Анаис Нин

Анаис Нин (21. фебруар 1903 — 14. јануар 1977) била је есејиста, романописац и писац кратких прича и еротике.

Цитати

„Сваки пријатељ представља свет у нама, свет који се можда неће родити док они не стигну, и тек овим сусретом се рађа нови свет.”

„Живот је процес постајања, комбинација стања кроз која морамо проћи. Где људи не успевају је то што желе да изаберу државу и остану у њој. Ово је нека врста смрти.”

„Уметност је метод левитације, како би се одвојио од поробљавања земље.”

„Живот је толико флуидан да се може само надати да ће се ухватити живи тренутак, ухватити га живог и свежег ... а да се тај тренутак не уништи.”

„Живот се смањује или шири у складу са нечијом храброшћу.”

„Песник је онај који је у стању да одржи свежу визију детета у животу.”

„Слажем се са надреалистима који трагају за чудесним.”

„Осећања су слике, сензације су као музички звуци.”

„Дође тај дан кад ризик од скучености у сопственој чаури постане већи него ризик од цветања. ”

„Ја живот спознајем лирски, мелодијски – у мени су осећања снажнија од разлога и принципа. Жедна сам за чудесним и та жеља је једино што може да ме надјача. Све што не могу да преобратим у нешто чудесно, једноставно напустим. Реалност ме не задивљује. Верујем само у екстазу, слободу, а када ме живот продрма – побегнем, било куда. Нема више зидова. ”

„Ми се не развијамо хронолошки. Некад се развијамо у једној димензији, а некад у другој – неравномерно. Релативни смо. Зрели смо у једном погледу, детињасти у другом. Нас чине слојеви, ћелије, констелације. Није ли то предивно? ”

„Улога писца није да каже оно што бисмо сви могли да кажемо, већ оно што нико не уме или не сме. ”

„Ако не дишеш кроз писање, ако не плачеш кроз писање, ако не певаш кроз писање – онда немој да пишеш. Култура нема никакве користи од тога. ”

„Човек тежи да препозна само оно са чиме је упознат. Функција уметности је, дакле, да нам промени перцепцију. Задатак писца је да узбурка познате сцене тако магично да наједном угледамо ново значење у њима. ”

„Верујем да човек пише да би креирао за себе свет у ком може да живи. ”

„Непознато је био мој компас. Непознато је била моја енциклопедија. Непознато је била и остала моја једина наука. ”

„Људи који живот живе пуним плућима немају страх од смрти. ”

„Последња лекција коју сваки писац научи јесте та да све може да га нахрани и надахне. Речник, новооткривена реч, путовање, сусрет, разговор на улици, књига, нова научена фраза – апсолутно све. ”

„Бављење уметношћу је нека врста лебдења – одвајања сопственог бића од заробљености на земљи. ”

„Креативна личност никада се неће задржати у првом свету који открије. Она не зна за границе и ничему не уме да се повинује. ”

„Моја потреба за давањем била је прави порок који, ипак, није био потпуно разоран. Можда ми је такво негирање себе помогло да се пронађем. Колико год давала другима, нисам се изгубила, али расипала сам се.”

„Између два зла, увек бирам оно које још нисам испробала.”

„Поседовање знања не убија осећај чуђења и мистерије. Увек постоји мноштво мистерија.”

„Када слепо прихватимо религију, политички систем или дословну догму, постајемо роботи. Тада се престајемо развијати. ”

„Љубав никад не умире природном смрћу. Умире јер јој не знамо обновити извор. Умире од слепоће, грешака, издаје. Умире од болести и рана, умире због досаде, губитка свежине и сјаја. ”

„Не видимо ствари какве јесу – видимо ствари какви јесмо.”

„Ми путујемо, неки од нас заувек, како бисмо видели друге државе, друге животе, друге душе.”

„Оно што не могу волети, једноставно занемарујем. Је ли то истинско пријатељство? ”

„Пишемо да бисмо двапут осетили живот – у датом тренутку и кроз ретроспективу.”

„По сопственом запажању, рекла бих да жена није раздвојила љубав и сензуалност док мушкарац јесте. То двоје се обично прожима у жене; њој је потребно било да воли мушкарца коме се даје или да буде вољена. После вођења љубави изгледа да јој је потребна потврда да је то љубав и да је чин сексуалног поседовања део размене коју диктира љубав. Мушкарци се жале да жене захтевају уверавања или изразе љубави. Јапанци су признали ову потребу, и у стара времена било је апсолутно правило да је после ноћи вођења љубави, мушкарац морао да срочи песму и испоручи је својој љубави пре него што се пробуди. Шта ли је то било ако не везивање вођења љубави и љубави?”

