciju sam finansirao sam, pokazao sam da mogu, izveo što je trebalo i znao sam na vreme da odem. — U intervjuu za Ćao, mart/april 1990.
”
„
Balkan je moja fascinacija. Ja ga vidim kao Spartu. — U intervjuu za Ćao, mart/april 1990.
”
„
Znao sam da, ako dugo ostanem, da ću se pokvariti i da od mene - ništa neće biti. Jurišao sam radi čistoće ideje. Ako juriš ne uspe, ti si gotov. — U intervjuu za Ćao, mart/april 1990.
”
„
Ja sam lično izrastao na duhu borbe u familiji. To je bila jedna vojna porodica u kojoj se steklo sve posleratno na jednom mestu. — U intervjuu za Ćao, mart/april 1990.
”
„
Prve ratove vodili smo protiv ubeđenja svojih roditelja, nije važno da li su bila moralna, ideološka ili bilo koja druga. Ja sam sebe napravio, jer je meni sve bilo zabranjeno! — U intervjuu za Ćao, mart/april 1990.
”
„
Uzgred bih voleo da osnujem Balkansku partiju rada. Ona bi, u svom programu, insistirala na trima stvarima: trideset posto ljudi bi se bavilo naukom, trideset posto turizmom, trideset posto agrokulturom a deset posto i ovako svuda i uvek smeta, te na njih ne treba ozbiljno računati. Mislim da je krajnje vreme da se ova zemlja okrene nauci, da veže i motiviše umni kapital kojim još raspolaže. Znači, valja stvarno stvoriti kompletnu infrastrukturu, uslove za zaokret ili povratak naučnoj misli. — U intervjuu za Ćao, mart/april 1990.
”
„
Ja sam stvarno najveći komunista na tim prostorima poslije Tita, ja sam sve to radio za raju. — U intervjuu za Arkzin, jun 1993.
”
„
1995. počelo je ono bombardiranje, bio sam ogorčen, nasukali su me, i došao sam. Jebem mu mater, stvarno nisam mogao da gledam ono rasturanje u Bosni, kad je NATO počeo da rastura. Kako to čovjek može da gleda! Ako ništa drugo, zemlja se zagađuje. Ona uranova municija - pa to je atomska bomba, jebote! Pa gdje ću ja da živim sutra? — U intervjuu za Vreme, 24. oktobar 1998.
Fudbal mi ide izvrsno. Nema ih na ovom svijetu puno koji igraju bolje od mene. Ne mogu naći sebi ravna. Isto kao sa muzikom. — U intervjuu za Reporter Banja Luka, 28. april 1999.
”
„
Ja sam u sporu sa Kroacija Rekordsom. Zaključno sa današnjim danom tužim ih za okruglo deset i po miliona maraka. Bezočno su ukradene moje stvari, moj materijal, moji snimci. Od Komune potražujem 720 hiljada maraka. — U intervjuu za Rock Express, 17. avgust 1999.
Što me manje ima, to se više volim. Što me više ima, to se više mrzim.
”
„
Bajaga? Pogledaj mu samo naslove na zadnjoj ploči, sve od mene uzeo: Balkan, Grad, Marina... Sve bre maznuo, a od koga bi? Al' ne zato što sam ja jedini, nego zato što on ne zna ništa osim da krade, jebote.
”
„
Pa mi smo ono 1982. godine bili u Americi, svi se predstavljali kao Jugosloveni, jedino sam ja govorio da sam Makedonac, a oni su od mene zazirali. Da ti kažem, novu Makedoniju stvorili su Tito i Štulić!
”
„
Novoselić je iz Privlake, a ja iz Nina kraj Zadra. On je odrastao na mojim pesmama. Kurt Kobejn se furao na mene, to se vidi po njegovim pokretima, a posebno po pesmama na drugom albumu. Čak je i frizura ista.