Фридрих Ниче

Фридрих Ниче

Фридрих Вилхелм Ниче (15. октобар 1844 — 25. август 1900) био је немачки филолог, филозоф и песник.

Цитати

• „Оно што нас не убије то нас ојача.“
• „Онај који има за шта да живи може поднети било шта.“
• „Права љубав размишља о тренутку и о вечности, али никада о трајању.“
• „Велике епохе нашег живота су оне кад се усуђујемо да своје зло прекрстимо у оно што је најбоље у нама.“
• „Уметност без љубави, је ништа.“
• „Несрећни бракови настају не због недостатка љубави, него због недостатка пријатељства.“
• „Најтише речи доносе буру. Мисли које долазе нечујног корака, управљају светом.“
• „Жена је загонетка чије је решење дете.“
• „Наше мане су наш најбољи учитељ.“
• „Дошао сам да вам помогнем, а ви се жалите да не желим са вама да плачем.“
• „У мржњи је страх.“
• „Не веруј онима који много говоре о својој праведности.“
• „Егоизам је срж племените особе.“
• „Невидљивим нитима најчвршће смо повезани.“
• „Страшно је на мору умрети од жеђи. Зар морате и ви своју истину тако засолити да она више ни жеђ не гаси.“
• „Лакше се неке страсти сасвим одрећи, него у њој бити умерен.“
• „Свако поседује управо онолико сујете колико му недостаје разума.“
• „Ако човек сваког дана стоји на ивици и гледа у провалију, једног дана ће и провалија погледати у њега.“
• „Свако људско биће које не жели бити део маса треба само да престане себи да олакшава ствари. Нека само прати своју свест, која га позива: Буди оно што јеси! Све што сада чиниш, мислиш, желиш, све то ниси ти.“
• „Свака млада душа чује овај зов дању и ноћу и јежи се са узбуђењем предосећаја тог степена среће које су вечности припремиле за оне који размишљају о сопственом истинском ослобођењу. Не постоји начин да се помогне било којој души да постигне ову срећу, све док је окована ланцима јавног мњења и страха.“
• „Нико не може саградити мостове на којима ћеш ти, само ти, прећи реку живота. Можда постоје безброј стаза и мостова и полубогова који би те пренели преко; али само по цену залоге и одрицања себе. Постоји једна стаза на свету коју нико не може прећи осим тебе. Где она води? Не питај, крени!“
• „Твоји прави васпитачи и ментори откриће ти оригинални смисао и основну грађу твог бића, нешто што није на крају подложно образовању или васпитању од стране других, али је увек тешко приступити му, нешто везано и непокретно; твоји васпитачи не могу ићи даље, и бити твоји ослободитељи. И то је тајна сваке истинске културе: она нам се не приказује са вештачким екстремитетима, воштаним носевима, носећи наочаре – да нам за такве дарове оставља варљиву слику образовања. Она је ослобађајућа, вади корове, уклања каменчиће, растерујући штеточине који би нагризале нежни корен и изданак биљке; она је излив светла и топлине, нежно капљање ноћне кише…“
• „Можда постоје начини проналажења себе, будећи се из анестезије у коју смо уобичајено сакривени као да смо у мрачном облаку – али ја не знам за бољи од оног који рефлектују васпитачи и ментори.“
• „Најбољи начин да се сваки дан започне добро, јесте, да при буђењу мислите не бисте ли тог дана барем једног човека могли обрадовати.“
• „Чувајте се пљувања против ветра!“
• „Најгоре нас савијају и муче невидљиве руке.“
• „Ћутња је гора; све прећутане истине постану отровне.“
• „Заклињем вас, браћо моја, остајте верни земљи и не верујте онима који вам говоре о ванземаљским надама! Троватељи су то, знали они или не знали.“
• „Ако желите да имате пријатеља, морате и за њега водити рат: а да би се водио рат, мора се знати бити непријатељ.“
• „Ценим онога ко живи да би учио.“
• „Како им се уопште може опростити ако не знају шта чине! Нема се шта опростити. – Али, да ли неко икад потпуно зна шта чини? И ако то увек остаје у најмању руку сппорно, онда људи никад немају да ишта једни другима опросте, па је за најразборитијег човека опроштење немогуће.“
• „Недостатак малог самосавлађивања доводи до слабљења способности за велико самосавлађивање. Сваки дан је лоше искоришћен и јесте опасност по наредни дан уколико нисмо себи бар једном ускратили неку ситницу: та гимнастика преко је потребна ако хоћемо да и даље будемо радосни што смо своји сопствени господари.“
• „Мислио сам да је човекова сенка његова таштина; али његова таштина никад не би питала: „Треба ли пријатна да будем?”

Види још

• Тако је говорио Заратустра