Фјодор Михајлович Достојевски, руски писац.
| “ |
Ако при свакој пријатељској услузи одмах мислиш на захвалност, онда ниси давао, већ продавао. |
” |
| “ |
Ако нема Бога, све је допуштено. |
” |
| “ |
Сви идеали овог света не вреде сузе једног детета. |
” |
| “ |
Лепота ће спасити овај свет. |
” |
| “ |
Бесмртан сам. Моја бесмртност је нужна једном чињеницом да Бог неће хтети да заувек угаси пламен љубави који се запалио за њега у мом срцу. |
” |
| “ |
Човек је деспот од природе, и воли да буде мучитељ. |
” |
| “ |
Тиранија је навика која прелази у потребу. |
” |
| “ |
Жена је свака жена, па ма то била и калуђерица. |
” |
| “ |
Глупан који је постао свестан да је глупан, није више глупан. |
” |
| “ |
Они који знају да говоре, говоре ретко. |
” |
| “ |
Што је власт већа, то је страшнија њена употреба. |
” |
| “ |
Кад би на земљи било све разумно, не би се ништа догађало. |
” |
| “ |
Човек је тајна и загонетка, и ако читав живот проведеш у њеном одгонетању, немој рећи да си узалуд проживео век. |
” |
| “ |
Запад је изгубио Христа; због тога мора пропасти. |
” |
| “ |
Ако при свакој пријатељској услузи одмах мислиш на захвалност, онда ниси давао, већ продавао. |
” |
| “ |
Лагање је једина човечја привилегија коју немају други организми. |
” |
| “ |
Учинити први корак, изрећи нову реч, оно је чега се људи највише плаше. |
” |
| “ |
Сваки је човек пред свима и за све крив. |
” |
| “ |
Стара туга, услед велике тајне живота људског, потпуно прелази у тиху и умилну радост. |
” |
| “ |
Не можете замислити каква туга и срџба обузимају душу када велику идеју, коју одавно поштујемо као своју светињу, дохвате невешти људи и извуку је на улицу пред глупаке какви су и сами. |
” |
