Шерлок Холмс

Извор: Викицитат
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ја нисам закон, али се борим за правду колико ми то моје слабе снаге допуштају.
Пре него што се осврне на те нематеријалне и умне видове ствари, који укључују велике потешкоће, онај који истражује треба најпре да овлада основним проблемима.
Лакше је то знати него објаснити зашто знам.

Ова страница је посвећена цитатима из низа прича о славном детективу Шерлоку Холмсу, ког је створио сер Артур Конан Дојл.

Садржај

Црвена нит (1887)[уреди]

Основна је грешка да се изводе теорије пре него што се располаже свим доказима. То омета доношење закључака.
На педесеторицу који мисле синтетички, долази један који расуђује аналитички.
Нисам ни слутио да такви појединци постоје ван прича.
  • У Енглеској нисам имао никакве рођаке, па сам био слободан као птица на грани - онолико слободан колико то човек може да буде када има једанаест шилинга и шест пенија дневно. Природно је да сам под таквим условима тежио Лондону, великој клоаки у коју се слегну сви лењивци и беспосличари Царства. Извесно време сам становао у неком хотелу на Странду, водећи безначајан и јалов живот, трошећи онај новац далеко слободније него што сам смео.
    • Др. Вотсон, први део, прва глава, страна 8.
  • За мој укус Холмс је нешто сувише научно, нешто што се граничи са хладном крволочношћу. Могу потпуно да га замислим како даје свом пријатељу епрувету најновијег биљног алкалоида, и то не из некакве злонамерности, већ једноставно да добије тачан увид његовог деловања. Да будем праведан према њему, мислим да би га исто тако спремно узео и сам. Изгледа да је заинтересован за одређена егзактна знања.
    • Стемфорд, први део, прва глава, страна 11.
  • Да видимо какви су ми остали недостаци. Каткад постанем тмуран и данима не отварам уста. Кад сам такав не треба да мислите да се дурим. Оставите ме само на миру, и брзо ћу опет бити као што треба. А шта сад ви имате да признате? Веома је препоручљиво да два момка пре него што почну да живе као сустанари, упознају обострано своје лоше стране.
    • Први део, прва глава, страна 14.
  • Као што знате, упознавање човечанства почиње упознавањем човека.
    • Др. Вотсон, први део, прва глава, страна 15.
  • Холмс, уопште није био особа с којом би се тешко живело у заједници. Био је миран и имао устаљене навике. После десет сати увече ретко кад би био на ногама, а сваког дана, без изузетка, доручковао би и изашао пре него што сам ја устао. Каткад би провео по цео дан у хемијској лабораторији, каткад у дворанама за сецирање, а понекад опет у дугим шетњама, и то, изгледа кроз најгоре градске четврти. Кад би добио напад радиности, његову енергију ништа није могло да премаши. Повремено би га спопала нека реакција и тад и по читаве дане лежао на софи у дневној соби и тек процедио по коју или се промешкољио. У тим приликама примећивао сам у његовим очима толико празан и сањив израз да бих могао да га осумњичим да се одаје дрогама кад ми умереност и чистунство у целом његовом начину живота не би бранили такву помисао.
    • Први део, друга глава, страна 18.
  • Био је висок нешто изнад шест стопа, али онако претерно мршав изгледао је много виши. Очи су му биле оштре и продорне, осим у оним периодима обамрлости које сам споменуо: танак, орловски нос давао је целом његовом изгледу израз будности и одлучности. I брада му је била истакнута и четвтаста, што је знак чврстог човека. Његове руке, иако стално закрмачене тинтом и умрљане калијем, имале су у додиру изванредну нежност коју сам често имао прилике да приметим кад сам га посматрао како поступа са својим крхким хемијским инструментима.
    • Први део, друга глава, страна 18.
  • Па ипак, на неким подручјима науке био је изузетно ревностан а, у својим ексцентричним границама, знање му је било толико изванредно обимно и утаначено да сам који пут остајао скоро запањен неким његовим запажањем. Нико свакако не би толико напорно радио и стицао тако исцрпна знања ако нема у виду неки одређени циљ. Површни читаоци се ретко истичу темељитошћу свог знања. Нико неће, ако за то нема јаке разлоге, да оптерећује свој ум ситницама.
    Исто онако изузетно као знање било му је и незнање.
    О савременој књижевности, филозофији и политици скоро да није имао појма. Када сам цитирао Томаса Карлајла упитао ме је најбезазленије, ко је то и шта је урадио. Мом изненађењу чак није било краја, кад сам случајно открио како не зна чак ни за Коперникову теорију ни за распоред сунчевог система. Да неко школовано људско биће у деветнаестом веку не зна како се Земља окреће око Сунца, чинило ми се невероватно и није ми ишло у главу.
    • Први део, друга глава, страна 19.
  • Ја сматрам да је човечији мозак у почетку једна мала, празна мансарда у коју треба нагомилати намештај по свом избору. Само будала убацује све отпатке на које наилази, тако да затрпава оно знање које би му могло бити од користи, или се, у најбољем случају, измеша са силом других ствари, тако да тешко може да га дохвати. Стручан радник, међутим, веома је обазрив у ономе што ставља у своју мождану мансарду. Чува само она оруђа која му помажу у послу, али тих има у великом избору и држи их у савршеном реду. Погрешно је мислити да та малена просторија има неке еластичне зидове који се по вољи могу стезати и растезати. Верујте ми, дође време када при сваком додавању знања заборављате нешто што сте пре тога знали. Према томе, од највећег је значаја да чињенице које вам не користе, не истискују оне које вам користе.
    - Али сунчев систем - побуних се ја.
    - А шта ће ми он, ког ђавола? - прекиде ме нестрпљиво - кажете да се вртимо око Сунца. Вртели се ми око Сунца или Месеца за мене и мој посао не би било ни грам разлике.
    • Први део, друга глава, страна 20.
  • Из капи воде неки логичар би могао да извуче закључке о постојању Атлантика или Нијагаре иако их није ни видео ни чуо. Тако и цео живот представља један велики ланац, чија нам природа постаје позната чим упознамо макар једну његову карику. Наука о закључивању и анализи, као и свако друго знање, стиче се само дугим и стрпљивим проучавањем, а живот није довољно дуг да би у тој области било којем смртнику омогућио достизање највишег могућег врхунца. Пре него што се осврне на те нематеријалне и умне видове ствари, који укључују велике потешкоће, онај који истражује треба најпре да овлада основним проблемима. Приликом сусрета са другим смртником треба да научи како ће на први поглед уочити сав историјат његовог живота, његово занимање или струку којој припада. Ма како ово вежбање изгледало детињасто, оно изоштрава моћ запажања и упућује човека куда и у шта да гледа. По ноктима неког, по рукаву његовог капута, по ципелама, коленима на панталанома, жуљевима кажипрста и палца, његовом изразу лица, по манжетнама од кошуље - по свему томе може се јасно открити човеков позив. Скоро је немогуће претпоставити, да сви ови подаци не би у пуној мери придонели неком лицу које треба да расветли неки случај.
    • Први део, друга глава, страна 23-24.
  • Имам склоности за обе ове ствари, и за запажање и за закључивање. Теорије које сам овде изнео, а које вам се чине тако химеричне, у суштини су невероватно практичне, тако практичне, да мени о њима зависи хлеб мој свагдашњи.
    • Први део, друга глава, страна 24.
  • Ја сам детектив - саветодавац, ако можете да схватите шта то значи. Овде у Лондону имамо мноштво државних детектива и гомилу приватних. Ти момци када погреше долазе код мене, а мени обично успе да их наведем на прави траг. Изнесу ми све доказе, а ја сам обично у стању, захваљујући свом препознавању историје злочина, да их усмерим на прави пут. Међу злоделима постоји велика сродност, па ако имате појединости о хиљадама злочина у малом прсту, чудно би било ако не успете да решите и хиљаду и први.
    • Први део, друга глава, страна 24-25.
  • Нисам ни слутио да такви појединци постоје ван прича.
    • Доктор Вотсон о Шерлоку Холмсу, први део, друга глава, страна 26
  • Данас нема ни злочина ни злочинаца. Каква је корист онда имати разума у нашем занимању. Ја сам, ето, свестан да га имам у толикој мери да би могао да ме начини славним. Нико међу живима, нити ико од оних који су живели, није побрао толику количину знања, као ја. А резултат? Нема злочина који треба истажити или, у најбољем случају, постоје само нека бедна неваљалства чије су побуде тако провидне да су јасне чак и службеницима Скотланд Јарда.
    • Први део, друга глава, страна 27.
  • Лакше је то знати него објаснити зашто знам. Кад би затражили од вас да докажете како су два и два четири, можда бисте имали потешкоћа па ипак сте у ту чињеницу сасвим сигурни.
    • Први део, трећа глава, страна 29.
  • Ја сам најнеизлечивији, најлењи... враг који је по земљи ходао, хоћу рећи кад ме то спопадне јер има тренутака кад могу да будем и прилично живахан.
    • Први део, трећа глава, страна 31.
  • Основна је грешка да се изводе теорије пре него што се располаже свим доказима. То омета доношење закључака.
    • Први део, трећа глава, страна 32.
  • Ничег новог нема под сунцем. Све је било већ једном учињено.
    • Први део, трећа глава, страна 36.
  • Каже се да је геније онај који поседује неизмерну способност да се потруди - примети он, смешећи се. - Веома лоше као дефиниција, али на детективски посао се може применити.
    • Први део, трећа глава, страна 40.
  • Ништа није боље од исказа првог очевица.
    • Први део, четврта глава, страна 42.
  • Познато је да мађионичар више не ужива поверење кад једном открије свој трик, па бих се и ја изложио томе да закључите како сам ипак на крају сасвим обична особа ако вам превише објасним своје методе рада.
    • Први део, четврта глава, страна 44.
  • Да није било вас можда не бих ни отишао и тако бих пропустио најсуптилнију шансу у свом животу: црвену нит. Шта кажете на то? Зашто да мало не употребимо и уметнички жаргон? Постоји једна црвена нит злочина, која се провлачи кроз безбојну историју живота, а наша је дужност да је размрсимо, издвојимо и прикажемо сваки њен делић.
    • Први део, четврта глава, страна 49-50.
  • Сећате ли се шта је Дарвин говорио о музици? Он тврди да је моћ стварања музике и љубав према њој постојала у људском роду још много пре него што се појавила моћ говора. Можда баш због тога она утиче тако јако на нас. У нашој подсвести постоји неодређено сећање на оне непрозирне векове, када је човечанство проживљавало своје детињство.
    - То му дође као нека широка представа - приметих ја.
    - Наше спознаје морају да буду исто тако широке као природа, ако треба да објасне саму природу.
    • Први део, пета глава, страна 52.
  • Ову ствар обавија нека тајна која подстиче машту а где нема маште нема ни ужасавања.
    • Први део, пета глава, страна 52.
  • -Казао сам вам да ће Грегсон и Лестрејд, ма шта се догодило, засигурно побрати све плодове.
    - То зависи како ће се даље развијати цела ствар.
    - Ох, блажени ви, то уопште није битно: Ако га ухвате биће то захваљујући њиховим напорима, а ако побегне биће то упркос њихових напора. То вам је писмо-глава. Ма што учинили увек ће имати следбенике: ’Ун соут троуве тоујоурс ун аутре сот qуи л'адмире’ (Свака будала нађе још већу будалу која јој се диви.).
    • Први део, шеста глава, страна 62.
  • Од једног оваквог просјачића може да се исцеди више него од туцета полицајаца. Људима зачепи уста већ само присуство неког службеног лица, док ови момчићи стижу свуда и чују све. А осим тога, бистри су као суза; једино што им недостаје организација.
    • Први део, шеста глава, страна 62-63.
  • Велики дух ништа не сматра безначајним!
    • Први део, шеста глава, страна 64.
  • Једна чињеница кад се противи читавом низу закључака, несумњиво показује да се може подвргнути неком другачијем тумачењу.
    • Први део, седма глава, страна 76.
  • Погрешно је мешати оно што је необично са оним што је тајанствено. Најобичнији злочинац је обично најтајанственији, јер не пружа никакве нове или посебне појединости из којих би се могли извести неки закључци.
    • Први део, седма глава, страна 77.
  • Оно што чините за живота, нема важности - примети горко мој пријатељ. - Питање је само јесте ли у стању да уверите људе да сте ви то учинили - продужи он ведрије.
    • Други део, четрнаеста глава, страна 144.
  • Једном сам већ објаснио да оно што није обично представља путоказ, а не препреку. У решавању оваквих проблема велика је ствар знати закључивати уназад. То је једно веома корисно достигнуће, није нимало тешко, но људи га много не користе. У свакодневним животним пословима корисније је мислити унапред, па се тако оно друго запоставља. На педесеторицу који мисле синтетички, долази један који расуђује аналитички.
    • Други део, четрнаеста глава, страна 145.
  • Већина људи, ако им опишете ток догађаја, рећи ће вам какав ће бити исход. Они у мислима спајају те догађаје и из њих закључују да ће се нешто одиграти. Мало има људи који су у стању да вам, ослањајући се на опис догађаја и на своју подсвест, кажу који су разлози довели до самог догађаја. То је та моћ на коју циљам када говорим о закључивању уназад, или аналитичком закључивању.
    • Други део, четрнаеста глава, страна 145.
  • Нема гране у детективској науци која је толико важна а толико запуштена као што је умеће препознавања отисака стопала.
    • Други део, четрнаеста глава, страна 146.
  • Људи који умиру од срчаних обољења или услед неког изненадног природног разлога, никада на цртама лица не показују узбуђеност.
    • Други део, четрнаеста глава, страна 146.
  • Присилно узимање отрова не представља никакву новост у историји криминалистике.
    • Други део, четрнаеста глава, страна 147.
  • ’Популус ме сибилат, ат михи плаудо, Ипсе доми симул ац нуммос цонтемплар ин арца’ (Свет ме оговара, а ја сам себи тапшем и у својој шкрињи пребројавам благо).
    • Други део, четрнаеста глава, страна 150.

Знак четворице (1890)[уреди]

Ја се не служим нагађањима. То је дозлабога лош обичај. Он разорно делује на способност логичног мишљења.
  • - Шта је на реду данас? - упитах - морфијум или кокаин?
    Он тромо подиже очи са старе отворене књиге штампане готицом.
    - Кокаин - рече. - седампроцентни раствор. Хоћете ли да пробате?
    • Прва глава, страна 8.
  • Мој ум се буни против сваке стагнације. Дајте ми проблем, дајте ми посла, најзамршенију шифру, најзапетљанију анализу, ја сам тада у свом елементу. У том случају могу бити и без вештачких надражаја, али животне једноликости се грозим, жудим за умним узбуђењима. Због тога сам и изабрао овај изузетан позив, јер га на целом свету више нико не обавља.
    • Прва глава, страна 9.
  • - Зар сте ви једини аматер - детектив - рекох подигавши обрве.
    - Једини незванични саветник за детективске послове - одговори он. - Ја сам у истрагама задња и највиша инстанца. Кад Грегсон, Лестрејд или Етелни Џонс не знају куда ће - што је, уосталом, код њих обична појава - ствар дође пред мене. Ја прегледам пружене податке и дајем стручно мишљење. У таквим случајевима не тражим никакво признање. Моје се име ни не појављује у новинама. Највећа награда ми је сам посао, задовољство да проналазим поље рада за своје посебне способности. О мојим методама стекли сте и сами некакво искуство у случају Џеферсона Хоупа.
    • Прва глава, страна 9.
  • Истраживање је, или би барем требало да буде, једна егзактна наука, па се с њим поступа на исти хладан и безосећајан начин. Покушали сте да му дате романтичну жицу, што ствара утисак као да сте прерадили неку љубавну причу, или отмицу у пету Еуклидову теорему.
    - Шта ја ту могу кад је било романтично - приговорих. - Чињенице нисам могао да мењам.
    - Неке чињенице би требало да изоставите, или да их барем правилније усмерите приликом разматрања. Једина појединачност вредна помена у том случају (Црвена нит) јесте необично аналитичко разматрање последица ка узроцима, помоћу којих ми је пошло за руком да их распетљам.
    • Прва глава, страна 9.
  • Он има келтску моћ брзе интуиције, али му недостаје широки видокруг егзактног знања, који је суштински потребан за даљи развој његовог умећа.
    • Шерлок Холмс о Франсои Вијару, прва глава, страна 10.
  • - Ох, он прецењује моју помоћ - рече Шерлок Холмс скромно. - Он је и сам изузетно обдарен. Поседује две од три потребне особине за идеалног детектива. Има моћ запажања и моћ закључивања. Недостаје му само знање, а то ће временом доћи.
    • Шерлок Холмс о Франсои Вијару, прва глава, страна 11.
  • Да, ја сам крив за неколико монографија. Све су стручне природе. Ево, на пример, једне: "О разликовању пепела разних врста дувана." У њој набрајам сто четрдесет две врсте цигара, цигарета и дувана за луле, а разне табеле у боји приказују поједине врсте пепела. Чињеница која се стално јавља у кривичним споровима, а која је каткада од највеће важности као водич. Ако се испостави да је убиство учинио неко ко пуши индијску лункаху, онда се очигледно сужава поље истраге. За једно искусно око између црног пепела једне "трихинополи" цигаре и белог паперја од танко сецканог дувана постоји разлике као између купуса и кромпира.
    - Посебно сте обдарени за ситне појединости - приметих.
    - Ја само ценим њихов значај. Ево моје монографије о испитивању отисака стопала с неколико примедби о употреби париског асфалта као чувара отисака. Ево и чудног малог дела о утицају занимања на облик шаке тапацера, морнара, ткача, брусиоца дијаманата, резача плуте и словослагача. То је ствар од великог значаја за детектива - истраживача, посебно у случајевима непознатих лешева, или при утврђивању претходних података о криминалцима.
    • Прва глава, страна 11.
  • Кад одбаците све остале чињенице, она која преостане мора да буде истина.
    • Прва глава, страна 13; Слични изрази се појављују у Знаку четворице, шеста глава; У Авантурама Шерлока Холмса, "Дијадема од берила"; Мемоарима Шерлока Холмса, "Сребрна звезда"; Повратку Шерлока Холмса, "Самостанска школа"; Његовом последњем подвигу, "Брус-Партингтонови планови" и Случајевима Шерлока Холмса, "Избељени војник".
  • Ја се не служим нагађањима. То је дозлабога лош обичај. Он разорно делује на способност логичног мишљења.
    • Прва глава, страна 15.
  • I зато, ево кокаин. Не могу да живим без умног рада. А зашто би се друго и живело? Станите овде крај прозора! Зар је икада постојао овако очајан, туробан и бескористан свет. Погледајте, ова жута маглуштина се тегли низ улицу и прожима ове мргодне куће. Има ли чега опипљивијег и произачнијег? Каква ми је вајда од способности, докторе ако нема области на којој бих могао да их применим? Злочин је тако нешто обично, постојање тако нешто обично, на целој Земљи нема ничег што не би било обично.
    • Прва глава, страна 16.
  • Од највеће је важности не допустити свом расуђивању да буде подложно нечијим личним вредностима. За мене је странка само јединка, део неког проблема. Осећања вредности су у супротности са трезвеним размишљањем. Уверавам вас да је најпривлачнија жена коју сам икад упознао била обешена јер је отровала троје мале деце како би се домогла њиховог осигурања, а најодурнији човек ког сам познавао био је неки филантроп који је потрошио скоро четврт милиона на лондонску сиротињу.
    • Друга глава, страна 22.
  • Ја не чиним уступке. Уступак оповргава правило.
    • Друга глава, страна 22.
  • ‘Ле мауваис гоûт мèне ау цриме’ (Лош укус води у злочин).
    • Тадеуш Шолто, четврта глава, страна 39.
  • Колико пута сам вам рекао да кад елиминишете немогуће, оно што остане, ма како невероватно било, мора бити истинито?
    • Шеста глава, страна 53.
  • Моје методе су вам познате. Примените их.
    • Шеста глава, страна 54.

‘Ил н'y а пас дес сотс си инцоммодес qуе цеуx qуи онт де л'еспирит’ (Нема неугодније будале од оне која има нешто духа)!

    • Шеста глава, страна 58.
  • ‘Wир синд геwохнт, даß дие Менсцхен верхöхнен wас сие ницхт верстехен’ (Навикли смо на то да се људи подсмевају ономе што не разумеју).
    - Гете је увек језгровит.
    • Шеста глава, страна 61.
  • Како је диван јутарњи ваздух. Гледајте онај ружичасти облачак што лебди као перо неког џиновског фламинга. Руменило управо пробија облаке лондонске магле. Обасјаће много људи али нико се међу њима не бави чуднијом работом од вас и мене. Ала се у присуству великих, суштинских сила природе осећамо маленим због својих сићушних циљева и тежњи! Како стојите са вашим Жан - Полом?
    - Прилично. Дошао сам на њега читајући Карлајла.
    - То вам је као да идете потоком до изворног језера. Дао је чудну, али дубоку опаску, као главни доказ да стварна човекова величина лежи у његовом поимању колико је ситан. То указује на моћ упоређивања и процене, која је сама по себи доказ племенитости. Има много основа за размишљање и у Рихтеру.
    • Седма глава, страна 72-73.
  • Најважнија је ствар код људи те врсте да никад не покажете како су њихова обавештења од било какве важности за човека. Не поступите ли тако затвориће се одмах као остриге. Ако их напротив, слушате против воље, чућете веома вероватно оно што вам треба! (та врста - сиромаси)
    • Осма глава, страна 78-79.
  • Не бих им превише причао - рече Холмс. Женама никад не би требало потпуно да верујете - па ни оним најчеститијим.
    • Девета глава, страна 87.
  • Један од наших највећих државника рекао је да је најбољи одмор промена рада.
    • Десета глава, страна 99.
  • Погледајте како се роји народ под плинским светиљкама.
    - Одлазе с посла из бродоградилишта.
    - Изгледају као прљави одрпанци, али знам да у сваком од њих тиња по искрица бесмртности, што не бисте помислили кад их видите овако јадне. Чудна је загонетка човек.
    - Неко га назива духом скривеном у животињи. - рекох ја.
    - Ту тему добро разрађује Винвуд Рид - рече Холмс. Човек је као појединац неразрешива загонетка, а у гомили, у свом агрегатном стању, постаје математичка извесност. Тако, на пример, никада не бисте могли да кажете шта ће учинити један човек, али тачно можете предвидети на шта је спремна једна одређена гомила. Појединци се разликују, али размере у процентима остају исте. Тако тврде статистичари.
    • Десета глава, страна 103.
  • Љубав је ствар осећања и као таква супроставља се чистом, хладном разуму кога ја ценим изнад свега. Нећу никад да се женим да ми срце не створи процеп при одвијању нити разумног закључивања.
    • Дванаеста глава, страна 142.
  • ‘Сцхаде, даß дие Натур нур еинен Менсцх аус дир сцхуф, Денн зум wüрдиген Манн wар унд зум Сцхелмен дер Стофф’ (Штета да је природа од тебе створила једног човека, било је материјала, и за хвале вредну личност и за никоговића).
    • Дванаеста глава, страна 143.
  • - Па онда је подела у ствари испала неправедна - приметих ја. - Ви сте обавили цео посао, ја сам дошао до жене, Џонс до признања, а шта је остало вама?
    - Мени - рече Шерлок Холмс - још увек остаје боца кокаина.
    I лењо подиже своју дугу, снежнобелу руку да је дохвати.
    • Дванаеста глава, страна 143.

