Пређи на садржај

Николај Велимировић

Извор: Викицитат

Николај Велимировић је новоканонизовани српски светитељ. Био је епископ охридски и жички, истакнути теолог и филозоф.

Цитати

[уреди]

Други о Николају:

[уреди]


„Млади професор богословије ништа није мање интересантан од цетињског пустињака.”

  • Београдски дневник (1919):

„Салонски калуђер, Распућин.”

„Кад сам под кубетом Светог Павла[1] угледао Владику Николаја, учини ми се да хор не пева више: "Радуј се, о Израиљу!", него Радуј се Србијо, јер је твој син коме се ова част чини!" Али се одмах сетих да у самој ствари ова се част одаје не Николају Велимировићу као наочитој личности, него њему као одличном слуги Православне цркве српске и као верном сину народа српског.”

  • Church Times (март 1920):

„Током четири ратне године. др Николај Велимировић је собом, својом личношћу и својом поруком оставио снажан утисак на врло широк круг Енглеза, тако да смо, када се вратио у Србију, осетили то као истински губитак.”

  • Џ. А. Даглас, протектор Лондонског универзитета (1920):

„Тај аутор није само провокативни мислилац и личност која подстиче, већ има и веома редак дар практичке примене идеала.”

  • Веселин М. Вукићевић (Нова Европа, 1921):

„Револуционарна Шумадија зна врло добро да је г. Велимировић у суштини контрареволуционар.”

„Његов успех је био изванредно велик. Задобио је Американце са његовом озбиљношћу и са његовом искреношћу, и сваки је одмах приметио да он заиста верује у оно што проповеда и да му свака реч потиче из дубине срца и душе, где леже његова чврста вера и чврсто убеђење (...) Цео рад свих Срба које је данас Србија послала у Америку не вреди ни стотинити део оног успешног рада који је Епископ Николај до данас извршио.”

  • Х. Џ. Фајнс-Клинтон, англикански свештеник (1921):

„Утицај који је стекао својом личношћу и заслугама, као и делом које је извршио, проповедајући у многим нашим катедралама и црквама, као и својим предавањима и списима, без преседана је за једног православног свештеника у овој земљи[2].”

Уводничар часописа америчких епископалаца "Жива црква" (25. јун 1921):

„Николај је други Исаија”

  • Др Џејмс Т. Шотвел, Карнегијева задужбина за међународни мир (5. август 1927):

„Једна од најинтересантнијих и нарманкантнијих личности политичког живота на Балкану... По темпераменту мистичар, али и вичан политичар и државник, као што је већ доказао, Епископ Николај садржи у себи такав сплет различитих особина да би у свакој земљи био признат као јединствена личност.”

„Ви Срби можда не знате колико је Владика Николај, који припада читавом хрићанском свету, поштован и цењен у Америци. Он је за свој народ учинио много. Верујем као појединац највише. На заказане беседе, у појединим градовима Америке, људи су путовали по неколико сати брзим возовима да чују његове пророчке речи. Ја сам лично поносан што се убрајам у пријатеље тог великог српског сина.”

„Најизузетније људско биће које сам икада срела”

„Богодани песник, велики философ, хришћанин на енглеску руку, расни бојовник духа, дивни носилац шумадијских завета, предодређен да увек буде вођ и громовник.”

„Има ли ишта лепше и радосније него видети човека који има вокацију, и има напор да остане са својом вокацијом? Та радост мене поново вуче у покрајину у којој је неимар духовног и историјског смисла господин Николај, сада Епископ Жички.”

„Знам др Николаја из времена рата, када је говорио у катедрали Светог Павла, где га је слушало десет или двадесет хиљада људи. (...) Чак и данас у Енглеској, а нарочито у Лондону, питају где је и шта ради др Николај Велимировић. Он је био први неангликанац коме је дозвољено да беседи у катедрали Светог Павла и када би данас дошао читав Лондон би похрлио да га чује.”

