Епаминонда

Епаминонда, илустрација новијег века.

Епаминонда (око 410 — 362 пре н. е.)

• „Не треба мени новаца, јер ако краљ хоће оно што је Тивљанима корисно, готов сам да учиним бадава; а ако је штетно, он нема довољно злата и сребра да мене поткупи. Јер нећу да заменим љубав отаџбине свим благом овога света.“ (Корнелије Непот, Епаминонда, IV)
• Ако, дакле, хоћете да предводите Грчку, треба да се бавите у логору, а не у палестри. (Корнелије Непот, Епаминонда, V)
• „Епаминонда је осуђен на смрт од Тивљана, што их је приморао да код Леуктре победе Лацедемонце, док пре његова војводства ни један Беоћанин није смео да се с њима на бојном пољу огледа, и с тога, што је једном битком не само Тиву од пропасти спасао, него целу Грчку ослободио и ствар и једних и других дотле довео, да су Тивљани Спарту освојили, а Лацедемонци се задовољили тиме, што су читави остали, нити је пре престао да ратује, док год није наново подигао Месену, а њихов град затворио обсадом.“ (Корнелије Непот, Епаминонда, VIII)
• „Па ипак не може се казати да ја немам порода, јер остављам за собом ћерку — битку Лектриску, која не само што ће ме надживети, него мора бити бесмртна.“ (Корнелије Непот, Епаминонда, IX)