Фјодор Достојевски

Извор: Wikiquote
Википедија
Википедија има чланак везан за:

Фјодор Михајлович Достојевски, руски писац.

Цитати[уреди]

Ако при свакој пријатељској услузи одмах мислиш на захвалност, онда ниси давао, већ продавао.
Ако нема Бога, све је допуштено.
Сви идеали овог света не вреде сузе једног детета.
Лепота ће спасити овај свет.
Бесмртан сам. Моја бесмртност је нужна једном чињеницом да Бог неће хтети да заувек угаси пламен љубави који се запалио за њега у мом срцу.
Човек је деспот од природе, и воли да буде мучитељ.
Тиранија је навика која прелази у потребу.
Жена је свака жена, па ма то била и калуђерица.
Глупан који је постао свестан да је глупан, није више глупан.
Они који знају да говоре, говоре ретко.
Што је власт већа, то је страшнија њена употреба.
Кад би на земљи било све разумно, не би се ништа догађало.
Човек је тајна и загонетка, и ако читав живот проведеш у њеном одгонетању, немој рећи да си узалуд проживео век.
Запад је изгубио Христа; због тога мора пропасти.
Ако при свакој пријатељској услузи одмах мислиш на захвалност, онда ниси давао, већ продавао.
Лагање је једина човечја привилегија коју немају други организми.
Учинити први корак, изрећи нову реч, оно је чега се људи највише плаше.
Сваки је човек пред свима и за све крив.
Стара туга, услед велике тајне живота људског, потпуно прелази у тиху и умилну радост.
Не можете замислити каква туга и срџба обузимају душу када велику идеју, коју одавно поштујемо као своју светињу, дохвате невешти људи и извуку је на улицу пред глупаке какви су и сами.