Božidar Knežević

Portret Božidara Kneževića

Božidar Knežević (Ub, 7/19. mart 1862 — Beograd, 18. februar/3. mart 1905) bio je srpski filozof, istoričar filozofije, profesor istorije i prevodilac,

Citati

„ Mnogo više ljudi živi u mraku nego na svetlosti dana. Ali je vrlo malo onih koji se namerno povlače u mrak, da bi iz njega bolje videli šta rade. ”

„ Umetnost je filozofija čula; poezija je filozofija osećanja; filozofija je umetnost uma. ”

„ Razumeti neku stvar znači pored ostalog i to ako ne voleti je a ono bar ne mrzeti je; otud razum vodi mirenju, ljubavi, prijateljstvu. Tako i uviđanje da čoveku sve stvari trebaju, miri čoveka sa svim stvarima. Očajanje je mamurluk svesti. ”

„ Poezija stoji prema nauci kao let tiče prema sporom, sitnom hodu čovekovom; fantazija leti, um pipa; fantazija ide preko stvari, um kroz stvari. ”

„ Hteti razumeti poslednji osnov svih svih stvari, boga, to je kao kada se dete maša rukom za Mesec; to je detinjski stupanj uma ljudskog. Poznavati granice svega pa i moći svoga uma jeste zrelo doba čovekovo, najviši stupanj sveti, čiji je zreo plod rezignacija. ”

„ Svetini, masi nižih ljudi ne treba govoriti, njoj samo treba kazati umesto kazati. ”

„ Prijateljstvo koje počinje sažaljevanjem obično svršava ogovaranjem. ”

„ Ogromna većina ljudi radi ono što mora, što može ili što želi da radi; samo vrlo malo njih, plemenitih, rade ono što treba da rade. ”

„ Ideje i principi onoliko su isto tačan izraz odnosa stvari koliko su napisane reči vreme slike predmeta iz stvarnosti koji obeležavaju i izražavaju. ”

„ Samo su niži ljudi jednaki među sobom i svi su ljudi jednaki samo u nižem životu i u nižim potrebama. Viši ljudi nejednaki su ne samo prema nižim nego i među sobom; kao što su i bregovi na zemlji nejednaki i daleko jedan od drugog. Svaki veliki duh jeste zasebna veličina. Svi su ljudi jednako gledani samo sa božije visine. ”

„ Stoje niži duh sve je više razlomak te mu sve više treba društva da bi u društvu s drugima činio celinu i sve više ima društva; što je viši duh sve je više celina, sve mu je manje društva i svemu ma manje treba društva. Otud nikad ne može postojati društvo od samih ljudi od duha i razuma. ”

„ Ono što svi ljudi u društvu osećaju, rade, misle, nije ni vrlina ni porok, ni pravedno ni nepravedno. Vrline i poroka ima samo kod pojedinaca, kao što samo kod pojedinaca ima zablude i nepravde. Društvo, narod nije nikad kriv, nikad nije kriv, nikad na pogrešnom putu, nikad u zabludi; to su samo pojedinci. Niti su Grci otrovali Sokrata ni Jevreji raspeli Hrista. ”

„ Visina to je daljina; gledati nešto iz daljine znači gledati ga sa visine. Principi su najviša idealna visina na koju se um ljudski popeti može. I što se sa više visine gleda sve se manje vide pojedinosti, sve se više vidi celina, sve se više vidi jedno. Sa božije visina ceo je svet samo jedina velika celina. ”

„ Prava civilizacija kao i prava filozofija ne dižu čoveka iznad svih stvari nego mu nalaze sve tačnije i pravije mesto među stvarima. Običan, prosečni čovek može udari svima putevima u životu i na svakom doći do nekog stupnja sreće i zadovoljstva; individualnije, originalnije prirode imaju samo jedan put pred sobom i tražeći ga mnogo više lutaju i bivaju nesrećni ako ga ne prokrče. ”

„ Svet ovakav je, idealan je za kamenje, savršen za biljke, prekrasan za životinje, dobar i lep za običnog, nižeg čoveka, ružan za one koji dublje osećaju, nerazumljiv za one koji misle. ”

„ Kad veliki čovek pogreši i padne, onda se i najsitniji čovek oseća viši od njega. ”

„ Gomilanje je prva faza svakog procesa, raspored dolazi posle; tako stoji nesvest prema svesti; svest samo osvetljuje i raspoređuje, nesvest stvara i gomila. ”

„ Masa se počela javljati sa pojeftinjavanjem dobara; demokratija to je jeftinoća; masa traži jeftino i za nju je dobro samo ono Što je jeftino. Kapitalizam, to je ekonomski feudalizam. ”

„ Prema stvari svi su ljudi jedna vrednosti; oni su različiti i nejednaki samo jedan prema drugom. Otud ne može biti aristokratije u odnosu prema stvari i u radu sa stvarima; otud je besmislica gledati poniženje u izvesnim radovima i u radovima sa izvesnim stvarima; konju kada je če čovek kopa, potpuno su jednaki i najniži čovek i najviši duh. Osnovni momenat društvenog vaspitanja je ne hteti i umeti biti dosadan. ”

„ Ideje su rašireni, generalisani interesi; one su formule mnogih interesa; interesi su sitne ideje pojedinih vremena, naroda, plemena, klasa, pojedinaca; čovečanstvo je ideja; narodi mogu imati samo interesa. Ukoliko se interesi naroda budu dizali do ideje čovečanstva u toliko će se ideja čovečanstva spuštati do interesa naroda. Iz interesa se rađaju ideje; kao i dobro iz zla, istina iz zablude, sloboda iz ropstva, pravda iz nepravde, zakoni iz bezakona i nasilja, kao što je koren svemu lepom i dobrom duboko u blatu i mraku, kao što je svima familijarnim i socijalnim svetinjama osnov u životinjskoj prirodi, u životinjskim potrebama čovekovim. ”

„ Pravi je moral samo u onim radnjama koje čovek radi nezavisno od spoljne prirode od spoljnih upliva i podstreka, koje radi bez straha od spoljnih nevoljnosti, kazni i nesreća, bez obzira na svoju korist i svoje interese. Moral je sloboda od svih tih spoljnih obzira i snaga, moral je sloboda od mora i „može, moral je u „treba“. I kao što se do najviše istine i pravde može doći samo slobodom od ljudi, od života, od sadašnjosti, od svojih interesa, tako što se samo najvišom slobodom dolazi do pravde, istine i morala, tako se samo u najvišoj pravdi, istini i moralu dolazi do najviše slobode. Istina, pravda, moral, sloboda jesu zraci jednog istog sunca. I svake prave istine, pravde, morala, slobode uvek i svud je vrlo malo. Svaka prava istina jeste pravedna, moralna i donosi slobodu, te je svaka laž nepravedna, nemoralna i donosi neslobodu i svako kraćenje slobode donosi nemoral i laž. ”

„ Pravda nije ni surova ni milostiva ni dobra ni zla, kao i priroda; ona je samo pravedna kao i istina. ”

„ Razlika razuma od ostalih nižih, prvobitnijih psihičkih stanja jeste u tome što samo razum poznaje, određuje i traži meru i granice svemu; nagoni, osećanja, afekti, strasti, fantazije ne znaju mere ni granice. Kad čovek potone svestan u greh onda mu i najobičnije, najprostije čiste stvari izgledaju idealne. ”

„ Kad bi se suma snage koja je koncentrisana u inteligenciji jednog filozofa, koji stvara nove ideje, jednog čoveka koji čini velika otkrića i pronalaske i krči nove puteve uma i života ~ mogla pretvoriti u radnu, aktivnu, praktičnu snagu, svaki bi filozof, svaki takav čovek vredeo bi za čitav jedan narod običnih nižih ljudi. ”

