Зоран Радмиловић

Зоран Радмиловић

Зоран Радмиловић, (Зајечар, 11. мај 1933 - Београд, 21. јул 1985), српски глумац.

Цитати

„ Кад полазим од куће мрзим и себе и публику, а кад представа почне, сва та мржња и јед експлодира у своју супротност, у љубав. ”

„ Кад умреш, ти не знаш да си умро и није ти тешко. Тешко је другима. Исто је тако кад си глуп. ”

Други о Зорану Радмиловићу

„Био je јединствен по својој елоквенцији, каква код нас не постоји. Кад имаш такав дар, плус изузетан таленат за импровизацију, онда се догађају божанствене представе. На филму и телевизији није дао ни пет посто од онога што је дао у позоришту. Као што је један Љуба Тадић био ненадмашан глумац који се рађа једном у сто година, тако се Зоран Радмиловић ”Клен” неће родити за двеста година. Они који су радили са њим треба да су срећни и поносни и могу да се хвале својим унуцима. Само му дај идеју а он ће чудесно да је претвара и мења. На сцени је био звер, а у животу бебица и једно неупућено дериште. Мало сам играо са њим. Више смо се дружили приватно. Били смо комшије и виђали се у оближњој кафани, у Милешевској улици. Знаш оно, ти мени комшија, ја теби комшија, а трећи комшија нам је кафана. - (2010.)
”

— Велимир Бата Живојиновић, глумац