Beti Ford
Elizabet En Ford (rođena Blumer; 8. april 1918. – 8. jul 2011.) bila je prva dama Sjedinjenih Američkih Država od 1974. godine do 1977. godine, kao žena predsednika Džeralda Forda. Kao prva dama, bila je aktivna u socijalnoj politici i postavila je presedan kao politički aktivna predsednička supruga.
Citati[uredi]
- Rekla sam svom mužu ako moramo da idemo u Belu Kuću, "Ok, idem. Ali idem kao ja. I prekasno je da promenim svoj obrazac. A ako im se ne dopadne, moraće da me izbace."
- "Intervju za 60 minuta", 10. oktobar 1975. godine
- Pa, mislim da žena iz Kongresa mora biti posebna vrsta žene. Ne mislim da se sve žene, zaista, mogu prilagoditi ovakvom načinu života.
- "Intervju za 60 minuta", 10. oktobar 1975. godine
- Mislim da ima zdravih žena koje verovatno imaju muževe po kući više nego što bi htele. A tu su i one koje žele da im muževi budu više kod kuće.
- "Intervju za 60 minuta" 10. oktobar 1975. godine
- Imam savršenu: veru u svog muža. Ali uvek mi je drago što ga vidim kako uživa u lepoj devojci. A kada prestane da traži, onda ću početi da brinem. Ali trenutno još uvek uživa u lepoj devojci. I zaista nema vremena za zabavu napolju. Zato što ga držim zauzetim.
- "Intervju za 60 minuta" 10. oktobar 1975. godine
- Nisam tip žene koji će spaliti grudnjak ili učiniti nešto slično, zaista se ne osećam toliko snažno u vezi s tim. Osećam da je oslobođena žena žena koja rado radi ono što radi, bilo da je to posao ili kao domaćica, nema nikakve razlike. Samo da ona, u sebi, oseti da je srećna i da je oslobođena.
- "Intervju za 60 minuta" 10. oktobar 1975. godine
Govor na velikoj Međunarodnoj konferenciji o godini žena u Klivlendu (odlomci, 25. oktobar 1975. godine)[uredi]
Source:"Govor prve dame Beti Ford na velikoj Međunarodnoj konferenciji o godini žena u Klivlendu" (25. oktobar 1975)
- Dok su mnoge nove mogućnosti otvorene za žene, previše ih je dostupno retkim srećnicima. Mnoge prepreke nastavljaju da blokiraju puteve većini žena, čak i po najosnovnijem pitanju jednake plate za jednak rad, a doprinosi žena kao supruga i majki i dalje su potcenjeni.
- Ne verujem da bi me to što sam prva dama trebalo sprečiti da izrazim svoje ideje. O ovom važnom pitanju sam se izjasnio zbog svojih dubokih ličnih uverenja. Zašto bi nas posao mog muža, ili vaš, sprečavao da budemo ono što jesmo. Biti kao dama ne zahteva tišinu.
- Promena je, po svojoj prirodi, preteća, ali je često i produktivna. A borba žena da postanu produktivnija, prihvaćenija ljudska bića važna je za sve ljude oba pola i nacionalnosti.
- Ali promena zakona, više mogućnosti za zapošljavanje, manje finansijske diskriminacije i više mogućnosti za korišćenje našeg uma i tela samo će delimično promeniti mesto žena u ovoj zemlji. Sami po sebi, oni nikada neće biti dovoljni jer moramo ceniti sopstvene talente pre nego što možemo očekivati prihvatanje od drugih. Srce bitke je unutra.
- Moramo da uzmemo to "samo" iz "samo domaćice". Moramo da pokažemo svoj ponos što imamo dom i porodicu naše životno delo. Degradacija ovog rada bila je deo obrasca u našem društvu koji je potcenjivao talente žena u svim oblastima.
- Prešli smo dug put, ali imamo dug put i deo te udaljenosti je u našim mislima.
- Dug put ka jednakosti počiva na dostignućima žena i muškaraca u promeni načina na koji se žene tretiraju u svim oblastima svakodnevnog života.
- Sloboda za žene da budu ono što žele pomoći će da se zaokruži krug slobode kojem Amerika teži već 200 godina.
- Kako su barijere protiv slobode za amerikance zbog rase ili vere pale, sloboda svih se proširila. Potraga za ljudskom slobodom nikada ne može biti potpuna bez slobode žena.
Govor u Američkom društvu za rak (7. novembar 1975. godine)[uredi]
Source:Primedbe prve dame Beti Ford Američkom društvu za borbu protiv raka (7. novembar 1975. godine)
- Osećam se apsolutno divno. Upravo sam imala godišnji pregled i svi moji testovi su potpuno čisti. U ovom trenutku nema znakova recidiva kancera. Ubeđen sam da sam potpuno izlečen.
- Najteži trenuci su bili pokušaj da se moja porodica provuče kroz operaciju raka. Zaista sam morala da ih izvučem, i da pokušam da ih usrećim jer su bili tako tužni i uznemireni.
- Previše žena se toliko plaši raka dojke da ugrožavaju svoje živote. Ovi strahovi od „manje“ žene su veoma stvarni, i veoma je važno iskreno govoriti o emocionalnim sporednim efektima. Moraju izaći na otvoreno. Lakše sam prihvatila operaciju, jer sam bila u braku 26 godina i imali smo četvoro dece. Nije bilo problema nedostatka ljubavi, naklonosti i pažnje. Ali neke žene nemaju te iste emocionalne resurse i veoma je neophodno da se realno pozabave strahovima od raka dojke.
- Rak takođe proizvodi strah — a veliki deo tog straha potiče od neznanja o već postignutom napretku i nepoznavanja potrebe za preventivnom medicinom za muškarce i žene. Rak gde god da udari u telo, pogodi i duh, a najbolji lekari na svetu ne mogu da izleče duh. Samo ljubav i razumevanje mogu ispuniti ovu važnu ulogu.
- Verujem da smo svi ovde da pomažemo jedni drugima i da naši individualni životi imaju obrasce i svrhe. Ispostavilo se da moja bolest ima veoma posebnu svrhu — da pomognem u spasavanju drugih života, i zahvalna sam za ono što sam mogla da uradim.
