Време смрти
Време смрти је тетралогија српског књижевника Добрице Ћосића, изашла у периоду од 1972. до 1979. године.
Цитати[уреди]
„Какви смо ми то људи? Какав смо ми то народ?… Између Азије и Европе, на граници вера, царстава, гинули смо неразумно, више за друге него за себе… и не стекосмо ни једног верног пријатеља. Тај несрећни и проклети српски народ! У Европи смо данас једина држава која нема ниједног истинског пријатеља. Ниједног! Али нас Бог опет сачува. Сачува нас због нечег. И за нешто.”
„Неуспех у нашој средини учини човека будалом. Осрамоти га. Понизи, испрља. Идеји се нико не супроставља идејом, него ниподаштавањем и псовком. Знање се исмејава. Истина мрзи и презире.”
„Има смисла родити се да би се доживео један...разговор.”
„Није ли, ипак, људска глупост мати сваког зла на овом свету?”
„Ништа нас тако не уједињује као бол.”
„Ничему живот не сме да буде цена. Апсолутно ничему.”
„После победе над Турском и Бугарском и сада над Аустроугарском, ми смо Срби постали у историјском смислу потпун народ. Имамо и велике поразе и велике победе. Освојили смо право на достојанство. И на заблуде. Да. У нашој историји, господине војводо, постоји све што постоји у историји великих народа. Значајне истине и дубоке тајне. Велике личности, моћни људи. Стекли смо услове за велику књижевност, уметност, мудрост. Знајте, господине војводо, ако један народ нема велике књиге о себи, то је доказ да нема шта ни да памти.”
„А колико су тек несрећна наша браћа Срби и Хрвати у аустријским униформама, који нас убијају dа проdуже своје ропство, које убијамо ради њиховог ослобођења!”
„Мртви се не чују, испунили свој дуг према Баћинцу, остају да кисну и труле с пањевима.”
„Отаџбина се може разумети само у рату и озбиљно волети једино у поразу, верујте.”
„Све су наше врлине дело искуства. Искуством се стичу разлози за трајна убеђења. Па и за храброст.”
„Човек нема снаге за сва зла. Ни храброст за све опасности. Човек кога није страх лишен је врлина, рекао ми је једаред твој отац. То је тачно. Нема разлога да се поштује храброст таквог човека.”
