Jovan Pačić
Jovan Pačić (6. novembar 1771 — 4. decembar 1849) je bio srpski pesnik i slikar.
Citati[uredi]
„Da sam ubog i siroma’
Bio već od mladosti,
Skorb za tužnu da sam o’ma’
Retke menj’o radosti, —
To sam pred’o sve zabven’ju.
Da protivnost sad me goni,
Breme tišti nesreće,
Poda mnom da breg se roni,
Tre m’ uboštvo najveće, —
Dajem sade nemaren’ju.
Ubudušče tvorit šta ću,
Srećan hoću l’ postati —
Popečen ja mirska sva ću
Rad’ buduščeg odati
Večnom boga promišljen’ju.”
„Oči moje, vi begajte,
Zla tolika ne gledajte.
Oko mamno, čarodejno,
Jeste vabjašč polnasmejno,
Prevarljivo.
Čuvajte se vi takvoga
Dakle oka lukavoga,
Jer koje se uvek smije
Prostosrdno celo nije,
Već lažljivo.”
„Kol’ko put sam na breg stao,
Želio što nisam znao,
Ne znaš za čim uzdisao sam:
Obraženja, želje tajne,
Čuvstva ljubve, družbe krasne
Prvo tu tek osećao sam.”
„Skorbno končam staro doba leto.
Jošt skorbnije će mi novo biti:
Štogod upov’o sam — ništa, eto,
Ne polučih, nit’ ću pribaviti.”
