Пређи на садржај

Ивица Дачић

Извор: Викицитат
Ивица Дачић (2023)

Ивица Дачић, (1. јануар 1966) је српски политичар и председник Социјалистичке партије Србије.

Цитати

[уреди]

„Ми веома често наседамо на један трик а то је да према Југославији постоје некакве санкције. Према Југославији званично никакве санкције међународних мултилатералних организација не постоје. Постоје мере оних који су нас и бомбардовали, дакле једне регионалне организације ЕУ, чија је политичка надградња западноевропски савез, односно НАТО пакт који је инструмент политике америчке администрације.”

— 2000.


„Ми понекад нисмо ни свесни колико пријатеља имамо по свету.”

— 2000.


„На нашој политичкој сцени има много политичара, три Војислава, два Вука, али само један је Слободан - слободан као народ и држава.”

— 2000.


„Највише ме боли то што Милошевић више верује људима који су му у најтежем тренутку окренули леђа. Са њим сам био све ово време, а он више верује Вучелићу који је славио 5. октобар као дан ослобађања српског народа од режима Слободана Милошевића.”

— 2004


„Ја сам нови председник СПС-а. А 'мали Слоба' ме зову још откако сам ушао у политику.”

— 5. децембар 2006.


„И Чеда Јовановић је узео црвену боју. Десет, двадесет година су говорили против нас а сада су чак узели нашу боју. Ја се просто питам коме ће сад ова деца којом манипулишу, такозвани демонстранти, протестанти – да не кажем зависници – коме ће они сада да кажу 'бандо црвена'?”

— 28. децембар 2006.


„Посао којим се бавим ми не дозвољава да постим, пошто наш народ, нажалост, и није навикао на пост. Ви у Србији, нарочито унутрашњости, немате ништа посно да поједете. Једино да негде успут купим 'сардину' у продавници.”

— 4. јануар 2007.


Тадић је ушао у шталу да љуби теле. Вук је љубио овце. Не би ме чудило да и Динкић почне да љуби мачиће и кучиће. Нажалост, љубљени још немају право гласа. Много је боље и часније пољубити неку лепу девојку.”

— 14. јануар 2007.


„Она је моја пријатељица. Цеца је била у затвору, па је окупила 100 хиљада људи на концерту. У сваком случају, она није певала нама у предизборној кампањи. Такође, није хвалила СПС него је хвалила председника Тадића. Тако да треба питате њих шта мисле о Цеци. А за мене је она девојчица из песка.”

— o забрани појављивања Светлане Ражнатовић на "Пинку", 6. фебруар 2007.


„Социјалисти су још 1990. рекли да је бити верник и члан СПС апсолутно спојиво. Никад више цркава није изграђено него у време наше власти.”

— 26. март 2007.


„Приватно сам био на више свадби, а службено на више сахрана.”

— 2. јул 2007.


„Ако се кандидујем за председника, рећи ће да помажем Тадићу. Ако се не кандидујем, биће да сам на Николићевој страни. Ипак, кандидоваћу се да би социјалисти имали за кога да гласају.”

— 11. октобар 2007.


Војислав Коштуница и ДСС практично су заузели став који је СПС стално истицао – да Србија не треба да буде чланица НАТО, да не треба војно да се опредељује, и да народ о томе треба да се изјасни на референдуму. Кад мало боље погледам, просто не знам око чега смо се спорили на изборима 2000, бирајући између Коштунице и Милошевића.”

— 31. октобар 2007.


„Годину 2000. не памтим по силаску СПС-а са власти. Захвалан сам ДОС-у што су нас оборили, јер их је то што су дошли на власт већ уништило.”

— 3. јануар 2008.


„СПС сматра да је Милошевић убијен у Хашком трибуналу, али је у међувремену политика коју је водио током деведесетих година доживела моралну и политичку сатисфакцију. То се најбоље види у изјавама свих чланова државног руководства који кад говоре о Косову и Метохији говоре на исти начин како смо ми водили политику у том периоду. Баш зато, СПС је указивао да овде није реч о неком култу личности, већ искључиво о принципима националне политике који су и данас живи.”

— 12. март 2008.


„Које су последице политике после 2000. године? Ми смо изборили Дејтонски споразум и Резолуцију 1244. Шта су ови за осам година изборили? А шта су говорили 2000. године? Било би добро да су то говорили 1999. и 2000. Они су дошли на нашу политику, ми своју политику ни за јоту нисмо променили у националном смислу. Кад данас слушам шта говоре други политичари, морам да поставим логично питање – што су нас рушили? У чему је разлика?”