Авантуре Шерлока Холмса (1892)[уреди]

Скандал у Чешкој[уреди]

За Шерлока Холмса она је заувек остала ОНА ЖЕНА. Ретко када сам чуо да је спомиње под било којим другим именом.
  • За Шерлока Холмса она је заувек остала ОНА ЖЕНА. Ретко када сам чуо да је спомиње под било којим другим именом. У његовим очима засенила је и премашила све особе свог пола. Не зато што би он према Ирени Адлер гајио осећања слична љубави. Сва осећања, а посебно оваква, била су страна његовом хладном, прецизном и савршено уравнотеженом разуму. Сматрам да је он био најсавршенија машина за расуђивање и запажање коју је свет икада створио. Али као љубавник, није се сналазио. О њеним осећајима говорио је с подсмехом и ругањем. За посматрача биле су то дивне ствари - изврсне да би човек смакнуо вео с људских побуда и поступака. Али када би увежбани посматрач допустио такво продирање у своју пажљиво подешену и осетљиву природу, значило би да уводи фактор који одвраћа и може да баци сумњу на сва његова постигнућа. Ситни песак у неком осетљивом инструменту или напрслина на једном од његових јаких сочива код природе као што је његова, не би представљала мању сметњу од јаког узбуђења. Па ипак, за њега је постојала само једна жена, а та жена била је Ирена Адлер, особа сумњивог угледа.
    • Прва глава, страна 7.
  • Ви видите, али не запажате. Разлика је јасна.
    • Прва глава, страна 10.
  • Основна је грешка теоретисати пре него што човек располаже свим подацима. Човек несвесно почне да изврће чињенице да би их ускладио с теоријама, уместо да то чини с теоријама у складу с чињеницама.
    • Прва глава, страна 10.
    • Погледати такође Црвена нит, први део, трећа глава, страна 32. горе.
  • - Чини ми се, Холмсе, да би било боље да одем.
    - Ни говора, докторе! Останите! Без свог Босвела сам изгубљен.
    • Прва глава, страна 11.
  • Има лице за које би човек дао и сам живот.
    • Шерлок Холмс о Ирени Адлер, прва глава, страна 19.
  • Холмс уђе у своју собу и за неколико минута се врати прерушен у љубазног свештеника. Његов широки црни шешир, широке панталоне, бела кравата, саосећајан смешак и општи изглед добронамерне знатижеље били су такви да би му позавидео и сам Џон Ејр. Холмс није само мењао своје одело. Његов израз, његово понашање, па и сама душа као да су се мењали при свакој новој улози. Позорница је изгубила изврсног глумца, а наука проницљивог аналитичара.
    • Друга глава, страна 22.
  • Жене су по природи тајанствене и воле да уживају у сопственој тајанствености.
    • Друга глава, страна 23.
  • Кад нека жена мисли да јој гори кућа, она инстиктивно полети према ономе што највише цени. Тај је порив несавладив. Тиме сам се користио у дарлингтонском скандалу око замене и у случају замка Арнсворт. Удата жена зграби своје детешце, неудата се маши своје кутије с накитом.
    • Друга глава, страна 25.
  • Ето, тако је чешкој краљевини претио велики скандал, и тако је најбоље планове господина Шерлока Холмса надмудрила женска глава. Холмс је иначе имао обичај да се подсмева женској памети, али у последње време нисам чуо да то чини. I тако, кад говори о Ирени Адлер, или када спомиње њену слику, онда то увек чини с часном титулом, ОНА ЖЕНА.
    • Трећа глава, страна 30.

Лига риђокосих[уреди]

  • Познато ми је, драги мој Вотсоне, да делите моју љубав према свему ономе што је чудно и није уобичајено, једнолично и свакидашње.
    • Страна 33.
  • - Сетићете се да сам неки дан рекао, пре него што смо се позабавили проблемом госпођице Мери Сатерланд, да чудне догађаје и необичне заплете морамо да тражимо у самом животу. Живот је много смелији од маште.
    - Тврдња у коју сам посумњао.
    - Јесте, докторе али ипак ћете морати да прихватите моје гледиште. У противном ћете да наставите с гомилањем чињеница све док ваш разум не попусти под њиховим притиском. Дакле, господин Вилсон био је тако љубазан да ме посети овог јутра и исприча приповест која обећава да буде једна од најинтересантнијих коју сам чуо. Чули сте моју опаску како су најчудније ствари чешће у вези с мањим него великим злочинима. Колико сам до сада чуо, уопште не могу да кажем да ли је овај случај злочин. Можда бисте били тако љубазни, господине Вилсоне, да поново отпочнете своју причу. Не тражим то само зато да што мој пријатељ, доктор Вотсон, није чуо почетак, већ и зато што ме необична природа приче наводи да исцедим и најситнију појединост из ваших уста. По правилу, кад ми се набаци неки ток догађаја, у стању сам да се руководим хиљадама сличних случајева који ми се појаве у сећању. Овом приликом приморан сам да признам да су чињенице једниствене.
    • Страна 34.
  • Почињем да верујем, Вотсоне - рече Холмс - да грешим кад објашњавам. Омне игнотум про магнифицо (Све што је непознато сматра се величанственим) знате, и мој јадни мали углед, онакав какав је, претрпиће бродолом ако будем тако искрен.
    • Страна 35.
  • По правилу што је ствар необичнија, то је мање загонетна. Стварно су замршени обични, свакодневни злочини, исто онако као што је најтеже да се идентификује баш једно обично лице.
    • Страна 44.
  • То је проблем за читаве три луле, па вас молим да ми се у току педесет минута уопште не обраћате.
    • Страна 44.
  • На програму има доста немачке музике која више одговара мом укусу од италијанске или француске. Она је интроспективна, а ја желим да извршим интроспекцију.
    • Страна 45.
  • Моја је омиљена забава да тачно упознајем Лондон.
    • Страна 46.
  • Мој пријатељ је био одушевљени музичар, не само врло способан извођач него и натпросечан композитор. Цело поподне седео је у партеру занесен најтананијим осећајем блаженства, нежно пратећи музику кретњама својих дугих, танких прстију, док су му сетне и сањалачке очи биле сасвим другачије од оних које је имао Холмс истраживач, Холмс упоран оштроуман, увек спреман и недостижан ловац криминалаца. У његовом раскошном карактеру наизменично се истицала његова двојна природа, а његова тачност и довитљивост представљале су реакцију на песничко и мисаоно расположење које би га повремено обузимало. Промене његове природе водиле су од крајне посусталости до разуздане енергије. Никад није био тако страховито делотворан као када би данима лешкарио у свом наслоњачу, усред својих импровизација и издања написаних староенглеским писмом. Тада би га изненада спопала страст за ловом па би се његова блистава снага расуђивања уздигла на степен интуиције, док би они који нису упознати с његовим начином рада подозриво гледали на њега као на човека чије знање није једнако знању осталих смртника. Кад сам га то поподне видео тако обузетог музиком у Сент Џејмс холу, осетио сам да се приближавају тешки тренуци онима које је прогонио.
    • Доктор Вотсон о Шерлоку Холмсу, страна 46.
  • Верујем да нисам већа будала од својих суседа, али у раду са Шерлоком Холмсом увек сам био притиснут осећајем сопствене глупости. Овде сам чуо оно што је чуо и он, видео оно што је и он видео, а ипак је очигледно произилазило из његових речи да он јасно види не само оно што се догодило него и оно што треба да се догоди, док је мени цела ствар још увек изгледала збркана и нејасно.
    • Страна 47.
  • Холмсу можемо да верујемо - достојанствено ће полицијски агент. - Он има неке својствене методе које су, ако ми не буде замерио што ћу тако рећи, нешто мало сувише теоретске и фантастичне, али одличан је детектив. Није претерано ни рећи да је једном или двапут, као у оном случају убиства Шолтоа и блага из Агре, био нешто тачнији од званичних органа.
    • Страна 48.
  • Није лош човек, премда је у свом занимању потпуна незналица, али има добру особину, храбар је као булдог, а упоран као рак када некога стегне у клешта.
    • Шерлок Холмс о Питеру Џону, страна 49.
  • Вотсоне, ако буду пуцали убијте их без размишљања.
    • Страна 50.
  • То ме спасило од досаде - Холмс рече зевајући. - Ах, већ осећам како ме поново обузима. Мој живот се исцрпљује у непрестаном напору да побегнем од обичног животарења. Такви мали проблеми ми у томе помажу.
    - Па ви сте добротвор људског рода - опет ћу.
    Холмс слегну раменима. - Па, можда сам мало и користан - рече. - L' хомме ц'ест риен - л'оеувре ц'ест тоут (Човек није ништа, дело је све), како је то Сандовој писао Флобер.
    • Страна 54.

Случај идентитета[уреди]

  • Живот је чудеснији него што га може схватити људски разум. I не усуђујемо се да разумемо ствари које су заправо обичне појаве бивствовања. Свако књижевно дело, са својим префињеним закључцима, постало би јалово и бескорисно кад бисмо могли да се винемо с прозора држећи се за руке и лебдећи прокрстаримо над овим великим градом, да само мало помакнемо кровове и завиримо у чудовишне ствари које се одигравају под њима, у необичне стицаје околности, у намере, неспоразуме, у ланце догађаја који делују кроз генерације.
    • Страна 57.
  • Ничег необичнијег нема од свакидашњице.
    • Страна 57.
  • Дошао сам до закључка да је поље рада за посматрање и брзу анализу узрока и последица, што даје драж истрази, најчешће у безначајним стварима.
    • Страна 58.
  • Велика злодела склона су ка обичном, јер уколико је злодело дубље утолико је по правилу очигледнија побуда.
    • Страна 58-59.
  • Клаћење на плочнику значи увек уне аффаире де цоуер (љубавна прича, афера).
    • Страна 59.
  • Биће да сам увежбао запажање онога што други превиђају.
    • Страна 60.
  • Жени ништа не вреди забрањивати, јер ће она наћи пут и начин да уради шта хоће.
    • Џејмс Виндибенк, страна 62.
  • Ситнице су најважније.
    • Страна 63.
  • Вотсоне, нисте знали да посматрате, тако вам је умакло све што је значајно. Никад вас нећу научити да схватите значење рукава, оно што наговештавају нокти на палчевима, или крупне последице које могу да зависе од пертле за ципеле.
    • Страна 66.
  • Не уздајте се у прве утиске него у ситне појединости. Код жене први мој поглед пада увек на рукав. Код мушкараца је можда боље узети на нишан колена од панталона.
    • Страна 66.
  • Треба да се сетите оне старе персијске пословице: "Опасност вреба онога ко уграби младунче тигрице, а вреба и онога ко распрши женину заблуду". Код Хафиза има исто толико здравога разума као и код Хорација, и исто толико животне мудрости.
    • Страна 73.

Тајна Боскомске долине[уреди]

Мој метод вам је познат. Заснива се на посматрању ситница.
  • Велика ми је помоћ ако се крај мене налази неко у кога могу да имам пуно поверење. Помоћ која долази из самог краја или нема вредности или је извитоперена на неки други начин.
    • Страна 76.
  • Необичност је скоро увек добар водич. Злочин што је безизражајнији и обичнији, то вам је теже да у њега проникнете.
    • Страна 77.
  • Стицај околности веома је непоуздан - Холмс ће замишљено. - Може изгледати да веома јасно указује на неку ствар, али ако своју тачку гледишта само малчице померите, пронашли бисте да исто тако компромитујући указује на нешто сасвим друго.
    • Страна 79.
  • - Бојим се - рекох - да уз тако очигледне чињенице извучете неке олакшавајуће околности.
    - Ништа није варљивије од једне очигледне чињенице - одговори Холмс, смејући се. - На страну што можемо да наиђемо и на некакве друге очигледне чињенице које Лестрејду можда нису биле очигледне. Сувише ме добро познајете да бисте помислили да се хвалишем ако кажем да ћу потврдити или одбацити његову претпоставку, и то средствима која не може ни приметити, ни схватити.
    • Страна 79.
  • Дошли смо на дедукције - рече Лестрејд, намигнувши на мене. - Сматрам, Холмсе да је прилично тешко ухватити се у коштац с чињеницама, ако се не одбаце теорије и фантазије.
    - У праву сте - Холмс ће озбиљно - веома вам је тешко да се ухватите у коштац с чињеницама.
    • Страна 89.
  • Мој метод вам је познат. Заснива се на посматрању ситница.
    • Страна 94.
  • Бог нек нам је на помоћи! - рече Холмс после дуже тишине. - Зашто се судбина поиграва са јадним, беспомоћним црвима? Овакви случајеви ме натерају да се увек подсетим Бакстерових речи и кажем: Ево, због милости Божије, иде Шерлок Холмс.
    • Страна 99.

Пет семенки наранџе[уреди]

Човек мало спремиште у своме мозгу мора да натрпа свакојаким намештајем који би могао добро да му дође, а остатак може да спреми у спремиште своје библиотеке...
  • Било је то поткрај септембра. Бура се разбеснела изузетном жестином. Ветар је цео дан завијао а киша је ударала о прозоре тако да смо и ми, овде у срцу великог Лондона, били присиљени да на тренутак заборавимо свакидашњицу и суочимо се са страшним елементарним силама које се сручују на човечанство кроз баријере његове цивилизације и урличу попут неукроћених звери у кавезу. Увече се олуја појачала, а ветар у димњаку плакао и јецао попут детета.
    • Страна 102.
  • Дошао сам да вас замолим за савет.
    - То је бар лако.
    - I помоћ.
    - То је већ теже.
    • Страна 103.
  • Надигран сам чак четири пута. Три пута су ме победили мушкарци, а једанпут жена.
    • Страна 103.
  • Молим вас упознајте нас с основним чињеницама, од почетка. После ћу вас упитати за оне појединости које ми се буду чиниле најважнијима.
    • Страна 103.
  • Идеални логичар, кад једном сазна одређену чињеницу осветљену са свих страна, из ње не закључује само след догађаја који су до те чињенице довели, него и след будућих догађаја. Као што је Кувијер неку животињу могао потпуно и тачно да опише посматрајући њену једну једину кост, тако је и посматрач који у потпуности схвата везу у низу догађаја у стању да реконструише и оне друге, пре и после. Ми још нисмо свесни резултата који се могу постићи само разумом. У радној соби могу бити решени проблеми којима су се узалуд мучили они који би покушавали да нађу решење помоћу осећања. Али, да би то умеће развио да савршенства, логичар мора да користи све чињенице којима располаже, а то је у наше време слободног образовања и енциклопедија, велика реткост. Данас је човеку приступачно све знање које би му могло устребати у његовом послу, а тиме и ја настојим да се окористим. Ако се добро сећам, ви сте једном приликом, у раним данима нашега пријатељства, врло тачно нанизали моја ограничења.
    - Јесам - одговорио сам уз осмех. На помало јединствен начин. У филозофији, астрономији и политици оценио сам вас јединицом. У ботаници сте... како тако, а у геологији изврстан, што се тиче порекла блата педесет миља уокруг. Иначе, још свирате виолину, бавите се боксом и мачевањем и трујете се кокаином и дуваном. Чини ми се да је то оно најосновније у мојој анализи.
    Холмс се осмехнуо.
    - I сада кажем, као што сам и онда рекао, да човек мало спремиште у своме мозгу мора да натрпа свакојаким намештајем који би могао добро да му дође, а остатак може да спреми у спремиште своје библиотеке, одакле се њиме у случају потребе може послужити.
    • Страна 112.
  • Повређен ми је понос, Вотсоне - напокон је проговорио. - То је с моје стране ситничаво, али у питању је мој понос.
    • Страна 116.

Човек с искривљеном усном[уреди]

  • Људи у невољи хрлили би мојој жени као што птице привлачи светионик.
    • Др. Вотсон, страна 122.
  • Холмсу је било тешко ишта одбити, јер су му захтеви били изречени на мајсторски начин.
    • Страна 125.
  • Поверљив пријатељ увек је користан, а хроничар и више од тога.
    • Страна 126.
  • Ћутња вам изванредно пристаје, Вотсоне - рече Холмс - а та се особина у друштву не цени. Тако ми свега, данас ми је потребно да имам некога с ким ћу да причам, јер ми мисли нису баш пријатне.
    • Страна 127.
  • Вотсоне, ви знате да је слабост једног уда често надомештена изузетном снагом других.
    • Страна 130.
  • То је, наравно, ситница, али ништа није тако важно као ситница.
    • Страна 134.
  • Превише сам тога видео како не бих знао да је утисак који има жена понекада вреднији од закључка логичара који се служи разумом.
    • Страна 135.
  • Шерлок Холмс, међутим, био је човек који би с нерешеним проблемом у глави данима, па и седмицама, без одмора, покушавао да нађе решење, преврћући и поново разматрајући чињенице.
    • Страна 136.
  • Уверен сам, Вотсоне, да пред собом имате највећу будалу Европе. Заслужујем да ме неко шутне ногом одавде, па све до Черинг кроса. Па ипак имам кључ загонетке.
    • Страна 137.
  • Признајем да сам био слеп као кртица, али, боље је спознати истину икад него никад.
    • Страна 137.
  • - Признајем да ме занима како постижете такве резултате.
    - Овај сам постигао седећи на гомили од пет јастука и с лулом у устима.
    • Инспектор Бредстрит и Шерлок Холмс, страна 142.

Плави гранат[уреди]

Име ми је Шерлок Холмс. Посао ми је да откривам оно што други људи не знају.
  • Мило ми је што имам пријатеља с којим могу да расправљам о својим закључцима.
    • Страна 7.
  • Претпостављам да је ствар, ма колико изгледала просто, повезана с неком ужасном причом, па представља траг који ће нас довести до решења неразјашњене мистерије и до кажњавања злочинца.
    - Не, не. Није реч ни о каквом злочину - рече Холмс смејући се. - Само о једном од оних чудних случајева који се догађају кад се четири милиона људских бића тискају на простору од неколико квадратних миља. Због акције и реакције тако густог роја људи може се очекивати стицај разноврсних догађаја, па ће да искрсне много ситних проблема, можда чудних и упадљивих, који ипак неће изазвати злочин. То смо често искусили.
    • Страна 7-8.
  • Ја ништа не видим - рекох враћајући шешир. - Напротив Вотсоне, ви можете да видите све. Само што ви из онога што видите не извлачите никакве закључке. Сувише сте бојажљиви.
    • Страна 9.
  • То је питање запремине - рече - човек с тако великом главом мора имати нешто у њој.
    • Страна 10.
  • Кад је носач отишао, Холмс узе драгуљ, па га окрену према светлу. - Лепа ствар - рече. Гледајте како сија и блиста. То је језгро и жариште злочина, наравно, као сваки леп драгуљ. Увек најмилији мамац! Код крупних и старијих драгуља свака њихова површница подсећа на какав крвави догађај.
    • Страна 14.
  • Име ми је Шерлок Холмс. Посао ми је да откривам оно што други људи не знају.
    • Страна 21.
  • Никад није згодно имати посла с човеком инкогнито.
    • Страна 21.
  • На крају крајева, Вотсоне - рече Холмс, дигавши руку да дохвати глинену лулу - полиција ме не плаћа да исправљам њене грешке.
    • Страна 26.
  • Случај нам је донео веома необичан и чудан проблем а његово решење је само по себи награда.
    • Страна 26.

Пегаста трака[уреди]

  • Прегледајући белешке о седамдесет необичних случајева у којима сам, у последњих осам година проучавао метод рада мога пријатеља Шерлока Холмса, наишао сам на приличан број жалосних, неколико веселих, велики број само чудних, али ниједан не беше обичан; јер је он радио више из љубави према свом послу него због стицања богатства, па је обично одбијао да учествује у истрази за коју је слутио да не води ничему необичном и фантастичном.
    • Др Вотсон о Шелоку Холмсу, страна 29.
  • Е, кад младе жене почну да лутају већ у рано јутро велеградом и дижу снене људе из њихових постеља, сматрам да долазе с врло хитним саопштењем.
    • Страна 30.
  • - Ви сте онај Холмс који се меша у туђе послове.
    Мој пријатељ се насмеши.
    - Онај Холмс који свуда забада свој нос.
    Холмсов осмех поприми израз задовољства.
    - Холмс, њушкало Скотланд Јарда.
    Холмс се срдачно насмеја.
    • Страна 39-40.
  • Замислите ту дрскост! Хоће да ме стави под исту капу са званичним полицијским детективима.
    • Страна 40.
  • Свет је покварен, а најгоре је што има паметних људи који се користе својим мозгом да би постали злочинци.
    • Страна 45.
  • Кад лекар крене странпутицом постаје злочинац најгоре врсте. Осим нерава, он има и знања. Палмер и Причард припадали су првацима своје професије. Овај их је надмашио. Али нас, надам се, неће надмудрити.
    • Страна 48.
  • Дошао сам до потпуно погрешног закључка што показује, драги мој Вотсоне, колико је опасно расуђивати на основу недовољно података.
    • Страна 51.

Инжењеров палац[уреди]

  • - Е, лепо - рече наш инжењер тужним гласом док смо се смештали у воз на повратку у Лондон - баш ми је пао у руке диван посао! Остао сам без хонорара и без палца! I шта сам добио?
    - Искуство - рече Холмс, смејући се. - Индиректно може бити од користи, знате; све што требате да урадите је да га претворите у речи и стекнете репутацију одличног власника фирме до краја свог постојања.
    • Страна 74.

Племенити нежења[уреди]

  • Моја преписка има чар разноврсности - одврати Холмс, смејући се. - Писма скромних људи обично су занимљивија. Ово изгледа као непожељан друштвени позив који нагони човека да се досађује или да лаже.
    • Страна 78.
  • Уверавам вас, Вотсоне, без претеривања да је положај мог клијента за мене мање важан од занимљивости његовог случаја.
    • Страна 78.
  • Ја читам само криминалну хронику и читуље. Смртни случајеви ме посебно занимају.
    • Страна 78.
  • Не помишљате ни начас да одете, Вотсоне. Волим сведока, ако ни због чега другога оно због контроле властитог памћења.
    • Страна 82.
  • Схватићете, Холмс ће уљудно - да случајеви својих клијената држим у истој тајности коју обећавам и вама.
    • Страна 83.
  • Амерички улични говор понекад је веома изражајан.
    • Страна 86.
  • Ипак, љубомора уме чудно да преобрази карактер.
    • Страна 87.
  • Лепо је од лорда Сент Сајмона што је указао част мојој памети тиме што ју је ставио на ниво своје. - рече Холмс, праснувши у смех.
    • Страна 88.
  • Извесне околности понекад омогућују да дођете до веома уверљивих доказа, као кад, да цитирам Тороа, нађете пастрмку у млеку.
    • Страна 88.
  • Будући да је то припадало несталој жени, изгледало ми је да ако је одећа ту и тело не би требало да буде далеко.
    - По тој сјајној логици тело сваког човека морало би да се налази у близини његове гардеробе. Молим вас, чему сте се уопште надали?
    • Страна 89.
  • Својом љубављу не можемо да управљамо али, својим делима можемо.
    • Френсис Хеј Молтон, страна 93.
  • Припадам људима који верују да ће доћи дан када лудост владара и грешке министара неће више спречити нашу децу да постану грађани једне велике земље.
    • Страна 95.
  • Окрените своју столицу и додајте ми виолину, јер је једини проблем који још треба да решимо: како прекратити ове туробне јесење вечери.
    • Страна 97.

Дијадема од берила[уреди]

  • Увек се држим старе узречице: кад се искључи немогуће, истина је оно што остане, ма како изгледала невероватно.
    • Страна 121.

