Пјер Жозеф Прудон

Извор: Викицитат

Пјер Жозеф Прудон (15. јануар 1809 — 19. јануар 1865) је био француски економиста и социјални филозоф који се сматра једним од првих анархистичких мислилаца (био је први мислилац који је себе назвао анархистом).

Цитати[уреди]

„Протестујем против сваке наредбе којом би неки ауторитет могао бити задовољан на основу неке наводне потребе да превлада моју слободну вољу. Закони: Знамо шта су и колико вреде! Они су паукова мрежа за богате и моћне, челични ланци за сиромашне и слабе, рибарске мреже у рукама владе.”


„Да се ​​њиме управља значи да га надгледају, инспекцију, шпијунирају, усмеравају, дају законе, регулишу, стављају у спис, индоктринирају, проповедају, контролишу, процењују, одмеравају, цензуришу, наређују, од људи који немају ни права, ни знања, нити врлина.”


„Све странке без изузетка, када траже власт, су варијанте апсолутизма.”


„Не градим никакав систем. Тражим крај привилегија, укидање ропства, једнакост права и владавину закона. Правда, ништа друго; то је алфа и омега мог аргумента: другима препуштам посао управљања светом.”


„Одмах сам схватио да никада нисмо разумели значење ових речи, тако уобичајених, а опет тако светих: правда, једнакост, слобода; да су у вези са сваким од ових принципа наше идеје биле потпуно нејасне...”


„Сви људи у својим срцима, кажем, сведоче о овим истинама; само их треба натерати да то разумеју.”


„Човек је веома вољан да се повинује закону дужности, служи својој земљи и обавезује своје пријатеље; али он жели да ради када хоће, где хоће, и колико хоће... да делује по суду, а не по заповести...”


„Као што човек тражи правду у једнакости, тако друштво тражи ред у анархији.”


„Објаснићу... како је, проучавајући у тишини свог срца, и далеко од сваког људског разматрања, мистерију друштвених револуција, Бог, велика непознаница, за мене постао хипотеза, — мислим, неопходно дијалектичко оруђе.”


„Неопходно је живети у овом изолатору који се зове народна скупштина, да би се сагледало како су људи који су најпотпунији неупућени у стање у држави готово увек они који је представљају.”