„ Veliki duhovi kuju bare misli, odakle niži umovi kuju monete za cirkulaciju u svakidašnjem životu. ”

„ Veliki mislioci jesu osvajači vremena, koji vekovima vladaju umovima ljudskim. ”

„ Glavni posao razuma jeste razlaganje, i po tome samo ono može čovek razumeti stoje složeno; prosto ne može se razumeti, te stoje nešto prostije sve je zagonetnije, tajanstvenije, nerazumljivije. ”

„ Ne biti zdrav teže je i nesnosnije stanje nego biti bolestan. ”

„ Put dobru teži je mnogo nego put zlu; prvi je penjanje, drugi silaženje; otud je mnogo lakše napredovati u zlu nego u dobru; otud je od dobra do boljega mnogo dalje nego od zla do gorega. ”

„ Kultura je civilizacija materije, savlađivanje slepih, materijalnih snaga prirode i potčinjavanje njih u službu čovekovu; civilizacija je kultura čovekova, savlađivanje slepih životinjskih snaga u njemu, čišćenje čoveka od materijalnosti i dizanje i gajenje onoga što je plemenito i idealno u njemu. ”

„ Velike zablude osvežavaju i okrepljuju istoriju, čovečanstvo, velike istine otrežnjuju ljude; samo velike zablude dižu ljude u borbu, velike istine mire. ”

„ Samo onde ima istorije gde ima borbe, što je više borbe, što je viša ta borba tim ima više istorije, tim je i stupanj istorije više. Najviši stupanj istorije jeste istorija ideja; mišljenje je najviši stupanj života. Kao što je jezik, govor, odlaknuće od pritisaka spoljnih utisaka, tako je mišljenje odlaknuće od pritisaka života. Što god je zadovoljno sa životom, ono ne misli. Stoje čovek nezadovoljniji sa životom, što ga život više pritiskuje, tim on više misli; što dublje oseća bolove od života tim dublje i misli. Mišljenje je oduška od pritisaka života ~ zablude, nasilja, nepravde, mraka; mišljenje to je traženje svetlosti, pravde, istine. Po tome samo plemenit čovek misli i može misliti; što je niži čovek on je zadovoljniji, srećniji. Po tome samo osećanje bola rađa i podstiče mišljenje; samo nezadovoljstvo sa svetom i stanjem u njemu rađa ideje; samo osećanje pritiska, nasilja, nepravde rađa pojam pravde i goni u borbu za pravdu; samo osećanje mraka goni čoveka na traženje svetlosti, istine. ”

„ Samo u državama i oblastima nauka i filozofija vladaju misli i ideje, upravljaju razum i pravda; u stvarnom ljudskom društvu to nije. Samo su nauke i filozofije idealne države i društva u kojima svaki pojedini fakat i pojava zauzima samo ono mesto i onoliko mesta koje mu i koliko mu pripada, prema njegovoj veličini, snazi i vrednosti. ”

„ Stoje čovek niži to mu je i bog bliži, bog se upleće u njegove stvari i ako ne čini po želji čoveka, ovaj je gotov da ropće na njega. Sto je čovek viši i bog mu je sve viši sve dalje od njega, od njegovih želja i života. ”

„ Svaka velika teorija i ideja mora se doticati i čoveka, njegovih interesa i potreba. ”

„ Civilizacija je jedan mnogostran proces, širenje svetlosti u više zrakova i boja. Jedna od njih, jedna od strana procesa civilizacije jeste sve veće gomilanje, tekovina, kapitalisanje snage, na koju se ima nasloniti pravda; civilizacija je davanje sve veće snage, sve jačeg oslonca pravdi. S druge strane civilizacija je sve veće prodiranje i snaženje prirodnog na račun veštačkog, ljudskog; u sve većem produžavanju prirodnog u svemu veštačkom, ljudskom. ”

„ Istorija čovečanstva to je jedna velika tragedija u kojoj su najveći tragični junaci svest i savest, pravda i zakonitost, plemenitost i ljubav. Civilizacija je Širenje grudi i duše čovekove; divljak ne oseća potrebu domovine i naroda; on je zadovoljan kad mu je telo zadovoljno, kad su mu telesne potrebe podmirene. ”

„ Lepo je kad razum vlada osećanjima, ali nije lepo kad su osećanja u službi razuma. ”

„ Više je za žaljenje onaj koji zbog pameti izgubi ljubav, nego onaj koji zbog ljubavi izgubi pamet. ”

„ Najgori je umor od nerada. ”

„ Podsmeh je prva i najgeneralnija forma smeha; smeh je uvek samo čistiji, prefinjeniji podsmeh. Smeh stoji prema podsmehu kao humor prema lakrdiji. ”

„ Za niže, obične ljude bogatstvo je uslov da budu plemeniti i ponosni, za višeg, plemenitijeg čoveka ono je samo sredstvo i mah za to. Običnom, nižem čoveku život je krajnji smer, kome se žrtvuje sve; višem, plemenitijem čoveku život je samo slabije ili jače sredstvo za neki životni smer. ”

„ Ono što je doista lepo i plemenito, ono nikada nije u gomili; ono je uvek rasejano ili usamljeno. ”

„ Pravu vladu u društvu mogu činiti samo ljudi od razuma, pravde, časti, principa, ljudi od karaktera, kojima ne treba ljudskih zakona; čim vrhove društva zauzmu niski obični ljudi, sirove duše, tromih misli, prljavih osećanja, nastaje pokvarenost, opadanje i propadanje. Država počiva na pravdi i sudovima, domovina počiva na materi i ženi. ”

„ Jedina filozofija običnog života jeste u tome, pomiriti dužnost sa uživanjem, uživati u onome što treba raditi. A obično je kod ljudi jedno potčinjeno drugom, ma da češće prvo drugom. ”

„ Za pravo prijateljstvo više je potrebna jednaka dubina i čistota osećanja, nego jednaka visina obrazovanja. Pravog prijateljstva može biti samo kod plemenitih duša, jer je ono najviša i najplemenitija veza ljudska, uzvišeno iznad neposrednog, momentalnog, korisnog. ”

„ Pravo je postojalo mnogo pre nego što su zakoni napisani, jezik je postojao mnogo pre nego što je prva gramatika napisana, umetnost je stvarala lepe stvari mnogo pre nego što je prva estetika napisana, narodi su preživljavali događaje i proživljavali i stvarali istoriju mnogo pre nego što je prva istorija napisana. Tako gramatika stoji prema jeziku kao zakonodavstvo prema narodnim običajima, kao estetika prema umetnosti, kao reči i pismena prema samim stvarima, kao istorija prema stvarnom životu, kao princip, prema stvarnim faktima. Apstrakcija je poslednja, najviša snaga duha, kao Što je čovek poslednja čulna forma materije. Uzdizanje od stvarnog do idealnog i sve idealnijeg, od materijalnog do sve nematerijalnog, jeste jedna od strana progresa ljudskog. Stoje niži um on je i sve više potonu u stvarnost, on misli o stvarima i u stvarnim slikama, on govori o stvarima i stvarnim faktima; što niži um njemu je stvarnost sve potrebnija. Što je viši um on se sve više diže iznad stvarnosti, do sve formalnijeg, apstraktnijeg, idealnijeg. ”

„ Religija prolazi iste faze kao i sve ostalo ljudsko, od traženja neposredne koristi do čistog razumevanja. Tako niža religija stoji prema višoj religiji, kao što stoji astrologija prema astronomiji, alhemija prema herniji, medicina prema biologiji, traženje lekovitog bilja prema botanici, moralisanje prema psihologiji. ”