Црвене букве[уреди]

  • Човек који хвали уметност због ње саме често налази највећа задовољства управо у њеним мање важним, нижим манифестацијама. Мило ми је што сам запазио да и ви, Вотсоне, схватили ту истину и да сте описујући те наше случајеве, које сте, усуђујем се рећи, мало и улепшавали, истакли у први план не толико цаусес цéлèбрес и сензационалистичке процесе у којима сам и ја имао удела, већ више оне догодовштине што би саме по себи биле сасвим обичне, али које су ме подстакле да развијем дедукцију и логичку синтезу, што бих могао да назовем својом специјалношћу.
    • Страна 127.
  • Можда сте погрешили - додаде Холмс, ухвативши клештима жар и палећи дугачку лулу од трешњевине коју је пушио уместо глинене кад год је више био склон препирци него размишљању - покушавајући да унесете у приче више боје и живота, уместо да свој задатак ограничете на изношење строге логичке везе између узрока и последице, што је у свему томе заправо једино вредно пажње.
    • Страна 127.
  • Ако за своје умеће тражим пуно признање, то је зато што је то нешто безлично, нешто што ме превазилази. Злочин је нешто обично, а логика је реткост. Стога бисте више пажње морали да посветите логици него злочину. Ви сте низ предавања срозали на серију прича.
    • Страна 128.
  • Пих, драги мој пријатељу! Колико та јавност, то големо анонимно мноштво које не зна да разликује лакрдијаша од правог уметника, мари за финоћу анализе и закључивања.
    • Страна 128.
  • Човек, пре свега мислим на криминалца, изгубио је сваку предузетност. А то се одразило и на мој посао: изродио се у агенцију за тражење изгубљених оловака и саветовалишта за гимназијалке. Уверен сам да сам дотакао само дно, о чему сведочи ово писмо од јутрос!
    • Страна 128.
  • Ако и у шта посумњате, или запрети опасност...
    - Опасност! Какву опасност наслућујете? - Кад бисмо знали, то више не би била опасност.
    • Страна 134.
  • Чињенице! Чињенице! Не могу да правим циглу без иловаче!
    • Страна 135.
  • Знате ли, Вотсоне - одговори - да је једно од проклетстава која ме прогоне у томе што све што посматрам доводим у везу са предметом који ме тренутно занима. Ви сад гледате те раштркане куће и узбуђени сте њиховом лепотом. I ја их посматрам, али при том ме обузима само једно, осећај усамљености и уверење да је много злочина, почињених у таквим кућама, остало некажњено.
    - Забога! - узрујао сам се. - Како можете те драге старе домове да повежете са злочином?!
    - Увек ме испуњавају ужасом. Уверен сам, Вотсоне, на темељу властитог искуства да је у најозлоглашенијим лондонским четвртима мање греха и злочина него у том прекрасном и ведроликом крајолику.
    - Ви ме плашите!
    - То има свој разлог. У граду јавно мишљење постигне оно што често измиче закону. Тамо нема тако бедне уличице у којој врисак изудараног детета или ударац пијаног мужа неће изазвати саосећање и огорчење међу суседима. Осим тога, тамо је читав апарат правде надохват руке и довољно је да га покрене једна једина реч. Између злочина и оптуженичке клупе само је један корак. Али, погледајте те куће на осами окружене пољима и њивама. У њима живе неуки људи који о закону знају врло мало. Помислите на паклену окрутност и прикривену злоћу која се у њима крије, годину за годином, а да о томе нико и не слути.
    • Страна 136.
  • У чему је онда проблем? Имате ли какво објашњење?
    - Имам чак седам. Свако се темељи на познатим чињеницама, али које је исправно сазнаћемо на основу нових обавештења која нас без сумње очекују.
    • Страна 137.
  • Појединости ме занимају без обзира да ли их ви сматрате за релевантне или не.
    • Страна 137.
  • Госпођа Рукастл учинила ми се безбојном и спољашношћу и духом. Није оставила ни повољан, ни неповољан утисак. Утеловљење је безначајности.
    • Вајолет Хантер, страна 138.
  • Драги Вотсоне! Као човек медицине непрестано стичете знања о деци проучавајући њихове родитеље. Зар не увиђате да је и супротан поступак исто тако вредан? Ја бих своје прве утиске о карактеру родитеља често добијао проучавањем њихове деце.
    • Страна 145-146.
  • На Вајолет Хантер, мој пријатељ Холмс је, на моје велико разочарање, сасвим заборавио откако није у средишту једне од његових истрага. Она сада води приватну школу у Волсалу и сигуран сам да у том послу постиже завидне успехе.
    • Страна 149.

Мемоари Шерлока Холмса (1893)[уреди]

Сребрна звезда[уреди]

  • То је један од оних случајева у којима вештину расуђивања треба усмерити на пажљиву оцену свих појединости, више него на изналажење неких свежих доказа. Трагедија је била тако необична, тако сложена, тако значајна за сваког ко пати од преобиља сумњи, нагађања и хипотеза. Тешко је било одвојити украсе од чињенице, апсолутне, непорециве чињенице од улепшавања теоретичара и репортера. Затим, кад смо већ ствар поставили на сигурне темеље, требало би да донесемо закључке и утврдимо на каквим специјалним околностима почива цела та мистерија.
    • Страна 8-9.
  • Направио сам грешку, драги мој Вотсоне, што се дешава много чешће, бојим се, него што би ико ко ме познаје искључиво по вашим мемоарима икада могао и помислити.
    • Страна 9.
  • Ништа не расветљава тако добро неки случај него кад се он излаже другоме.
    • Страна 9.
  • То је више него могуће; то је вероватно.
    • Страна 16.
  • Ето, како изгледа овај случај у очима полиције. Мада не изгледа сувише вероватно, сва друга објашњења још су невероватнија.
    • Страна 16.
  • Коњ је веома друштвено биће.
    • Страна 24.
  • Ето, шта значи машта - рече Холмс. - Ту особину нема Грегори. Претпоставивши шта се то могло догодити, радили смо према тој претпоставци и пронашли смо да смо били у праву.
    • Страна 25.
  • Ја у својим поступцима примењујем своје методе и по властитој оцени говорим, онолико колико нађем за сходно. Ту предност пред другима има човек који није у јавној служби.
    • Страна 29.
  • - Постоји ли још каква околност на коју желите да обратим пажњу?
    - На чудан случај са псом те ноћи.
    - Али пас није ништа учинио те ноћи.
    - Управо је то чудно - примети Шерлок Холмс.
    • Страна 31.
  • Једно тачно закључивање увек указује на друго.
    • Страна 36.
  • Ви, пуковниче, као светски човек знате да људи не носе по својим џеповима рачуне који се тичу других особа. Већина нас се задовољава тиме да сређује своје.
    • Страна 37.

Жуто лице[уреди]

  • Кад већ објављујем ове кратке цртице засноване на многобројним случајевима мог пријатеља, чије су ме изванредне способности довеле у ситуацију да о њима слушам, а који пут и да учествујем у некој необичној драми, сасвим је природно да ћу се више задржати на његовим успесима него на неуспесима. То не чиним толико из љубави према његовом угледу, јер су ме енергија и окретност тог човека највише задивљавале кад би се нашао у тешкоћама, већ зато што тамо где он није успевао обично ни нико други није могао да успе, па је та прича заувек остала без завршетака.
    • Страна 41.
  • Шерлок Холмс био је човек који се ретко бавио спортом због самог спорта. Веома мали број људи у стању је да издржи већи напор мишића, а он је несумњиво био један он најбољих боксера своје тежине. На бесциљно бављење спортом гледао је као на траћење снаге, и латио би га се само ако је требало да послужи неком стручном циљу, тада би постајао неуморан и неуништив. Чудно је да се под таквим условима уопште могао одржавати у кондицији. Хранио се, обично, веома скромно, придржавао се једноставних навика, приближавајући се често граници самоодрицања. Осим повременог узимања кокаина, није имао порока, а и ту је дрогу узимао само као знак протеста због једноличног живота, кад није имао у виду неки свој случај, и кад би дневни листови били незанимљиви.
    • Страна 41-42.
  • Два сата смо лутали унаоколо, углавном ћутећи, као што и одговара људима који се присно познају.
    • Страна 42.
  • Луле су понекад изузетно занимљиве - рече он. - Ни на чему нису тако очити знакови индивидуалности, осим можда на сатовима и пертлама.
    • Страна 43.
  • Неспавање напреже човеку живце више него рад, чак више него уживање.
    • Страна 44-45.
  • Ако желите да сачувате свој инкогнито - рече Холмс, смешећи се - предложио бих вам, да престанете да исписујете своје име на постави свог шешира или да барем окренете његов горњи део према особи којој се обраћате.
    • Страна 45.
  • Свака је истина боља од сумње.
    • Страна 59.

Поморски уговор[уреди]

  • Знате, у почетку сваке истраге вреди знати да вам се клијент налази у блиском односу с неким ко је изузетно склон добру или злу.
    • Страна 70.
  • Власт је изузетно вешта у прикупљању података, али не зна увек правилно да их употреби.
    • Страна 83.
  • Гледајте како је ова ружа лепа! Нигде извођење закључака није тако потребно као у религији - рече он наслонивши се на леђима на прозорске капке. - Мислилац би могао да створи од ње егзактну науку. Чини ми се да цвеће пружа најјачи доказ да је Провиђење у својој суштини добро. Тачно је да се у нашој борби за опстанак, уз енергију, наше потребе и храна, налазе на првом месту, али ружа је нешто посебно. Њен мирис и њена боја улепшавају живот, али нису предуслов живота. Како само доброта даје више него што је потребно, поново вам кажем да се од цвећа можемо надати много чему.
    • Страна 83.
  • - Сумњате ли у некога?
    - Сумњам у самог себе...
    - Како то?
    - Бојим се да сувише брзо изводим закључке.
    • Страна 84.
  • Гледајте оне велике, издвојене блокове кућа, који се дижу над крововима од шкриљеваца као нека црвена острва од опека сред оловносивог мора.
    - То су основне школе.
    - Светионици, младићу. Бакље будућности. Шишарке са стотинама малих, сјајних семенки из којих ће израсти мудрија и боља енглеска будућност.
    • Страна 85.
  • Најтеже је истражити она кривична дела код којих није видљив неки циљ.
    • Страна 86.
  • У педесет три случаја, којима сам се у последње време бавио, моје име појавило се у јавности само у четири; четрдесет и девет препуштено је полицији, да би изгледало да су њеном заслугом откривени.
    • Страна 88.
  • Вотсон ће вам потврдити да ја никако не могу да се одвикнем од тога да ствари помало драматизујем.
    • Страна 103.
  • Уверавам вас да за мене неуспех у неком кривичном делу представља исто толико ужасну ствар као и за вас неуспех у вршењу повереног вам задатка.
    • Страна 103.
  • Истражујући ваш случај - примети Холмс на свој дидактичан начин - утврдио сам да је у обиљу доказног материјала оно што је било безначајно прикривало оно што је било битно. Међу толиким чињеницама морао сам одабрати оне које су изгледале битне, а затим поставити сваку на своје место, да би се тако успоставио непрекинут ланац догађаја.
    • Страна 107.

Глорија Скот[уреди]

  • Никад нисам био нарочито друштвен човек, Вотсоне; увек сам волео да седим у својој соби, да утонем у своје мисли и да у својој зачкољици изграђујем своја мишљења, па се нисам много мешао са људима мојих година. Изузев мачевања и боксовања, ни спорт ме није много привлачио, а, осим тога, и сам смер мојих студија потпуно се разликовао од смера студија којима су се бавили моји другови, па нисам имао с њима никаквих додирних тачака.
    • Страна 114.
  • Не знам како вам то полази за руком, господине Холмсе, али мени се чини да бисте ви могли њихати у наручју, као малу децу, све детективе, знане и незнане.
    • Тревор старији, страна 117.
  • Од свих утвара најгоре су оне које буди стара љубав.
    • Тревор старији, страна 118.

Ритуал породице Масгрејв[уреди]

  • Често ми је падао у очи известан несклад у карактеру мог пријатеља Шерлока Холмса. Мада је у свом начину мишљења био јаснији и сређенији од икога другога, мада је увек био доследно једноставан у свом начину одевања, ипак, у својим личним навикама био је ретко неуредан човек који би као мало ко знао да збуни свог сустанара. Ја у том погледу нисам био неки нарочити формалиста. Тешка борба и живот у Авганистану, која је премашивала прирођене ми боемске склоности, учинила ме је много попустљивијим него што би приличило лекару. Али извесне границе постоје и код мене, и кад наиђем на човека који држи своје чарапе у канти за угаљ, свој дуван у једној персијској чарапи, а усред дрвеног оквира једним великим преклопним ножем прикива на камин писма на која није одговорио, онда и ја почињем да мислим о себи да сам уредан. Осим тога увек сам сматрао да се вежбање у пуцању из пиштоља мора вршити на отвореном простору као забава. Међутим, кад сам видео Холмса како у једном од његових настраних расположења седи у свом наслоњачу и својим финим револвером и стотином боксерских метака везе по суседном зиду рупицама од испаљеног зрневља родољубиву шару V.Р., био сам чврсто уверен да тиме не делује на побољшање ни атмосфере, а ни изгледа наше собе.
    • Страна 139.
  • Наше просторије биле су увек пуне хемикалија као и разних успомена на истражене злочине. Била је то сасвим обична ствар да ти предмети на најневероватнији начин мењају своја места, тако да би се редовно налазили по чинијама за маслац или чак и у мање подесним посудама. Али мој најтежи крст били су његови папири. Вечито се плашио да му не пропадну неки документи, поготово они што су били у вези с неким случајевима из прошлости. Ипак, једном у години или једном сваке друге године спопадала би га ревност да испише њиховој полеђини, укратко, њихов садржај и да их среди. Као што сам негде у овим својим неповезаним белешкама већ споменуо, на изливе његове страховите енергије, кад би приводио крају своје значајне подвиге, тако уско повезане са његовим начином рада, надовезивало се сасвим супротно расположење које је прелазило у летаргију. I тада би обично лежао између своје виолине и својих књига, одакле би се помакао само кад би требало да пређе од дивана до стола. Тако су се из месеца у месец гомилали списи све док сваки ћошак у соби не би затрпале фасцикле које се ни по коју цену нису смеле спалити, нити их је било ко други смео склонити осим лично њиховог власника.
    • Страна 139-140.
  • Живим од умног рада који највише одговара мојој природи.
    • Страна 143.
  • Позната вам је, Вотсоне, моја метода. У таквим се случајевима стављам у положај тог човека и, пошто најпре оценим његову интелигенцију, у својој машти покушавам да мислим како бих ја поступио у сличним околностима.
    • Страна 155.

Рејгејтска властела[уреди]

  • Бојим се да ће вас моје објашњење разочарати, али одавно имам обичај да не кријем ниједан од својих начина рада ни пред својим пријатељом Вотсоном, ни пред било ким уколико покаже да се интересује за њега.
    • Страна 21.
  • Кад истражујемо неки злочин посебно је важно да будемо способни да у низу околности разликујемо битне од случајних. Иначе се наше снаге и способности расипају уместо да јачају.
    • Страна 21.

Грбавац[уреди]

  • Ствар је сасвим проста - настави он - и доказује да свако ко здраво расуђује може да изазове код саговорника привидно необичан утисак, уколико његов саговорник превиди управо оно на чему здрав разум темељи своје закључке.
    • Страна 30.
  • Очи му засијаше, а образи му се заруменише. Са његове проницљиве, бујне природе подиже се начас, али само начас, вео. Кад му се поново загледах у лице, оно је опет имало онај израз мира својствен иначе црвенокошцима, због којег су га многи сматрали више машином него човеком.
    • Доктор Вотсон о Шерлоку Холмсу, страна 31.
  • Ви познајете моје методе, Вотсоне, и знате да се у свакој истрази њима користим.
    • Страна 36.

Стални пацијент[уреди]

  • Приликом разматрања неповезане збирке успомена које сам забележио да бих покушао да прикажем неке од јединствених умних способности свог пријатеља Шерлока Холмса, често бих издвајао случајеве који су требали да буду у складу с мојим циљем. У свим случајевима у којима је Холмс испољио изванредну спретност у аналитичком расуђивању и тако доказао вредност својих метода истраживања неких случајева, чињенице су често биле тако безначајне и свакидашње, да не могу себи да опростим што сам их уопште откривао јавности. Догађало би се и то да бих се често позабавио неком истрагом у којој су чињенице по својој суштини биле веома необичне и драматичне, али је удео мог пријатеља у откривању њихових узрока био мањи него што бих ја, као његов биограф пожелео.
    • Страна 49.
  • Био сам расположен и очаран Холмсовим причањем, његовим оштрим запажањима појединости и његовим закључивањем.
    • Страна 50.
  • Његово лице, као обично, није одавало никаква посебна осећања, али зато су му капци теже падали на очи, а дим би му сваки пут кад је хтео да нагласи неки чудан детаљ из докторове приче, густо куљао из луле.
    • Др. Вотсон о Шерлоку Холмсу, страна 57.
  • Обично су у пет сати изјутра, то знате и ви, самоубиства најчешћа.
    • Инспектор Ланер, страна 61.

Преводилац с грчког[уреди]

  • За време мог дугог и присног пријатељства с господином Шерлоком Холмсом никад нисам чуо да спомиње своју родбину, а ретко кад и неко раније раздобље свог живота. Ова његова уздржаност донекле је јачала мој утисак о његовим нељудским одликама, тако да сам понекад помишљао да је он некакав феномен, чист разум без срца, који је исто толико лишен људских осећања колико и даровит. Његов недружељубив карактер испољавао се у његовој несклоности према женама и одбојном ставу према склапању нових пријатељстава, али се ништа није испољавало изразитије од његове закопчаности до грла у вези са његовом родбином. Већ сам почео да мислим да је сироче и да уопште нема живих сродника, кад једног дана, на моје велико изненађење поче да говори о свом брату.
    • Страна 69.
  • - У вашем случају - рекох - по свему што сам чуо, изгледа очигледно да вашу моћ запажања и чудну лакоћу при извођењу закључака треба приписати систематском васпитању.
    - До извесне мере свакако, - одговори он замишљено. Моји су преци били мали сеоски племићи који су, изгледа, живели као што је то уобичајено у њиховој друштвеној класи. Па ипак, оно што ме је предодредило за животни пут којим сам кренуо налази ми се у кри и биће да потиче од моје баке која је била сестра француског сликара Вернеа. Артизам у крви може доћи до изражаја у најчуднијим видовима.
    • Страна 69-70.
  • Драги мој Вотсоне, не слажем се с онима који скромност сматрају врлином. Човеку који логички размишља све ствари морају да изгледају онакве какве јесу: потцењивати себе значи само удаљавати се од истине да би се преувеличале властите способности. Стога моју тврдњу да Мајкрофт има јачу моћ запажања од мене треба схватити као праву, сушту истину.
    • Страна 70.
  • Рекао сам да је у посматрању и закључивању бољи од мене. Кад би детективска вештина почињала и завршавала се размишљањем у наслоњачи, мој брат би био највећи истражитељ криминала који је икада живео. Али он не чезне за успехом а нема ни снаге за то. Он неће напустити свој начин живота зато да би проверио нека властита решења, па ће се пре помирити с чињеницом да људи сматрају како није у праву, него што ће се потрудити да им докаже да је у праву.
    • Страна 71.
  • Познато вам је да у Лондону има много људи који, из снобизма, или мизантропије, избегавају друштво, али им нису мрске удобне наслоњаче и последњи бројеви неког часописа. I ето, ради удобности тог соја људи основан је Диогенов клуб, у који су сад учлањени сви они који немају нимало смисла за друштвени, односно клупски живот у овом граду. У том клубу ниједном члану није допуштено да с било ким, ни под било којим условима разговара, осим у сали за странце, па свакога ко се о то правило трипут огреши и буде пријављен Одбору, кажњавају, као брбљивца, избацивањем из Клуба. Мој брат је један од оснивача тог клуба. Лично сам се уверио да је тај клуб средина која делује умирујуће на човека.
    • Страна 71.
  • Срећа ваша, господине Холмсе, што се налазите на страни полиције а не против ње - примети инспектор оценивши погледом спретност којом је мој пријатељ успео да одгурне резу на прозору.
    • Инспектор Грегсон о Шерлоку Холмсу, страна 84.
  • Али господин Мелас је, на сву срећу, остао жив, па је за непун сат, захваљујући амонијаку и ракији, на моје велико задовољство, почео да отвара очи и постаје свестан да га је моја рука извукла из оне мрачне долине у којој се укрштају сви путеви.
    • Страна 86.

Посредников писар[уреди]

  • Свет се руководио начелом, што је уосталом сасвим природно, да онај који лечи друге мора да је и сам здрав, па је с неповерењем оцењивао делотворне способности човека који ни сам себе није кадар да излечи.
    • Страна 91.
  • Бојим се да се прилично одајем тим својим објашњењима - рече. - Последице чији су узроци непознати остављају много јачи утисак.
    • Страна 93.
  • Чудна нека смеса је човекова природа. Дочекате чак и то да злочинац и убица подстакне на самоубиство и рођеног брата, кад овај дозна да се око братовљева врата стеже уже.
    • Страна 109.

Последњи проблем[уреди]

