Карл Маркс

Извор: Wikiquote
Википедија
Википедија има чланак везан за:

Власници капитала и бизниса код радника ће потицати и стумулисати потребу да купују њихову скупу робу: станове, куће и технологију, обавезујући их при том да улазе у скупе хипотекарне кредите до нивоа неиздржљивости... И на крају ти неплаћени дугови ће изазвати банкрот банака, које ће морати бити национализоване, а држава ће онда кренути путем који води у комунизам...

Карл Маркс, Капитал 1867.

  • Филозофи су свет само различито тумачили, али ради се о томе да га се измени. (XI. теза о Феуербацху)
  • Дарвин је привукао пажњу на повест природне технологије итд., на стварања биљних и животињских органа као инструмената за производњу у животу биља и животиња. Зар повест стварања органа друштвеног човека, који чине материјалну основу сваке поједине друштвене организације, не заслужује једнаку пажњу? И зар не би ову било лакше написати, јер како Вико каже, повест људи разликује се од историје природе по томе што смо ону правили ми, а ову нисмо? Технологија открива активан став човеков према природи, непосредан процес производње његова живота, а с тим и друштвене прилике у којима живи и друштвене предоџбе које из њих извиру. Чак је и свака повест религије некритична ако не узима у обзир ову материјалну основу. Заиста је много лакше путем анализе наћи земаљску језгру религиозних магловитости, него обратно, из датих одређених стварних животних прилика извести њихове верске идеализиране облике. А ова последња метода је једино материјалистичка, дакле, научна. Мане апстрактног природно-научног материјализма, који искључује историјски напредак, опажају се на апстрактним идеолошким предоџбама његових првака чим се усуде изаћи из своје стручности. (Капитал)
  • Као вредности, све су робе само одређене мере времена опредмећеног рада. (Капитал)
  • Начин производње материјалног живота увјетује процес друштвеног, политичког и духовног живота уопште. Не одређује свест људи њихово биће, већ обратно, њихово друштвено биће одређује њихову свест. (Прилог критици политичке економије)
  • Паришка комуна била је, у бити, владавина радничке класе, производ класне борбе, произвођача против присвајачке класе, коначно пронађен политички облик у којем се могло извршити економско ослобађање рада. (Грађански рат у Француској)
  • Пошто је профитна стопа "стимуланс капиталистичке производње", њен пад успорава стварање нових независних капитала и показује се као претња за развој капиталистичког процеса производње, заправо подстиче хиперпродукцију, шпекулацију, кризе, вишак капитала истовремено с вишком становништва. (Капитал)
  • Прва граница капиталистичке производње јест сам капитал, јест то, што се капитал и самооплођивање његове вредности испољавају као полазна и завршна тачка, као побуда и сврха производње; што је произвижодња само производња за капитал, а не обрнуто, да су средства за производњу напросто средства за све шири животни процес за друштво произвођача. (Капитал)
  • Религиозни одраз стварног света може се изгубити тек онда кад односи практичног свакодневног живота буду из дана у дан показивали људима привидно разумне односе међу њима и према природи. (Капитал)
  • Револуцијама је заправо потребан један пасиван елеменат, материјална основа. Теорија се остварује у једном народу само уколико одговара остварењу његових потреба. (Критика Хегелове филозофије државе и права)
  • Са сталним опадањем броја капиталистичких магната који насилно присвајају и монополизирају све предности тог преображног процеса расте маса беде, притиска, ропства, дегенерације и експлоатације, али и револт радничке класе која стално набујава и коју сам механизам капиталистичког процеса производње школује, уједињује и организује. Капиталов монопол постаје оков за начин производње који је с њим и под њим процветао. Централизација средстава за производњу и подруштвљаљање рада достижу тачку на којој више не могу подносити капиталистичку љуску и разбијају се. Куца посљедњиу час капиталистичког приватног власништва. Експропријатори бивају експроприрани. (Капитал)
  • У акционарским је друштвима функција одвојена од власништва капитала, а као последица тога и рад је потпуно одвојен од власништва средстава за производњу и од вишка вредности. Овај резултат највишег развитка капиталистичке производње је нужан моменат прелаза ради претварања капитала у власништво произвођача, али не више као приватног власништва појединачног произвођача, као непосредног друштвеног власништва. Осим тога, то је моменат прелаза на претварање свих функција које су у процесу репродукције још повезане са власништвом капитала, у једноставне функције удружених произвођача, у друштвене функције. (Капитал)