„Разочаравајуће је било, у наше време, открити да жене које су се удварале једне другима нису неминовно прихватиле сензуалније, нежније начине задовољавања пожуде, већ су то чиниле са истом агресивношћу и непосредним нападом као мушкарци.”

„Повезивање еротике са осећањима, љубављу, избором извесне особе, персонализацијом, индивидуализацијом, то ће бити рад жена. Биће све више и више жена које ће писати о својим сопственим осећањима и искуствима.”

„Откриће женине еротске способности и њено изражавање ће доћи чим жене престану да слушају своје жалопојке на мушкарце. Ако не воле лов, прогањање, на њима је да изразе оно што воле и открију то мушкарцима, као што су то радиле у оријнталним причама, усхићењима другим облицима љубавних игара. За сада је њихово писање негативно. Чујемо само оно што не воле. Оне се гнушају улоге завођења, љупкости, свих начина да се створи еротска атмосфера о којој сањају. Како може мушкарац да постане свестан женске осећајности путем читавог тела када су покривене џинсом, који њено тело чини сличним телу његових другара, са изгледом за само један отвор продирања? Ако је истина да је женски еротизам раширен по читавом њеном телу, тада је њено данашње одевање потпуно порицање тог фактора.”

„...треба да знамо ко смо, и какве су нам навике и фантазије наших тела, диктати наших имагинација. Не само да треба да признамо шта нас покреће, таласа, узбуђује, већ и како да га досегнемо, постигнемо. У том погледу бих рекла да жена зна веома мало о себи. И на крају, она мора да направи свој сопствени еротски узор и задовољство кроз огроман број полу-информација и полу-откривања.”

„Истинско ослобођење еротског лежи у прихватању чињенице да има милион лица, милион облика еротике, милион њених циљева, прилика, атмосфера и варијација. Пре свега треба да се ослободимо кривице за њено ширење, затим да останемо отворене за њена изненађења, разноврсне изразе, и (додати моју личну формулу за пуно уживање) стопити је са појединачном љубављу и страшћу за посебно људско биће, помешети је са сновима, маштањима, и емоцијом да би достигла своју највишу моћ.”

„...Ја сам једино способна збрајати живот, док тако препун не постане неподношљив, одвећ снажан, и распршујем се у кризама хистерије, у милијуне комадића, због превелике количине живота... Права је патња живјети у "унутрашњости живота"... нетко би ме морао учинити несвјесном. Убити ме. Учинити ме неосјетљивом, немоћном. Дијелови мене морали би умријети, али ја сам све добро заштитила од умирања. Мој дневник кључа од живота, преплављен је стварношћу, пуца од топлине.”

„Једина људска абнормалност је немогућност да воли.”

„Ватрени тренуци страственог искуства тренуци су целовитости и целовитости личности.”

„Друштва која пропадају немају користи од визионара. ”

„Што је љубав него прихватање другога, какав год он био. ”

„Све моје стварање представља напор да исплетем мрежу повезивања са светом: увиек га ткам јер је некад био сломљен.”

„Сузбијање унуташњих образаца у корист образаца које ствара друштво опасно је за нас. ”

„Искуство учи прихваћању несавршеног као живота. ”

„Тек кад песник и научник делују сложно, имат ћемо жива искуства и знања о чудима свемира кад их откривају.”

„Никад нисмо заробљени уколико то не одлучимо бити. ”

„Увиек ћу бити девица-проститутка, наопаки анђео, дволична злокобна и светица.”

„Снови су битни за живот. ”

„Непријатељ љубави никад није вани, то није мушкарац или жена, то је оно што нам недостаје у нама самима.”

„Не можете спасити људе. Можете их само волети. ”

„Оно што сви заборављају јесте да страст није само појачана сензуална фузија већ начин живота који ствара, као код мистика, екстатичну свест о читавом животу.”

„Задржавам право волети много различитих људи одједном и често мењати свог принца. ”

„За вас и за мене највиши тренутак, најжешћа радост, није када наш ум доминира, већ када ми изгубимо разум, а обоје то губимо на исти начин, љубављу. ”

„Отроване смо бајкама. ”

„Не бежимо у филозофију, психологију и уметност, већ идемо тамо да обновимо своје уништено ја у целине.”

„Снови прелазе у стварност акције. Из дела поновно произлази сан и та међузависност производи највиши облик живљења. ”

„На свету постоје само две врсте слободе, слобода богатих и моћних, те слобода уметника и редовника који се одричу поседа. ”

„Желим те дивље волети. Не желим речи, већ неартиклисани плач, бесмислен, с дна мог најпримитивнијег бића, који ми попут меда тече из трбуха. Продорна радост, која ме оставља празном, освојеном, ућутканом.”