Кад бих био уверен у ваш коначни крај ја бих, у јавном интересу, радо прихватио сопствен.
  • Мислим да ме прилично добро познајете Вотсоне, па знате да не спадам у нервозне људе. Али, ако човек затвара очи пред опасношћу, пре се може сматрати глупим него храбрим.
    • Страна 115.
  • Није било у Холмсовој природи да лута бесциљно, па ни кад је на одмору. По његовом бледом, изнуреном лицу, могло се закључити да су му живци до крајности напрегнути, па се нимало не радује таквом путовању. Кад је у мојим очима прочитао да ме је његов предлог изненадио, склопи врхове прстију, а лактове упре о колена и поче да ми објашњава положај у којем се налазио.
    - Ви вероватно нисте чули за професора Моријартија? - упита ме.
    - Никада - одговорих му.
    - Тај човек, до сада сасвим непознат, расплео је своје мреже по целом Лондону. То и јесте оно што га ставља на сам врх пирамиде злочинаца. Ето, сасвим озбиљно вам кажем, Вотсоне, кад бих успео некако да поразим тог човека и тако ослободим друштво тог баука, сматрао бих да сам достигао врхунац своје каријере, па бих се онда радо повукао у мирнији живот. Међу нама, захваљујући успесима које сам у последње време постигао у неким случајевима, да споменем само случајеве кад сам једном помагао краљевској породици Скандинавије, а други пут Републици Француској, сад сам у таквом материјалном положају да бих могао да живим мирније, онако како ми се допадне, и да усредсредим сву пажњу на своја хемијска истраживања. Али још не могу да будем потпуно миран, не могу спокојно да се извалим у својој наслоњачи кад помислим да један злочинац, а то је професор Моријарти, слободно шета улицама Лондона.
    - Ама, забога, шта је он то учинио?
    - Тај човек је имао веома чудан животни успон. Потиче из угледне породице која му је омогућила да стекне изванредно образовање. Обдарен је изузетним способностима, па је посебно добар математичар. У двадесет другој години написао је расправу о биномској теореми и њом привукао пажњу целе Европе. На основу те расправе добио је катедру за математику на једном мањем унивезитету, па је по свему изгледало да му се отвара изванредна каријера. Али тај човек је осим тих интелектуалних наклоности наследио и праве сотонске склоности. Нејгове изванредне умне способности нису смањиле његове зликовачке наклоности него су их, напротив, чак веома појачале и учиниле још опаснијима. У универзитетском градићу, где је радио, почеле су да круже о њему мрачне гласине, па је најзад био приморан да да оставку на своју катедру и дође у Лондон, где се запослио као наставник у армији. Толико се о њему зна у јавности. Али ово што ћу вам сад испричати знам само ја.
    - Као што вам је познато, Вотсоне, мало људи тако добро познаје свет истакнутих лондонских криминалаца као што га ја познајем. Већ годинама осећам иза починилаца злочина неку мрачну силу, неку дубоку организациону снагу која се увек испречи закону и окреће штит правде у корист преступника. Данас, па сутра, у најразличитијим случајевима фалсификовања, разбојништава, убистава, увек сам осећао присуство те силе. У многим неразјашњеним случајевима, у којима су ме питали за савет, а које сам касније разматрао, наилазио сам на прсте те силе. Годинама сам се трудио да проникнем у те мистерије, и, ево најзад је дошло време да се домогнем нити водиље, нити коју сам пратио по многобројним вешто смишљеним скретањима, све док ме није довела до те математичке величине, до тог Моријартија.
    - Он вам је, Вотсоне, прави Наполеон у злочиначким делатностима. Организатор половине свих зала и готово свих неоткривених недела у овом великом граду. Он је геније, филозоф и апстрактни мислилац. Прворазредна памет. Не ради ништа друго већ само седи усред своје мреже, непомичан као паук, али у тој мрежи иа хиљаду нити, и он одмах осети кад која, и најтања међу њима затрепери. Он веома ретко ступа лично у акцију. Он сам планира. Али зато има много и одлично организованих агената. Ако треба да се изведе неки злочин, да се украде нека исправа, да се у неку кућу провали, да се уклони неко, треба се само обратити професору, и све ће бити организовано и спроведено. Ако агент буде случајно и ухваћен, пронаћи ће одмах новац за кауцију и његову одбрану, али средишња сила, човек који се тим агентом служи, никад неће бити ухваћен, неће бити чак ни доведен у сумњу. Ту организацију сам открио само на основу закључивања, Вотсоне. Спреман сам да жртвујем и последњи грам своје енергије да је раскринкам и скршим.
    Тај професор се оградио тако лукаво смишљеним мерама да је изгледало потпуно немогуће доћи до потребних доказа којима би се суд могао уверити у његову кривицу, ма шта ја предузимао. Ви знате за моје способности, драги Вотсоне, па ипак сам након три месеца трагања морао да признам да сам напокон наишао на противника који ми је интелектуално дорастао. Толико сам се дивио његовој вештини да је то моје дивљење премашило чак и ужас који су изазивали његови злочини. Али тај човек је ипак на крају учинио једну малу грешку која је ипак више него што је смео себи да допусти кад је имао мене за петама. Указала ми се згодна прилика, искористио сам је и почео да плетем око професора своју мрежу коју ћу ускоро затворити. За три дана, а то значи у следећи понедељак ствар ће бити потпуно зрела и професор ће са свим главним члановима своје банде пасти у руке полицији и почеће највеће кривићно суђење овог века, на којем ће изаћи на видело четрдесет тајанствених кривичних дела и бити исплетен конопац за све злочинце који су их организовали или починили. Али, ако учинимо један преурањени потез, разумећете ме, у последњем тренутку злочинци ће нам се измигољити из руку.
    Требало је да то изведем без знања професора Моријартија, па би, наравно, све већ било у најбољем реду. Али он је сувише препреден да би га човек могао предухитрити. Знао је за сваки корак који сам предузимао да бих му наместио замку, па је стално покушавао да раскине моје нити, приморавајући ме да на тај начин да увек смишљам како ћу га предухитрити. Кажем вам, пријатељу мој, кад бих могао да потанко да опишем тај невероватни сукоб, тај човек би у историји детективске вештине био најсјајнији пример мачевалачког стила по начелу "удри и одби". Високо сам се попео у својој струци, али ме тај противник сваком згодом вешто доводио у теснац, иако му ја ударце још снажније враћам. Данас је требало да предузмем последње кораке, па би за три дана све било завршено. Док сам седео у својој соби размишљајући о свему, одједном се отворише врата, и преда мном се створи професор Моријарти.
    Ја, Вотсоне, имам одличне живце, али, морам вам признати, овога пута сам се просто запрепастио кад сам на прагу своје собе угледао управо оног који је толико заокупио моје мисли. Његов лик ми је добро познат. То је необично висок и мршав човек, бледог, испупченог и високог чела које му се наднело над дубоко усађене очи. Озбиљан, блед, мало погрбљен, са аскетским цртама лица, слика је и прилика професора који се удубио у своје студије, али истуреном главом коју на неки чудан начин миче амо-тамо, подсећа на гмизавца. Натуштених обрва, мотрио ме је радознало.
    • Шерлок Холмс о професору Моријартију, страна 115-119.
  • - Четвртог јануара само сте ме омели - рече. - Двадесет трећег сте ме узнемирили, средином фебруара озбиљно угрозили, крајем марта су ми се планови изјаловили, а сад, при крају априла, видим да сам услед ваших непрекидних прогона у опасности да изгубим слободу. Моје стање постаје неиздрживо.
    - Имате ли какав предлог? - упитах га.
    - Морате да прекинете то, господине Холмсе - рече он, одмахујући главом. - Схватате ли да морате?
    - После понедељка - рекох.
    - Еј, еј! - рече он. - Потпуно сам сигуран да човек ваше интелигенције мора увидети да постоји само један излаз. Треба да се повучете. Ви сте својим начином рада ствар довели дотле да мени преостаје још само једно средство. Управо сам, као интелектуалац, уживао док сам пратио с каквом умешношћу сте захватили цео овај случај и нећу претерати ако вам кажем да ће ми бити јако жао ако будем на то приморан.
    - Опасност је саставни део мог позива - приметих.
    - Није реч само о опасности - рече он - реч је о неминовном уништењу. Одлучили сте да станете на пут не само једној личности, већ читавој једној моћној организацији чију величину не можете да схватите упркос свој својој довитљивости. Господине Холмсе, морате ми се уклонити, или ћете бити згажени.
    - Бојим се - рекох да сам уживајући у разговору с вама занемарио један важан посао који ме чека на другом месту.
    - Па, добро - рече он на крају. - Штета! Учинио сам све што сам могао.
    • Професор Моријарти и Шерлок Холмс, страна 119-120.
  • Кад бих био уверен у ваш коначни крај ја бих, у јавном интересу, радо прихватио сопствен.
    • Холмс Моријартију, страна 120.
  • Ето, на то се свео мој необични разговор с професором Моријартијем. Признајем да је на мене оставио веома непријатан утисак. Његов мекани и одмерени начин говора оставља утисак искрености, какав обичан насилник не може никад да изазове.
    • Страна 121.
  • - Зар сте већ били нападнути?
    - Драги мој Вотсоне, професор Моријарти није човек који чека да трава нарасте. Данас око подне отишао сам у Оксфорд стрит да обавим неки посао. Кад сам прешао угао који из улице Бентинг води у улицу Велбек устремише се на мене муњевитом брзином нека велика, покривена кола у која су била упрегнута два лудачки гоњена коња. Ја одскочих на плочник и тако се, у последњем тренутку, спасих. Кола су била искрсла из Мерилебон лејна и, као што су се појавила, тако су и нестала. Након тога, Вотсоне, држао сам се добро плочника. Кад сам потом пролазио кроз Вир стрит, с крова једне куће паде и разби се пред мојим ногама једна цигла. Позвах полицију да обави увиђај. Утврђено је да су се на крову налазиле цигле и цреп, намењени поправци. Полицајци су хтели да ме увере да је цигла пала под ударом ветра. Наравно, ја сам боље од њих знао како је до тога дошло, али нисам могао ништа да докажем, па сам морао да ћутим. Након тога узех фијакер и упутих се до куће мога брата на Пел Мелу, где сам провео цео дан. Затим сам, ето, кренуо до вас, па ме на путу нападе батином некакав дрипац. Ја га оборих, а полиција га одведе у притвор, али, могу вам рећи, потпуно сам уверен да се између "господина" чији су ми се предњи зуби зарили у зглобове прстију и мирног наставника математике који је на читавих десет миља од нас вероватно решавао на црној школској табли неке проблеме, неће пронаћи никаква веза. Стога се немојте чудити, Вотсоне, што сам улазећи у вашу собу, најпре затворио капке на прозорима и што сам затим морао да затражим од вас дозволу да напустим ову кућу на неки неупадљивији начин од излажења на главна врата.
    Често сам се дивио храбрости мог пријатеља, али никад толико као сад, док је мирно седео и набрајао ми догађаје, усмерене очигледно на то да му приреде један страшан дан.
    • Страна 121-122.
  • Мислим, Вотсоне, да могу слободно да кажем да нисам живео узалуд. Да знам да ће ноћас доћи крај мом животу, могао бих се смирено на њега осврнути. I ваздух у Лондону се прочистио док сам ја био тамо. Не сећам се да сам икад у хиљаду случајева стао на страну зла. Одавно ме привлачи мисао да се посветим решавању проблема које ствара природа, а не оним, површнијим, за које је одговорно наше неприродно друштвено уређење. Своје мемоаре, Вотсоне, завршићете кад будем крунисао своје животно дело хватањем или уништавањем најопаснијег и најстрашнијег европског зликовца.
    • Страна 128.

Баскервилски пас (1902)[уреди]

  • Сматрам за дужност да кажем да си у књигама у којима си моје скромне подвиге тако љубазно описивао исувише потценио своје сопствене способности. Ти сам можда ниси нека велика светлост, али палиш друге светлости. Има људи који истина, нису генији, али су обдарени значајним даром да потстрекавају геније других људи.
    • Шерлок Холмс о др. Вотсону, глава прва, страна 10.
  • Када кажем да ми ти дајеш потстрека, мислим тиме, бићу искрен, да ме ти својим погрешним закључцима често доводиш до истине.
    • Шерлок Холмс о др. Вотсону, глава прва, страна 10-11.
  • Ти знаш моју методу. Примени је.
    • Глава прва, страна 11.
  • Сад, Вотсоне, долази драматични судбински тренутак. Чујеш кораке на степеницама. Он улази у твој живот и ти не знаш носи ли ти добро или зло. Шта жели др. Џејмс Мортимер, човек од науке, од Шерлока Холмса, специјалисте за злочине?... Напред!
    • Глава прва, страна 14.
  • Ученик на пољу науке, г. Холмсе, почетник који скупља шкољке на обали великог непознатог мора васионе.
    • Др. Мортимер, глава прва, страна 15.
  • Ви ме необично занимате, г. Холмсе. Нисам код вас просто очекивао такву доликокефалну лобању и једно такво изразито супраорбитално развијено чело. Немате ли ништа против тога да прстима опипам вашу лобању? Гипсани модел ваше лобање, поштовани господине, био би украс сваког антрополошког музеја све док не буде могао да стекне оригинал. Не желим да кажем ништа неприлично, али признајем: мени се свиђа ваша лобања.
    • Др. Мортимер о Шерлоку Холмсу, глава прва, страна 15-16.
  • Том провиђењу, синови моји, ја вас препоручујем и саветујем вам да будете обазриви, да се чувате мочвари у оним тамним часовима када зли дуси царују.
    • Глава друга, страна 24.
  • Г. Холмсе, били су то трагови једног џиновског пса.
    • Глава друга, страна 34.
  • Досада сам своја истраживања ограничавао на овај свет. Колико су ми моје скромне снаге допуштале борио сам се против зла. Али да се упустим у борбу и са оцем свега зла, било би можда исувише частољубив подвиг.
    • Глава трећа, страна 39.
  • Знао сам да је потпуна усамљеност врло потребна моме пријатељу у тим часовима најинтезивнијег размишљања, када мери вредност сваком делићу доказа, цени разне теорије, једну према другој, и изводи закључке, значајне и безначајне.
    • Глава трећа, страна 42-43.
  • Чим сам отворио врата, моја прва мисао је била да је избила ватра, јер је собу толико испунио дим да се једва видела светлост лампе на столу. Ипак, када сам ушао у собу, приметио сам да се варам. Био је то само љути дим јакога дувана који ми је просто стезао гушу, те сам морао да се закашљем. Кроз дим сам видео у нејасним контурама Шерлока Холмса, који је са црном земљаном лулом у зубима, обучен у собну хаљину, удобно седео у наслоњачи. Неколико завијутака хартије лежало је око њега.
    - Да ниси назебао, Вотсоне? - упита он.
    - Не, него овај отровни ваздух.
    - Хм, кад баш рече, и мени се чини да је заиста доста густ.
    - Густ?!... Неподношљив је!
    - Отвори онда прозор!
    • Глава трећа, страна 43.
  • Заиста си толико наиван, Вотсоне, да просто одушевљаш. Право је задовољство за мене да своје слабе способности мерим мало на теби.
    • Глава трећа, страна 43.
  • Свет је пун разумљивих ствари на које нико живи не обраћа пажњу.
    • Глава трећа, страна 44.
  • - Шта мислиш, где сам ја био?
    - Исто тако целог дана код куће.
    - Напротив, био сам у Девншајру.
    - У духу.
    - Тако је. Моје тело је остало у овој наслоњачи и, као што са жаљењем примећујем, за време мог отсуства попило је два велика ибрика каве и уништило невероватну количину дувана.
    • Глава трећа, страна 44.
  • - Изгледа да је то језива околина.
    - Да сасвим приличи великом злочину. Када би ђаво икада пожелео да се умеша у људске ствари...
    - Зар си и ти склон натприродним објашњењима?
    - Оруђа ђаволова могу да буду од меса и крви, зар не?
    • Глава трећа, страна 45.
  • Доста је чудно, али ја налазим да ми концентрисана атмосфера помаже за концентрисање мисли. Још нисам дотле дошао да се завучем у сандук да бих боље мислио, али то би свакако било логично остварење мог уверења.
    • Глава трећа, страна 45-46.
  • За моје очи између проређеног боргиса уводног чланка у Тајмсу и нечистог слога неког вечерњег листа од пола пенија има исто толико разлике као за вас између црначке и ескимске лобање. Разликовање поједних карактера слова убраја се у основе знања једног стручњака који научно мисли. Морам ипак да вам признам да сам једном у својој сасвим раној младости помешао Лидс Меркјури са Вестерн Морнинг Њузом. Али ја се не могу преварити у томе шта је уводни чланак у Тајмсу.
    • Глава четврта, страна 52.
  • Тајмс је лист који читају искључиво образовани људи.
    • Глава четврта, страна 53.
  • Кажите бољу област у којој разне могућности ценимо и одлучујемо се за највероватнију. У научне сврхе употребљавамо своју машту.
    • Глава четврта, страна 54.
  • Шерлок Холмс је у великој мери имао дар да по својој слободној вољи одмара дух. Идућа два часа као да је потпуно заборавио на загонетан случај у чије смо тајне били заплетени и мирно посматрао слике модерне белгијске школе. Чак и када смо напустили галерију, говорио је, све док нисмо стигли до хотела, искључиво о уметности, о којој је он, узгред буди речено, имао сасвим варварске појмове.
    • Глава пета, страна 67.
  • Кад се човек за једног познаника распитује, често има прилике да нађе другог.
    • Глава пета, страна 68.
  • Ништа не оштри дух боље него размишљање које нема много успеха.
    • Глава пета, страна 77.
  • - Али бринем се...
    - Због чега?
    - Због тога што тебе тамо шаљем. То је непријатна ствар, Вотсоне, врло непријатна и опасна ствар, и што више њу испитујем, све ми се мање свиђа. Да, драги мој пријатељу, ти ћеш се можда смејати, али тако ми части, радоваћу се, ако те опет видим живог и здравог овде у Бејкер стриту.
    • Глава пета, страна 81.
  • Не тражим од тебе ништа друго него да ми саопштаваш чињенице. Остави мени да склапам теорију.
    • Глава шеста, страна 82.
  • Узмите к срцу, сер Хенри, савет старе приче коју нам је г. Мортимер прочитао и чувајте се мочвари у мрачне сате када зли дуси владају.
    • Глава шеста, страна 84.
  • Заиста је необична ова мочвара! - казао је он гледајући дуге брежуљке са фантастичним шиљастим крунама гранита. - Никад није човеку досадно да гледа ту мочвару. I не слутите какве чудесне тајне она крије! Тако је широка, тако пуста и тако тајанствена...
    • Глава седма, страна 105-106.
  • Живот ми изгледа као велико Гримпенско Блато са његовим многобројним местима живога блата у које човек може да утоне. I нигде вође да покаже пут!
    • Др. Вотсон, седма глава, страна 116-117.
  • За себе могу рећи да сам данас био мудар као змија, јер кад је Мортимер почео да ме салеће својим питањима, упитао сам га онако сасвим узгред којем типу припада глава старог Франкланда. Последица је била да сам целог остатка нашег пута слушао само о френологији. Да, нисам ја узалуд годинама живео са Шерлоком Холмсом.
    • Глава десета, страна 172.
  • По оделу изгледао је као обичан туриста који је посетио мочвару и са својом мачкастом љубављу за личну чистоту успео је да му брада буде тако обријана, а рубље тако чисто, као да је у свом стану у Бејкер стриту.
    • Доктор Вотсон о Шерлоку Холмсу, глава дванаеста, страна 197-198.
  • Ништа лакше него сазнати штогод о неком учитељу.
    • Глава дванаеста, страна 204.
  • Није у питању шта ми знамо него шта можемо да докажемо.
    • Глава дванаеста, страна 211.
  • Одједном је скочио, завртео се око себе и насмејао, па продрмао моју руку. Зар је то могао бити онај мој озбиљни, у себе повучени пријатељ? Да, да, постоје заиста скривене ватре у људима.
    • Глава дванаеста, страна 212.
  • Не може човек увек да има успех коме се нада. За истрагу су потребне чињенице, а не бајке и легенде.
    • Глава дванаеста, страна 216.
  • За све остале је био убица, стављен изван закона, али за њу је остао још онај некадашњи весели мали дечак, који се својом ручицом тако чврсто држао за руку своје велике сестре. Зло је, заиста, кад човек нема бар једну жену за собом која ће да га оплакује.
    • Глава тринаеста, страна 220-221.
  • Извините што се један љубитељ уметности за часак заборавио дивећи се уметничком делу - рекао је он показујући руком слике које су висиле на супротном зиду. - Вотсон истина тврди да се ја ни најмање не разумем у уметност, али то је чиста љубомора, пошто се моја начела не слажу с његовим. Али ово је заиста читава збирка врло лепих слика.
    • Глава тринаеста, страна 223.
  • Када видим једну слику, знам да ли је добра или није, а ово овде су врло добре.
    • Глава тринаеста, страна 223.
  • Ја сам извежбао своје очи да на лицу гледају само црте, а не косу, шешир и остале крпе. Ко жели да трага за злочином, мора пре свега да прозре свако прерушавање.
    • Глава тринаеста, страна 225.
  • Ухватили смо га, Вотсоне, ухватили смо, и могао бих се заклети да ће се он још пре сутрашњег вечера копрцати у нашој мрежи, баш као неки драги лептир. Једна игла, парче плуте, цедуљица и ми ћемо га имати у својој збирци у Бејкер стриту.
    Говорећи то, окрете Холмс слици леђа, па прсну у смех. Ретко сам га чуо да се гласно смеје, а када би се смејао значило је то врло рђаву ствар за онога коме је смех био намењен.
    • Глава тринаеста, страна 226.
  • Лестрејд је по мом мишљењу најбољи чиновник тајне полиције, а нама ће можда бити потребна његова помоћ.
    • Глава тринаеста, страна 231.

Повратак Шерлока Холмса (1905)[уреди]

Ненастањена кућа[уреди]

Ја се отргнух из његовог загрљаја, а он онда јаукну страховито и стаде да се махнито бацака и млатара рукама по ваздуху, али колико год се напрезао није могао да одржи равнотежу и тако се сурвао у провалију. Ја сам се онда нагнуо над саму ивицу понора и видео како је, рушећи се у дубину, ударио о једну стену, одбио се од ње и пљуснуо у воду.
  • Притом сам се сударио с неким постаријим, оронулим човеком који је стајао иза мене и избих му из руку неколико књига које је носио. Док сам подизао са земље књиге, на једној од њих прочитао сам наслов: " Порекло обожавања дрвећа", што ме је навело на помисао да је несумњиво реч о неком грешном библиофилу који скупља ретка издања да би њима трговао или их уврстио у своју обожавану збирку.
    • Страна 10.
  • Радујем се Вотсоне, што могу да се испружим - рече он. Човек се не осећа пријатно кад мора сатима за читаву стопу да се скраћује.
    • Страна 12.
  • Кад сам угледао мрачну прилику покојног професора како стоји на уској стазици којом се излазило на чистину, био сам уверен да ми се животни пут приближио крају. Из његових сивих очију избијала је неопозива одлука. Одлучих се да поразговарам с њим. Он се показао предусретљивим па се није успротивио мојој жељи да вам напишем писмо. Писмо сам, заједно с кутијом за цигарете оставио на месту где сте их нашли, а затим сам се упутио стазицом испред свог противника. Моријарти ме пратио у стопу. Стигавши на крај стазе ја се окренух, а Моријарти онда насрну на мене, загрливши ме својим дугим рукама, али не потежући никакво оружје. Знао је да је изгубио игру, само је хтео да се освети. Загрљени, дотетурали смо се до саме ивице провалије. Срећом ја се понешто разумем у бартицу. Тај јапански начин рвања, који ми је већ у више наврата спасао живот, помогао ми је овог пута. Ја се отргнух из његовог загрљаја, а он онда јаукну страховито и стаде да се махнито бацака и млатара рукама по ваздуху, али колико год се напрезао није могао да одржи равнотежу и тако се сурвао у провалију. Ја сам се онда нагнуо над саму ивицу понора и видео како је, рушећи се у дубину, ударио о једну стену, одбио се од ње и пљуснуо у воду.
    • Шерлок Холмс препричавајући свој обрачун са професором Моријартијем, страна 13.
  • Ја нисам човек бујне маште, али часна реч, стално ми се причињавало да чујем из тог понора Моријартијев глас.
    • Страна 14.
  • Путовао сам пуне две године Тибетом и искористио прилику да се упознам са Далај Ламом. Читали сте, вероватно, о значајним истраживањима Норвежанина Сигерсона. Сигуран сам да вам није било ни на крај памети да вести добијате, заправо, од свог пријатеља. Затим сам био у Персији, па сам оданде отишао да видим Меку, био у краткој али занимљивој посети код калифа у Картуму и о исходу те посете известио сам Форин офис. Кад сам се вратио у Француску провео сам неколико месеци на француском југу, у једној лабораторији у Монпељеу, где сам истраживао угљене деривате.
    • Страна 16.
  • Драги мој Вотсоне, најбољи противотров за тугу је рад.
    • Страна 17.
  • Надам се да ми за протеклих година није пресахнуо извор свестраних могућности којима сам некад располагао и да их још није начео заборав - рече он, и ја осетих како му из гласа избијају занос и понос уметника који ужива у властитој креацији.
    • Страна 19.
  • - Јесте ли ви то Лестрејде? - упита Холмс.
    - Ја сам, господине Холмс. Тај посао сам преузео лично. Добро је што сте се вратили у Лондон.
    - Можда вам моја мала неслужбена помоћ неће бити на одмет. Три нерасветљена убиства у годину дана не служе вам баш на част, Лестрејде. Али зато сте у необичном случају Молси поступили другачије него иначе, управо врло добро.
    • Страна 22.
  • - Чудовиште једно, препредено, лукаво чудовиште!
    - Ах, пуковниче - рече му Холмс, дотерујући свој изгужвани оковратник - како то каже стари позоришни комад, лутању дође крај кад се љубљени нађу.
    • Страна 22-23.
  • Чудим се да је ово моје сасвим једноставно ратно лукавство могло да завара једног тако препреденог шикарију - рече Холмс. - Ово вам је сигурно познато. Зар никад нисте употребили, као мамац за тигра, неког козлића и привезали га за дрво иза којег сте се онда сами сместили у заседу с пушком у руци. Ова ненастањена кућа је моје дрво, а ви мој тигар. I ви сте по свој прилици имали по неколико пушака за случај да се појави неколико тигрова одједном, или за случај да први пут промашите. Што, по свему судећи, није било никако вероватно. А ови овде - показа руком на нас - то су вам моје резервне пушке. - Поређење је сасвим одговарало.
    • Страна 23.
  • Захваљујући надзору Мајкрофта Холмса и непосредној бризини госпође Хадсон, наша некадашња заједничка просторија није се нимало изменила. Истина, била је неуобичајено уредна, али је иначе цео распоред у њој био као некад. Налазио се у њој још увек и угао за хемијска испитивања и онај сто од јеловине чија плоча је била сва нагрижена киселинама. На полици се још налазио цео низ дебелих свезака с исечцима и књигама са разноразним информацијама које би сигурно многи наши суграђани с ужитком спалили, дијаграми, кутија с виолином и вешалица за луле, па чак и персијска папуча у којој се налазио дуван: све сам то приметио кад сам на брзину погледао око себе.
    • Страна 24-25.
  • Моја збирка под словом "M" управо је одлична - рече. - Довољан је већ сам Моријарти да се то слово истакне. Па ту је и трговац Морган и злогласни Мериђу, па Метјус који ми је избио леви очњак у чекаоници станице Черинг крос и, најзад, ево и нашег ноћашњег пријатеља.
    • Страна 26.
  • Постоји, Вотсоне, неко дрвеће које расте до извесне висине, а онда на њему почну да се појављују некакве чудне, ружне израслине. То може често да се примети и код људи. По мом мишљењу кроз развој појединца испољава се читав низ његових предака, па је изненадни обрт у животу сваког човека према добром или према злу под јаким утицајем нечег што заправо извире из његовог родослова. Према томе, личност је заправо само језгровити извод из историје човекове породице.
    • Страна 26-27.
  • Ах! Драги Вотсоне, сад прелазимо у царство нагађања у којем може да застрани и најлогичнији ум. На основу чињеница свако може да поставља своје претпоставке па би оне могле да буду исто тако тачне као и моје.
    • Страна 28.
  • Та моја претпоставка биће потврђена на суђењу, у сваком случају било како било, пуковник Морен нам неће више задавати бриге, Фон Хердерова ваздушна пушка украшаваће музеј Скотланд јарда, а Шерлок Холмс ће поново моћи слободно да посвећује свој живот оним малим занимљивим проблемима које обилато пружа сложени лондонски живот.
    • Страна 29.