  • Извештај после првог немачког претреса Жиче (мај 1941):

„Николај је тип лукавог, бруталног и тупог Балканца, који је као црквени поглавар најважнији”

  • "Хрватски народ, усташки лист (7. мај 1941), пренето у "Католички тједник" (Сарајево, бр. 23 XVII, 1941):

„На столици Светог саве - енглески агент; Рекламирани лик епископа Николаја Велимировића; Жича као средиште енглеске пропаганде; у новије време вјешто је саплитана у српском народу легенда о његовом светаштву; Његови говори постају изразито шовинистичко-политичка пропаганда; Он је национални и духовни идеолог пансрпске борбене организације чији невидљиви људи управљају цијелим државним апаратом бивше Југославије; Цијело водство српске цркве је само играчка у рукама енглеског епископата преко др Николаја”

  • Никола Дреновац, комуниста (1945):

„И данас тај исти епископ Николај иде по америчким катедралама и под маском "апостолске фигуре" проповеда најотровнији фашизам, клевеће своју рођену земљу и спречава акцију за помоћ болнима, гладнима и голима.”

  • Почасни докторат Колумбија универзитета (САД 1946):

„Његовом Преосвештенству Николају Велимировићу, Епископу Охридском и Жичком који је познат по свјој светости и човекољубљу; чија је прва брига увек за сиромашне и несрећне у једној многонапаћеној земљи; великом научнику и проповеднику који је изнад свега велика морална снага; додељује се почасни докторат.”

  • Краљ Петар II и група срба из Лондона (Слободан Јовановић, Милан Гавриловић и др. 1946):

„У времену када је српски народ изгубио све и када му је остало још да се узда у своју вековну моралну снагу, оличену у нашој Светосавској Цркви, Ви сте, Ваше Преосвештенство, данас за тај народ један у истини један од најјачих моралних стубова, на којима је почивала снага нашег народа у прошлости, на којима и данас почива, и који ће га, с вером у Бога, и Његову вечну правду, одржати у будућности.”

  • Удружење православног свештенства ФНРЈ (1949):

„Такође се ограђујемо и осуђујемо рад и епископа Николаја Велимировића и Иринеја Ђорђевића, који су се после ослобођења наше отаџбине задржали у табору империјалистичких земаља и са империјалистима прижељкују и кују ново ропство за наше народе и сеју лажи, мрак и незнање”

„Ви сте велики као философ и као писац и као беседник и као Првосвештеник. Ја наилазим Вашу најлепшу величину у томе што сте увек храбро смели да говорите истину.”

  • МУП ФНРЈ (1951) поводом одузимања држављанства Св. Николају:

„Припадник противнародне политичке организације Збор и као сарадник окупатора побегао из земље пред ослобођењем.”

„С владиком Николајем нестала је једна велика личност из српског националног живота. Он је као књижевник, и као црквени великодостојник, и као национални борац, оставио за собом светла трага (...) Ко год је имао прилике да га лично позна, имао је утисак да је то редак и необичан човек.”

„Чудесан човек - да! Велики патриота - да! Али, он је био више од тога. Он је био пророк Божији, не само Божије милости већ и Божијег суда.”

  • Резолуција Америчког конгреса (бр. 98 од 14. јануара 1957):

„Представнички Дом САД је примио са дубоком жалошћу смрт епископа Николаја, највећег сина нашег достојног српског савезника у два светска рата, и духовног вођу српског народа у Југославији. Представнички Дом овим упућује саучешће српском народу због губитка овог великог духовног вође и заслужног сина.”

„За Српску цркву и српски народ он остаје велики писац и велики стилист, велики хришћанин и велики проповедник; његово је место одмах после Светог Саве и за њега је мало рећи да је био војник Христов, он је био капетан Христов. Српска црква ће после његове смрти моћи можда чак и да се назове светосавско-николајевска црква! То су чињенице.”

„Ако је ико од наших и највећих људи заслужио да му се певају славопоји, то је Владика Николај Велимировић, славопојник, Христов, многомилосни геније светосавски (...) Сваким кораком у дугом ходу будућности његов светли лик ће све више прозоравати, увеличавати, светлошћу просијавати.”