„ Ima četiri stupnja socijalne duše čovekove. Prvi, najniži stupanj, gde je duša prijava jeste pakost. Pakostan, zlorad, čovek raduje se zlu drugog čoveka, osim što mu ne želi nikakva dobra. Drugi viši stupanj jeste zavist; zavidljiv čovek želi da neko drugi nema neko dobro koje već ima; njemu je zlo kad vidi dobro i prevagu u drugoga. Treći viši stupanj od zavisti jeste surevnjivost; surevnjiv čovek teži da i sam dostigne i ima ono što neko drugi već ima, ne zavideći mu na onom što ima. Četvrti najviši stupanj jeste plemenitost; plemenit čovek raduje se svakom dobru drugog Čoveka, na hoteći ga za sebe, ne tražeći ništa za sebe; on Čini sve da u dobru pomogne drugome, ne tražeći ni pomoći, ni milosti, ni dobra od drugih ljudi. To je najviša tačka socijalne duše čovekove, na kojoj se samo Čiste i svetle duše mogu držati. Naravno daje uvek i svud prvih najviše, poslednjih najmanje. ”

„ Kao bara i okean što su pod‌jednako tihi, tako ima ljudi, koji ćute zato što nemaju ništa da kažu, kao što ih ima, koji ćute zato što imaju mnogo da kažu. ”

„ Često sreća nije ništa drugo go nesvest svoje bede, nevolje, sićušnosti i jada. ”

„ Prava inteligencija, penjući se na sve veću visinu, gleda u sve veću dubinu. ”

„ Pravda, to je dobro dobru, zlo zlu; život istinitom i plemenitom, smrt lažnom i nevaljalom. Od pravde napreduje ono što je dobro, lepo, plemenito; od pravde propada ono Što je zlo, nevaljalo, gadno. ”

„ Čovek odličan dušom i duhom može biti ponekad i potreban društvu, po neki put i dosadan, često smešan ali je uvek nesrećan. ”

„ Duboka mišljenja i jaka svest jesu najteže stvari koje zemaljski čovek može poneti i podneti; otud ljudi koji duboko misle teško se kreću u društvu i slabo se Čuju među živima; otud su ljudi lake pameti i plitkih osećanja najaktivniji u društvu, najokretniji su i najviše se čuje njihov glas. ”

„ Sitne duše ne vole prave veličine ljudske; umesto da iz daleka posmatraju veličinu i da joj se dive, one joj se približavaju i čeprkaju po njoj, tražeći da nađu u njoj šta god sitno i zemaljski prljavo, i da se cerekaju. ”

„ Najmanja je oblast „treba“, najveća je oblast „mora“. Najmanje je onoga što treba da bude, mnogo više onoga što može da bude; najviše onoga što mora da bude. I najmanje onih je koji rade ono što treba da rade, mnogo više onih koji rade ono što moraju da rade. I da se radi ono što treba da se radi, treba najviše uslova - svesti, plemenitosti, karakternosti, snage, duše i duha; manje treba uslova da se radi ono što se može da radi, najmanje uslova treba da se radi ono što se mora da radi. I samo je ono pravi, plemenit viši čovek, koj radi samo ono što je uveren da treba da radi, i new radi ništa što je uveren da ne treba da radi, i ako to može, i ako ga na to nagone ma kakvi spoljni i unutrašnji momenti. Mnogo je niži čovek kojii radi samo ono što može i sve ono što može, a najniži su ljudi koji rade samo ono i onda kad moraju da rade i sve što rade rade zato što moraju da rade. ”

„ Žalost je tuga koja kišne, vri, tuga je prevreo bol, zrela žalost. Žalosti treba utehe, tuzi treba samoće. Žalost je teška, sirova, tuga je uvela, plemenita. I kao i sve plemenito prava tuga sakriva se nad no duše, tu s njom zajedno trune, i ne kazuje se nikome, pošto se ona rečima ne može iskazati, i kao sve plemenito i teško se kazuje rečima; reći nju pre prljaju nego što je blaže. I kao i sve fino i plemenito, tuga raste samo u plemenitim dušama, kod viših ljudi; čovek mase najviše što oseća je žalost. ”

„ Od ljudskih strasti i afekata taština je najsurovija, najnesretnija, najproždrljivija, najgeneralnija i najskuplja. Ona proždire sve sitnije, finije i slabije strane i snage socijalne duše čovekove - čast, ljubav, vernost, plemenitost; polovinu ovih ljudskih gluposti i budalaština, zala i nesreća, učinila je podsticala taština. Posle gladi ona je najjača snaga koja čoveka u društvu kreće. Upravo glad je životinjska snaga koja pokreće socijalnog čoveka. I kod ogromne većine ljudi taština nateruje sebi u službu sve druge finije i plemenitije momente društvenog života; niži čovek plemenit je, vrši dužnosti, vole domovinu, izučava nauku i filozofiju, čini dobra i humana dela, brani pravdu i istinu, - ali se to samo iz taštine. ”

„ Mišljenje je najplemenitija snaga čovekova, koja diže čoveka iznad stvari, iznad prividnog, spoljnjeg, površnog, stvarnog, iznad prljavog i blatavog. Mišljenje je dezinfekcija svega prljavog i smrdljivog, što rađaju niže, životinjske, skrivene snage čovekove. Samo mišljenje može da očisti i dezinfikuje čoveka od životinja, kao što je samo materinstvo dezinfekcija žene od životinjskog prljavosti. I kao stoje mislilac najviši stupanj čoveka tako je majka najviši stupanj žene. ”

„ Nesreća je ne biti nikad mlad; glupost je ne hteti biti star. ”

„ Hodnik života tesan je i nizak, te deca, mala i matora, lako i veselo prolaze kroz njega. Viši ljudi teško se provlače, te obično izrazbijani, krvavi i ranjivi, dospeju do groba da se u njemu odmore. ”

„ Kažu daje svaki čovek svoje sreće kovač. Samo što sudba jednom daje i Čekić i gotovo usijano gvožđe, a drugi ga mora kovati često hladno, a često i golom pesnicom. ”

„ Ne treba se peti na astronomsko glediše da se vidi sićušnost ljudi, njihova života, njihovih želja, težnji i misli. Dovoljno je za to pogledati sa visine istorije. ”

„ Volja ljudska vrlo je tanak i slab klin, zato je za nju priroda i ostavila samo sitne i neznatne stvari. A sve veće i teže stvari, kao što su rađanje i umiranje i svi procesi fizičkog života, jesu van upliva ljudske volje. Čovekovoj volji i pameti ostavila je mudrost prirode da samo ono radi, što nije preko potrebno za njegov opstanak, i što se može i napraviti ako se naopako uradi. Sve što mora bude ovo i ovako, to samo priroda radi. Otuda je samo sudbina detinjastih, zelenih naroda mogla visiti o tako slabim klinovima, kao što je ćud pojedinih ljudi; otud je samo detinja pamet mogla tumačiti sudbine naroda slučajnošću kakvog događaja, ili voljom i radnjom pojedinih ljudi. ”

„ Sve većim progresom i narodi postaju sve zreli, postaju sve veća i teža tela i prema tome traže i jači i solidniji oslonac. ”

„ Čovek koji ima mnogo sa sobom da govori, ne rado govori sa drugim ljudima. ”

„ Gadno je u tuđem zlu gledati svoje dobro, ali je gadnije u dobru drugih gledati svoje zlo. ”

„ Kao što je zakon genije haosa, ako je genije princip mase, i princip genije fakta. Genije stoji prema masi kao princip prema faktima. ”