— 11. април 2008.


„Откуд ја знам [шта је са афером 'Кофер']?! Што ме питате за то?! Што ме провоцирате? Што, молим вас, уместо што откривате афере, не напишете да су овакви као ја потребни Србији! Знате ли да сам био најбољи студент генерације на Факултету политичких наука са просеком десет. Чак сам био бољи и од Уроша Шуваковића!”

— 16. април 2008.


„Коалиције се не праве са истомишљеницима. У другој влади Мирка Марјановића били су и радикали иако су неколико месеци раније најгоре причали о његовој породици. Зар мислите да је Милошевићу било лако да 1999. Вук Драшковић буде потпредседник савезне владе? Зар мислите да му је било лако да уведе санкције Републици Српској да би прихватила мировни план? Зар је Милошевићу било лако да 1993. преговара о формирању владе с ДС и Ђинђићем?”

— 28. јун 2008.


„Својом одлуком СПС ће увести Србију у ЕУ, а Војислав Коштуница који је срушио Милошевића је против ЕУ.”

— 5. октобар 2008.


„Да је Милошевић жив, сигуран сам да не би имао толике дилеме као што сам их имао ја кад је требало донети одлуку с ким правити Владу Србије.”

— 12. април 2009.


„Фудбал је, по мом мишљењу, један од најнеуспешнијих спортова у Србији, супротно медијској пажњи и популарности код грађана. Предлажем свим тим функционерима из клубова и савеза, па и самим играчима и судијама да се понашају сходно својим међународним успесима. Када на неким утакмицама рушимо државу и потпирујемо мржњу између Новог Сада и Београда, као што је то својевремено било између Београда и Загреба, онда заиста не знам чему служи тај спорт.”

— 13. мај 2011.


„Не залажем се за поделу Косова, већ за разграничење. Мој посао није да причам грађанима Србије бајке за лаку ноћ, него да видимо како ће Србија да живи даље. [...] Мени нико не може да замери да моја партија и ја нисмо учинили све за одбрану Косова, ми смо Косово оружјем бранили, за разлику од неких других који су само теоретисали у Београду и који и данас мисле да се каже "Косово је наше" – онда ћемо евентуално да запалимо неку амбасаду и да одемо на молебан.”

— 16. мај 2011.


„Ми полако губимо Косово... ако нешто не урадимо. Испоставило се да је Резолуција 1244 била једна велика превара Србије. Док смо ми поштовали Устав, међународно право, одлуке Савета безбедности неки из међународне заједнице су иза леђа на Косову направили независну државу.”

— 25. мај 2011.


„Жао ми је што Србија нема полицију на Косову, јер да има, не би се дешавало ово што се дешава од Албанаца према Србима, а ни оно што Срби раде сами себи.”

— 26. фебруар 2012.


„Права васкршња јаја су црвене боје. И постоји једна разлика између наших и њихових: Наша су чврста и била су таква свих ових година.”

— У Зајечару на предизборном митингу, 18. април 2012.


„Слободан Милошевић је у Косову Пољу својевремено рекао - нико не сме да вас бије, а ја после 25 година кажем - нико не сме да вас лаже.”

— 24. април 2012.


„Тадићевци се сад плаше шта ћемо све открити о њима, па покушавају да сплеткаре и лове у мутном, али неће им успети.”

— 15. септембар 2012.


„У време Милошевића добили сте Резолуцију 1244, у време Коштунице и Тадића добили сте независност Косова и Метохије. Зашто нисте повели рат када је проглашена та независност? [...] Ми нећемо признати независност Косова и Метохије, али покушаћемо све да не зауставимо европски пут Србије. Ова влада није издајничка, али неће ни Србију да гура у узалудно жртвовање.”

— 27. септембар 2012.


„Косово је покушај стварања једне лажне државе. Ја сам одавно говорио да треба преговарати са Албанијом.”

— 26. јануар 2013.


„Састајао сам се са Родољубом Радуловићем више пута пре 4-5 година, али тада нисам располагао податком да је тај човек део Шарићевог криминалног клана. [...] То је у тишини архивирано како би се искористило за притиске и уцене када за то дође време. [...] Оптуживан сам да сам издајник, ратни злочинац, алкохоличар... Идеја је да се покаже да сам неподобан за функцију премијера.”

— 2. фебруар 2013.


„Десет година се лагало да је Косово наше, па је то чак озваничено и Уставом. Данас, тај исти Устав ни најмање не помаже. Председник Србије не може на Косово. Ни председник Владе. Ни министри. Ни полиција. Ни војска.”

— 7. март 2013.


