Серен Киркегор

Извор: Викицитат

Серен Оби Киркегор (5. мај 1813 — 11. новембар 1855) јесте био дански филозоф, теолог и пјесник.

Цитати[уреди]

„Оно што ми је заиста потребно је да ми буде јасно шта морам да радим, а не шта морам да знам, осим у оној мери у којој знање мора да претходи сваком чину. Оно што је важно је пронаћи сврху, да видим шта је то што Бог жели да урадим; пресудно је да пронађем истину која је истина за мене, да пронађем идеју за коју сам спреман да живим и умрем.”


„Да је тако, као што умишљена проницљивост, поносна што није преварена, мисли, да не треба да верујемо ништа што физичким очима не видимо, онда би пре свега требало да одустанемо од вере у љубав. ... Можемо се заварати ако верујемо у оно што је неистинито, али свакако се заваравамо и ако не верујемо у оно што је истина. ... Која је превара опаснија?”


„Што се више пати, више, верујем, има смисла за стрип.”


„Бити учитељ у правом смислу значи бити ученик. Настава почиње када ви, наставник, учите од ученика, ставите се на његово место да бисте разумели шта он разуме и како он то разуме.”


„О, могу ли заиста да верујем песниковим причама... да је свака љубав као и свако знање сећање, да и љубав има своја пророчанства у појединцу...”


„Дужност је људског разумевања да разуме да постоје ствари које оно не може да разуме...”


„Несавршености свега људског припада да човек своју жељу може постићи само проласком кроз њену супротност.”


„Тиранин умире и његова владавина је готова; мученик умире и почиње његова владавина.”