Мир-Јам
Милица Јаковљевић (22. април 1887 — 22. децембар 1952), позната под псеудонимом Мир-Јам, је била српска новинарка и књижевница.
Цитати
[уреди]„Много смо снова сањали, али никада их одсањали мили мој. Штета.”
„Није даљина то што убија љубав. Људи су то.”
„И волим кишу. Она никада није открила да су на мом лицу заправо сузе, а не капи кише.”
„Не вреди. Пољубила сам и превише жаба, ухватила превише мишева, садила бундеве. Ништа не помаже! Миш је миш, бундева је бундева, нема чаролије. Бајка са тужним крајем зове се реалност!”
„Човек има само два животна пута. Један води у рај, а други у пакао. А на њему је којим ће путем кренути.”
„Иди ако баш хоћеш. Навикла сам да они које волим пре или касније оду.”
„Не вреди кукати и жалити се на судбину. Свој живот узми у своје руке. Устани и бори се, плачи али не моли, обриши сузе и настави са осмехом као да ништа није ни било. Пала си? Тестенина? Устани и крени даље! Немој допустити да се на теби примети да си сломљена, осмехни се, нека душмани цркну од муке. Покрени се, дигни главу, буди јака. Задај болу..”
„Не маштај о бољем животу, већ живи тај који имаш! Јер док ти машташ, живот ти пролази.”
„Заволела сам те кад сам најмање веровала у љубав, а изгубила онда када сам највише веровала у љубав. Иронично.”
„Сви уче на грешкама. Неко већ на првој, неко на другој док трећу не понављају. А шта ја радим? Ја по хиљадити пут правим исту грешку, опраштам некоме к’о опроштај не заслужује.”
„Дођи и остали. И не питај ме на колико дуго. Само дођи и буди ту, само пусти нека траје.”
„Знаш, некада није битно колико смо пута некоме опростили, ако све то има смисла.”
„Јадни су они људи који своју срећу граде на туђој несрећи.”
„Поклони ми само мало љубави. Тек да осетим како је то бити вољен.”
„Још и данас имам навику да седнем крај прозора када пада киша и да дуго, дуго гледам некуда у даљину. Тада сам тако мирна, тада осећам да са мирисом кише долазиш и ти, ти којег већ дуго нема. Ал’ још се теби надам.”