„ Svaka je individua nula kad se rodi; cifru vrednosti i dobra dobij a ona docnije, od društva, istorije, vremena, prema svojoj snazi i veličini, mada većina ljudi ostaju celog života manji ili razlomci, i samo se malo njih diže do veće, manje celine. ”

„ Svi prevrati, revolucije i ratovi, onoliko isto remete zakonitost istorije, koliko štamparske greške kvare celokupni smisao knjige, koliko brda i planine kvare okruglinu ćele Zemlje. ”

„ Kao što seje zemlja ohladila samo na Čvrstoj, spoljnoj kori, na kojoj jedino mogu uspevati više forme njena života, tako se i duša čovekova hladi samo na površini, i samo na toj spoljnjoj kori duše može rasti sav život viši čovekov - društvo, humanost, civilizacija; civilizacije je samo tanka politura tanke spoljne, ohlađene kore duše; ispod te politure, u dubini duše svakog čoveka, vri tečna masa životinjskih raspoloženja i osećanja, starosti i efekata, koji pri najmanjem potresu probijaju kroz tu spoljnju, politiranu koru, kao što biva u revolucijama i ratovima i prevratima u društvu. ”

„ Potrebe i tekovine nisu potrebe i tekovine ljudskog roda, nego samo pojedinih duhova u pojedinim vremenima, i te tekovine naslađuju samo pojedini duhovi, a ne ljudski rod, te nikad ne mogu postati opšta ljudska dobra. Ogromna većina ljudi nasleđuje samo ono, što je ljudski rod stekao i dobio od prirode, i samo prirodna, telesna, čulna dobra mogu biti opšta dobra svih ljudi, i treba da budu opšta dobra; i na tome rade sva vremena i svi naraštaji ljudski, sve snage istorijske, i progres i civilizacija, i religija i nauka. ”

„ Zloradost je prvi stupanj socijalne duše čovekove; prva je faza patriotizma želeti drugom narodu zlu; tek docnije u zrelo dobra mračnom kulturom duše, penje se čovek do plemenite visine želje dobra svima. ”

„ Svaki je čovek knjiga, manja ili veća, dublja ili plića. Niži čovek, nemajući šta da čita u svojoj knjizi, voli da prevrće knjige drugih ljudi, pa da joj i ukrade štogod. Duboka duša običnosti čita samo svoju knjigu, ili knjigu prirode. ”

„ Samo slobodan čovek može biti dobar i pouzdan drug; rob najviše što može biti, to je biti veran. ”

„ Osobina je velikih duhova da oni svesno idu jednim putem, na koji su nesvesno nagazili, i na koji su ih vreme i pritisak istorije naveli. I idući samo tim putem i mogući ići tim putem, neprokrčenim, oni idu, i ne znajući kuda ih taj vodi i kuda će izaći. Otud su svi veliki duhoviti nesvesni daljih konsekvenca svojih misli, ideja i otkrića; oni samo krče put pred sobom, svesno i naporno. Sve što veliki duhovi svesno rade, to je da idu tim putem i da ga krče pred sobom, dok nisu nikad svesni ni od kud oni na tom putu, ni kud će ih taj put izvesti. Samo izvesno nezadovoljstvo sa onim što postoji, bol od pritisaka vremena i istorije, bol od nagoni ih da traže drugi put, nego onaj koji je u ljudskom mišljenju prokrčen. ”

„ Glad je osnovni motor, krv i znoj osnovni elementi svakog progresa čovekova i civilizacije njegove. ”

„ Sistemi filozofije to su palate, koje zida um čovekov, od kojih vreme, kao i od svega drugog, ostavlja samo ruine, iz čijeg se materijala dižu druge palate. ”

„ Razum je kiselina u kojoj se rastvaraju svi drugi elementi - mržnja i ljubav, surovost i milosrđe, zloba i hrabrost. ”

„ Bogatstvo je demokratska forma plemenitosti, kao stoje inteligencija aristokratska forma njena; bogatstvo je jedina forma u kojoj se jedan prostak može osećati bolji od drugog prostaka, kao plemenitiji. ”

„ Na prvom generalnom stupnju svom politika je veština zavaditi neprijatelja; na drugom višem stupnjem, politika je veština steći sebi prijatelje. Na najvišem stupnju do kojeg se retko diže, politika je umeti biti prijatelj. ”

„ Najlepša strana rata jeste ta, što se u njemu, u izvesnim prilikama, i masa ljudi, i niži čovek, diže do visine, heroizma, plemenitosti i što su samo rat i borba podsticali masu na stvaranje lepog i plemenitog. Pravda je najviši pojam duše, istina je najdublje osećanje uma. ”

„ Veliki duhovi jesu kao kazaljka na satu, koje kazuju koje je dobra u životu jednog naroda. ”

„ Ima jedna tačka, na kojoj je i sama taština, inače bljutava i gadna, čista do plemenitosti. To je žudnja ostaviti trag za sobom, posle smrti svoje, ostaviti ma kakav pomen o sebi; to je žudnja idealno produžiti stvari, zemaljski život. ”

„ Genije, kao i Sunce, širi svud toplotu i svetlost i time budi život, ali na samom njemu nema života. ”

„ S početka se od mase naroda vidi samo grbina njegova, na kojoj jašu više klase. Sa rastenjem, zrelošću, dubljim ulaženjem u istoriji, on se polako usrpavqa, dobija ruke, počinje govoriti, dizati glavu, tražiti svetiosti i stresati jahače. ”

„ Mišljenje je najviši stupanj kretanja. ”

„ I pesniku i filozofu nemili su život i stvarnost, samo što pesnik bega u visinu, filozof se zavlači u dubinu, što je u osnovi jedno isto. ”

„ Najviša istina koja se u jednoj stvari može dobiti, mora u sebi spojiti i pomiriti sve misli i zablude o toj stvari. ”

„ Kao što je u jednom žiro zatvoren ceo hrast, tako je u istoriji uma ljudskog zatvorena i storija kosmosa. ”

„ Duša stvara samo interjekcije u jeziku, duh stvara sve ostale reči; telu i njegovim potrebama ne treba reči. S toga se recima može delovati samo na duh i na one koji imaju duha; duša i telo rade ćutke, ili samo interakcijama. Otud ima radnji koje su gadne samo onda, kad se o njima govori i koje nisu gadne kad se vrše ćutke. ”

„ Samo su veliki bolovi tako moćni, da šire prirodnu usku dušu čovekovu. ”

„ Bol je osnovni uzrok, osnovni uslov i podstrek svega najvišega što čovek ima nad životinjom; i što čovek oseća više i dublje bolove tim je viši. Kajanje je bol duše, ono rađa savest; sumnja je bol duha, ona rađa svest. Bol gladi jeste prvi, osnovni i najtrajniji podstrek čoveka na rad, a rad je osnov i osnovni podstrek sve civilizacije. Sav rad bilja, životinja i velike većine ljudi jeste u traženju hrane. Traženje istine ionako je isto utišavanju bola, kao i hranjenje gladi; samo onaj traži istinu, koji oseća bolove duha. Ali pošto mozgu velike većine ljudi treba samo niže hrane, koje ima svuda, to on nalazi sebi hranu svud kao i životinje, lako je nalazi i zadovoljan je s njom, te mozak većine ljudi nikad nije gladan, te nikad ne oseća bol žudnje za istinom. Ono Što treba običnom duhu, stvari i lica, toga ima svuda i svakad, za to je duh običnog čoveka uvek sit. ”

„ Velike duše i duhovi samo sami sebe mogu vaspitati, kao što se i dijamant gladi samo svojim sopstvenim prahom. ”

„ Moći voleti i drugo nešto i drugog čoveka osim sebe, i to voleti ljubavlju nesebično, nezainteresovanom, to je imati suficita duše. Velika većina nižih ljudi imaju i suviše usku i malu dušu, koju svu troše u ljubavi prema sebi. ”

