Aleksis de Tokvil
Aleksis Šarl Anri Klerel de Tokvil (29. jul 1805 — 16. april 1859), francuski politički teoretičar i istoričar.
Citati
[uredi]„Prvi koji zapada za oko, prosvećeni, moćan i srećan, je beli čovek, Evropljanin, čovek par ekselans; Ispod njega su Crnci i Indijanci. Ove dve nesrećne rase nisu ni rod, niti imaju istu facu, jezik ili folklor, samo im nesreće liče jedna na drugu. Obe okupirane i jednako potlačene u zemlji u kojoj su nastanjeni; obe kušaju posledice tiranije; i iako su im patnje različite, mogu ih pripisati istom tvorcu.”
„Ljudi poslati u Virdžiniju su bili lovci na blago, avanturisti bez resursa i ličnosti, čiji su turbulentni i manični karakteri ugrozili koloniju. Zanatlije i zemljoradnici koji su došli kasnije, jedva da su bili poštovaniji od potlačene klase, nazad u Engleskoj. Kolonija jedva da je bila uspostavljena kada je uvedeno ropstvo. To je bila ta činjenica koja je imala bitan uticaj na karakter, zakone i čitavu budućnost Juga. Ropstvo diskredituje rad; uvodi bezvolju u društvo, a sa njom aroganciju, luksuz i anksioznost. Ono umanjuje moći uma i gasi aktivnost čoveka. U isto vreme, Sever je razvio mnogo drugačije osobine.”
„Kada bi Liberija godišnje primala na hiljade stanovnika, i ako bi crnci poslati tamo imali prednost; kada bi Unija pomagala društvo subvencijama, slala crnce u Afriku državnim plovilima, i dalje ne bi bila u mogućnosti protivreči prirodnom priraštaju crnog stanovništva; ne bi bila u stanju da ukloni toliko ljudi koliko se u to vreme na toj teritoriji rađalo, ne bi mogla da spreči razvoj zla koje je dnevno raslo u državama. Crna rasa nikada neće napustiti obalu Amerike do koje je došla zahvaljujući porocima Evropljana; neće nikada napustiti Novi Svet dokle god bude postojala. Stanovnici Sjedinjenih Država mogu skrnaviti tlo koje naseljuju ali ne mogu sada uništiti ono što su sami prouzrokovali.”
„Ne mislim da je na meni, strancu, da ukažem u Sjedinjenim Državama na vreme, mere i ljude kojima će ropstvo biti ukinuto. Ipak, kao okoreli neprijatelj despotsva i svih njegovih formi, u bolu i u čudu sam zbog činjenice da su najslobodniji ljudi, u današnje vreme, gotovo jedini među civilizovanim i hrišćanskim narodima zadržali robovlasničke odnose; i sve ovo dok kmetstvo kao takvo nestaje, a nije nestalo samo među degradiranijim narodima Evrope.”
„Kao stari i iskren prijatelj Amerike, obuzima me nemir gledajući kako joj Ropstvo omalovažava prosperitet, kalja ugled, kompromituje budućnost Unije koja predstavlja garant sigurnosti i ponosa, i ističe tu slabu tačku svim njenim neprijateljima. Kao čovek, takođe sam pogođen činjenicom koliko jedan čovek može drugog čoveka nipodaštavati. U nadi sam da će jednog dana zakon pružiti građanske slobode svim stanovnicima carstva, kao što Bog pruža slobodu volje, bez razlikovanja, svim naseljenicima zemlje.”
„Što se mene tiče, iz Afrike sam se vratio sa tužnim zapažanjem da vodimo rat na više varvarski način nego što to Arapi rade. Ovih dana, oni predstavljaju civilizaciju, ne mi. Ovakvo vođenje rata mi se čini glupo i okrutno. Možemo ga naći samo u glavama okrutnih i krutih vojnika. Isto tako bilo je bespotrebno zameniti Turke samo kako bismo proizveli opet ono što je svet u njima mrzeo. Čak i u kontekstu naših interesa ovo je bilo više štetno nego korisno; kao što mi je jedan oficir rekao, ako je naš cilj da se izjednačimo sa Turcima, činjenica je da ćemo biti daleko ispod njih; varvari na varvare, Turci će uvek biti iznad nas jer su oni muslimanski varvari. U Francuskoj sam često slušao ljude koje poštujem ali njihove stavove ne odobravam, kako se žale da bi usevi trebalo biti spaljeni, ambari ispražnjeni a neoružani muškarci, žene i deca zaplenjeni. Prema mom mišljenju ove nesrećne okolnosti moraju biti prihvaćene od strane svih ljudi koji žele da ratuju protiv Arapa. Mislim da bi trebalo preduzeti sve mere kako bi se istrebila ova plemena. Verujem da nam zakoni rata pružaju mogućnost da uništavamo države i to uništavanjem useva ili invazijom.”
„Bilo kako bilo, možemo reći kako političke slobode u Alžiru ne važe.”