„Не може питање да буде да ли сте за то да Косово остане у саставу Србије. То није питање, то се подразумева. На референдуму деведесетих година питање је било да ли ћемо дозволити да туђа чизма дође на нашу територију. Сви смо изгласали да нећемо. Неколико месеци касније дођоше туђе чизме и остадоше.”

— 30. април 2013.


„Не пијем јер ми алкохол уопште не прија. Још у студентским данима на журкама другари су ме терали да попијем неку, али већ тада сам видео да ми то баш не годи. Волим кафану, али не због пића, већ због музике и песме. Али, ко воли – нек пије, немам ништа против. Само немојте да возите након тога.”

— 11. август 2013.


Иван Тасовац није предложен за место министра културе због његове фризуре.”

— 1. септембар 2013.


„Да је Милошевић више био националиста него комуниста у то сам увек био убеђен. Он је био комуниста само у посебним приликама – кад га Мира Марковић врати на то. Ја нисам комуниста и предлагао сам '89. да Савез комуниста промени име у Социјалистичка партија. И онда су ме напали. Чак ме је и Мира Марковић напала. И онда је Милошевић донео одлуку – мења се име у СПС. И сад, сви што су били против улазе у то руководство, а ја остајем напољу.”

— 10. децембар 2013.


„Да ли се сећате СПС-а пре 2000. године? Да ли можете да ми набројите једног из тог руководства који је сада у руководству? Погледајте друге странке, где су исти људи као деведесетих. СПС је после своје „епокалипсе“ васкрсао.”

— 20. јануар 2014.


„Зовем се Ивица и стално сам на ивици, и Србија је стално на ивици.”

— 9. март 2014.


„Зоран Ђинђић је за своју земљу дао живот и од тога већа жртва не постоји.”

— 11. март 2014.


„Нормално је да западне земље имају одличне односе са Русијом и Кином, а проблематично је да Србија има добре односе? Позивам земље Запада да се ману притисака који се тичу односа Србије са Русијом и Кином. Мало су се Срби променили, нема потребе да нас неко притиска, ми ћемо друге да притискамо, тиме што имамо конструктиван став.”

— 1. јун 2014.


„Ја сам захвалан овима који су извели пети октобар, јер да њих није било - СПС се не би променио, а ни грађани Србије не би видели какви су ови који су дошли.”

— 5. октобар 2014.


„На Шешеља не гледам као на политички феномен, него као на хуманитарни. Ако неко у XXI веку мисли да су Сплит, Задар и Дубровник Србија, онда се то може тумачити као озбиљно - али ја не видим да такве идеје имају подршку у Србији.”

— 11. новембар 2014.


„Стратешки је циљ Србије излаз на море.”

— у Бриселу на лошем енглеском језику, 20. новембар 2014.


„Нико нормалан данас у Србији не подржава Шешеља. Свако има свог Шешеља. Ружа Томашић [ХСП] је изјавила да је Хрватска земља за Хрвате, а да сви они којима се то не свиђа могу да се пакују и да иду. Не допуштам да ми она дели лекције из демократије.”

— 2. децембар 2014.


„Нисам сигуран ни да су све чланице ЕУ баш идеалне земље... Када би се сад услови које ми имамо за улазак у ЕУ применили на 28 земаља чланица Уније, питање је колико би на крају чланица било.”

— 1. фебруар 2015.


„Нећу више да будем председник странке која и даље живи са сликом Слободана Милошевића као председника. Нек’ иде с Милошевићем ко хоће... Четири године од када сам изабран за председника готово нигде у општинском одбору нисте могли да нађете неку моју слику. У који год одбор да сам отишао, гледао сам само Милошевићеве слике.”

— 19. мај 2015.


Јосип Броз Тито је најбољи бренд Србије. Не кукам ја за Титом, ја кукам и жалим што данас немамо такву спољнополитичку позицију, да Србија буде поштована, а не да нам нека Естонија или Летонија деле лекције о демократији.”

— 23. октобар 2015.


„Мој пријатељ и председник Владе Александар Вучић је по својој природи стално озбиљан, намрштен и не уме баш да покаже своје емоције, па ни да се радује. Уз пуно извињење њему и свима, не могу у овим тренуцима да сузбијем емоције. Желим да јасно кажем да је ово велика победа Србије.”

— после неуспешног покушаја Косова да постане члан УНЕСКО, 9. новембар 2015.


„Србија је дозволила Косову да добије међународни позивни број. Међународна унија за телекомуникације вам никада не би доделила позивни број да им ја нисам писао. То је договорено у Бриселу.”

— 21. новембар 2015.