„ Svaki je čovek u dnu duše životinja; što je dublja duša to sve dublje padaju ti sirovi, teži elementi duše; stoje plića duša, životinjstvo se sve više vidi. ”

„ Samo velike nesreće i veliki bolovi, koje osećaju velike duše, mogu da probude onog drugog, višeg čoveka u čoveku. Otud se samo velike duše cepaju; sitna duša nižeš čoveka uvek ostaje u poravnjena, okrugla celina. Otud samo velika duša, pocepana na dvoje, može razgovarati sama sa sobom. ”

„ Mišljenje je proces u kome su svi drugi procesi u prirodi i u životu samo faze i elementi; po tome mišljenje je proces procesa. ”

„ Društvena pravda treba da se bori protiv toga da niko nema suviše, nego da svako ima onoliko koliko mu treba. ”

„ Plemenitost je nežan, fini cvet, koji ne raste ni u prirodi ni u životu, nego samo na retkih tačkama po neke duše ljudske. I često ili izgubi svoju boju i miris u blatu života, ili ga mraz osuši, ili za zamenjuje falsifikovano i imitirano cveće - taština, gordost, težnja za dopadanjem i ugledom, moda itd. ”

„ Svaka prava, visoka, potpuna istina sastoji se iz lepog i dobrog, mora činiti efekat lepoga i mora donositi dobra; i sve što nije istina, mora činiti efekat ružnoga i mora donositi zla. Težnja istine jeste ujedno i težnja lepom i dobrom; sve stoje lažno ujedno je ružno i zlo. ”

„ Teorija je okean, kojim samo malo njih mogu broditi; život je plitka bara, po kojoj i najsitnije duše mogu hoditi a da se ne udave. ”

„ Politički život naroda samo je plitka obala velikog okeana istorije čovečanstva, na čiju se dubinu i širinu ne sme čovek usuđivati, bez jake opreme i bez kompasa u ruci. ”

„ Svaka velika ideja jeste tinktura od gorčine bola i života, od pritiska istorije i potrebe vremena, kao napitak koji istorija čovečanstva uzima posle izvesnih vremena, da bi se osvežila i okrepila. ”

„ Stoje niža duša tim se lakše prolazi u životu, tim sve više može trezna da uživa u životu, sve manje oseća potrebu da se opija i zanosi, da se ma kako digne iznad stvarnosti. Poezija, filozofija, religiozni fanatizam, borba za ideje, jesu razne forme tog zanosa, od kojeg duh oseća potrebu. ”

„ Zemlja je tako raspoložena da svaka dublja duša čovekova mora imati svoga crkva koji je grize; samo niže, pliće duše nisu crljive. ”

„ Pošto rad nije prirodan čoveku, pošto želja za radom nije usađena u dubinu duše čovekove, koja je zajednička sa životinjama, nego je namoran na rad da bi dobio uslove života, to sjedne strane ceo progres civilizacije ljudske jeste samo reka u koju se slevaju milioni sitnih želja ljudskih da se čovek oslobodi od teretnog rada; ceo progres civilizacije po tome teži da čovek što manje radi, i da što više teret rada presele sa čoveka na druge stvari, da se čovek oslobodi nemilog rada. Zgradu, civilizacije ne zida čovek da sa njene visine gleda i razume stvari, nego da se u njoj odmora od neprijatnog rada. Tako je poslednji uzrok sve borbe i svega progresa Čovekovog u tome što je morao da radi; da nije morao da radi, daje njemu od početka stavljeno bilo na volju hoće li raditi ili ne, čovek bi za navek ostao samo jedna životinjska specija, fizički različita od drugih, te nikad ne bi mogao osvojiti uzvišenu oblast humanog. Jevrejski mit lepo slika tu stranu duše Čovekove uzimajući daje rad jedenje hleba u znoju lica svog, samo kazna za izvesni greh. ”

„ Civilizacija ne može izmeniti prirodu čovekovu, osnovne osobine njegova tela i duše. Krv je pod‌jednako topla kod civilizovanog i kod divljaka, kombinacija i proporcija telesnih organa svud je ista. ”

„ Osnovne osobine i snage duše ljudske svud i svakud su iste i ne menjaju se. Strah, zavist, mržnja, gnev jednaki su kod svih ljudi u svim vremenima. Civilizacija i istorija menjaju samo misli i pojmove čovekove, a oni su poslednji, najfiniji, najslabiji i najpromenjiviji rezultat istorije i civilizacije. Niže snage duše, one koje su kod svih ljudi iste i kod svih ljudi pod‌jednako rade, ostaju u svima vremenima ljudskog života. Menjajući samo pojmove, civilizacija glača čoveka, ona je politura divljaštva čovekova. Ali ta politura i suviše još tanka, te svaki jaci pokret u duši čovekovoj i u društvu čepa i skida tu polituru i odmah ispod nje vide se i kreću se životinjske osobine i snage čovekove, koje u mirnom stanju skriva politura civilizacije. Gorka i ponosita istina daje čovek ostavljen samom sebi, daje bog daleko od njega, i da on ne čuje njegove molitve i želje, delovala bi deprimirajući na nespremnu i nezrelu dušu čovekovu u prvim vremenima istorije, te bi ugušila svaku težnju za napretkom i boljitkom i tek sve zreliji um sa sve većom civilizacijom, sve više spremajući i snažeći čoveka, da može poneti teret te gorke i ponosite istine, približuju ljude jednog drugom, upućujući ih samo na uzajamnu pomoć, obaveštavajući ih da oni nemaju ništa da očekuju, mi odozgo ni sa strane, te će i humanost biti samo rezultat sve većeg razumevanja stvari, sve većeg poimanja istine i samo će ono biti prava humanost koju donosi prava i preka potreba, kao što samo ono postoji i i ima pravo da postoji što je potrebno, što je izazvano pravom potrebom; humanost provedena teorijski i iz knjiga nikad neće donositi ni ploda ni koristi. ”

„ Podsmeh prirode čoveku, njegovom načinu i nepravdi, njegovim zabludama i uobraženoj moći, često se tako jako razleže kroz ¡storiju, da se od njenog smeha ruše države i narodi, religije i druge tekovine ljudske. ”

„ Svi su narodi u svojoj masi jednaki kao što su i svi ljudi u dubini duše jednaki. Razlike naroda čine samo njihovi viši, plemenitiji ljudi. ”

„ Masa nižih ljudi poštuje i zna samo fakte, žive primere, ličnosti, ona ne zna za ideje, zakone, principe. Otud svaka nauka, da bi se popularisala, mora se izneti eksperimentalno, jer je masi shvatljivo samo čulno; a da bi postala eksperimentalan nauka mora biti iskidana u znanja; po tome pošto je nauka kontinuirana celina, to se nauk ne može ni popularisati, nego samo znanje. ”

„ Sto dublja duša sve je više celina za sebe, zatvoren okean, koji ima svoje sopstveno bure i vetrove, prilive i odlive. ”

„ Stoje viša, finija i reda koja stvar, ona je sve više luksuz, tj. potrebna je sve manjem broja ljudi. Nauka i filozofija, teorija i apstrakcija, kao prave potrebe duha, jesu uvek potrebe samo malog broja ljudi. ”

„ U društvu ljudskom ima dvojake sirotinje: prava sirotinja koja nema ono što čoveku treba, i lažna sirotinja se oseća sirotinjom za to što nema sve ono, što drugi bolji i bogatiji imaju. Prva je čista, druga prljava; prva podstiče progres, druga korupciju. ”