„Овај малени дечко, толико слабуњав да су се бојали да га пошаљу у школу, постао је велики учитељ Цркве Православне, проповедник православне вере, мудри пастир, духовни вођа Србије, стуб своје отаџбине, апостол Православља у даљњим земљама. (...) Као што је за Светог Јована Златоустог рекао Свети Прокли: да му само други Златоуст може одати достојну хвалу, исто тако и епископа Николаја може похвалити само раван њему.”

„Он је био несребљољубац у дословном смислу ове речи. Све што је добијао од многобројних поштовалаца - увек је даривао невољнима. Зато је и умро као потпуни сиромах.”

„Поред Бога, волео је Николај српски народ и српску државу. Њему је то било нераздељиво као Света Тројица. Био је Србин царски и светосавски.”

„Кад не би Господ сваку моју реч претворио у Херувима и Серафима, у Анђела, ја не бих могао достојно, ни изблиза достојно, похвалити највећег србина после Светог Савве, Равноапостолног Светог Владику Николаја Српског.”

„Знали смо да нам је Бог дао ту привилегију да будемо у заједници са најеминентнијим православним владиком XX века. (...) Владика Николај није био само велики Србин. Он је за све православне људе израз православне духовности и заузима место међу онима који настоје да овековече правослевну веру у Америци.”

„Владика Николај је био стуб Српске цркве. Сада, после своје смрти, он стално гледа Бога лицем у лице.”

  • Милош Минић (1981):

„Писац црквених беседа у служби верског фанатизма.”

  • Љубиша Јакшић ("Ослобођење", 7. јул 1981):

„Ратни злочинац епископ жички који је имао ратно-злочиначку биографију”

  • Драгомир Митровић, историчар (1985):

„Николај је био један од главних покретача здружене акције свих реакционарних и колаборационистичких снага, њихове борбе противу партизана, комуниста и народног отпора.”

  • Новости (6.10.1986):

„Најмрачнија личност у историји српског народа, Љотићев идеолог, обожавалац Хитлера”

  • Др. Марко С. Марковић (1993):

„Мисионарски рад Владике Николаја био је по обиму огроман, а по садржају свестран и може се поредити са делатношћу Светога саве. (...) Владика Николај је обновио српско црквено беседништво и био највећи беседник у историји Српске цркве.”

„Владика Николај је као ријетко ко у нашем времену пронио кроз себе једну читаву епоху. Он је истовремено ударио неизбрисив печат на живот и судбину Српског народа у XX вијеку. Несумњиво, он ће оставити дубоког трага и на српске вјекове који долазе. За многе величине његовог времена у нашем народу неће се знати, док ће он остати незаобилазан у народном памћењу. Као што је у претходним вјековима свако ново српско покољење стајало пред избором: За или против Светог Саве; за или против Косовског завјета, тако ће и у будућности стајати пред истим избором, с тим што ће избор бити истовјетан са дилемом: За или против Владике Николаја.”

  • Мирко Ђорђевић (1999):

„Велимировић остаје једна карактеристична провинцијална појава”

„Епископ Николај је, за неколико генерација британских англиканаца, био један од оних неоспорних моралних и духовних великана који су Западу посведочили нешто од дубине и изазова православног света.”

  • Др Миодраг Зечевић (2001):

„Епископ СПЦ, активни противник НОП-а, симпатизер четничког покрета Драже Михајловића и врло близак фашистичком покрету Збор Димитрија Љотића”

„Дела Светог владике веома су популарна код нас у Русији. Он је за нас Свети владика Николај, и у то нико не сумња.”

„Стослов о хришћанској љубави у Касијани, по свом квалитету, несумњиво ставља епископа Николаја у ред Отаца Цркве.”

  • Јован Бајфорд (2004):

„Тридесетих година 20. века Велимировићева идеологија је обезбедила значајан извор инспирације за снаге српског фашизма.”

Референце

[уреди]
  1. ↑ Мисли се на англиканску цркву Светог Павла у Лондону у којој је Николај био први беседник који није англиканац
  2. ↑ Мисли се на Енглеску
Преузето из „https://sr.wikiquote.org/w/index.php?title=Николај_Велимировић&oldid=50340”