Драгачевски епитафи: сарањена младост
Изглед
Драгачевски епитафи: сарањена младост представљају одломке епитафа преписаних са драгачевских надгробних споменика и крајпуташа.
Споменик невести Ленки (†1867) (Гуча – крај школе)
- Као цвет ружа с ливаде укинута,
- пала под српом преране смрти.[1]
Споменик ученици Станојки-Цани (†1903) (Бели Камен – Пузе)
- Па увену као зелена трава
- прије вакта и прије земана.[1]
Споменик девојци Кристини (†1905) (Гуча – Гротница)
- Рано цветаг, па рано увенуг:
- као ружа од јаркога сунца.[1]
Споменик младићу Петру П. Петровићу (†1909) (Тијање)
- Тек што Српску ја одслужик војску
- и наумих узети девојку
- ал се тужан мајци не веселих
- већ родбину тешко ја уцвелих
- сад вечито лију сузе
- што ме млада Господ узе.[1]
Споменик невести Николији (†1910) (Милатовићи – Ћурчићи)
- Ево гроба неизбежна двора
- ђе се одмара тело од умора
- дичне младости
- а велике жалости.[1]
Споменик Милени Радосавчевић (†1911) (Горачићи – Черговиште)
- Сунце јарко не сијаш једнако
- мајко моја жалиш ме једнако.[1]
Споменик младићу Раденку Страњчевићу (†1915) (Живица – Страњанчевићи)
- У овом мрачном гробу
- сарањена младос
- превелика жалос.[1]
Споменик девојци Станојки (†1918) (Тијање)
- Покоси ме смртна коса
- не пожали што сам роса.[1]
Споменик младићу Добросаву Кулашевићу (†1922) (Тијање)
- Као цвеће кад повене слана
- мене тужног у мало земана
- покри црна земља и зелена трава.[1]
Референце
[уреди]Литература
[уреди]- Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984.
- Николић, Радојко (1991). Сељакова душа на камену : (описи личности на надгробницима западне Србије). Горњи Милановац: Дечје новине.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено ed.). Чачак: Народни музеј.