„ Progresom društva i civilizacije menja se samo medijum života, sredina, stanje, a nikako ljudska priroda. Danas je još takav društveni medijum da se u njemu mogu održati samo suroviji ljudi, s preganom životinjstva nad humanošću. U atmosferi današnjeg društva još nema dovoljno onog elementa, koji je potreban da bi plemenitije duše mogle lako disati. ”

„ Čovekove oči od prirode su okrenute na polje, te treba naprezanje da ih čovek obrne unutra, u svoju dušu, te je prirodno čoveku lakše gledati i videti kretanja i radnje drugih, nego svoje. ”

„ Prava plemenitost samo je sport velike duše, kao što je i filozofija sport velikih duhova; njih ne podstiču nikakvi spoljni, čulni motivi. Oni koji vreme osvajaju umom, ostavljaju dubljeg i dužeg traga u istoriji, nego oni koji prostor osvajaju, jer je prostor jedan i ograničen, i ime jednog osvajača baca u zaborav i senku ime drugog. A vreme je večito. ”

„ Umetnost je drvo o koje ima manje grana nego nauka, ali joj je koren dublji i grane dublje nego u nauke. ”

„ Mislilac stoji prema masi ljudi kao čovek prema spoljnoj prirodi. Čovek je superlativ prirod, mislilac je superlativ čoveka. ”

„ Život ima šire granice nego civilizacija i istorija, vera šire nego razum, kao i religija šire nego filozofija. Najuže su granice duha i duh ima vrednosti samo za najuži krug plemenitih i ljudi od duha; za većinu nižih ljudi sve drugo ima više vrednoti nego duh. ”

„ Kao i svest, savest, plemenitost i ljubav tako je i sloboda samo jedno malo oštro u okeanu moranja, neslobode. ”

Svaka prava istina miriše uvek pravdom i pravda je od cveta istine. Svaki drugi miris pravde jeste veštački, potiče iz lažnih motiva.}}

„ Veliku većinu sve svoje fizičke i duhovne snage mora čovek trošiti na dobijanje stvari kojima će podmiriti svoje telesne potrebe. Po tome samo suvišak sve snage čovekove ide na podmirenje docnijih, duhovnih potreba, kojih, kao i svakog luksuza nestaje onde, gde fizički život i održanje njegovo troše svu njegovu snagu. I kao god što u se društvenim prevratima i ratovima otire politura civilizacije sa čoveka, tako se u svim krizama, u nevolji i bolesti, čovek odriče docnijih, luksuznih, duhovnih potreba da bi zadovoljio preče životinjske, telesne potrebe. ”

„ Nauke i filozofija, i naučni i filozofski zakoni i principi, nisu tekovine celog ljudskog roda, kao što su telesne i osnovne duševne snage, da bi ih svaki pojedini Čovek po pravu dobivao u nasleđe; zakoni i principi u naukama i filozofiji jesu tekovine samo pojedinih uzvišenih duhova u istoriji, te ih samo dostojni pojedinci i mogu nasleđivati i umnožavati a ne svi ljudi. Po tome istoriju i progres Čovečanstva ne čini ljudi nego duhovi, ne čini ljudski rod nego rod mislilaca; samo oni menjaju, vaspitaju i dižu ljude, samo su oni nosioci istorije ljudske, samo su oni od najviše vrednosti od svega ljudskog i prirodnog, pošto svega drugog ima više, pošto sve drugo lakše uspeva i dobiva se i pošto je prema tome sve drugo jeftinije. Kao Što u duši čovekovoj promene bivaju samo u višim oblastima njenim u duhu i umu, dok niža, prvobitna duša ostaje nepromenjena, tako i sve promene u društvu bivaju samo u višim slojevima njegovim, samo se oni menjaju, i samo oni izvode promene, i po tome samo oni čine progres ljudski, samo oni čine istoriju čovekovu. Po tome masa svakog društva, u svim vremenima ostaje nepromenjena, ona ne čini progres niti se progres čini za nju; ona ne čini istoriju naroda i čovečanstva. Samo malo viših ljudi čini napredak u istoriji, i mogu polagati pravo na ono što se zove napredak. ”

„ Pošto je ženski princip uopšte u prirodi stariji od muškog principa, pošto je žensko starije, to od žene, kao prvog osnova familije, zavisi i čistota, i visina i snaga svakog višeg društva; od kakvoće žene, od njena tela i duše, od njenog zdravlja i snage, od njena vaspitanja i obrazovanja, od njene čistote i visine, zavisi sklop i forma, visina i snaga i familije i svakog društva ljudskog, naroda, države, čovečanstva. Žena je poslednji socijalni temelj ijedan od prvih prirodnih; na kome se diže sva istorija čovekova, sav njegov progres i civilizacija, poslednji uslov od koga zavisi sve: socijalni bolovi i radosti čovekove. ”

„ Inteligencija, razum, jesu poslednji rezultati kosmičke proporcije stvari. ”

„ Inteligencija je cvet na drvetu, kome je koren stomak, briga za život; plod na tom drvetu ili je rezignacija ili očajanje. A kod velike većine nižih ljudi, na drvetu njihova života, nema ni cveta ni ploda; oni samo žive i umiru. ”

„ Sto sa više ljudi deli čovek svoje dobro, koji u dobru što većeg broja dobrih ljudi gleda i svoje dobro, tim je on moralniji, socijalniji, pošteniji. Poštenje čovek onaj, kome je dobro onda kad je svima dobrim ljudima dobro. Po tome što je veće društvo čovekovo, tim i moralnost pojedinca biva sve veća, jer sa sve više ljudi deli jedno isto dobro. ”

„ Velika većina ljudi zna da zna nešto; manje je onih koji znaju da ne znaju mnogo; još je manje onih koji znaju da ima mnogo stvari koje oni ne znaju, najmanje je onih znaju šta ne znaju. ”

„ Posao je duha da u svačemu pojedinom pozna otisak opštega, i da sve pojedino može izvesti kao egzemplar jednog istog tipa, jednog istog principa. ”

„ Što čovek manje zna zadovoljniji je sa sobom i sa onim što zna. ”

„ Razum stoji onako isto prema psihi Čovekovoj, kao mozak prema fizisu njegovom, u istoj proporciji veličine snage, vrednosti. Kao što mozak nije samo za mišljenje, nije isključivo organ duše nego poglavito tela, tako i um mnogo više podstiču spoljne i telesne potrebe nego duboki, plemeniti nagon za istinu i razumevanje. Ista je proporcija i kod ljudi u društvu. ”

„ Rad nije prirodan zakon, ni atribut života prirode; rad je čisto ljudski zakon, atribut čisto ljudskog života. U prirodi ima samo bivanja. Otud kad se čovek spusti da s njim samo biva i da u njemu samo biva, onda više nije čovek; onda je stvar. ”

„ Većina ljudi traže u životu samo stvari kojima će zadovoljiti svoje potrebe tela, a pošto takvih stvari ima svud i uvek, to većina ljudi malo luta. Najviše se luta tražiti istinu, ona je najdalja od života i stvarnosti, nje najmanje ima i putevi njoj najmanje su prokrčeni. Životinja ne luta, nikad ne pada u zablude; ne posrće na putu svog života, jer njoj treba samo hrane; samo čovek luta i među ljudima najviše oni koji traže istinu a njih je uvek i svud najmanje. ”

„ Društvo čovekovo je kao jedan veliki breg, u čijem je podnožju svakovrsno šarenilo i bujnost života. Sto se više ide uz breg, krug života sve je uži, bujnost i šarenilo sve više opada, dok na najvišem vrhu brega može da uspeva i ima mesta samo za plemenitost i duh. ”

