Херман Хесе

Извор: Wikiquote
Википедија
Википедија има чланак везан за:


Херман Хесе (2. јул 1877. - 9. август 1962.), немачки писац, добитник Нобелове награде за књижевност 1946. године. Писао је лирске песме, новеле и романе. У почетку свог стварања био је романтичар, у прозним делима под утицајем психоанализе и оријенталне мудрости

  • Патња задаје бол само зато што је се бојиш. Она те прогања зато што бјежиш од ње. Не мораш бјежати, не мораш је се бојати. Мораш вољети...Дакле, воли патњу. Немој јој се одупирати, немој бјежати од ње. Окуси како је она у дубини слатка, предај јој се и немој је примати с мржњом. Твоја мржња је то што ти наноси бол и ништа друго. Патња није патња, смрт није смрт, ако их ти не учиниш тиме.
  • Озбиљност настаје због прецењивања времена! Али у вечности време не постоји, вечност је само тренутак,таман довољан за једну шалу.
  • Свако од нас је само човек, само покушај, само неко на пропутовању. Али треба да путује онамо где је савршенство, треба да тежи ка средишту, а не ка периферији.
  • Постоји неко зло међу људима које их спречава да се удружују и нагони их да између себе отварају понор. Једино љубав може да их натера да тај јаз премосте.
  • Како да не будем степски вук, олињали пустињак усред света чији циљеви нису моји, чије ми радости ништа не значе. А оно што се у мени догадја, што је за мене сласт, доживљај, екстаза и узвишеност, то свет воли и тражи можда једино у песничким делима, а у животу сматра лудошћу!
  • Ако неког мрзимо, онда у његовом лику мрзимо нешто што је усађено у нама самима. Оно што није у нама самима, то нас не узбуђује.
  • Бог нам не шаље очај да би нас убио, већ да би нов живот у нама пробудио.
  • .‎..имамо у души и све оно што је икада живело у људским душама. Сви богови и ђаволи који су икада постојали....сви се они налазе у нама, ту су као могућности, као жеље, као излази.
  • Није срећа бити вољен. Свако воли себе, али волети другог, то је срећа!
  • Ако ти је за свако задовољство потребна дозвола света - онда си доиста за жаљење!
  • И најнесретнији живот има своје звездане тренутке и своје цветиће среће међу песком и камењем.
  • Љубав према Богу,није увек истоветна са љубављу према оном што је добро.Али кад би то било тако једноставно!Ми знамо шта је добро,то стоји и у заповестима Божјим.Али чуј ме,Бог се не налази једино у заповестима,оне су само његов најмањи део.Ти се можеш придржавати заповести,а бити далеко од Бога.
  • Толико је лепо припадати некој жени, сав јој се предати! Немој ми се смејати ако оно што ћу рећи зазвучи будаласто. Али пази: волети неку жену, предати јој се, сасвим обујмити собом и осећати да си обујмљен њоме, то није истоветно са оним што ти називаш заљубљеношћу и чему се помало подругујеш. То није за подругивање. То је за мене пут ка животу и пут ка смислу живота.
  • Пред њеним погледом,из кога као да ме је гледала моја сопствена душа,потонула је стварност,чак и стварност моје чулне пожуде за њом.Очарани,гледали смо једно у друго,очарано ме је посматрала моја јадна сићушна душа.
  • Понекад сам знао: мој циљ у животу био је да постанем онакав као што су мој отац и мати, онако светао и чист, изнад других, и придржавајући се реда као они. Али дотле је пут био далек, дотле се морало одседети по школама, и учити, издржавати пробе и полагати испите, а пут је свагда водио поред другог, тамнијег света, или кроза њ, и није било нимало немогуће да се код њега остане и у њему утоне.
  • Срећан је ко уме да воли.
  • Говорим ти озбиљно. Није наш задатак у томе да се приближимо један другом, као што се не састају ни сунце и месец, ни море и копно. Нас двојица смо, пријатељу драги, сунце и месец, ми смо море и копно. Наш циљ није да се слијемо један са другим, већ да сазнамо један другога и да један у другом научимо да видимо и поштујемо оно што тај други јесте: наша супротност и допуна.
  • Постоји истина, драги мој! Али учење за којим ти жудиш, апсолутно, савршено учење које једино доноси мудрост - такво учење не постоји. То уопште и не треба пријатељу, да чезнем за неким савременим учењем, него за усавршавањем себе самога. Божанство је у теби, не у појмовима и књигама. Истина се проживљава, не проповеда се.
  • Горак је био укус света. Живот је био патња. Сидарта је пред собом имао само један циљ: да у њему све буде празно, без жеђи, без жеља, без снова, без радости и туге. Да одумре и да више не буде ја, да опустело срце нађе мир, да у мислима, у небићу буде отворен чудима - то је био његов дух.- Када будем све савладао и умро, када се свака пожуда и сваки нагон у мом срцу стишају, разбудиће се оно последње. Најдубља бит, оно што више није ја - већ велика Тајна.
  • Човек на путу између животиње и далеке човекове будућности, има увек много, бескрајно много у себи да спутава, да скрива, да пориче, да би био пристојан човек, способан да се прилагоди друштву. Човек је пун животиња, пун прасвета, једва укротивих нагона сурове саможивости.
  • У животу не постоји никаква дужност осим дужности: бити срећан.
  • Ниједан човек није никад био потпуно он сам, али сваки тежи да то постане понеко потмуло, понеко јасније, свако како уме.
  • Лепота не пружа радост ономе ко је поседује, већ ономе ко уме да је воли и да јој се диви.


Извор[уреди]

Изреке и цитати