Džejn Adams
Džejn Adams (engl. Jane Addams; Sidervil, 6. septembar 1860 — Čikago, 21. maj 1935) bila je američka pacifistkinja, dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931.
Citati
[uredi]- „Dobro koje sebi obezbeđujemo je nesigurno i neizvesno dok se ne obezbedi za sve nas i ugradi u naš zajednički život”.[1]
- „Pravi mir nije samo odsustvo rata, već prisustvo pravde”.[1]
- „Ništa ne može biti gore od straha da je neko prerano odustao i ostavio jedan neutrošen napor koji bi mogao spasiti svet”.[1]
- „Nisam od onih koji veruju, šire govoreći, da su žene bolje od muškaraca. Nismo uništile pruge, niti smo pokvarile zakonodavstvo, niti smo učinile mnogo nesvetih stvari koje su činili ljudi, ali onda moramo zapamtiti da nismo imali priliku”.[1]
- „Suština nemorala je tendencija da napravim izuzetak od sebe”.[1]
- „U neprestanim osekama i osekama pravde i ugnjetavanja svi moramo da kopamo kanale koliko god možemo, da bi se u povoljnom trenutku deo nabujale plime mogao odvesti u neplodna mesta života”.[1]
- „Akcija je zaista jedini medij izražavanja etike”.[1]
- „Društveni napredak zavisi koliko od procesa kroz koji je obezbeđen koliko i od samog rezultata”.[1]
- „Ako je najpodlijem čoveku u republici prava uskraćena, onda je svaki čovek u republici lišen svojih prava”.[1]
- „Možda ništa nije toliko bremenito kao ljudska ruka, ovo najstarije oruđe kojim je čovek probio put od divljaštva i kojim neprestano pipa napred”.[1]
- „Svaki čovek na svoj način mora da se bori da moralni zakon ne bi postao daleka apstrakcija potpuno odvojena od njegovog aktivnog života”.[1]
- „Tek godinama kasnije naišla sam na Tolstojevu frazu „zamka pripreme”, za koju on insistira da sejemo pred noge mladih ljudi, beznadežno ih uvlačeći u radoznalu neaktivnost u samom periodu života kada žude da grade svet iznova i da ga usklade sa sopstvenim idealima”.[1]
- „Dobro je da se sa vremena na vreme podsetimo da je etika samo druga reč za pravednost, ono za čim su mnogi muškarci i žene svih generacija gladovali i bili žedni, i bez koje život postaje besmislen”.[1]
- „Lako je postati prevarant odložene svrhe, obećanja koje budućnost nikada ne može ispuniti, a ja sam upala u najopakiju vrstu samoobmane u navođenju sebe da verujem da je sve ovo priprema za velike stvari koje dolaze”.[1]
- „Jer akcija je zaista jedini medij izražavanja etike”.[1]
- „Danas stojimo ujedinjeni u veri u lepotu, genijalnost i hrabrost i da oni mogu da transformišu svet”.[1]
- „U ovom nastojanju ka višem moralu u našim društvenim odnosima, moramo zahtevati da pojedinac bude spreman da izgubi osećaj ličnog dostignuća i da bude zadovoljan da svoju aktivnost ostvaruje samo u vezi sa aktivnošću mnogih”.[1]
- „Nije li Abraham Linkoln taj koji je očistio titulu naše demokratije? On je jednom za svagda jasno rekao da demokratska vlada, povezana sa svim greškama i manama običnih ljudi, i dalje ostaje najvredniji doprinos koji je Amerika dala moralnom životu sveta”.[1]
- „Ipak, u trenucima industrijskog stresa i napetosti, zajednica se suočava sa moralnom nedoumicom koja može proizaći iz same činjenice da je dobro od juče suprotstavljeno dobrom današnjice, a ono što se može pojaviti kao izbor između vrline i poroka je zaista već izbor između vrline i vrline. U neredu i konfuziji koji se ponekad dešavaju u rastu i napretku, zajednica možda neće moći da vidi ništa osim same strašne borbe”.[1]
- „Semjuel Džonson je jednom primetio da je iznenađujuće otkriti koliko više ljubaznosti od pravde ima društvo”.[1]
- „Svi se možemo prisetiti poznanika u čiji integritet svrhe ne možemo da sumnjamo, ali koji izazivaju veliku konfuziju dok idu ka ostvarenju te svrhe, koji su zaista često neosetljivi na sopstvene greške i oštri u svojim sudovima o drugim ljudima jer su toliko uvereni u sopstveni unutrašnji integritet”.[1]
- „Nema sumnje da velika poteškoća koju doživljavamo u svođenju na akciju našeg nesavršenog kodeksa društvene etike proizilazi iz činjenice da još uvek nismo naučili da delujemo zajedno, i smatramo da je daleko od lakog čak i da spojimo naše principe i ciljeve u zadovoljavajuću izjavu. Svi smo se povremeno zabavljali uzaludnim naporima visoko individualizovanih ljudi okupljenih kao komitet. Njihovi besciljni pokušaji da pronađu zajednički metod delovanja podsećaju na pokolebajuće pokrete bebine ruke pre nego što je naučila da koordiniše svoje mišiće”.[1]
- „Ali čudnija od svake epizode bila je sama činjenica da ga ni osuđenik, ni njegova žena, ni njegov kum ni na trenutak nisu smatrali zločincem. On se samo uzbudio zbog karata i ubo svog protivnika nožem. „Zašto bi čoveka koji je loše poneo svoju sreću zauvek čuvao od sunca?” bilo je njihovo ponovljeno pitanje”.[1]