„ Svaka pravilnost i zakonitost vide se samo iz daljine, sa visine; izbliza se vide samo nepravilnosti, sitne isprekidane stvari, bez veze i zakonitosti. I stoje veća, dublja istalnija pravilnost i zakonitost, to se samo iz sve veće daljine vidi. Tako se i smer vidi samo iz daleka, izbliza s e vidi samo rezultat, uspeh. A pošto samo razumu treba pravilnosti i zakonitosti, i pošto se samo pravilno i zakonito može razumeti, to bi da bi se nešto razumelo mora se iz daleka gledati. ”

„ Kao što je čovek najkomplikovanija priroda, tako je jedna velika misao, jedna ideja, najkomplikovaniji čovek. ”

„ U procesu i sklopu opštega, život je najdublji sloj, iznad njega se diže osećanje, dok je mišljenje najplići, najpovršniji sloj svega. Tako i u čoveku ispod tanke ljuske socijalnosti i humanosti leži duboko životinja sa svojim potrebama i nagonima; ispod tankog plitkog sloja mišljenja i razumevanja vru osećanja, strasti, nagoni; po tome i etičko, kao bliže životu i njegovim potrebama, kao i fantazija bliže životu i njegovim potrebama, kao i fantazija i religija, leži dublje u Čoveku nego intelektualno. ”

„ Samo duhovi prvog reda Čitaju prirodu u originalu: niži duhovi mogu je čitati samo prevedenu na ljudski jezik. ”

„ Najočitiji znak da je jedno društvo pokvareno i da propada, jeste taj da onda sve plemenito postaje smešno: pravda i ljubav, patriotizam i humanost, vernost i čistota, milosrđe i iskrenost. ”

„ Prava nezavisnost, dostojna jednog slobodnog zrelog čoveka, jeste nezavisnost od ljudi i prilika i zavisnost samo od zakona. Tome teži progres društva i na tome može i počivati humano i slobodno društvo. Gde god imena i ličnosti igraju pretežnu ulogu, tu ideja nema smisla, tu su zakoni smešni. ”

„ Samo u velikim društvima ljudskim, i što je veće sve više, ima prirodnog, velikog razmaka između velikih duhova i nižih ljudi mase. U malim društvima i narodima čovek mase često se penje više nego što treba, obarajući plemenitije od sebe. ”

„ Ima plemenskih i nacionalnih osećanja, težnji, naklonosti, verovanja običaja, ali misli nema plemenskih i nacionalnih; misao je i suviše individualna, da bi je jedan narod, pleme društvo moglo stvoriti. Revolucija je prva faza svake evolucije. Revolucija je evolucija u velikom, u velikim razmerama, evolucija je revolucija u malom, sitnom; revolucija je evolucija velikih stvari, ogromnih snaga; revolucija je buma, nagla evolucija, evolucija je tiha, postupna revolucija; revolucija radi za daleka vremena, evolucija radi u svakom trenutku. Revolucija u prirodu to je pisanje vremena velikim snagama i velikim stvarima; evolucija je pisanje atomima. U ljudskom svetu revolucija je pisanje krvlju i glavama ljudskim, evolucija je pisanje znojem i slovima. I u i storiji Čovečanstva, kao i u istoriji prirode, prvo deluju vulkanske snage velikih i moćnih, prevrata i revolucija, pa posle neptunske snage mirnoga rada i sitnih ljudi. ”

„ Istorija je radionica duha, duh je produkt istorije, te duha ima samo onde gde ima istorije. ”

„ Samo je ono plemenito što se radi iznad nesvesti, straha, koristi i taštine; plemenito je samo ono što se svesno radi i stvara, bez podsticaja straha, koristi i taštine. Ono što nesvesno postaje i što se svesno radi iz interesa, straha i taštine, može biti lepo, dobro, korisno, ali nikad plemenito. Po tome od svega onoga što od četiri momenta - nesvest, strah, korist, taština - podstiču i stvaraju, ništa nije plemenito. A pošto su ta četiri momenta najmoćniji i najgeneralniji motivi ljudskih radnji, to u svima ljudskim radnjama uvek i svud vrlo malo ima plemenitoga. I samo obrazovanje i naučnost, najviše tekovine Čovekove u ogromnoj većini slučajeva, izazivaju samo potrebe života, korist i taština. ”

„ Ponosit, plemenit čovek nikad ne traži ni sreće od sudbine, ni milosti od ljudi. On je zadovoljan kad je sudbina učtiva prema njemu, i kad ga ljudi puste da mimo ide svojim putem. ”

„ Rezultat svakog progresa i svake borbe treba da bude pravda; pravda je krajnji smer svega plemenitog ljudskog naprezanja, rada, borbe, težnje, mišljenja. Svaka velika ideja i istina unose i utvrđuju pravdu u odnosu ljudi, stvari i vremena, odaju pravu ljudima, stvarima i vremenima, kao što i svaki prolaznik krči puta pravdi. Što veća i dublja istina, tim ona donosi više i trajnije pravde. Hrišćanstvo i reformacija, revolucija i konstitucija, principi heliocentrike i evolucije, štampa, barut, železnica, telegraf, samo su pojedini plamenovi, iz kojih će se najposle stopiti svetlost pravde. Tako i svaki kompromis jeste samo najveća mera moguće pravde u odnosu ljudskim. ”

„ Stoje nešto veće i trajnije, i mladost mu duže traje. Večnost je uvek mlada, Sunce je kosmički mladić, dok je Zemlja ostarelo, civilizovano sunce. A od svih stvari na Zemlji najviše je ostareo čovek i po tome najbliži grobu od svega na Zemlji. ”

„ Materinstvo je najviša tačka na koju se ženska priroda i duša dići može, i samo je njegova svetinja toliko moćna da očisti ženu od svega nižeg, zemaljskog. ”

„ Plemenito, čisto, pravedno, istinito, nikad ne može biti u gomili, kolektivno, generalno. Nema ni jednog plemena, nijednog naroda, ni jedne političke stranke, ni jedne religiozne sekte, za koje se može reći daje čisto ili prljavo, plemenito ili neplemenito. Ljubav, pravda, istina, karakternost, to su cvetovi koji ne rastu svakad, ne rastu u gomili, nego samo pojedince, na pojedinim usamljenim vrhovima, kod pojedinih ljudi. Sve što je plemenito samo je individualno. ”

„ I vrlina i porok samo su suficiti snage; čovek koji nema suficita snage, ne može imati ni vrline, ni poroka. ”

„ Civilizacija čovekova još je na nomadskom stupnju. Ona se još seli iz jednih krajeva u druge, dok jednom ne bude našla stalne centre svoje. Duboka duša znači da sve dublje padaju niži sirovi, životinjski elementi njeni. ”

„ Kao što ima knjiga iz kojih se ne može izvaditi nikakav rezime, tako ima ljudi iz kojih se ne može ništa pročitati. ”

„ Iz religioznih gonjenja hrišćana među sobom može se videti, koliko je trebalo ljudske krvi, ljudskih glava i smetnih muka i bolova da ljudi jedan drugog uvere da su braća. To čoveku teško de u glavu. ”

„ Religija je filozofija koja ne poznaje granice i mere; filozofija je religija i granice i mere. ”

„ Velike stvari i događaji idu sitnim koracima; veliki duhovi idu krupnim koracima. I stižući obično pre nego što treba, u nevreme, oni nerazumevani od većine ljudi, bivaju ili ismejani ili mučeni. Otud velike stvari i događaji, dolazeći docnije, obično zatiču sitne ljude i s njima vrše posla. ”

