Mićko Ljubičić
Dragoljub "Mićko" Ljubičić (3. januar 1962) je srpski humorista, satiričar, glumac i muzičar.
Citati[uredi]
„Umesto smišljanja bombastičnih poruka bolje bi bilo da krenu od skraćenica svojih stranaka i da im daju drugačija, iskrenija značenja, ona po kojima ih mnogi već dosta dugo doživljavaju. Recimo: DSS i NS – Dosadni Sebi Samima i Nikom Simpatični, DS – Drmaćemo Svemirom, SRS – Smarajuće Ratoborne Srbende, G17 plus – Gitarista jedva čeka da napuni 18, SPS – Slobo Pukli Smo, SPO – Sujetom Protivu Objektivnog, PSS – Povratak Sa Salatom, LDP-GSS-SDU-LSV – više slova nego glasova.”
„Od kada je Vulin počeo da se pojavljuje na KiM u onom crnom – ne znam čemu, taj kostim je najbliži uniformi između domara i Betmena, i meni je izgledalo kao da su naše snage dole.”
„Srpski glasač oseća tegobe koje izaziva tzv. „birački lakat“, u narodu poznatiji kao „glasačka noga“, posle epidemije ptičjeg i svinjskog, može lako da zakači i nadolazeći vučji grip.”
„Dragan Đilas boluje od osipa, svude mu se osipa biračko telo. On se češe i tamo gde ga ne svrbi, mada je on namazan. Svi su oni namazani.”
„Dinkić Mlađan je stekao izvesnu otpornost, imunitet na promene vlasti, iako mu je jako opao „cenzus-tivitet“. Lek mu je „obećanol“ – naročito u pakovanju od hiljadu evra, ovaj miligrama.”
„U Radikalnoj stranci mu je ideološki otac bio jedan hiperinteligentan i obrazovan, ali verbalno agresivan čovek, koji je često bio sa druge strane istorijske realnosti. [...] Dodajte tome skoro 14 godina u opoziciji, i dobićete to da se premijer [...] na momente ponaša kao da je opozicionar. Otuda saopštenja, posezanje za ulogom žrtve, žalbe na zaveru protiv njega, njegove porodice, njegove vlade, umalo ne rekoh njegove države... A kad se seti da je vlast, počnu stroge prozivke, naglašena dramatika i patetika u obraćanju i gestu...”