Предузетник из Норвуда[уреди]

  • С тачке гледишта криминалистичких стручњака - рече Шерлок Холмс - Лондон је после смрти много жаљеног професора Моријартија постао потпуно незанимљив град.
    - Сумњам да бисте могли да нађете много исправних грађана који би се сагласили с вама - одговорих.
    - У реду, у реду, нећу да будем себичан - одговори ми он уз осмех и одгурну столицу од стола за којим смо доручковали. - Заједница је сигурно његовом смрћу добила, па нико, изузев сиромашног незапосленог стручњака који је изгубио своје занимање, није његовом смрћу ништа изгубио. Док је Моријарти био овде, јутарње новине пружале су неограничене могућности. Често је реч била о сасвим безначајном трагу, Вотсоне, о сасвим незнатној индикацији, али то је било довољно да ме подсети да је тај велики злодух овде, вредан управо као што најснажније подрхтавање паукове мреже подсећа човека на одвратног паука који вреба у средишту мреже: ситне крађе, дрски напади, насиље без сврхе, све је то човек који држи кључ у рукама могао да сједини у једну повезану целину. Човеку који научно проучава виши свет злочинаца ниједна престоница у Европи није пружала предности које му је пружао Лондон у то време. Али сада - и он слегну раменима подсмешљиво ниподаштавајући стање криминалистичких студија које је он својим радом толико унапредио.
    • Страна 33.
  • Месеци нашег заједничког живота нису били баш без неких нарочитих доживљаја, као што је то Холмс тврдио, јер, гледајући своје белешке, видим да се у овом раздобљу догодио случај с документима бившег председника Мурила, као и потресни доживљај с холандским паробродом "Фрисленд" који умало да нас је обојицу коштао живота. Његова хладна и поносна природа била је, међутим, увек против свега што би иоле могло да изазове одобравање јавности, па ме је управо обавезао да не кажем ни једну једину реч о њему, о његовом начину рада и његовим успесима - а ту је забрану он, како сам већ објаснио, тек недавно укинуо.
    • Страна 34.
  • Поменули сте своје име као да бих ја морао знати ко сте, али ја вас уверавам да ништа не знам о вама, осим очигледних чињеница, то јест да сте нежења, адвокат, "слободан зидар" и астматичар.
    • Страна 35.
  • Лестрејд је научио, с више искуства него што је то можда био вољан да призна, да је Холмсов мозак, оштар као бритва, у стању да продре у оно што је за њега било непродорно.
    • Страна 40.
  • Не мислим да ће ствар бити опасна, иначе не бих ни помишљао да кренем без вас.
    • Страна 43.
  • Сви моји инстинкти воде у једном правцу, а чињенице у другом. Све се бојим да британске пороте још нису достигле потребан степен интелигенције који би им омогућио да дају већу важност мојим претпоставкама него Лестрејдовим чињеницама.
    • Страна 44.
  • Најзад, важни докази су мач са две оштрице који може да посече и у сасвим другом смеру него што то замишља Лестрејд.
    • Страна 47-48.
  • Мој пријатељ није доручковао, јер је једна од његових особина била да у тренуцима највеће напетости уопште не једе. Сећам се случајева кад се ослањао на своје челично здравље па се одрицао јела све док не би пао у несвест од чисте изнемоглости. - Сад не могу да одвојим потребну енергију и сачувам живце за варење - одговарао би на моја лекарска пребацивања.
    • Страна 48.
  • Како изглед може да обмане, зар не?
    • Страна 49.
  • Дело је само по себи награда.
    • Страна 53.
  • Знате да велику пажњу поклањам појединостима.
    • Страна 54.
  • Било је то ремек - дело покварености и он га је извео мајсторски. Али, недостајао му је таленат уметника, недостајало му је знање кад би требало да стане. Хтео је да усаврши оно што је већ било савршено, да још јаче затегне омчу око врата своје несрећне жртве, па је све упропастио.
    • Страна 55.

Ликови плесача[уреди]

  • Видите, драги мој Вотсоне, - поче он па остави епрувету на полицу, као професор који се обраћа разреду. - заиста није тешко извести низ закључака од којих сваки зависи од претходног, а сваки је опет по себи јединствен. Пошто смо то учинили, ако одбацимо све закључке у средини и изнесемо слушаоцима почетни коначни закључак, учинак ће бити запањујући, мада можда и груб.
    • Страна 60.
  • Кад се једном објасним свако питање постаје сасвим детињасто.
    • Страна 60.
  • Не желим да будем тајанствен, али док радим не могу да улазим у дуга објашњавања замршених ствари.
    • Страна 75.
  • Прилично познајем све обике тајног писања, па сам написао о томе и једну безначајну расправу у којој сам анализирао 160 разних шифри, али признајем да ми је ово писмо сасвим ново. Циљ људи који представљају у ствари поруке а требало би да створе утисак као да је реч о дечјим цртежима. Међутим кад сам једном утврдио да ти знакови представљају слова па кад сам пронашао кључ којим сам одгонетнуо тајну тог необичног писма, решење се наметнуло. Прва порука која ми је донета била је тако кратка да сам могао само да утврдим да одређени знак представља слово Е. Као што знате Е је глас који се најчешће јавља у енглеском језику и толико преовлађује над другима да се понавља и у кратким реченицама. Од петнаест знакова у енглеском језику четири су била једнака, тако да је разумно сматрати их словима Е.
    • Страна 76.
  • Што један човек измисли, други може да открије.
    • Страна 81.

Усамљени бициклиста[уреди]

С изгледом помирености и понешто уморним осмехом Холмс замоли лепог упадача да седне и да нас обавести о разлогу своје узнемирености.
  • Мој пријатељ волео је пре свега тачност и усредсређеност мисли, па је био против свега што би му одвраћало мисли од ствари коју је имао у рукама. Па ипак без грубости која је била страна његовој природи, било је немогуће одбити да се саслуша прича младе и лепе девојке, високе, љупке и достојанствене, која је сама једне касне вечери дошла у Бејкер стрит и замолила Холмса за помоћ и савет. Холмс би заузет кад је девојка дошла да изнесе свој случај, па је било очигледно да је можемо само силом истерати из наше собе. С изгледом помирености и понешто уморним осмехом Холмс замоли лепог упадача да седне и да нас обавести о разлогу своје узнемирености.
    • Страна 88.
  • Сигуран сам да ћете ме извинити, али то је мој посао - рече Холмс прегледавши јој руку. - Замало да погрешим. Помислио сам да куцате на машини. Очигледно је, међутим, да се бавите музиком. Обратите пажњу, Вотсоне, на ове проширене врхове прстију који су значајни за људе обеју професија. А уз то лице се истиче својом продуховљеношћу - рече и окрену девојчину главу према светлу. - Тај израз није последица куцања на машини. Ви сте музичарка.
    • Страна 88.
  • Гостионице су средишта свих оговарања у забаченим местима. Тамо знају свачије име, од имена господара па све до имена судопере Вилијамсонових!
    • Страна 95-96.
  • Понекад занемарујем физичко вежбање, ту праву посластицу - рече. - Ви знате прилично добро да познајем правила бокса, тог старог британског веома корисног спорта. Да та правила не познајем поприлично бих се осрамотио.
    • Страна 96.
  • Управо смо стигли дотле, кад тај господин који је до тада пио пиво у предњој соби и чуо цео наш разговор, уђе у точионицу. "Ко сте ви? Шта тражите овде? Зашто сте постављали она питања?" - упита ме. Изражавао се тачно, употребљавајући при том сочне придеве. Цео низ псовки завршио се опасним ударцем по мени, ударцем који нисам успео сасвим да избегнем. Наредних неколико минута употребио сам против тог грубијана сву своју вештину. Моји ударци су сад падали по њему где год су стигли. Изашао сам из борбе нагрђен, а господина Вудлија су одвезли колима кући. Својим излетом у село ја сам задовољан, мада вам морам признати да он није много кориснији од вашег.
    • Страна 97.
  • Пожурили смо таквом брзином, да су се на мени убрзо показале последице мог повученог кућног живота да сам морао да застанем. Холмс, је међутим, стално вежбао и одржавао физичку кондицију па је поседовао неисцрпне резерве снаге и сад их је користио.
    • Страна 99.
  • - Ви то називате љубављу, господине Карадерс - рекох - али ја бих то назвао себичношћу.
    - Можда између та два осећања постоји нека веза.
    • Страна 103.
  • То је лаж - рече старац - ја до пре два месеца нисам уопште видео ту двојицу и никад нисам био у Африци, па то ставите у своју лулу и попушите, господине смутљивче.
    • Вилијамсон о Шерлоку Холмсу, страна 104.
  • У вртлогу наше непрекидне делатности било ми је често тешко да заокружим своју причу и да изнесем све оне појединости које је читалац можда радознало очекивао. Сваки случај био је предигра за неки други, па бисмо, кад би криза прошла, изгубили сасвим из вида његове учеснике, јер смо сувише били заокупљени послом.
    • Страна 106.

Самостанска школа[уреди]

  • Занемели, запрепашћени, посматрали смо неко време људину. Личио је на олупину неког брода избачену на обалу као тужан сведок изненадног и кобног невремена на отвореном океану живота.
    • Страна 109.
  • Према мојим претпоставкама то је заиста немогуће. Значи да сам ствар негде погрешно поставио.
    • Страна 126.
  • Ја морам, ваша милости, да браним став да свако ко се упусти у неки злочин мора морално да одговара и за сваки други који из тог дела произилази.
    • Страна 135.
  • Ваша милост можда није чула да ја уживам известан углед, иначе не бисте помислили да мени може сасвим лако да се умакне.
    • Страна 136.
  • Пошто смо се осигурали да нам се убудуће неће догодити нешто слично - рече Холмс, кад је раздрагани собар изашао - можемо бити блажи према ономе што се десило у прошлости. Ја немам неки службени положај, па не морам у овом случају да кажем све што знам, кад је већ покривено све што је потребно да правда буде задовољена.
    • Страна 139-140.
  • - То је други најинтересантнији предмет који сам видео овде на северу.
    - А који је био први?
    Холмс сави обазриво свој чек и стави га у свеску.
    - Ја сам сиромах човек - рече и, помиловавши је погледом, гурну је дубоко у свој унутрашњи џеп.
    • Страна 141.

Црни Петар[уреди]

  • Није ми познато да се мој пријатељ налазио икад у бољем расположењу и у крепкијој телесној кондицији него 1895. године. Што год се више прослављао, задаци који су му постављани бивали су све тежи, тако да бих се осећао веома индискретним, кад бих, не дај боже, неком својом несмотреношћу и нехотице подсетио своје читаоце на неке од оних многобројних славних личности које су у то време прелазиле праг наше скромне куће у Улици Бејкер. Али Холмс је, као сваки велики уметник, живео само уметности ради. Осим у случају с војводом од Холдернеса, ретко када бих запазио да је за своје непроцењиве услуге захтевао велике награде. Имао је своје хирове, али није марио за блага овога света па је веома често одбијао моћнике и богаташе кад би тражили његову помоћ у случајевима који му нису или по укусу, док би се, с друге стране, са највећим заносом посвећивао проблемима скромног клијента, уколико су му својом драматичношћу подстицали машту и довитљивост.
    • Стана 145.
  • Не сме бити доведена у сумњу, драги мој Вотсоне, вредност вежбања пре доручка.
    • Стана 145.
  • Да сте бацили поглед у задњи део Олдарсове месаре видели бисте једног џентлмена у кошуљи како бесно пробада овим оружјем једно заклано свињче које је висило с таванице закачено о куку. Тај енергични џентлемен сам био ја. Задовољио сам се сазнањем да без икаквог вежбања могу једним ударцем да прободем свињче.
    • Стана 146.
  • Драги мој Хопкинсе, истраживао сам ја најразноврсније злочине, али никад нисам наишао на неко које је извршило створење које лети. Докле год је злочинац двоножац увек морају да постоје и неки трагови, макар неке огреботине, нешто што се сасвим случајно, малчице померило с места, а све то може да открије истражитељ који обавља посао по научним методама. Не верујем да у тој соби, свој испрсканој крвљу, нема трагова који би нам могли помоћи.
    • Стана 150.
  • Туробно бдење потраја дуго, али је носило, рекло би се, нешто од оног узбуђења које осећа ловац кад вреба крај појила и чека да му наиђе на нишан нека дивља звер. Каква ли ће нам се то звер прикрасти из мрака? Неки злочинац, побеснели тигар којег човек може да савлада само у љутом окршају с његовим крупним канџама и оштрим зубима или кукаван подмукао шакал, опасан само за неприпремљене или слабије од њега?
    • Стана 155.
  • Заступајући једно гледиште човек треба увек да сагледа и другу могућност, да би се и с те стране осигурао. То је основно правило сваке кривичне истраге.
    • Стана 159.
  • Но, Вотсоне читавих десет дана ме прогања ова ђаволска ствар. Овим је се потпуно ограђујем.
    • Стана 159.
  • Знање се стиче искуством, па тако и ви треба из овог случаја да извучете поуку да ниједну могућност никад не смете да потцените.
    • Стана 163.

Чарлс Август Милвертон[уреди]

  • Вотсоне, да ли вас је икад обутео осећај језе и грозе, кад сте стајали пред змијама у зверињаку и посматрали та гмизава створења, огавна и отровна бића пакосне, спољоштене главе и злехудог погледа? Ето, управо такав утисак оставља на човека Милвертон.
    • Страна 8.
  • Кад је случај морално оправдан, преостаје ми још само да размислим о томе шта заправо стављам на коцку. А на то џентлмен не сме да се обазире кад је реч о дами која је очајнички упућена на његову помоћ.
    • Страна 14.
  • Па хајде, хајде, драги мој друже, нека буде како ви желите. Годинама смо у овом стану делили добро и зло; биће занимљиво ако се једном нађемо заједно у истој затворској ћелији. Сигурно се сећате, Вотсоне, да сам вам више пута говорио како не могу да се отмем утиску да бих могао, кад бих хтео, да постанем веома опасан криминалац. А сад ми се пружа јединствена прилика да испољим те своје способности. Гледајте!
    Холмс извуче из ормара за рубље једну лепу, малу кожну кутију и, отворивши је, показа ми мноштво светлуцавих инстумента.
    - То вам је прворазредна, најмодернија збирка провалничког прибора. Ево, видите, све што провалнику може да затреба, налази се у тој кутији: ту је никлована полуга за обијање, ту је резач стакла с дијамантским врхом, ту су разни прилагодљиви кључеви и сва она усавршена средства која изискује брзи напредак цивилизације. А ево и моје светиљке, којом се управља светло само на једну страну.
    • Страна 15.
  • Има злочина који се не могу свести под законске прописе, па зато оправдавају личну освету.
    • Страна 23.

Шест Наполеона[уреди]

  • Лудило не познаје границе. На пример стање које модерни француски психолози називају идéе фиxе, може да буде неупадљиво код неке личности и праћено потпуним здрављем у било којем другом погледу. Човек који је много читао о Наполеону или је можда задобио неки хередитарни породични ожиљак у великом рату, могао би лако да створи неку фиксну идеју и под њеним утицајем да буде способан за било какво лудачко насиље.
    • Др. Вотсон, страна 29.
  • За пола сата стигли смо у улицу Пит, мирни, невелики, учмали крај, по страни од живахнијих токова лондонског живота. Кућа број 131 била је једна у низу шкрињастих, међусобно једнаких, као јаје јајету, поштованих али и најнеромантичнијих кућа. Како смо се приближавали тако се знатижељна гомила све више тискала пред кућом. Холмс је зазвиждао.
    - Драги боже! То је у најмању руку покушај убиства. Ништа друго не би задржало лондонског гласника. Његова опуштена рамена и испружен врат наговештавају насиље.
    • Страна 30.
  • У хитрим следу прошли смо границу модерног Лондона - Лондона хотела, позоришта, литературе, пословног Лондона, приморског Лондона - све док нисмо стигли на другу страну реке, до града од сто хиљада људи, где куће за изнајмљивање, настањене европским досељеницима, смрде, ужегле од врућине.
    • Страна 36.
  • Штампа је Вотсоне, најдрагоценија институција под условом да знаш како да је искористиш.
    • Страна 37.
  • Нисам био изненађен кад ми је Холмс предложио да узмем револвер. Он је пак за себе изабрао ловачки бич, своје омиљено оружје.
    • Страна 40.
  • Лестрејд и ја остали смо на тренутак укочени, а потом смо и по спонтаном пориву обојица снажно запљескали као на добро изведеном обрту у представи. Руменило је шикнуло у Холмсове бледе образе, и он нам се наклонио као уметник драматург који прима дужну почаст од гледалишта. У таквим тренуцима је престајао да буде машина за размишљање и признавао своју људску љубав према дивљењу и аплаузу. Онај једноставни понос и затворена природа који су презирали популарност и славу, показали су се сад, извучени спонтаном знатижељом и хвалом пријатеља, у новом светлу.
    • Страна 44.
  • Дакле - рекао је Лестрејд - гледао сам вас како решавате многе случајеве, господине Холмсе, али никада нисам видео успешнији од овога. Ми у Скотланд јарду нисмо љубоморни на вас. Не, господине, ми се вама поносимо и ако сутра дођете до нас, тамо неће бити човека, од најстаријег инспектора до најмлађег полицајца, коме неће бити драго да вам стисне руку.
    - Хвала вам! - рекао је Холмс. - Хвала вам! - и како се окренуо од нас, изгледало ми је да је више но икад дирнут нежним људским осећајима. Само трен касније постао је хладан и практичан мислилац.
    • Страна 46.

Три студента[уреди]

Да чујем сумње. Ја ћу да тражим доказе.
  • Способност мог пријатеља није била искушавана све од онда кад је био лишен угодне атмосфере Бејкер стрита. Без свих оних његових збирки изрезака, хемикалија и домаћег нереда, он је био неугодан човек.
    • Страна 50.
  • Да чујем сумње. Ја ћу да тражим доказе.
    • Страна 55.

Златни цвикер[уреди]

  • Листајући, наилазим на забелешке; нпр. о оној одбојној причи о крвавом зеленашу и страшној смрти банкара Крозбија. Овде такође налазим извештај о трагедији Адлтон и јединствену причу о Старој британској могили. Чувени случај Смит - Мортимер исто тако спада у овај период, а и трагање и хватање Харета, булеварског убице - подвиг који је Холмсу прибавио орден Легије части и писмо захвалности француског председника.
    • Страна 67.
  • Напољу је урлао ветар низ Бејкер стрит, док је киша снажно бубњала по прозорима. Било је чудно осетити у самом срцу града, окружен с десет километара човекових рукотворина, онај гвоздени загрљај природе и бити свестан да пред тим големим, елементарним снагама читав Лондон није био више од кртичњака којима су истачкана поља.
    • Страна 67.
  • Да ли сте у најновијим издањима нешто прочитали о случају Јоксли?
    - Данас се нисам макнуо даље од петнаестог столећа!
    • Страна 68.
  • Ах! Ја сам само научник - човек маште. Не могу да објасним практичне ствари у животу. Но ми смо, пријатељу мој, још увек сведоци многих љубавних запрека које могу да поприме чудновате облике.
    • Професор Корам, страна 79.
  • Ах, ево и добре госпође Маркер! Уживајмо пет минута у поучном разговору с њом.
    Можда сам већ пре напоменуо да је Холмс, кад је хтео, био посебно умиљат према женама, и да је с њима врло спремно успостављао поверење. За пола времена од оног којег је малопре навео освојио је домаћицину добру вољу и сад је већ с њом чаврљао као да су се познавали годинама.
    • Страна 80.

Нестали младић[уреди]

  • - Чак ће и најбезначајнији проблем бити добродошао у овим досадним данима.
    Ствари су се врло споро одвијале и ја сам већ страховао због таквих сушних периода, јер сам из искуства знао да је мозак мог пријатеља тако ненормално активан да је врло опасно оставити га без стимулативног материјала који би могао да га инспирише. Годинама сам га поступно одвикавао од опасне таблетоманије која му је једном чак и запретила у успону задивљујуће каријере. Сад ми је било јасно да је он зашао у такву фазу у којој му више нису били потребни вештачки стимуланси, но било ми је јасно и да злодух није мртав, већ само успаван и да је тај сан слаб и близу буђења. То ми је постајало нарочито јасно кад бих у периодима нереда видео напети израз на Холмсовом аскетском лицу и мрачну замишљеност његових дубоко постављених и недокучивих очију. Зато сам у себи захваљивао том господину Овертону, ма ко он био, јер је његова загонетна порука разбила тај погубни мир који је за мог пријатеља био опаснији од свих олуја његовог бурног живота.
    • Страна 89-90.
  • - Штета што није писао оловком - рекао је, одбацујући их с гестом разочарања. - Као што сте без сумње често виђали, Вотсоне, отисак често пролази кроз папир. А та чињеница је уништила многе срећне бракове.
    • Страна 94.
  • Довољно је велик да и одрастао да сам о себи води рачуна. А ако је толико луцкаст да се изгуби, одлучно одбијам да прихватим одговорност за његово тражење.
    • Лорд Маунт Џејмс о свом нећаку, страна 96.
  • - Већ сам чуо за вас, господине Холмсе. Позната ми је ваша професија коју никако не одобравам.
    - У томе се, докторе, с вама слажу сви криминалци у овој земљи - одговорио је тихо мој пријатељ.
    - Док су ваши напори усмерени на сузбијање злочина, ви заслужујете помоћ сваког разумног члана заједнице, иако мислим да је службена машинерија преголема за своју сврху. Оно што у вашем послу подлеже критици односи се на истраживање тајни приватних лица, кад чепркате по породичним проблемима за које би било боље да остану скривени, и кад одузимате време човеку који је од вас много запосленији. Сада бих, на пример, писао расправу уместо с вама да разговарам.
    - Нема сумње, докторе. Но и разговор би могао да се покаже важнијим од расправе. Узгред, морам вам рећи да ми радимо супротно од оног за шта сте нас оптужили. Ми настојимо да спречимо јавно излагање приватних случајева, што је неизбежно кад случај доспе у руке службеној полицији. Слободно ме можете сматрати неслужбеном претечом правих полицајаца.
    • Шерлок Холмс и доктор Лесли Армстронг, страна 99.
  • - Кренимо, Вотсоне - рекао је, и ми смо изашли из куће жалости на бледу сунчеву светлост зимског дана.
    • Страна 108.

Убиство у дворцу[уреди]

Вероватно човека мојих знања и способности све то прилично охрабрује, па тражи сложенија објашњења и онда кад су му једноставнија надохват руци.
  • - Устајте, Вотсоне, устајте! - повикао је. - Игра је започела. Ни речи! Обуците се и кренимо!
    • Страна 111.
  • Ваш обичај фаталистичког посматрања свега са становишта приче уместо научног експеримента, уништио је оно што би могло да буде поучно и класично у разним вежбама. Ви олако прелазите преко посла у оним крајњим финесама и суптилностима, само да бисте се могли задржати на сензационалистичким детаљима који могу усхитити, али не и поучити читаоца.
    - Зашто их сами не напишете? - рекох прилично горко.
    - I хоћу, мој драги Вотсоне, и хоћу. Сад сам, као што знате прилично запослен. Али ћу зато посветити сву своју дубоку старост књизи која ће на једном месту скупити читаво умеће детективске професије.
    • Страна 112.
  • Вероватно човека мојих знања и способности све то прилично охрабрује, па тражи сложенија објашњења и онда кад су му једноставнија надохват руци.
    • Страна 119.
  • Једном кад је налог хапшење издат, ништа на свету не може да спаси починиоца. - Једном или двапут у својој каријери осетио сам да сам учинио више зла откривањем злочинца, него што је он икада починио својим злочином. Сад сам научио да будем опрезан и радије бих изводио трикове с енглеским законом него са својом властитом савешћу.
    • Страна 125-126.
  • Оно што ја знам је неслужбено, а оно што он зна је службено. Ја имам право на приватну осуду, али он нема. Он мора да открије све што зна или би у противном изневерио посао који ради.
    • Шерлок Холмс о инспектору Стенлију Хопкинсу, страна 127.
  • - Погледајте, капетане Крокеру, учинићемо то у дужној законској форми. Ви сте оптужени, Вотсон је британска порота - заиста не знам човека који би више одговарао том лику. Ја сам судија. Сада сте, господо поротници, чули доказе. Сматрате ли оптуженог кривим или не?
    - Није крив, висости - рекох.
    - Глас народа, глас бога. Слободни сте, капетане Крокеру. Све док закон не пронађе другу жртву ви сте од мене сигурни. Вратите се тој жени након годину дана и учините своју и њену будућност вредном пресуде коју смо вам ноћас изрекли.
    • Страна 131.

