Јована Стојиљковић
Јована Стојиљковић је српска глумица.
Цитати
[уреди]„Глума је за мене мој начин изражавања и учествовања у овом свету. Одувек је била неодвојиви део мене. Наравно, када је постала мој позив и професија којом се бавим, постало је напорније ускладити себе као личност, и себе као уметника и ствараоца. Ипак, поред неправде и лоших периода који постоје у сваком послу, имала сам ту срећу да сам до сада радила са људима које изузетно ценим и поштујем. И, од њих, али и од себе, увек добијала оно сто ме је јос више успостављало и чинило да се осећам у складу са тренутком стварања.[1]”
„Свака представа за децу је потпуно другачија у самом извођењу. Оно што је мени најузбудљивије је та повратна искрена реакција малишана који без било каквог стида и учтивости одмах покажу да ли су поверовали у магију позоришта или не. Мислим да су дечје представе одувек биле изузетно важне за одрастање. Мени су обележиле детињство и усмериле моја интересовања. Данас су, чини ми се, још важније! Поред масовне употребе нове технологије, брзине интернета и разноликог садржаја, позориште ипак нуди жив контакт и активно учешће у тренутку и саосећање у људима кога је нажалост све мање у савременом друштву.”
„Да ли се деца продају на дукате или новчанице, нема пуно разлике. Са друге стране, родитељи на хиљаду начина могу да издају или запусте своје дете... да га дају некоме...Да оно буде улог за нешто што родитељима обезбеђује бољу каријеру или неку другу врсту бољитка у животу.[2]”
„Увек слушам срце и стомак. Колико год то можда банално звучало, кад прочитам или чујем шта је у питању, пратим унутрашњи осећај који ми најбоље каже, тј. покаже да ли ћу нешто радити или не.[3]”
„У суштини, најважније је да као млад глумац, још од студирања на Академији, радиш на себи, истражујеш, посматраш, напредујеш сваког дана. Рад је најважнији, без тога се таленат губи јер није само он довољан. У свакој уметности је тако. Наравно, није лако добијати улоге на кастинзима, а ја сам сигурна да је, поред марљивости коју сам од студентских дана неговала, јако важан фактор за мој успех и срећа. Да се све поклопи, да редитељи баш мене желе за неку улогу. Не могу тачно да одредим шта је теже, добити улогу у позоришту или на филму или телевизији, али тренутно се на годишњем нивоу више ради телевизијских серија него позоришних представа, тако да мислим да има више посла за младе глумце.[4]”
„Мислим да је слобода избора везана за све у животу и да је јако важна. А што се улога тиче, наравно увек треба ослушкивати себе и знати разлог због чега нешто радиш. Који год био ако си ти у реду са тим. И не размишљати у коју категорију ангажованости спадаш, не треба јурити за тим. То је нешто што глумца преоптерети и тера га да води унутрашњи монолог у потпуно супротном правцу од оног који је њему неопходан за бављење глумом. Многи су то рекли, а ја мислим да је тачно, глума је маратон. Самим тим, тешко је опстати у том трајању на дуге стазе, важно је такмичити се и освајати мање трке. А чак и ако се освоји једна, увек ће неко добити следећу и тако све у круг. То је нека природна, космичка расподела у коју ја верујем.[4]”
„Верујем да не може бити заборављена емпатија, али да на листи приоритета и услед брзине живота који живимо мозе се испустити овако важан део сваке особе. Уткана је она у свима нама, зато је моја мисао и била усмерена на то да је ми као уметници негујемо и кроз бављење овим послом никада не заборавимо да је пробудимо у људима.[5]”
„Апсолутно мислим да уметност може и даље да буде друштвено ангажована, а да заиста нешто и промени или бар утиче на неког да се покрене. Важно је правити филмове и серије или представе из искрене потребе ка некој теми. Тада мислим да ће сигурно утицати на гледаоце, то се осети.[5]”
„Искрено бављење глумом, бити искрен према себи као глумац и као човек, истинито поставити себе у оквирима овог посла мора резултирати издвајањем у мору других.[5]”
„Некако је бесмислено повезивати глумце лично са улогама које играју. Чудно ми је када се тако нешто догоди у било ком контексту. Моја жеља, а сигурно и сваког мог колеге је да има прилику да игра сто различитије улоге. Свако од гледалаца има право на своје мишљење и укус, али осуду и агресију не подржавам.[6]”
„Данас је велика бука, помешали су се системи вредности и није лако одрастати и живети у овом свету. Али мислим да је дух нешто што нико не сме и не може да нам узме. Једна од најважније хране за наш дух су уметност и култура. И то је оно што ми даје још већу снагу и оптимизам да је важно и делотворно оно чиме се бавим.[7]”
„Не занима ме да имам кола од 100.000 можда када бих имала милионе, можда тада, али није ми то толико битно у животу. Да је то на листи приоритета можда бих данас другачије причала о свему овоме. У нашем друштву ко има и колико то је питање, ја сумњам у све, зашто, како, да ли је праведно или није… Што се мог позива и посла тиче има различитих глумаца али моје колеге не пате од тога колико имају, шта имају и да се тиме хвале.[8]”
Референце
[уреди]- ↑ „Јована Стојиљковић: Глума је мој начин изражавања и учествовања у овом свету”. antrfile.com. 1. 10. 2018. Архивирано из оригинала на датум 29. 9. 2020. Приступљено 20. 12. 2023.
- ↑ „Јована Стојиљковић: Свакоме може да се догоди мука главне јунакиње Шавова”. Еспресо. 20. 2. 2019. Приступљено 20. 12. 2023.
- ↑ Јанковић, Зоран (6. 5. 2019). „Јована Стојиљковић: Увек слушам срце и стомак”. Приступљено 20. 12. 2023.
- ↑ 4,0 4,1 Анастасов, Душица (7. 7. 2019). „Интервју Јована Стојиљковић: Нисам глумица урбаног репертоара”. Експрес. Приступљено 20. 12. 2023.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 „Јована Стојиљковић: "Верујем да не може бити заборављена емпатија"”. Танјуг. Б92. 2. 1. 2020. Приступљено 20. 12. 2023.
- ↑ Брадањи, Ивана (26. 4. 2020). „Јована Стојиљковић: Бесмислено је повезивати глумце с улогама”. Нова. Приступљено 20. 12. 2023.
- ↑ Ћирић, Дејан (12. 12. 2022). „Јована Стојиљковић за 24седам: Приватно сам далеко од трагичног”. Приступљено 20. 12. 2023.
- ↑ „Јована Стојиљковић о приватном животу: Глумица открила који порок има и на шта воли да троши новац”. Еспресо. Вечерње новости. 9. 4. 2023. Приступљено 20. 12. 2023.