Архилох

Архилох (680. п. н. е. – око 645. п. н. е.) је био хеленски књижевник и први европски песник који је у поезију унео изразито сопствен тон и индивидуална схватања.

Цитати

„Ништа више не може бити изненађујуће, немогуће или чудесно, сада када је Зевс, отац Олимпијаца, направио ноћ од поднева... после овога, људи могу да верују у било шта, очекују било шта.”

„Ликамбо оче, што ти сада рече то?

Ко теби поремети ум?
Та пре си био паметан и јак, а сад
грађанству поста руг и смех.”

„Војник у служби сам Енијалија, ратнога бога,

ал‘ и Музама ја верно служити знам.
Печен и копљу ми хлеб, у копљу ми исмарско вино,
копље је потпорањ мој кад год подигнем врч.”

„Штитом се Сајанин неки сад размеће, без воље своје

ваљатно оружје то грмену оставих ја,
а сам смрти умакох. Штити онај шта ме се тиче!
Други ћу купити штит, лошији неће ми бит.”

„За стратега не марим кракача и дугајлију,

што се гизда солуфима, браду мије, личи се -
човечуљка волим ма и криве ноге имао,
ал‘ нек има крепке кораке и срце јуначко.”

„Есимиде, ако би човек хтео да води рачуна о том шта ће казати свет,

онда ниједан човек не би имао много пријатности од овог живота.”

„У ових грађана нико после смрти не ужива поштовање и част.

Више трчимо за милошћу живих докле год живимо, а мртви увек пролазе зло.”

„Није племенито ружити покојне људе.”

„У руци имала је стручак од мрче

и ружу, красан цветак, па се смешкала.
А курјуци
рамена јој и плећи засењивали.
Коса јој и недра сва
мирисаху - и старац би се занео.”

„Од чежње лежим несрећан

без душе - све ми кости љути болови
по вољи божјој прожели.”

„Боговима све изручуј: они често из јада

подижу човека што по црној земљи гамиже,
често опет руше оног што се у вис успео
у прах строваљују; ту онда многа ничу зла:
гладан хлеба човек лута којекуда као луд.”

„Ја не марим за силно благо Гигово,

још завист не свлада ме, божјим делима
не заносим се, нити царску жудим власт,
за таквим добром моје очи не гину.”

„Срце, срце моје, узбуркано тешким бригама, трпи, па се брани окренувши прса према душманима,

а у непријатељским заседама приступи близу поуздано! Победом својом немој се никад хвалити
пред светом, нити код куће плачи ако си побеђен, него у срећи се радуј, а у несрећи тугуј,
али не сувише, па унај какав закон влада људима.”