Друга мрља[уреди]

  • - А сада, Вотсоне, питање лепшег пола је ваше подручје - рекао је Холмс, осмехујући се, кад се шуштање њених хаљина изгубило у треску врата.
    • Страна 145.
  • А мотиви жена су тако недокучиви. Како може да се гради на таквом живом песку? Њихов безначајни поступак може да значи веома много, а њихово најекстравагантније понашање може да зависи од укоснице или увијача за косу.
    • Страна 145.
  • Само једна ствар се догодила у последња три дана, а то је да се баш ништа није догодило.
    • Страна 148.

Долина страха (1915)[уреди]

Ипак, мислим да не би смело бити тако замршеног склопа догађаја који људски разум не може да објасни.
  • - Готово сам помислио... - почео сам.
    - На вашем месту управо то бих и учинио - прекиде ме Шерлок Холмс нестрпљиво.
    • Први део, прва глава, страна 7.
  • Чули сте већ да сам спомињао професора Моријартија?
    - Криминалца из научних кругова који је познат међу лоповима...
    - Забога, Вотсоне - промрмља Холмс прекорно.
    - Хтео сам рећи да није познат јавности.
    - То је већ боље, знатно боље - повика Холмс. - Сасвим неочекивано код вас се јавља жица лукавог хумора којег ћу морати да се причувам. Али, назвати Моријартија крминалцем, у очима закона је клевета, увреда части. I ето, у томе управо и јесте сва величина и чудесност те необичне појаве. Највећи сплеткар свих времена, увек тамо где је злодело на помолу, мозак подземља - мозак који је могао да мења судбине народа. Ето, такав је Моријарти. Али, он је истовремено тако далеко од сваке сумње, тако имун на сваку критику, тако способан у пословима, а скроман у очима јавности да би због речи које сте управо изрекли на суду без тешкоћа добио процес с одштетом за повреду части, најмање у висини ваше годишње пензије. Па зар није он славни аутор Динамике астероида - књиге која се издигла у такве висине чисте математике да се није нашао човек који би је приказао у научној штампи. Зар таквог човека оклеветати? Ви бисте из тог изашли као брбљиви доктор, а Моријарти као оклеветани професор. Па он је, Вотсоне, геније. Али ако ме нека ништарија не спречи, и наш дан ће доћи.
    • Први део, прва глава, страна 8.
  • - Али, шта он може да учини?
    - Хм. То је велико питање. Кад вам је противник један од највећих умова Европе, са свим мрачним силама иза себе, могућности су безбројне.
    • Први део, прва глава, страна 10.
  • Ето, Вотсоне! Шта сад мислите о резултатима здравог расуђивања? Кад бисмо код продавца могли да купимо ловоров венац, одмах би Била послао по један.
    • Први део, прва глава, страна 12.
  • Холмс је, као сваки прави уметник, уживао у свом делу, па чак и онда кад је у себи дубоко туговао, јер је успех био испод циља којем је тежио.
    • Први део, прва глава, страна 13.
  • Осредњост не познаје ништа веће од себе, али таленат одмах препознаје генија.
    • Први део, прва глава, страна 13.
  • Био је то један од оних драматичних тренутака за које је мој пријатељ Холмс живео. Било би претерано рећи да га је та запањујућа изјава шокирала, па чак и узбудила. Иако у њему није било ни трачка окрутности, с годинама је отврднуо. Ипак, иако су му емоције биле успаване, интелектуална запажања остала су изванредно активна.
    • Први део, друга глава, страна 15.
  • Сваки детаљ је важан за детектива.
    • Први део, друга глава, страна 17.
  • - Па, то је фантастично - рече инспектор замишљено. - Наставите, Холмсе. Управо уживам.
    Холмс се насмеши. Увек му је годило непатворено, искрено дивљење - била је то одлика истинског уметника.
    • Први део, друга глава, страна 18.
  • - Господине Мек, најпрактичније би било затворити се три месеца и читати анале злочина дванаест сати дневно. Све се врти у круг, чак и професор Моријарти. Џонатан Вајлд био је сакривена снага лондонских криминалаца којима је продавао свој ум и своје идеје уз 15 одсто провизије. Коло се окреће. Све се већ догодило и опет ће се догодити.
    • Први део, друга глава, страна 19.
  • Проклетство наше професије (детективске) у напасти је да стварамо преурањене закључке.
    • Први део, друга глава, страна 21.
  • Прихватам случај да бих помогао полицији, а воде ме циљеви правде. Ако сам икад наставио рад сам, било је то зато што је полиција то прва учинила. Не желим бодове на њихов рачун.
    • Први део, четврта глава, страна 33.
  • Господин Холмс истражује за свој рачун - рекох. - Он је независан и поступа онако како сам оцени да је најбоље. Но, поштен однос са службеницима који раде на истом задатку спречио би га да им ускрати помоћ кад је реч о томе да се злочинац казни.
    • Доктор Вотсон о Шерлоку Холмсу, први део, шеста глава, страна 51.
  • Не волим поверавања, Вотсоне, јер је то врло незгодно, ако сте оптужени због убиства с предумишљајем.
    • Први део, шеста глава, страна 52.
  • Коме служи један тег, Вотсоне? Замислите гимнастичара са једним тегом! То би значило развијати само једну страну тела и неминовну опасност од искривљења кичме. Ужасно, Вотсоне, ужасно!
    Жвакао је препечени хлеб, а очи су му враголасто искриле при погледу на моју збуњеност. Његов одличан апетит уливао ми је поверење, јер сам се врло добро сећао дугих дана и ноћи без примисли о храни док се узалуд мучио око неког нерешивог проблема; тада је његово ситно, живахно лице, заокупљено једном једином мисли, попримало управо аскетски изглед. Напокон припали лулу, те се, седећи у запећку старе сеоске кичме, распричао о нашем случају, полагано и немарно, као да гласно размишља.
    • Први део, шеста глава, страна 52.
  • Иако, као што знате, нисам свесрдни обожавалац жена, ипак ми је искуство показало да је мало жена које би се, ако су имало мариле за супруга, упуштале у разговор са другим мушкарцем док је мртво тело супруга још у кући. Ако бих се икада одлучио на женидбу, надам се, Вотсоне, да бих знао да побудим у супрузи такве осећаје због којих не би провела ноћ у друштву служавке док је моје тело само неколико метара даље од ње. Лоше је то инсценирано, јер и најнеискуснији испитивачи случаја опазиће да је необично то што није било запомагања жене. Кад не би била реч ни о чему другом већ та појединост била би довољна да ме увери у заверу.
    • Први део, шеста глава, страна 53.
  • - Ваша питања су веома директна, Вотсоне - рече Холмс претећи ми лулом. - Погађају ме као пушчана зрна.
    • Први део, шеста глава, страна 54.
  • Ипак, мислим да не би смело бити тако замршеног склопа догађаја који људски разум не може да објасни.
    • Први део, шеста глава, страна 55.
  • Чврсто верујем у гениус лоци.
    • Први део, шеста глава, страна 56.
  • Јесте ли успели нешто да откријете, Холмсе? - само сам промрмљао. Ћутећи је стајао уз мој кревет с воштаницом у руци. Затим се његово високо, мршаво тело, нагнуло према мени.
    - Бисте ли се плашили, Вотсоне, да спавате у истој соби с лудаком, са човеком којег напушта разум, с идиотом чија је моћ схватања једнака нули?
    - Ни најмање - одговорио сам зачуђен.
    - Сва срећа - рече. То је било све што сам од њега те вечери чуо.
    • Први део, шеста глава, страна 59.
  • Ширина гледања је, драги господине Мек, битан захтев наше струке. Често је изузетно значајна у решавању замршеног сплета проблема и индиректна употреба знања. Опростићете ову примедбу некоме ко је, премда само аматер, ипак много старији и искуснији од вас.
    • Први део, седма глава, страна 62.
  • Вотсон тврди да драматизујем живот - рече. - Да, заправо, уметничка жица у мени вапи за добро изрежираном представом. Наше занимање, господине Мек, било би заиста суморно и прљаво кад не бисмо каткад инсценирали расплет тако да наши резултати дођу најбоље до изражаја. Отворена оптужба, груб ударац по рамену - какав вам је то расплет? Али, напротив, брзина извођења закључка, лукаво постављена замка, бистро предвиђен развитак ситуације, победа у одбрани замисли - зар то није понос и оправдање нашег животног занимања? Ето, управо сада, опчињени сте чаром ситуације и слатким ишчекивањем које само ловац познаје. Питам вас шта би било са свим тим осећајима да сам у изношењу закључака био тачан као сат? Молим вас, будите још мало стрпљиви, господине Мек, и све ће вам се објаснити.
    • Први део, седма глава, страна 65.
  • - Питам се колико ће све ово потрајати - изненада се јави инспектор. - I шта ми заправо очекујемо да видимо?
    - Немам појма, баш као ни ви, колико ово може потрајати - одговори прилично оштро Холмс. - Кад би злочинци објавили распоред кретања као што то чине возови, свима би нам било много лакше.
    • Први део, седма глава, страна 65.
  • - А шта бисте ви учинили? – упита изненада Мекмардо. – Да ме не бисте можда пријавили?
    - Боже сачувај! – повика Морис. – I сама помисао би ме могла стајати главе.
    - Но, добро! – рече Мекмардо. – Мислим да сте слабић и да преувеличавате ствар.
    - Преувеличавам! Сачекајте мало, па ћете видети. Погледајте у долину. Видите ли дим како избија из стотине димњака? Кажем вам да су облаци злочина надвијени над главама људи јос гушћи и тамнији. Ово је долина страха, долина смрти. Од мрака до зоре страх не напуста људска срца. Причекајте, младићу, па ћете видети.
    • Други део, четврта глава, страна 114-115.
  • - Дакле, тако се то збило - замишљено ће Холмс. - Ваља признати да је добро изрежирано.
    - Мислите ли да то није био несрећан случај?
    - Нипошто!
    - Сматрате ли да је убијен?
    - Дакако.
    - I ја тако мислим. Ти паклени Скаврери, то проклето осветничко легло злочинаца.
    - Не, не драги господине - рече Холмс. - Мајсторска је ту рука уплетена. Нећете ту наћи скраћене пушке и пиштоље. Стари мајстор се одаје потезом четкице. Препознаћу Моријартијево дело већ на први поглед. Ово убиство испланирано је у Лондону, а не у Америци.
    - А који је мотив за то?
    - Починио је то човек који не зна за неуспех, човек чији изванредан углед зависи од успеха сваког појединог подухвата. Велики мозак и моћна организација стављени су да униште једног човека. Здробити орах големим чекићем - то јесте велико расипање снаге - али успех је сигуран.
    - Какве везе тај човек може имати с тим?
    - Све што вам могу рећи јесте да смо први глас добили од његовог помоћника. Американце је неко добро саветовао. Будући да су у Енглеској морали обавити посао, унајмили су, као што би учинио сваки страни злочинац, великог стручњака за убиства. Од тог часа човек је био осуђен. Најпре је употребио своју машинерију како би га пронашао. Затим их је упутио у све могућности да се дође до циља. Кад је након тога прочитао у новинама о неуспеху убице из Америке, ступио је сам у игру и то мајсторским потезом. Сећате ли се да сам у бирлстонском дворцу упозорио вашег пријатеља како је опасност што долази већа од минуле. Зар нисам био у праву?
    Баркер се бесно и беспомоћно удари шаком по глави.
    - Немојте ми рећи да се тиме морамо задовољити. Зар мислите да нико не може да уништи тог ђаволског краља?
    - Не кажем то - рече Холмс одсутно. - Не кажем да се не може победити. Али морате ми дати времена, времена ми треба!
    Седели смо неко време ћутке. Његове продорне очи су се трудиле да проникну у тајну будућности.
    • Други део, осма глава, страна 148-149.

Његов последњи подвиг (1917)[уреди]

Догађај у кући Вистарија[уреди]

  • Мој ум је попут тркаће машине, распада се на делове ако не служи сврси којој је намењена. Живот је баналан, новине су стерилне; дрскост и романтика су, изгледа заувек нестали из света криминала.
    • Прва глава, страна 8.
  • Морам признати да ништа нисам сазнао из поруке осим да постоји нешто и да је жена, као и обично, иза свега.
    • Инспектор Бејнс, прва глава, страна 13.
  • Још увек немам све чињенице, али мислим да не постоје несавладиве тешкоће. Ипак, грешка је расправљати са вашим подацима. Несвесно их обрћете да би се уклопили у вашу теорију.
    • Прва глава, страна 16.
  • По многим суптилним знацима, који би могли да промакну многима, али не и мени, знао сам да је Холмс на врућем трагу. За обичног посматрача равнодушан, али у његовим светлуцавим очима и жустрим покретима било је обуздаваног жара и напетости, који су ме уверили да је игра на помолу. По свом обичају није говорио ништа, а и по мојима нисам постављао питања.
    • Друга глава, страна 21.
  • Рекао сам "криминални" због тога што једино човек са криминалном намером жели да обезбеди алиби.
    • Друга глава, страна 23.
  • Нема бољег извора од увређених, отпуштених слугу, а ја сам имао среће да нађем једног.
    • Друга глава, страна 25.
  • Постоји само један корак од гротескног до ужасног.
    • Друга глава, страна 32.

Брус-Партингтонови планови[уреди]

  • - Лондонски криминалци су заиста глупи момци - рекао је свадљивим тоном спортисте који губи трку. - Погледајте кроз прозор, Вотсоне. Погледајте како се фигуре промаљају, једва да се виде и поново се мешају у гомили ниских облака. Лопов или убица могао би по оваквом дану тумарати Лондоном као тигар у џунгли, неприметан док не нападне, свима осим жртви.
    - Било је - рекао сам - мноштво ситних крађа.
    Холмс је фрктао од презира.
    - Ова велика и мрачна позорница постављена је за нешто вредније од тога - рече. Срећа по ову заједницу да ја нисам криминалац.
    - I заиста јесте! - рекох срдачно.
    - Замислите да сам Брук или Вудхаус, или било ко од педесет људи који имају добар разлог да ми одузму живот, колико бих дуго могао да преживим потеру? Позив на суд или лажни састанак, и све би било готово. Добро је да нема магле у латинским земљама - земљама атентата. Јупитера му! Ево нечега што ће прекинути ову мртву монотонију.
    Била је то служавка са телеграмом. Холмс је исцепао коверат и прснуо у смех.
    - Добро! Добро! Шта је следеће? - рекао је. - Брат Мајкрофт долази.
    - Што да не? - упитао сам.
    - Што да не? То вам је као да сретнете трамвај како силази сеоском стазом. Мајкрофт има своје шине и по њима хода. Кућа у Пел Мелу, клуб Диоген, Вајтхол - то је његов круг. Једном, само једном је био овде. Какав ли га је то преврат избацио из шина?
    • Страна 33-34.
  • Сви остали су стручњаци, а његова струка је свезнање.
    • Шерлок Холмс о свом брату Мајкрофту, страна 35.
  • - Ако сањаш о томе да видиш своје име на следећем списку одликовања...
    Мој пријатељ се насмешио и одмахнуо главом.
    - Ја се играм само забаве ради. - рекао је.
    • Страна 38.
  • Једна од најочигледнијих слабости мог пријатеља била је та да нема стрпљења са мање интелигентнима од себе.
    • Страна 41.
  • Морамо се ослонити на стару чињеницу да када све могућности пропадну, оно што остане, ма колико било невероватно, мора бити истинито.
    • Страна 50.
  • Једна од најупечатљивијих особина Шерлока Холмса била је његова моћ да искључи мозак из акције и мисли пребаци на светлије теме кадгод је уверио себе да не може да уради ништа на стицању предности. Сећао сам се да је током целог тог незаборавног дана био заокупљен монографијом о Ласусовим полифоним мотетама коју је почео да пише. Што се мене тиче, ја нисам имао такву моћ ограђивања и дан ми је стога био бесконачно дуг.
    • Страна 54.
  • Што се Холмса тиче, он се освежен вратио монографији о Ласусовим полифоничним мотетама, која је од тада одштампана само у ограниченом, приватном тиражу, а за коју су стручњаци рекли да је последња реч о овој теми. Неколико недеља касније случајно сам сазнао да је мој пријатељ провео један дан у Виндзору, одакле се вратио са изузетно лепом смарагдном иглом за кравату. Када сам га упитао од кога ју је добио, одговорио је да је то поклон од једне отмене даме за коју је једном имао среће да обави неки мали задатак. Није рекао ништа више, али мислим да бих могао да погодим узвишено име те даме и не сумњам да ће та смарагдна игла заувек подсећати мог пријатеља на авантуру са Брус-Партингтоновим плановима.
    • Страна 57.

Нестанак Леди Френсис Карфакс[уреди]

  • Једна од најопаснијих врста на свету је заносна и усамљена жена. Она је најбезазленија и често најкориснија од свих смртника, али она неизбежно подстиче злочин у другима. Беспомоћна је. Често се сели. Има довољно средстава да се сели из земље у земљу, из хотела у хотел. Готово никад није изгубљена у лавирнту мрачних пансиона и мотела. Она је пиле залутало у свет лисица. Када нешто жарко жели, тешко да може да омаши. Бојим се да се нешто лоше догодило леди Френсис Карфакс.
    • Страна 60.
  • Осим тога, због општих принципа не бих смео да напустим земљу. Скотланд јарду је досадно без мене, а то међу криминалцима проузрокује нездраво узбуђено.
    • Страна 61.
  • Као и већина усамљених дама, леди Франсис је утеху пронашла у религији.
    • Страна 62.
  • Холмсу сам написао како сам брзо и сигурно проникао у корен материје. У одговору је тражио да му опишем лево ухо др Шлесингера.
    • Страна 63.
  • Какву сте јединствену и доследну истрагу водили, драги мој Вотсоне - рече. - Ни за тренутак не могу да се сетим иједне грешке коју сте починили. Последице ваших поступака су те да сте узбунули све и свакога, а ипак ништа нисте открили.
    • Страна 65.
  • Сада ћемо кренути другим путем резоновања. Када пратите два одвојена тока мисли, Вотсоне, наићи ћете на једну тачку пресека која би могла да буде блиска истини.
    • Страна 70.
  • Трипут је јачи онај који је у свађи на исправној страни.
    • Страна 70.
  • Молим вас да додате овај случај вашим хроникама, драги мој Вотсоне - рекао је Холмс те вечери. - Он може да буде пример привременог помрачења којем чак и најуравнотеженији ум може да буде изложен. Такве омашке су уобичајене код смртника, а највећи је онај који може да их препозна и исправи. За ову исправљену грешку могу да добијем признање.
    • Страна 75.

Ђаволово стопало[уреди]

  • Бележећи с времена на време неке од чудних искустава и занимљивих успомена које повезујем са својим дугим и присним пријатељством са господином Шерлоком Холмсом, непрестано се суочавам с тешкоћама проузрокованим његовом одбојношћу према публицитету. Његовој суморној и циничној души све јавне похвале су одувек биле гнусне и ништа га није више забављало него да на крају успешно решеног случаја преда све заслуге неком ортодоксном званичнику и да са подсмешљивим осмехом слуша општи хор погрешно упућених честитки. I заиста, баш због оваквог става мог пријатеља, а сигурно не због недостатка занимљивог материјала, последњих година сам само неке од својих забележака износио публици. Моје учешће у неким од његових авантура увек је била повластица због које се од мене очекивала дискреција и ћутање.
    • Страна 77.
  • Стање његовог здравља није била ствар за коју би имало марио, јер је његова одвојеност била потпуна, али је коначно био наведен, под претњом да ће заувек бити онеспособљен за рад, да сасвим промени сцену и ваздух.
    • Страна 78.
  • На копну је наша околина била исто толико суморна као и на мору. Била је то земља таласастог вресишта, осамљена и сиво-смеђа, са ретким црквеним торњевима који су означавали место неког древног села. У свим правцима на овим вресиштима постојали су трагови неке ишчезле, изумрле расе, која је за собом оставила чудне камене споменике, неправилне хумке са пепелом мртвих и чудне земљане опкопе који наговештавају праисторијске сукобе. Опсена и мистерија овог места, са злокобном атмосфером заборављених народа, оставила је утисак на машту мог пријатеља и он је много времена проводио у дугим шетњама и размишљањима у самоћи изнад вресишта. Древни корнвалски језик је такође привукао његову пажњу, и сећам се да је некако дошао на идеју да је сродан халдејском и да углавном потиче од феничанских трговаца калајем. Добио је читаву гомилу књига о филологији и таман се сместио да о томе развије тезу када смо се изненада, на моју жалост и његову искрену радост, нашли, чак и у овој земљи снова, уплетени у проблем у нашој блиској близини, који је био још већи, још нас више заокупио и сигурно је био мистериознији од свих оних који су нас отерали из Лондона.
    • Страна 78.
  • Бојим се - рекао је Холмс - да нељудске ствари нису у мом домену. А ипак морамо да исцрпимо сва природна објашњења пре него што се вратимо на овакву теорију.
    • Страна 82.
  • Мислим, Вотсоне, да ћу се вратити тровању дуваном које сте ви тако често и с правом осуђивали.
    • Страна 84.
  • Нећу то урадити, Вотсоне! - рекао је уз смех. - Хајде да заједно прошетамо по литицама и тражимо изданке на стенама. Њих ћемо вероватно пре пронаћи него решења за овај проблем. Пустити мозак да ради без довољно материјала је исто као и прегревати машину. Распадне се у делиће. Морски ваздух, сунце и стрпљење, Вотсоне - све остало ће само доћи.
    • Страна 85.
  • Можда сам некада и коментарисао моћ менталног одвајања мог пријатеља, али никада јој се нисам чудио као тог пролећног јутра у Корнвалу када смо два сата разговарали о Келтима, врховима стрела и ископинама, толико лагодно као да не постоји злокобна мистерија која чека решавање.
    • Страна 86.
  • Врло сте знатижељни, господине Холмсе.
    - То ми је посао.
    • Страна 87.
  • Жустра енергија која се крије испод Холмсове равнодушне спољашности лако се може уочити када се погледа промена коју је доживео у тренутку када је ушао у тај кобни стан. У тренутку је постао напет и хитар, очи су му светлуцале, лице му је било одлучно, а усне подрхтавале од жустре активности.
    • Страна 89.
  • Није до мене, драги мој Вотсоне, да стојим на путу полицији.
    • Страна 91.
  • Густ црни облак ковитлао се пред мојим очима, а мозак ми је говорио да из тог облака, још увек невидљиво али ће ускоро искочити на моја запрепашћена чула, вреба нешто што је нејасно ужасавајуће, све што је монструозно и непојмљиво изопачено у свемиру. Нејасни облици су се ковитлали и лелујали међу мрачним ивицама облака, сви су претећи и упозоравају на нешто што долази, на појаву неописивог становника прага, чија ће ми сама сенка разнети душу.
    • Страна 91.
  • Часна реч, Вотсоне! - рекао је коначно несигурним гласом, - дугујем вам и захвалност и извињење. Био је то неоправдан експеримент, чак и над собом самим, а камоли на пријатељу. Заиста ми је јако, јако жао.
    - Знате - одговорио сам ганут, јер никада до сада нисам видео таква Холмсова осећања - да ми је била највећа радост и задовољство да вам помогнем.
    Он се истог тренутка вратио у своје полушаљиво, полуцинично расположење које је било њему својствено према онима око себе. - Било би потпуно непотребно да ми полудимо, драги мој Вотсоне - рекао је. Искрени посматрач би сигурно изјавио да смо такви били и пре него што смо се упустили у тако махнит експеримент.
    • Страна 92.
  • - Пратио сам вас.
    - Нисам никога видео.
    - То можете и очекивати када вас ја пратим.
    • Страна 94.
  • Холмс је запалио лулу и пружио ми дуванкесу. Неколико димова који нису отровни била би добродошла промена - рекао је.
    • Страна 98.
  • Никада нисам био заљубљен, Вотсоне, али да јесам и да жена коју волим доживи такав крај, можда бих урадио исто што и наш ловац на лавове ван закона. Ко зна?
    • Страна 98.

