Фредерик Коплстон

Извор: Викицитат

Фредерик Чарлс Коплстон (10. април 1907 — 3. фебруар 1994) био је језуитски свештеник, филозоф и највећи енглески историчар филозофије, широм света познат по свом врло обимном и утицајном вишетомном делу Историја филозофије (1946—75) које је изложено у IX томова на преко 4 500 страница.

Цитати[уреди]

„Бесмислено је и неправедно ако верујемо да треба да будемо свесни великих освајача и рушитеља, али остајемо заборавни на велике ствараоце и ствараоце и оне који су заиста допринели нашој култури...”


„Ако претпоставимо да су све прошле филозофије не само оспорене (што је очигледно) већ и одбачене (што никако није исто), ипак је тачно да су „грешке увек поучне“, наравно. Уз претпоставку да је филозофија могућа наука и сама по себи није лажно просветљење.”


„Историја филозофије свакако није чиста колекција идеја, или приповедање о засебним и засебним мислима које немају никакве везе једна са другом, историја филозофије, ако се посматра само као списак разних идеја, а све ове идеје су подједнако вредне. Или се сматра безвредним, па се испостави да је бескорисна фикција, или, ако желите, научна истраживања. Постоји континуитет и повезаност, акција и реакција, држава и контра-држава, и ниједна филозофија се заиста не може у потпуности разумети ако се не разуме у својим историјским ситуацијама иу светлу њеног односа према другим системима.”


„Тачно је да неко може да нађе оправдане примере хегелијанског троугла тезе, антитезе и синтезе у току филозофског размишљања, али посао научног историчара није да усвоји претходни план и да потом догађаје прилагоди том плану.”


„Историја филозофије је демонстрација човекове потраге за истином кроз расуђивање и доказе.”