„Не волите мушкарце и жене не због њихове снаге, већ због њихове мекоће, не због њихове ситости, већ због глади, не због њиховог обиља, већ због њихових потреба.”

„Ходам испред себе у вечном ишчекивању чуда.”

„Живот уистину знају само они који пате, губе, подносе недаће и посрћу од пораза до пораза.”

„Рат који се сматра неизбежним или чак вероватним, а самим тиме и на њега је врло припремљен, има врло добре шансе да се напокон води.”

„Саосећање за наше родитеље прави је знак зрелости.”

„Живот се смањује или шири пропорционално нечијој храбрости.”

„Не смете се бојати, суздржавати, рачунати или бити шкртица својим мислима и осећајима. Тачно је и да стварање долази од преливања, тако да морате научити уносити, упијати, хранити се и не бојати се уноће. Пуноћа је попут плимног вала који вас тада носи, унесе у искуство и у писање. ”

„Последња лекција коју писац научи јест да га све може нахранити. Речник, нова риеч, путовање, сусрет, разговор на улици, књига, научена фраза.”

„Знак је велике унутрашње несигурности бити непријатељски расположени према непознатима.”

„Живот је пуни круг, шири се све док се не придружи покретима круга бесконачног.”

„Уобичајени живот ме не занима. Тражим само високе тренутке. У складу сам с надреалистима, у потрази за чудесним. Желим бити списатељица која подсећа друге да ти тренуци постоје. Желим доказати да постоји бескрајан простор, бесконачно значење, бесконачна димензија. Али нисам увек у оном што називам милосним стањем. Имам дане илуминације и грознице. Имам дана кад ми музика у глави стане. Тада крпим чарапе, обрезујем дрвеће, убирам плодове, полирам намјештај. Али док то радим, осјећам да не живим.”

„Кад поседујете светлост изнутра, видите је споља. ”

„Људска бића могу досећи такву очајну самоћу да могу прећи границу преко које речи не могу служити, а у таквим тренуцима не преостаје им ништа друго него лајати.”

„Будући да је историја само скуп личних непријатељстава, личних предрасуда, личног слепила и ирационалности, постоје тренуци када морамо живети против тога.”

„Више не говорим истину онима који је не могу искористити. Кажем то углавном себи, јер ме то увиек промени.”

„Имам ту чудну опсесију око куповине књига и гледања их с осмехом, чак и ако их нећу ускоро прочитати. Сад су барем моје.”

„Знам зашто су породице створене са свим својим несавршеностима. Они вас хуманизују. Направљене су тако да повремено заборавите на себе, како се не би уништила лепа равнотежа живота. ”

„Старост вас не штити од љубави. Али љубав вас у одређеној мери штити од година. ”

„Увек се нешто роди из вишка: велика уметност рођена је из великог терора, велике усамљености, великих инхибиција, нестабилности и увек их уравнотежи.”

„Смрт одгађам живећи, трпећи, грешкама, рискирајући, дајући, губећи.”

„Љубав никада не умире природном смрћу. Умире јер не знамо како надокнадити његов извор.”

„Спремност да све истражите знак је снаге. Они слаби имају предрасуде. Предрасуде су заштита.”

„Једини трансформатор и алкемичар који све претвара у злато је љубав. Једина магија против смрти, старења, уобичајеног живота је љубав.”

„Еротизам је једно од основних средстава самоспознаје, једнако неопходно као и поезија.”

„Не допустите да један облак уништи цело небо. ”

„Они који не могу живети у потпуности, често постају разарачи живота.”

„Желим живети мрачно и богато у својој женствености.”

„Страст ми даје тренутке целовитости. ”

„Желим с тобом радити ствари толико дивље да не знам како их рећи.”

„Путујемо, неки од нас заувиек, тражећи друге државе, друге животе, друге душе.”

„Све што не могу претворити у нешто чудесно, пуштам. ”

„Унутрашње одаје душе су попут фотографске мрачне коморе. Попут лабораторије. Тамо се не може остати цело време, или она постаје осамљена станица неуротика.”

„Нигде се нехуманост више не открива као у болницама.”

„Ако те волим, значи да делимо исте маштарије, иста лудила.”

„Кад год учините нешто што није усклађено са чежњом или вашом душом, стварате патњу.”

„Људи који живе дубоко немају страх од смрти.”

„Уживам у својим трансформацијама. Изгледам тихо и доследно, али мало ко зна колико има жена у мени.”

„Кад не пишем, осећам како ми се свет смањује. Осјећам да губим ватру и боју.”