Ја сам екстровертни интроверт, или интровертни екстроверт.[1]
”
„
Нисам неко ко хрли у јавност, а имала сам срећу да живим у времену у ком то није било потребно. Да данас почињем, нисам сигурна да бих дошла до шансе.[1]
”
„
Знала сам само да не бих желела да седим у аули факултета с 500 људи и слушам предавања. Опција је била да будем таксиста (смех), јер мало их је, нема одређеног радног вемена, и дивно је возити кола. Али, с 12 година сам се уписала у Хор РТВ Београд и тад сам научила шта су ред, рад и дисциплина. Певали смо свуда, од Бемуса до „Олимпије“ у Паризу, у којој сам имала соло деоницу.[1]
”
„
Дубоко сам уверена да је врстан комичар, као што је то био Мија Алексић, истовремено био и један од наших најбољих трагичара. Ништа у животу није толико смешно да не може да буде и трагично. Само је битно да то буде тачно, истинито, јер само се у томе публика може препознати. Ако је лажно, не може да функционише. Трудила сам се да „возим“ стално тако да то буде мешавина и једног и другог. Успевало ми је, али захваљујући позоришту.[1]
”
„
Добро је бити у миру, али је досадно. Бирам нормалан живот, такав да могу да изађем да бацим смеће, на пијацу, до продавнице без икаквог проблема, и да не морам да се напирлитам. Бирам нормалан живот и свој крај. И своје људе који, углавном, нису из овог посла. И то је та равнотежа.[1]
”
„
Наш ум мора да буде отворен. Волимо да доносимо закључке, чиме затварамо наш ум. Мој посао ми је омогућио да схватим да иза лица постоји наличје, светла и тамна страна Месеца. Волим да видим другу страну. Јако је лепо бити овде међу истомишљеницима. Али, и кад нисмо истомишљеници, имамо право да останемо своји.[1]
”
„
Не могу ја ни о коме ко је отишао да причам у прошлом времену. Јер, још причамо и добијамо знакове...[1]
”
„
Ако је свет стао, живот није стао и наћи ће пут да иде даље. Ми који радимо у овим условима задовољни смо и брзо се прилагођавамо. Нико није спречен да се бави послом који воли, или да нађе нешто што га инспирише у томе што он ради. Свако време је добро за посао, па и ово, и живот иде даље, превазилазимо проблеме, а не они нас. Ја уносим радост у посао који радим и то је мој начин да гурам даље. [2]
”
„
Ако је свет стао, живот није стао и наћи ће пут да иде даље. Ми који радимо у овим условима задовољни смо и брзо се прилагођавамо. Нико није спречен да се бави послом који воли, или да нађе нешто што га инспирише у томе што он ради. Свако време је добро за посао, па и ово, и живот иде даље, превазилазимо проблеме, а не они нас. Ја уносим радост у посао који радим и то је мој начин да гурам даље. [3]
”
„
Сматрам Београд својим домом и када сам схватила да је то моје полазиште и да ту пуним батерије, онда ми је све било лакше. И тако и даље функционишем. И докле год буде могло, функционисаћу по принципу „вози, брате“.[3]
”
„
Ништа у животу није толико трагично да не може да буде смешно и ништа у животу није толико смешно да нема неку дозу туге у себи.[3]
”
„
Ја не могу да утичем на то што се пише, па и ни на то да су ме проглашавали секс-симболом. Ако то данас пише, а не верујем да пише, онда би то био просто некакав комплимент и ништа даље од тога. Мислим да се то писало са циљем да ме ставе у некакву жижу. Ако је то допринело да се нека представа више пута одгледа, онда сам задовољна.[3]
”
„
Много волим свој посао, ако ме нема често, можда ме има негде другде, то је релативно. Радићу док будем осећала радост и докле год буде било узбуђења, питања и несигурности, то је знак да сам још увек свежа. Несигурност је нормална јер сваки пројекат носи нове изазове да се прикажеш на неки нови, дубљи и другачији начин. Сви се мењамо годинама и све око нас, нормално је да и глумачки желиш да прикажеш нешто друго и да си у духу са тим временом.[4]
”
„
Данас ми је увек данас, и пре 40 година ми је данас, и биће не знам још колико дуго. У промени је напредак за све. Треба да идемо напред.[4]
”
„
Девојке са кораком од милион миља. Хвала вам што постојите![5]
”
„
Треба ми сваки догађај, свака брига, сваки смех, свако питање, сваки посао који сам радила, свака нова бора, нова идеја, пуцање планова и сналажења. Својим одлукама утичем на свој живот, а надам се да нечије животе чиним и радоснијим.[6]
”
„
Увек сам најзадовољнија континуитетом у раду. А што се улога тиче, свака улога која припада мени, до мене ће и доћи, кад-тад. И ако је важно шта се ради, још је важније како се то ради. Свака нова улога му дође као пресудна нова шанса, па је и такав однос према послу.[6]
”
„
Било да је време најбоље или најгоре, оно је за сваког од нас једино које имамо. Пролазно је за сваког, али је до нас шта ћемо од њега да направимо. И није то ствар "километраже", већ момента. И одлуке. У ствари одлука. Множина. Једна велика одлука није довољна. Живот се дешава и мења кроз мале, свакодневне, минијатурне промене. Да ли ће то донети успех? Можда. А можда и неће. Али сваки пут када будете били свесни да сте урадили нешто што је исправно, ви ћете бити ближе свом циљу. Време је увек исто, изазове постављамо ми сами и у једном тренутку смо сви на истој полазној или долазној тачки.[6]
”
„
Пожелите неко чудо сваког дана. Можда се чудо досађује и има времена да вам жељу испуни![6]
”
„
Сваки дан доноси нешто ново. Шта ће бити зависи од мене. Ако бих се плашила зрелости, плашила бих се живота. Ја се животу радујем.[7]
”
„
(o деци као критичарима) Они не могу другачије. И они нису критичари. Они једноставно кажу да им се свиђа или не без икакве позадине. И то треба додатно схватити[7]