Црвени круг[уреди]

  • Холмс је био осетљив на ласкање, а будимо праведни према њему, и на љубазност.
    • Страна 101.
  • Као што видим није вам по вољи што ваш станар остаје у својој соби и што не можете да га видите. Па, срећни били, госпођо Ворен. Да сам ја ваш станар ви ме по читаве дане не бисте виђали.
    • Страна 101.
  • Холмс се нагну напред и положи своје дуге, танке прсте жени на руке. Поседовао је готово хипнотичку моћ да некога умири, само ако је хтео. Из њених очију одмах нестаде страха, а дотад узбуђене црте њеног лица попримише нормалан израз.
    • Страна 102.
  • Холмс скиде са полице велику књигу коју је из дана у дан пунио исечцима личних и породичних огласа из разних лондонских новина. - Видите побогу - рече он преврћући странице - какав је ово дармар необичних догађаја! Али сигурно и најдрагоценије ловиште за сваког ко се бави проучавањем свега што је необично!
    • Страна 105.
  • - А што вас тера да се у то петљате? Какву корист имате од тога?
    - Зашто какву корист? Па то је уметност ради уметности. Претпостављам да сте и ви за време својих медицинских студија проучавали случајеве не мислећи на награду?
    - Проучавао сам да бих нешто научио, Холмсе.
    - Човек се учи док је жив, Вотсоне. Живот није ништа друго него низ лекција, с последњом лекцијом на крају. Ово је случај из којег може нешто да се научи. Није ми ни до новца ни до славе, већ просто до тога да читаву ствар рашчистим.
    • Страна 109.
  • - Гле, Грегсон - рече мој пријатељ и рукова се с детективом Скотланд јарда. - Кад се љубавници сретну, крај је путовању!
    • Страна 111.
  • - Не могу да схватим како сте то сазнали.
    - Разне нити воде до истог клупка.
    • Страна 111.
  • Наши детективи и оману можда приликом неке истраге, али никада кад је у питању њихова храброст.
    • Страна 112.
  • - Али оно што не могу да ухватим ни за уши ни за реп, то је како сте забога, ви, господине Холмсе, дознали за ову ствар?
    - Образовање, Грегсоне, образовање. Још увек сам у потрази за знањем на старом унивезитету. Ето, Вотсоне, имате један пример више за своју збирку трагичних и необичних збивања. О-хо, па још нема осам сати, а вечерас дају Вагнерову оперу у Ковент Гардену. Ако пожуримо, стићи ћемо на други чин.
    • Страна 118.

Кутија од картона[уреди]

Као здравствени радник ви, Вотсоне, знате да се ниједан део тела код два човека не разликује толико колико им се разликују уши. По правилу, свако је ухо потпуно различито од свих других.
  • При избору неколико типичних случајева који дају слику умних способности мог пријатеља Шерлока Холмса, настојао сам, колико ми је било могуће да изаберем оне који су мање сензационални, а пружају највише могућности за упознавање његових талената. Нажалост, није могуће потпуно одвојити сензационално од криминалног и хроничар је стављен у дилему да жртвује битне појединости па да тако пружи лажну представу о самом проблему или да се ослони на случајност а не на свој избор.
    • Страна 119.
  • Сви су напуштали град, а ја сам жудео за пропланцима у Њу Форесту или за плажом у Саутсију. Мој текући рачун у банци је био исцрпљен и то ме је приморало да свој одмор и одложим, а што се мог друга тиче, њега одмор и море нису нимало привлачили. Волео је да живи у најужем, петомилионском центру града, напрежући и одмарајући своје нерве, осетљив на и најслабији наговештај или сумњу у погледу неког загонетног злочина. I поред својих изванредних душевних особина, он није имао смисла за уживање у природи и начин свог живота мењао је само зато да би се, уместо откривањем градских злочинаца, забавио откривањем неког од њихове сеоске сабраће.
    • Страна 119-120.
  • Црте лица постоје да би човек помоћу њих изразио своја осећања, па их и ваше верно одражавају.
    • Страна 120.
  • - Ви веома хитро запажате.
    - То ми је занат.
    • Страна 126.
  • Било је јасно да је госпођица Кашинг скренула разговор на предмет који ју је дубоко тиштио. Као сви они који живе усамљено, она је у почетку била уздржана, али јој се напослетку развезао језик.
    • Страна 126.
  • Док смо јели Холмс није хтео ни о чему другом да говори, само о виолинама. С великим је заносом причао како је у комисионој радњи неког Јеверејина на Тотенхам Корт Роуду набавио свог "страдиваријуса" за педесет и пет шилинга, мада вреди најмање пет стотина гвинеја. То га је подсетило на Паганинија и ми смо поред боце црног вина седели сат времена. За то време ми је он приповедао анегдоту за анегдотом из живота тог изванредног човека.
    • Страна 128.
  • Желео би да се моје име уопште не спомиње с обзиром да се овде не ради о једном од оних загонетних злочина којима је тешко ући у траг.
    • Страна 128.
  • Овај случај спада у категорију оних истрага које сте описали у хроникама под насловом: "Црвена нит" и "Знак четворице". Тада смо били приморани да изводимо закључке отпозади тј. од последица ка узроку. Ја сам писао Лестрејду да нас обавести о појединостима које још недостају, а до којих ће вероватно доћи тек кад се дочепа злочинца. То ће он зацело учинити, јер, мада нема моћ расуђивања, он је упоран као булдог кад једном схвати шта му је чинити; и заиста, баш та његова упорност га је довела у сам врх Скотланд јарда.
    • Страна 129.
  • Ви се сећате да смо ми, кад смо пришли овом случају, били сасвим необавештени, што увек представља извесну предност. Нисмо поставили никакву теорију.
    • Страна 129.
  • Као здравствени радник ви, Вотсоне, знате да се ниједан део тела код два човека не разликује толико колико им се разликују уши. По правилу, свако је ухо потпуно различито од свих других. У часопису "Антрополошки дневник" од прошле године наћи ћете моје кратке расправе о том предмету.
    • Страна 129-130.
  • Каквог смисла има све ово? - рече Холмс док је одлагао спис. - Чему овај спој беде, насиља и страха? Све ово мора да има неку сврху јер би у противном у свемиру владао случај, а то је незамисливо. Али какву сврху? То је онај вечни проблем, који људски ум никад неће решити.
    • Страна 136.

Умирући детектив[уреди]

  • Госпођа Хадсон, газдарица Шерлока Холмса, била је врло трпељива жена. Не само да се у њеном стану сатима врзма та гомила необичних и често непожељних лица, него је и њен угледни станар живео ексцентричним и неуредним животом што је доводило у велико искушење њено стрпљење. Његова невероватна немарност, његова навика да свира у најнеобичније доба дана, његове повремене вежбе револвером у самом стану, његова настрана склоност за научне експерименте који би често изазивали непријатне мирисе, те атмосфера насиља и опасности која га је окружавала, чинила га је најгорим станаром Лондона. С друге стране, он је кнежевски плаћао. Сигуран сам да је целу кућу могао да купи за новац који је исплатио газдарици за станарину за време док сам станавао с њим.
    Станодавка га је сретала с највећим страхопоштовањем и никад се није усудила да стави неки приговор, ма колико његови поступци били за осуду. Заправо, он јој је био драг због свог љубазног опхођења са женама. Није волео нити је имао поверења у женски пол, али увек му се витешки обраћао.
    • Страна 137.
  • Ако ми се приближите, Вотсоне, наредићу да вас избаце из куће.
    - Али зашто?
    - Зато што хоћу. Зар то није довољно?
  • - Ваше намере су добре, Вотсоне - изусти болесник гласом у којем су се јецаји измењивали са стењањем. - Хоћете ли да вам докажем ваше незнање?
    • Страна 139-140.
  • Ах, уморан сам. Питам се како осећа батерија која не спроводи струју?
    • Страна 140.
  • Од свих могућих срозавања, најжалосније је срозавање узвишеног духа.
    • Др. Вотсон, страна 141.
  • - Сада, Вотсоне! - рече он. - Имате ли у џепу нешто ситниша?
    - Имам.
    - Нешто сребра?
    - Доста.
    - Колико полукруна?
    - Пет.
    - Ах, сувише мало. Сувише мало! Каква велика несрећа, Вотсоне! Ставите их у џеп у којем држите сат, а сав остали новац у леви џеп од панталона. Хвала вам. Тако ћете лакше одржавати равнотежу.
    Био је то потпуни бесмисао.
    • Страна 141.
  • Није ми јасно зашто се морско дно не састоји од једне чврсте масе острига кад се тако брзо размножавају. Ах, опет сам одлутао. Чудно како мисао контролише мисао. О чему сам то говорио, Вотсоне?
    • Страна 142.
  • Постоје, наравно, природни елементи који ограничавају размножавање ових бића. Ви и ја, Вотсоне, смо увек обављали своју дужност. Зар да онда читав свет преплаве остриге? О не, никако не! Ужасно!
    • Страна 142-143.
  • Он се аматерски бави злочинима као што се ја бавим болестима. За њега злочинац оно што је за мене микроб.
    • Калвертон Смит о Шерлоку Холмсу, страна 144.
  • Често сам се водио мишљу да напишем расправу о симулирању. Тобоже случајно пребацивање разговора на полукруне, остриге или било којем другом настраном предмету без везе са досадашњим разговором, оставља врло уверљив утисак бунцања.
    • Страна 150.
  • Као што знате, водим веома разноврсну преписку, па сам донекле на опрезу при примању пакета.
    • Страна 150.

Његов последњи подвиг[уреди]

Добри, стари Вотсоне! У смени векова ви сте једина непроменљива тачка.
  • Било је девет сати увече другог августа, тог вероватно најстрашнијег августа од постанка света. Могло се већ помишљати да се Божја клетва наднела над исквареним светом.
    • Страна 151.
  • - Да, али њена част...
    - Пих, драги мој господине, па ми живимо у утилитаристичком веку. Част је концепција средњег века.
    • Фон Борк и барон Фон Херлинг, страна 153.
  • Иза њих беше осветљен само један прозор. Унутра је горела лампа, а крај ње је уз сто седела нека румена жена са сељачком капом на глави. Била је нагнута и плела је прекидајући понекад свој посао да би помазила велику мачку која је лежала на столу поред ње.
    - То је Марта, једина служавка коју сам задржао.
    Секретар се насмеја.
    - Скоро да би могла представљати Британију - рече он - овако задубљена у мисли, са тим изразом сите поспаности на лицу.
    • Страна 156.
  • Могу тврдити да је добар део ових списа потекао од мене и не треба ни напомињати да су они потпуно непоуздани. Биће то диван осећај кад у овим мојим већ поодмаклим данима будем видео како нека немачка крстарица плови према Соленту кроз минска поља која сам ја припремио. А ви, Вотсоне - рече Холмс, прекинувши започето прегледање списа и стављајући свом старом пријатељу руке на рамена - јесу ли вас године измениле? Ви сте још увек онај исти стари весељак као и раније.
    - Осећам се двадесет година млађим, Холмсе. Ретко сам био тако срећан као кад ме је ваш телеграм позвао да сачекам с колима у Харвичу. Али и ви, Холмсе, и ви сте се веома мало изменили - изузев те страшне јареће брадице.
    - То су жртве, жртве које човек чини за домовину - рече Холмс, чупкајући своју малу браду. - Већ сутра биће она само страшна успомена. Ошишан и с неким другим малим изменама своје спољашности појавићу се у "Клериџу", баш онакав какав сам био пре ове америчке заврзламе. Не замерите, Вотсоне, што мој изговор енглеског језика није баш најбољи. Стално се исправљам и надам се да ћу убрзо опет говорити исто онако правилно као и пре.
    - Али ви живите сасвим повучено. Чули смо да живите међу пчелама и књигама на једној фарми у Јужном Даунсу.
    - Тачно, Вотсоне. Ево плодова моје доколице, магнум опус мојих позних година! - Он дохвати примерак са стола, па прочита наглас цео натпис "Практичан приручник за пчеларе с неким запажањима о одвајању матице". Све сам то сам написао. Гледајте, ово је плод мојих ноћи проведених у размишљању и дана у проучавању тих малих ројева - исто онако као што сам некад изучавао свет лондонских криминалаца.
    • Страна 161-162.
  • Иако немузикалан, немачки је од свих језика најизражајнији.
    • Страна 163.
  • - Ја ћу вама, Алтамонте, већ вратити мило за драго - рече он говорећи одмерено. - Вратићу вам то макар ме и живота коштало.
    - Лепа, стара песма - рече Холмс. - Колико пута сам ја то само слушао минулих година. То је била омиљена песма ожаљеног преминулог професора Моријартија. Пуковник Себастијан моран је исто тако био познат по томе што ју је певуцкао дрхтавим гласом. А ја још увек живим и гајим пчеле у Јужном Даунсу.
    • Страна 163.
  • Али ви, господине Фон Борк, ви имате једну за Немца ретку особину: ви сте спортиста, и стога ми нећете замерити што сте ви, који сте толике људе надмудрили, коначно надмудрени и сами. Уосталом, ви сте се, што сте боље могли, заложили за своју земљу, а ја сам то исто учинио за моју. Шта био од тога могло бити природније? А осим тога - додаде положивши љубазно руку на раме сломљеном човеку - ово је боље него бити побеђен од много лошијег противника.
    • Страна 164.
  • - Ви сте приватно лице. Немате уопште наређење за моје хапшење. Ваш поступак је сасвим незаконит и насилнички.
    - Апсолутно - рече Холмс.
    - Насилна отмица једног немачког држављанина.
    - I крађа његових приватних списа.
    - Ама схватате ли ви свој положај и положај овог вашег саучесника? Шта ћете урадити ако почнем да вичем у помоћ кад будемо пролазили кроз село?
    - Драги мој господине, ако учините нешто тако сулудо, вероватно ћете тиме само проширити наш исувише ограничен број назива сеоских гостионица, додајући тој листи један нови назив "Код обешеног Пруса". Енглез је стрпљиво створење, али сад је његова нарав успламтела; не би било добро терати га у крајност.
    • Страна 164-165.
  • Кад су се вратили у кола, Холмс се окрену па, показујући на море обасјано месечином, климну замишљено главом.
    - Диже се ветар са истока, Вотсоне.
    - Не верујем, Холмсе. Мада је топло ипак...
    - Добри, стари Вотсоне! У смени векова ви сте једина непроменљива тачка. Ипак, источни ветар долази, и то такав, каквог у Енглеској још никад до сада није било. Биће хладан и жесток, Вотсоне, и многи од нас ће се можда повинути под његовом јачином. Али кад олуја прође, чистију, бољу и јачу земљу обасјаваће сунчеви зраци.
    • Страна 165.

Случајеви Шерока Холмса (1927)[уреди]

Човек који иде четвороношке[уреди]

Природа је неумољива, кад неко дирне у њене законе.
  • Дођите одмах ако Вам је згодно, па и ако Вам није згодно, ипак дођите. Ш.Х
    • Страна 7.
  • Односи између нас двојице тих последњих дана били су необични. Он је имао своје навике, навике сведене на скучен и усредсређен круг, а и ја сам постао нека врста његове навике. Постао сам домаћа ствар попут виолине, неког фино резаног дувана, старе црне луле, абецедног адресара и других, можда мање потребних ствари. Кад не требало да обрадим неки случај, или кад се тражио сарадник у чије се нерве могло поуздати, моје присуство је било неопходно. Али, без обзира на то, ја сам му био користан. Схватао сам његов начин расуђивања. Он је радо гласно мислио у мом присуству. Може се рећи да је ретко коју примедбу упутио баш мени - многе је исто тако могао да упути и оквиру своје фотеље - али, ипак, будући да је то постало навика, помогло је на неки начин и мени да памтим оно што говори, а понекда и да му упадам у реч. Ако сам га каткад раздражио неким својим споријим сређивањем мисли, ипак му је то и те како користило да се сасвим преда жару својих надахнућа и да му запажања буду муњевито брза и жива. Таква је била моја скромна улога у овом другарству.
    • Доктор Вотсон о Шерлоку Холмсу, страна 7-8.
  • Пас је одраз живота у породици. Ко је икад видео веселог пса у тмурној породици или тмурног пса у веселој? Подмукли људи имају подмукле, а опасни људи опасне псе. Па чак и њихова пролазна расположења одговарају пролазним расположењима господара.
    • Страна 8.
  • Мој стари непоправљиви, Вотсоне! Никад нећете научити да и најважније ствари понекад зависе од безначајних ситница.
    • Страна 9.
  • Дивно, Вотсоне, да Еxцелсиор и наша заједничка радна акција. Још увек бар можемо да покушамо, ето нам мото за наше предузеће.
    • Страна 16.
  • Вотсоне, увек најпре погледајте руке, затим доњи део рукава, колена панталона и обућу.
    • Страна 22.
  • Природа је неумољива, кад неко дирне у њене законе. Из своје коже - никуд. I најсавршенији човек може да се претвори у животињу, ако напусти свој предодређени пут. - Још је кратко седео с бочицом у руци, посматрајући њену прозирну садржину. - Ако напишем том човеку да је кривично одговоран за отров који пушта у промет, можда бисмо се убудуће ослободили сличних неугодности. Овако случај може да се понови. А можда ће неко наћи бољи препарат? У томе је опасност, права опасност за човечанство. Имајте на уму, Вотсоне, у том би случају све материјално, све чулно земаљско само продужило свој бескористан век, док оно што је духовно нема зашто да зазире од порива ка нечем бољем. То би у ствари значило нагомилавање оних порива који најмање вреде. Ала би велико сметлиште постао овај наш бедни свет!
    • Страна 26.

Чувени клијент[уреди]

  • Можда се ради о некој мушичавој будали, а можда о животу и смрти - рече он пружајући ми писмо.
    • Страна 29.
  • - Могао бих да тврдим како у Европи нема опаснијег човека.
    - Тако ласкавом титулом китило се већ неколико мојих некадашњих противника - рече Холмс уз осмех. - Да ли пушите? Онда ми не замерите ако запалим лулу. Ако је човек о којем је реч опаснији од покојног професора Моријартија или од још живог пуковника Себастијана Морана, онда је с њим заиста вредно укрстити копља.
    • Страна 30-31.
  • Казнити злочин јесте важна ствар, али је много важнија спречити га.
    • Сер Џејмс Дејмери, страна 31.
  • - Барон Грунер, дакле, на неки начин влада њоме?
    - I то најснажнијом моћи којом може да се овлада једном женом: љубављу. Тај човек је, као што сте можда чули, невероватно леп, са најфасцинантнијим манирима, има пријатан глас а изгледа тајанствено и сањалачки, што женама много значи. За њега се говори да у својој милости има оба пола и да се тиме обилно служи.
    • Страна 32.
  • Жао ми је - рече Холмс. - Навикао сам да ми се каже оно што је познато а што је у вези са самим задатком, иначе би могло да дође до превелике збрке. Бојим се, сер Џејмсе, да нећу моћи да примим овај задатак.
    • Страна 31.
  • Комплексан ум. Такав је код свих злочинаца.
    • Страна 34.
  • - Али ако дама не жели да прихвати као истину оно што је већ откривено, зашто би је од њене намере одвратило неко ваше новије откриће?
    - Ко зна, Вотсоне? За мушкарца су женина душа и срце нерешива загонетка. Убиство може да буде опроштено или објашњено, па ипак нека ситна увреда може да разјари срце. Барон Грунер ми је рекао...
    - Он вам је рекао?
    - Наравно, ох, па нисам вам причао о својим плановима. Па ви знате, Вотсоне, да волим да дођем у непосредни контакт са својим човеком. Волим да га видим, гледам у очи, те покушавам да утврдим од какве грађе је саздан.
    • Страна 35.
  • - Рекосте да је био љубазан?
    - Као мачка која преде кад опази миша. Љубазност неких људи отровнија је од насиља.
    • Страна 35.
  • Никако, Вотсоне, не бих умео јасно да вам прикажем каква је она. Можда ћете је упознати пре него што завршимо, па ћете тада знати да употребите своје језичко благо. Она је лепа, али њена лепота је нестварна, надземаљска, као у верских фанатика чије су мисли окренуте богу. Такве сам ликове видео на сликама старих средњовековних мајстора. Како је та звер од човека могла својом шапом да дохвати такво биће, то никако не могу да схватим. Можда сте приметили да се супротности привлаче, као што се привлаче духовно и анимално, прећински човек и анђео. Никад се те супротности нису боље поклопиле него у овом случају.
    • Страна 40-41.
  • Ја нисам тако речит. Изражавам се више главом него срцем.
    • Страна 41.
  • Смислио сам нешто. Пре свега треба преувеличати стање мојих повреда. До вас ће доћи новинари. Претерајте, Вотсоне. Ако преживим недељу дана имаћу срећу: потрес мозга, бунцање и све што вам падне на памет. При претеривању се не обазирете на ништа.
    • Страна 44.
  • Чврсто се држао изреке да је сигуран само онај завереник који кује заверу потпуно сам.
    • Др. Вотсон о Шерлоку Холмсу, страна 45.
  • - Открио сам ко је наш клијент - викнух банувши с овом великом вешћу - па то је, Холмсе...
    - То је веома лојалан пријатељ и заиста витешки господин - рече Холмс дигнувши руку да би ме задржао. - I толико нека нам буде доста засад и заувек.
    • Страна 53.
  • Говоркало се да ће Шерлок Холмс бити прогоњен због провале, али кад се човек бори за правду и кад вас штити чувени клијент, онда чак и енглески закон постаје човечнији и еластичнији, те тако мој пријатељ још до данас није сео на оптуженичку клупу.
    • Страна 53.

Избељени војник[уреди]

  • Говорећи о свом старом пријатељу и биографу, користим прилику да изјавим како га у својим ситним трагањима нисам водио са собом из некаквих осећајних разлога или ћудљивости, него због Вотсонових личних одлика којима је, због претераног истицања мојих дела, поклањао мало пажње.
    • Страна 57.
  • Навикао сам да леђима седим окренут према прозору, а посетиоце сам смештао у фотељу насупрот моје како би на њих пала пуна светлост.
    • Страна 58.
  • - Ви све видите.
    - Не видим ништа више него ви, али сам се извежбао да запазим оно што видим.
    • Страна 58.
  • У својим поступцима полазим од претпоставке да кад се изузме све оно што је немогуће, нешто ипак остаје, и ма колико невероватно, то мора бити истина. Може се притом доћи до неколико сасвим супротних закључака. Тада се прави експеримент за експериментом, све док се не докаже истинитост једнога од њих.
    • Страна 73-74.

Лавља грива[уреди]

  • Мурдок је био наставник математике у школи; био је то висок, таман, витак човек, толико резервисан и уздржан да се није могло рећи да има пријатеља. Као да је живео у неком високом, апстрактном пределу ирационалних бројева и конусних пресека, с мало чиме што би га повезивало с обичним животом.
    • Страна 81.
  • То да ће пас угинути (за господарем) било је у складу с лепом, верном природом пса.
    • Страна 88.
  • Сетићете се, или је пак Вотсон писао узалуд, да поседујем велику ризницу необичних знања, без икаквих научних доказа, но врло корисну за потребе мог посла. Моја је памет попут пренатрпаног складишта са свакојаким пакетима, којих је толико да имам тек нејасну представу о томе где се шта налази.
    • Страна 89.
  • - Ви у сваком случају темељно радите, господине Холмсе.
    - Тешко бих постао оно што јесам да нисам тако радио.
    • Страна 90.
  • Ја читам све што ми падне под руку и необично добро памтим ситнице.
    • Страна 95.