„Добро сте ви знали 2008. године шта смо коме оставили, па вам тада нисмо сметали. Нису вам били лоши ни Палма, ни Кркобабић старији, ни Мркоњић, ни социјалисти што овде седе, без обзира што су љубили Милошевића - само да останете на власти. Боље ћутите. [...] Да није било мене, где бисте ви били? Молили сте ме да подржим вас [ДС], а не Коштуницу и Шешеља. Цео свет сте ангажовали да дође да ме убеђује. И ја сам вас подржао и не кајем се због тога.”

— реплицирајући Драгану Шутановцу (ДС) у Скупштини Србији, 11. децембар 2015.


„Власт која има овакву опозицију, да цитирам свог омиљеног Тита, нема разлога да брине за своју будућност, али сви заједно имамо разлога да бринемо за будућност Србије.”

— 6. јануар 2016.


„Хрватску поштујем као суседа, а волим као Папуа Нову Гвинеју. То важи и за Црну Гору и за Македонију.”

— 14. јануар 2016.


„Кад дођу странци, премијер [Вучић] ме увек зове. Сваки пут ме тера да им певам. [...] Нема ту ничег вулгарног ни увредљивог. То је опуштено дружење уз српску храну и песму, а онда наступа игра.”

— 3. октобар 2016.


„Од Доналда не треба очекивати чуда. Ми смо такав народ, лако полетимо и мислимо да ће сад Америка само да „сипа“ доларе Србији. Срби су одмах полетели и „вратили Косово“. [...] То су безвезне приче. Косово је наше, српско. Ми не треба да гледамо ко ће нам шта поклонити или вратити, већ да се сваког дана боримо за наше људе на Косову...”

— 13. новембар 2016.


Чанак је угледни српски политичар који тако чврсто брани суседе од Дачићевих провокација, који никад није нашао за сходно да каже ништа у одбрану Србије. Чанак је онај који жели да Војводина постане Република рушећи Србију, он је тај који се радовао бомбама љубећи слику Медлин Олбрајт, квислинг коме су газде попадале па се сад нуди свима.”

— 5. јануар 2017.


„Све европске земље седе на бар пет столица, прво гледају шта ће са Америком, са Кином, Индијом, Африком, исламским светом, Латинском Америком. Нисмо ми ваљда једини глупи. Не желимо да изгубимо ниједног пријатеља.”

— 29. јун 2017.


„Милошевић им је рекао: „Не дирајте Ивицу“! Увек ме је спасавао тих улизица око њега, који су улепшавали стварност и правили му штету. Свађао сам се са њим кад је био најјачи. Сад могу само да га поштујем.”

— о унутарстраначким нападима када је 1996. честитао победу коалицији Заједно на локалним изборима, 19. август 2017.


„Пети октобар је једна велика превара. Не говорим о обичном народу, већ о начину на који је изведен и припремљен, финансиран из иностранства - говорим о томе да Коштуница није победио и говорим о онима који су извели 5. октобар. Где су они сада, а где сам ја? Ја сам на свом месту у својој партији, а они су издали све, и народ и своје партије, променили су све што су могли да промене.”

— 5. октобар 2017.


„Можда се понекад нисмо слагали, али једно је сигурно – никада нисмо били издајници.”

— о коалицији СПС-ЈС са Војиславом Шешељом и његовом СРС за локалне изборе у Мионици, 16. децембар 2017.


„Био сам на састанку са Ђинђићем и најавио ми је могућу коалицију са СПС-ом, јер је рекао да док је жив не жели да сарађује са Коштуницом и Г17 плус. Сведок ове приче ми је Ружица Ђинђић. А онда је узео у руке новчаницу чији сте тада жиг могли да скинете руком. Ето, какво је мишљење имао о својим коалиционим партнерима.”

— 26. децембар 2017.


„Вучић ме стално зафркава што сам на политичкој сцени 28 година, а 25 на власти. Ја то схватам као добру ствар, зато што се свако бори да игра у првој лиги, па нисам ваљда луд да се борим да одем у другу лигу.”

— 15. август 2018.


„Црна Гора треба најзад да схвати да у Србији нема никаквог жала због растанка са Црном Гором. Срећан пут, камо среће да се никад нисмо ни спајали.”

— 28. децембар 2018.


„Никада нисам био за ванредне изборе, не зато што их се плашим, него ваљда треба да постоји ред када су. И председнику Вучићу сам рекао „да су избори добри – па били би и у Цркви, они се изаберу једном за цео живот“.”

— 3. јануар 2026.


Други о Дачићу:

[уреди]

Извори

[уреди]