Божо Прелевић
Божо Прелевић (26. август 1959) је српски адвокат који је вршио функцију министра унутрашњих послова Републике Србије од 24. октобра 2000. до 25. јануара 2001. године у прелазној Влади Миломира Минића.
Цитати[уреди]
„Ни у Ирану није запаљена амбасада САД. Није сада да ја жалим за зградом као зградом, али достојанство скупу даје величину.”
„Потпуно ми је нејасно да неко ко је у тако деликатној позицији, као што је Миладин Ковачевић, помисли да му овако нешто може помоћи у даљем развоју ситуације. Кад би имао мозга, могао би да направи аналогију и са неким хашким бегунцима које су штитили радикали и са тиме како су они завршили.”
„Оно што једино не може да буде у афери "Кофер" то је да нико није крив, а за такву одлуку заслужно је само реформисано правосуђе. Ако већ оптужени нису криви јер нису примили мито, онда су криви они који су га дали. Примање мита је кривично дело, исто као и давање. А због тога што је тужилаштво селективно, ти који су га дали нису оптужени.”
„Да ли они сматрају да је изборно тело ове државе стока или да сви имамо Алцхајмера? Као да се не обраћају нормалним људима. Не разумем ту концепцију.”
„Феномен пујдања сопственог лидера да буде фараон, или господар живота и смрти, састоји се у наговарању лидера да погази демократске институције тако што ће се само он питати и једини знати шта је добро за Србију, јер је само у таквом систему добро чланству које покушава да се удоми у државну администрацију, иако већина за то нема квалификације. Баш тако је „надуван“ Слободан Милошевић, а када је завршио у Хагу, чланство се само преселило у друге странке.”
„Рејтинг Вучића неће угрозити нити Кори Удовички нити Душан Вујовић, већ они из његове странке који су једини који му могу доћи главе. [...] И када Вучић буде у паду, они ће олако наћи новог месију, од кога искључиво траже привилегије.”
„Мислим да се цела Србија осећа као психоаналитичар који сваког дана гледају неке људе како се исповедају. Сваког месеца је некакав „државни удар“. И све је запаљиво. Мислим да сви грађани имају осећај да смо сви ужасно важни, јер нас нападају са свих страна - а ова влада нас ужасно брани. А у тој влади једни раде за Американце, други за Русе... Па шта је ово?”
„Свака власт, кад се устоличи, критикује рад суда ако нису донете осуђујуће пресуде. А онда се власт промени и ти оду у опозицију. Када се нађу међу окривљенима, онда питају - па чекај, па како је ово могуће? Па ето тако, ви сте направили овакво правосуђе.”