Мазаренов драгуљ[уреди]

  • Доктора Вотсона поново обузе пријатан осећај кад се нашао у запуштеној соби на првом спрату у Бејкер стриту, у соби која је била полазна тачка толико значајних подвига. Баци поглед наоколо на дијаграме и мапе по зидовима, на нагрижени сто са хемикалијама, на кутију за виолину прислоњену на зид у једном углу собе и на корпу за угаљ у којој су се осим угља одувек налазиле и луле и дуван.
    • Страна 99.
  • - Вечерас очекујем нешто.
    - А шта то?
    - Очекујем да ме убију, Вотсоне.
    - Шалите се Холмсе.
    - Не, и мој ограничени смисао за хумор могао би да смисли бољу шалу.
    • Страна 101.
  • А зашто не једете?
    - Зато што човекове способности глађу постају истанчаније. Уосталом ви, као лекар, драги мој Вотсоне, морате и сами признати да варење, ма колико повољно утицало на крвоток, лоше утиче на мозак. Ја сам мозак, Вотсоне. Све остало у мени је само додатак. Стога морам обратити пажњу првенствено на мозак.
    • Страна 101.
  • Узгред, да вам кажем једну неважну ствар, грофе Силвијусе. Могли бисте ме баш ословљавати с "господине Холмсе". Иначе, с обзиром на природу свог посла, разумећете ме, одједном бих се могао наћи у присном додиру с читавом галеријом дрипаца. Стога, признаћете, не може бити изузетака.
    • Страна 105.
  • - I други могу да опажају баш као и ви. Јуче је то био један стари спортиста. Данас нека постарија жена. Цео дан ме држе на нишану.
    - Заиста, господине, ви ми ласкате. Уочи свог вешања стари барон Дусон рекао је како је у мом случају позориште исто толико изгубило колико је правда добила. А сад ми, ево, и ви љубазно одајете признање за моје безначајне улогице.
    • Страна 105.
  • Сви ми имамо пропуштених прилика за којима жалимо.
    • Страна 105.
  • - Признајете, дакле, да сте ме пратили? А зашто?
    - Хајдете грофе! Ви сте бар ловили лавове по Алжиру!
    - Па шта?
    - А зашто сте их ловили?
    - Зашто? Спорт - узбуђење - опасност.
    - Без сумње и да бисте ослободили земљу од напасти.
    - Тачно!
    - Ето, то су вам, укратко и моји разлози.
    • Страна 106.
  • - Ви нећете умрети у свом кревету, Холмсе.
    - I ја сам често на то помишљао. Али, да ли је то на крају крајева баш тако важно, кад ваш завршетак, грофе има више изгледа да буде вертикалан него хоризонталан. Него, оставимо та мрачна предсказања будућности. Зашто да се не препустимо несметаном уживању у садашњици?
    • Страна 108-109.
  • Револвери су незгодне, бучне ствари, грофе. Боље је држати се ваздушне пушке.
    • Страна 109.
  • Без насиља, господо, молим вас, без насиља. Чувајте ми намештај.
    • Страна 112.
  • Признајемо, бољи сте, Холмсе. Ви сте ђаво у људском облику.
    - Да, нисам далеко од њега - одврати Холмс с учтивим смешком.
    • Страна 112.
  • Сваки човек је у свом послу ограничен, господине Холмсе, али то га бар може излечити од самозадовољства.
    • Страна 113.
  • Мој стари пријатељ, који је овде, може вам рећи да ме понекад спопадне богохулно расположење за неку неслану шалу и онда тешко могу да одолим напасти да подлегнем неком драматичном искушењу.
    • Страна 114.

Мост код језера Тор[уреди]

  • - Имате ли неки случај, Холмсе? - упитах.
    - Способност извођења закључака очигледно делује заразно - одврати ми он. - Тако сте и ви продрли у моју тајну.
    • Страна 120.
  • I један тако баналан проблем као што је кување јајета захтева пуну концентрацију пажње у односу на протицање времена, што се не да усагласити с љубавним романом који објављује овај одлични недељник.
    • Страна 120.
  • Ја чињенице могу да откријем, Вотсоне, али да их мењам не могу.
    • Страна 121.
  • Почињем да усвајам вашу стару навику, Вотсоне: испричаћу вам причу не од почетка према крају већ од краја према почетку.
    • Страна 121.
  • Ови богаташи мораће заиста једанпут да се науче памети и увиде да се цео свет не може подмитити ради заташкавања њихових испада.
    • Страна 121.
  • - За моје стручне послове постоји утврђен ценовник - рече Холмс хладно. - Ја га не мењам , осим ако се одрекнем хонорара.
    - Добро, ако за вас долари нису важни, помислите на свој углед. Ако у овоме успете, ваше име ће доспети у све новине Енглеске и Америке. Каква ће то бити реклама за вас! О вама ће се говорити на два континента.
    - Хвала, господине Гибсоне, ја не мислим да је мени потребна огромна реклама.
    • Страна 124.
  • - Али да знате, господине Холмсе, јутрос нисте поступили баш најпаметније; сломио сам и јаче људе од вас. Кад год ми се неко испречио, увек је извукао дебљи крај.
    - Ах! Многи су ми то досад рекли, а ја, ево, још увек стојим овде - рече Холмс смејући се.
    • Страна 126.
  • Жене скривају своје осећаје и мисли, тако да су им дела каткад недокучива за мушку памет.
    • Нил Гибсон, страна 129.
  • Морамо да прихватимо само оно што је у складу с разумом, а све што је у раскораку с тим складом и што изазива у нама сумњу ваља одбацити.
    • Страна 134.
  • Да, и пре сте ме видели да каткад промашим. Ја такве ствари осетим нагонски, па ипак ме мој нагон понекад и изневери.
    • Страна 140.
  • Но ипак, Вотсоне, не преостаје нам ништа друго него да покушамо.
    • Страна 140.
  • Споро сам мислио у овој ствари и недостајала ми је она мешавина смисла за стварност и машту, ти битни елементи мог позива.
    • Страна 141.

Случај станарке под велом[уреди]

  • Кад се има на уму да је Шерлок Холмс активно деловао двадесет три године, те да ми је седамнаест година било допуштено да сарађујем с њим и бележим оно што је радио, биће јасно да имам много материјала на располагању. Одувек је проблем у томе да се одабере, а не да се нађе. Дуг је низ годишњака који испуњавају полицу, а кутије су крцате документима - савршен извор за истраживача, не само криминала, него и друштвених и службених скандала касног викторијанског доба. Што се тиче ових последњих, могу да изјавим да писци писама који преклињу да се част њихових породица или углед старих предака не дира, немају чега да се плаше. Дискреција и јак осећај професионалне части, који су увек красили мог пријатеља, и даље су на снази при избору ових сећања, па ниједно поверљиво саопштење неће бити злоупотребљено. Ја, међутим, најоштрије осуђујем недавно изведене покушаје да се украду и униште ови папири. Извор ових преступа је познат, и ако се они понове, имам овлашћење господина Холмса да изјавим како ће цела прича која се односи на политичара, светионик и дресираног корморана изнети пред јавност. Постоји барем један читалац који ће ово схватити.
    Није разумно претпоставити да је сваки од ових случајева дао Холмсу прилику да покаже онај необични дар инстинкта и опсервације који сам се трудио да истакнем у овим успоменама. Понекад је морао да уложи доста напора да би убрао плод, а понекад му је тај плод једноставно пао у крило. Но најстрашније људске трагедије често су биле укључене у случајеве који су му пружали најмање личних могућности.
    • Др. Вотсон, страна 7-8.
  • Сирота девојко! - рекао је - Сирота девојко! Путеве судбине заиста је тешко разумети. Ако не постоји нека накнада на другом свету, онда је свет само окрутна шала.
    • Страна 17.
  • - Ваш живот није ваше власништво. Не дижите руку на себе!
    - Од какве је користи за било кога?
    - Како то можете рећи? Пример болесника који пати сам је по себи најлепша поука нестрпљивом свету.
    • Страна 18.

Случај трговца бојом[уреди]

  • Тог јутра је Шерлок Холмс био у меланхоличном и филозофском расположењу. Његова живахна практична нарав била је склона таквим реакцијама.
    - Јесте ли га видели? - упитао је.
    - Мислите на оног старца који је управо изашао?
    - Тачно.
    - Да, срео сам га на вратима.
    - Шта сте помислили о њему?
    - Јадно, бескорисно, пропало створење.
    - Тачно, Вотсоне. Јадно и бескорисно. Но није ли читав живот јадан и бескористан? Није ли његова прича свет у малом свих људи? Напрежемо се. Грабимо. А шта нам остаје на крају у рукама? Сенка. Или горе од сенке: беда.
    - Је ли он један од ваших клијената?
    - Па, мислим да бих га могао тако назвати. Послао га је Јард. Баш као што лекари понекад пошаљу своје неизлечиве болеснике надрилекару. Сматрају да више ништа не могу да учине, те да, ма шта се догодило, пацијенту не може бити горе него што јесте.
    • Страна 21.
  • - Ви знате ону чудну четврт, једноличне улице од опеке, досадна подручја предграђа. Управо у њиховој средини као острвце древне културе и лагодности стоји тај стари дом, окружен високим, од сунца спаљеним зидом, ишаран лишајима и покривен маховином, од оних зидова...
    - Престаните с поезијом, Вотсоне - рекао је Холмс хладно. - Примам к знању да је зид био висок и од цигле.
    • Страна 23.
  • Наравно био је разочаран што ви лично нисте дошли. "Тешко сам могао и да поверујем," рекао је "да би тако безначајна особа као што сам ја, посебно након мог финансијског губитка, могла да привуче потпуну пажњу тако познатог човека као што је господин Шерлок Холмс."
    - Уверио сам га у то да се питање финансија није поставило. "Не, наравно, код њега је реч о ларпурлартизму," казао је, "но чак и с уметничке стране злочина можда би он овде нашао нешто за проучавање. А људска нарав, докторе Вотсоне, та црна њена незахвалност! Кад ли сам ја то одбио ма који од њених захтева? Је ли икад икојој жени било тако угађано? А онај младић, могао ми је бити син. Моја му је кућа стајала на располагању! А опет, видите како су ме страшно изиграли! Каквог ли ужасног, ужасног света, докторе Вотсоне!"
    • Страна 24-25.
  • Морам да вам признам да случај који ми се чинио толико апсурдно једноставан да би тешко завредио моју пажњу, убрзано поприма посве другачији изглед. Истина је да, премда сте у својој мисији пропустили све што је од неке важности, ипак и оне ствари које су се саме наметнуле вашој пажњи наводе на мисли.
    - Шта сам пропустио?
    Немојте се вређати, драги младићу. Знате да сам прилично непристрасан. Нико други не би то боље извео. Неки вероватно не тако добро. Али ви сте очито пропустили важне тачке. Какво је мишљење суседства о овом човеку, Ејмебрлију и његовој жени? То је свакако врло важно. Какво је о доктору Ернесту? Је ли он био весели Лотарио, како би се то очекивало? С вашим урођеним предностима, Вотсоне, свака је дама ваш помоћник и ортак. Шта је с девојком с поште или са женом трговца поврћем? Могу да вас замислим како шапућете нежне будалаштине младој дами у "Плавом сидру", а у замену добијате скупоцене податке. Све сте ово ви пропустили.
    - То се још увек може учинити.
    - Већ је учињено. Захваљујући телефону и помоћи Јарда, обично могу да дођем до битнх елемената а да не излазим из собе.
    • Страна 26-27.
  • - У чему је тешкоћа?
    - У мојој машти, можда. Но, оставимо то, Вотсоне. Побегнимо од овог досадног свакидашњег света кроз споредна врата музике. Вечерас у Алберт холу пева Карин, а ми још увек имамо времена да се обучемо, вечерамо и уживамо.
    • Страна 27.
  • Нема лаког решења, Џозаја Ејмберли. Ствари се морају урадити пристојно и по реду.
    • Страна 31.
  • Нерегуларности су, знате, понекад корисне.
    • Страна 31.
  • Ејмберли је јачи у шаху, знак, Вотсоне, сплеткарске душе.
    • Страна 32.

Три Гаридеба[уреди]

  • Можда је била комедија, а можда и трагедија. Због ње је један човек изгубио памет, ја сам пролио своју крв, а трећи ће отићи на робију. Па ипак, у свему томе има нечег смешног. Сами просудите.
    • Страна 39.
  • За мене су огласи најомиљеније упориште, где се позиционирам кад хоћу да се домогнем неке приче, а таквог фазанског петла никад не бих промашио.
    • Страна 44.
  • Волим да успоставим лични контакт с особом с којом се налазим у пословном односу.
    • Страна 47.
  • Познавање необичних предмета, ма којој врсти они припадали, могли би да користе мојој професији, а ваша је соба право правцато складиште таквих предмета.
    • Страна 50.
  • - Јесте ли повређени, Вотсоне? За име божје, реците да нисте!
    Вредела је ова рана да би се упознала сва дубина љубави и оданости која се крила под његовом хладном маском. Светле, одлучне очи зачас му потамнеше, а усне почеше да му подрхтавају. Одједном, и једини пут, успео сам летимично да осетим његово исто тако велико срце као што му је био и ум. Ово је за мене било највеће откиће у мојој дугогодишњој скромној, али оданој, служби.
    • Страна 55.

Три забата[уреди]

  • Увек се нађе по неки лудак. Свет би био досадан без њих.
    • Страна 68.
  • - Тражите свој револвер, гос'н Холмсе?
    - Не, него бочицу парфема.
    - Ама ви сте баш смешни, гос'н Холмсе.
    - Неће ти бити ни најмање смешно, Стиве, ако кренем за тобом.
    • Страна 70.
  • Ја, истина, нисам закон, али се борим за правду колико ми то моје слабе снаге допуштају.
    • Страна 78.

Вампир из Сасекса[уреди]

  • Матилда Бригс није било име неке младе жене, Вотсоне - рече Холмс гласом у којем као да је задрхтао призвук сећања. - То је био брод с дивовским пацовом из Суматре, догађај који је још и данас свету неразумљив.
    • Страна 86.
  • - Којешта, Вотсоне, глупости! Какве везе ми имамо с мртвацима који ходају наоколо, а у својим гробовима се могу смирити једино ако их прободемо глоговим колцем кроз срце? То је чисто лудило.
    • Страна 86.
  • Ова агенција се чврсто држи земље и таква мора да остане. Свет је довољно велик за све. Нама нису потребне никакве утваре.
    • Страна 86-87.
  • Никако да вам одредим вредност, Вотсоне - рече он. - Ви још увек кријете у себи неке неиспитане могућности.
    • Страна 90.
  • Не смемо да дозволимо да ову агенцију замишља као дом за малоумне.
    • Страна 90.
  • Понекад нас нужда натера да стварамо закључке, а затим чекамо да их време, или потпуније познавање ствари, потврди или одбаци. То је лоша навика, господине Фергусон, али човечија природа је слаба. Бојим се да је овај ваш стари пријатељ имао претерано добро мишљење о научним методама које примењујем.
    • Страна 93.
  • Ово је био случај за логично извођење закључака, али кад је закључак, тачку по тачку, најпре био потврђен довољним бројем одвојених догађаја, тад је оно претпостављено постало стварност и сад можемо поуздано да тврдимо да је такав мисаони след постигао свој циљ. Био сам начисто с оним што се догодило овде још пре него што смо напустили улицу Бејкер; преостало је само да осмотрим и потражим податке за потврду своје претпоставке.
    • Страна 99-100.

Замак Шошкомб[уреди]

  • Дубоке су то воде, господине Мејсоне, дубоке и прилично прљаве.
    • Страна 115.
  • Сер Роберт је човек часног реда, али се понекад и међу орловима наиђе на лешинаре.
    • Страна 118.
  • Пси никад не греше.
    • Страна 119.

Мисатрибуција[уреди]

Елементарно...
  • Елементарно, драги мој Вотсоне.
    • У причама Конана Дојла, Холмс је често тврдио да су његови логички закључци "елементарни", тиме што их је сматрао једноставним и очигледним. Међутим, комплетна фраза "Елементарно, драги мој Вотсоне" се не појављује ни у једној од шездесет прича Конана Дојла. Почетак Грбавца (1893) је најприближнији део у којој се "Елементарно" и "драги мој Вотсоне" појављују али су две фразе одвојене пасусом - и у обрнутом су редоследу. Касније се фраза појављује на самом крају филма Повратак Шерлока Холмса из 1929. године, иначе првом звучном филму о Шерлоку Холмсу. Такође се појављује у филму Тријумф Шерлока Холмса из 1935. године заснованом на роману Долина страха.

Линкови[уреди]

Извор[уреди]

Бројеви страна за цитате из књиге Црвена нит су из књиге Црвена нит (2008) ИСБН 978-86-86667-24-3
Бројеви страна за цитате из књиге Знак четворице су из књиге Знак четворице (2008) ИСБН 978-86-86667-25-0
Бројеви страна за цитате из приче Скандал у Чешкој су из књиге Скандал у Чешкој (2008) ИСБН 978-86-86667-26-7
Бројеви страна за цитате из приче Лига риђокосих су из књиге Скандал у Чешкој (2008) ИСБН 978-86-86667-26-7
Бројеви страна за цитате из приче Пет семенки наранџе су из књиге Скандал у Чешкој (2008) ИСБН 978-86-86667-26-7
Бројеви страна за цитате из приче Човек са искривљеном усном су из књиге Скандал у Чешкој (2008) ИСБН 978-86-86667-26-7
Бројеви страна за цитате из приче Плави гранат су из књиге Плави гранат (2008) ИСБН 978-86-86667-27-4
Бројеви страна за цитате из приче Пегаста трака су из књиге Плави гранат (2008) ИСБН 978-86-86667-27-4
Бројеви страна за цитате из приче Инжењеров палац су из књиге Плави гранат (2008) ИСБН 978-86-86667-27-4
Бројеви страна за цитате из приче Племенити нежења су из књиге Плави гранат (2008) ИСБН 978-86-86667-27-4
Бројеви страна за цитате из приче Дијадема од берила су из књиге Плави гранат (2008) ИСБН 978-86-86667-27-4
Бројеви страна за цитате из приче Бакарне букве су из књиге Плави гранат (2008) ИСБН 978-86-86667-27-4
Бројеви страна за цитате из приче Сребрна звезда су из књиге Сребрна звезда (2008) ИСБН 978-86-86667-28-1
Бројеви страна за цитате из приче Жуто лице су из књиге Сребрна звезда (2008) ИСБН 978-86-86667-28-1
Бројеви страна за цитате из приче Поморски уговор су из књиге Сребрна звезда (2008) ИСБН 978-86-86667-28-1
Бројеви страна за цитате из приче Глорија Скот су из књиге Сребрна звезда (2008) ИСБН 978-86-86667-28-1
Бројеви страна за цитате из приче Ритуал породице Масгрејв су из књиге Сребрна звезда (2008) ИСБН 978-86-86667-28-1
Бројеви страна за цитате из приче Рејгејтска властела су из књиге Стални пацијент (2008) ИСБН 978-86-86667-29-8
Бројеви страна за цитате из приче Грбавац су из књиге Стални пацијент (2008) ИСБН 978-86-86667-29-8
Бројеви страна за цитате из приче Стални пацијент су из књиге Стални пацијент (2008) ИСБН 978-86-86667-29-8
Бројеви страна за цитате из приче Преводилац с грчког су из књиге Стални пацијент (2008) ИСБН 978-86-86667-29-8
Бројеви страна за цитате из приче Посредников писар су из књиге Стални пацијент (2008) ИСБН 978-86-86667-29-8
Бројеви страна за цитате из приче Последњи проблем су из књиге Стални пацијент (2008) ИСБН 978-86-86667-29-8
Бројеви страна за цитате из приче Ненастањена кућа су из књиге Ликови плесача (2008) ИСБН 978-86-86667-30-4
Бројеви страна за цитате из приче Предузетник из Норвуда су из књиге Ликови плесача (2008) ИСБН 978-86-86667-30-4
Бројеви страна за цитате из приче Ликови плесача су из књиге Ликови плесача (2008) ИСБН 978-86-86667-30-4
Бројеви страна за цитате из приче Усамљени бициклиста су из књиге Ликови плесача (2008) ИСБН 978-86-86667-30-4
Бројеви страна за цитате из приче Самостанска школа су из књиге Ликови плесача (2008) ИСБН 978-86-86667-30-4
Бројеви страна за цитате из приче Црни Петар су из књиге Ликови плесача (2008) ИСБН 978-86-86667-30-4
Бројеви страна за цитате из приче Чарлс Август Милвертон су из књиге Шест Наполеона (2008) ИСБН 978-86-86667-31-1
Бројеви страна за цитате из приче Шест Наполеона су из књиге Шест Наполеона (2008) ИСБН 978-86-86667-31-1
Бројеви страна за цитате из приче Три студента су из књиге Шест Наполеона (2008) ИСБН 978-86-86667-31-1
Бројеви страна за цитате из приче Златни цвикер су из књиге Шест Наполеона (2008) ИСБН 978-86-86667-31-1
Бројеви страна за цитате из приче Нестали младић су из књиге Шест Наполеона (2008) ИСБН 978-86-86667-31-1
Бројеви страна за цитате из приче Убиство у дворцу су из књиге Шест Наполеона (2008) ИСБН 978-86-86667-31-1
Бројеви страна за цитате из приче Друга мрља су из књиге Шест Наполеона (2008) ИСБН 978-86-86667-31-1
Бројеви страна за цитате из књиге Долина страха су из књиге Долина страха (2008) ИСБН 978-86-86667-32-8
Бројеви страна за цитате из приче Догађај у кући Вистарија су из књиге Његов последњи подвиг (2008) ИСБН 978-86-86667-35-9
Бројеви страна за цитате из приче Брус-Партингтонови планови су из књиге Његов последњи подвиг (2008) ИСБН 978-86-86667-35-9
Бројеви страна за цитате из приче Нестанак Леди Френсис Карфакс су из књиге Његов последњи подвиг (2008) ИСБН 978-86-86667-35-9
Бројеви страна за цитате из приче Ђаволово стопало су из књиге Његов последњи подвиг (2008) ИСБН 978-86-86667-35-9
Бројеви страна за цитате из приче Црвени круг су из књиге Његов последњи подвиг (2008) ИСБН 978-86-86667-35-9
Бројеви страна за цитате из приче Кутија од картона су из књиге Његов последњи подвиг (2008) ИСБН 978-86-86667-35-9
Бројеви страна за цитате из приче Умирући детектив су из књиге Његов последњи подвиг (2008) ИСБН 978-86-86667-35-9
Бројеви страна за цитате из приче Његов последњи подвиг су из књиге Његов последњи подвиг (2008) ИСБН 978-86-86667-35-9
Бројеви страна за цитате из приче Човек који иде четвороношке су из књиге Човек који иде четвороношке (2008) ИСБН 978-86-86667-33-5
Бројеви страна за цитате из приче Чувени клијент су из књиге Човек који иде четвороношке (2008) ИСБН 978-86-86667-33-5
Бројеви страна за цитате из приче Избељени војник су из књиге Човек који иде четвороношке (2008) ИСБН 978-86-86667-33-5
Бројеви страна за цитате из приче Лавља грива су из књиге Човек који иде четвороношке (2008) ИСБН 978-86-86667-33-5
Бројеви страна за цитате из приче Мазаренов драгуљ су из књиге Човек који иде четвороношке (2008) ИСБН 978-86-86667-33-5
Бројеви страна за цитате из приче Мост код језера Тор су из књиге Човек који иде четвороношке (2008) ИСБН 978-86-86667-33-5
Бројеви страна за цитате из приче Случај станарке под велом су из књиге Вампир из Сасекса (2008) ИСБН 978-86-86667-34-2
Бројеви страна за цитате из приче Случај трговца бојом су из књиге Вампир из Сасекса (2008) ИСБН 978-86-86667-34-2
Бројеви страна за цитате из приче Три Гаридеба су из књиге Вампир из Сасекса (2008) ИСБН 978-86-86667-34-2
Бројеви страна за цитате из приче Три забата су из књиге Вампир из Сасекса (2008) ИСБН 978-86-86667-34-2
Бројеви страна за цитате из приче Вампир из Сасекса су из књиге Вампир из Сасекса (2008) ИСБН 978-86-86667-34-2
Бројеви страна за цитате из приче Замак Шошкомб су из књиге Вампир из Сасекса (2008) ИСБН 978-86-86667-34-2
Wикипедиа:ср
Википедија има чланак под именом: