Zoran Radmilović
Zoran Radmilović, (Zaječar, 11. maj 1933 - Beograd, 21. jul 1985), srpski glumac.
Citati[uredi]
| „ | Kad polazim od kuće mrzim i sebe i publiku, a kad predstava počne, sva ta mržnja i jed eksplodira u svoju suprotnost, u ljubav. | ” |
| „ | Kad umreš, ti ne znaš da si umro i nije ti teško. Teško je drugima. Isto je tako kad si glup.[1] | ” |
Drugi o Zoranu Radmiloviću[uredi]
„Bio je jedinstven po svojoj elokvenciji, kakva kod nas ne postoji. Kad imaš takav dar, plus izuzetan talenat za improvizaciju, onda se događaju božanstvene predstave. Na filmu i televiziji nije dao ni pet posto od onoga što je dao u pozorištu. Kao što je jedan Ljuba Tadić bio nenadmašan glumac koji se rađa jednom u sto godina, tako se Zoran Radmilović ”Klen” neće roditi za dvesta godina. Oni koji su radili sa njim treba da su srećni i ponosni i mogu da se hvale svojim unucima. Samo mu daj ideju a on će čudesno da je pretvara i menja. Na sceni je bio zver, a u životu bebica i jedno neupućeno derište. Malo sam igrao sa njim. Više smo se družili privatno. Bili smo komšije i viđali se u obližnjoj kafani, u Mileševskoj ulici. Znaš ono, ti meni komšija, ja tebi komšija, a treći komšija nam je kafana. - (2010.)
”
Reference[uredi]
- ↑ „"Ja sam čovek fini suptilan. Mogu da te ubijem na mestu ovde": 34 godine od smrti Zorana Radmilovića”. Телеграф. 21. 7. 2019. Приступљено 10. 4. 2023.