„ Samo je ono pravo prijateljstvo koje je slobodno od svih sebičnih veza interesa, koristi, straha. Interes je vrlo labava podloga i veza prijateljstva; zato je pravog prijateljstva jako malo u svetu. Prijateljstvo je visina na kojoj stoje plemenite duše i duhovi; život je nisko pod njim. ”

„ Kao što sunčeva svetlost obasjava samo površinu Zemlje, tj. vrlo mali deo njen, tako je i veliki deo duše čovekove u mraku i samo njen najmanji deo obasjan je svetlošću svesti, razuma. ”

„ Najplemenitiji zadatak čoveka u društvu jeste borba protiv laži. ”

„ Položaji u državi jesu kao sudovi u kući, od kojih je svaki namenjen za razne potrebe, i od kojih u svakome stoji određena vrsta namirnica. Samo što u državi često biva da se u najfinije sudove sipaju splačine, i obratno. ”

„ Plemenitost je dublja forma lepote. ”

„ Ceo spoljašnji svet samo je jedna koverta. I kad zemaljski čovek posle dugih napora bude uspeo da pročita adresu, videće da pismo nije njemu upućeno. ”

„ Svet je za čoveka još sat bez kazaljke; on čuje kucanje vremena, ali ne zna koje je doba. ”

„ Čovek je najjači onda kad čini svoju dužnost. ”

„ Zrelom čovečanstvu ne trebaju moćne države nego slobodni narodi. Hrabar čovek ne može biti tiranin; to samo plašljivi i podli mogu. Najveći čovek onaj koji se prvi put ispravio na dve noge, i čovek je uvek najveći onda kada se ispravlja ad stane. Ogromna većina ljudi samo se fizički ispravila na dve noge; moralno i intelektualno oni puze. ”

„ Velike duše, plemenite ljude ne treba tražiti s buktinjom u ruci; oni se u životu ne vide od lažne svetlosti, lažnih veličina ljudskih. Tek iz groba sijaju oni svojom sopstvenom, tihom i čistom svetlošću, kad izumru lažne svetlosti, kad nastane opšti mrak. ”

„ Pored svoje rođene dece sreća ima i tri pastorke na Zemlji - inteligenciju, plemenitost i karakternost. ”

„ Današnje lažno društvo liči na biblioteku, u kojoj su knjige raspoređene ne po unutrašnjoj vrednosti, nego po formatu i povezu. ”

„ Veliki su ljudi oni koji unose svetlosti u mrak, reda u haos, tačnost u neodređenost; koji krče nove puteve, stvaraju nove pojmove i ideje. Jedan od osnova filozofije života jeste učiniti od dužnosti mio običaj Biblioteka je groblje umova. ”

„ Svaki veliki duh ima u sebi nečega prvobitnog,, kosmičkog, nečega stoje starije od ljudskog društva i njegovih konvencionalnosti. Otud oni često izgledaju kao divlji u društvu uglađenih, prosečnih ljudi i retko se pokoravaju utvrđenim običajima, u koje se uživljuje samo prosečni čovek. ”

„ Oni koji zadovoljavaju potrebe mase ljudi, jesu i čuveni i viđeni, oni su pravi heroji istorije ljudske, A malo ko zna za one koji zadovoljavaju potrebe onog malog broja ljudi od duha, kojima treba istine i razuma. Otud su sve druge ličnosti - ratnici, političari, trgovci, finansijeri, umetnici - poznatiji u svet od filozofa. ”

„ Poštenje ima tri klase: a) ljudi su pošteni zato što nemaju kuraži da budu nepošteni ili nemaju priliku za to. Taje klasa najmnogobrojnija, zbog njih su i građanski zakoni i postavljene granice šta se srne a šta ne srne u društvu raditi. A šta je najgore; ti ljudi daju ton u poštenju šta je pošteno a šta ne; b) ljudi su pošteni iz interesa, tj. svesni da će im samo poštenje moći koristiti c) najmalobrojnija je klasa poštenja onih koji su pošteni iz uverenja, poj imanja dužnosti, koje nepoštenje i tuđe i svoje boli. ”

„ Mir je samo pravilno, zakonito, harmonično kretanje. ”

„ Lukavost je prvi i najniži stupanj inteligencije. To je inteligencija u službi koristi. ”

„ Stil je rukopis duha. ”

„ Talenat otkriva veze stvari; genije stvara principe. ”

„ Civilizacija je samo tanka kora, politura na čoveka, i ispod nje, u dubini duše čovekove, vru životinjske strasti i potrebe; i kao što čovek u društvu pokriva svoju telesnu nagotu odelom, tako i svoju duševnu nagotu maskuje dobrotom, ljubaznošću, učtivošću. ”

„ Državu drže zreli i stari ljudi, jer je ona njima i potrebna kao i kućni zaklon u zimu. Niže potrebe života u mlado doba mogu se zadovoljiti i van države, starom čoveku treba zaklona koji može samo u državi naći, Životinjama i deci maloj i velikoj, ne treba država nego samo staroj duši ili starom telu. ”

„ Istorija i sudba jednog naroda ne zavisi od toga kakvu mu je masa, jer je ona svud jednaka, nego od toga kakve su mu više klase, da li su one doista kombinovane iz viših, svesnijih, humanijih ljudi, ili od običnog blatavog, sirovog čoveka. ”

„ Masa vidi samo ono što može čulnim okom da vidi. Nevidljivo ona ne vidi i ne voli da vidi. Otud nju mogu voditi samo ličnosti a ne ideje i radije se pokorava ljudima nego zakonima. ”

„ Humanost u svim svojim formama - plemenitost, milosrđe itd - jeste najviđeniji i najtanji i po tome najslabiji sloj duše ljudske, najtanja kora društva, te se ta kora vrlo često i lako probija i onda se pod njom vidi grubi egoizam. ”

„ Potrebno je da su ljudi nejednaki, jer inače ne bi jedan drugome trebali, te ne bi moglo biti društva ljudskog. Potrebno je da ima nekih stvari više, drugih manje, inače se ne bi imalo čim meriti vrednost stvari jedne prema drugoj. ”

„ Život je putovanje u kome ogromna većina nesvesno luta a samo malo njih imaju jasne puteve pred sobom, kojim stalno idu celog života. Progresom život će sve manje biti pustinja bez putovanja. ”

„ Fizionomija čovekova često je naslov knjige koji po svojoj zvučnosti mnogo obećava bez ikakve sadržine u knjizi i obratno. ”

„ Čovekov život samo je dim. Vatra, i ako je ima, izbija samo iz groba. ”

„ Prokletstvo čovekovo (je?) da dobije pameti onda kad mu ne treba i 'leba kad zube izgubi. ”

„ Društvo je nalik na železnički voz. Jedna ista snaga vuče ljude po putu života, ali su putnici razređeni po raznim klasam. Udobnost se mnogo skuplje plaća a malo je njih koji to mogu. ”

„ Običan čovek to je Šaka zemlje u kojoj se može naći od svačega po malo - sujete, podlosti, plemenitosti, ponosa, umnosti itd. Genije - estetički, morali ili intelektualni - jeste metal. ”

„ Mislioci su lokomotiva u vozu civilizacije. ”

„ Najusamljeniji su oni ljudi koji najviše osećaju potrebu drugih ljudi. ”

„ Na prvi pogled paradoks, ali istina po tome što većinu ljudi vezuje za druge samo interes, dok malo uzvišeniji ljudi traže drugačije veze sa ljudima, koje retko nalaze i ostvaruju. ”

„ Vrlina to je samosvesno i samovoljno reduciranje sebe na pravu meru prema drugim ljudima, prema društvu. Porok je nemoć poznati granice svoje veličine, snage i vrednosti prema društvu. Vrlina je prevlast socijalne duše nad životinjskom dušom, porok je prevlast životinjske duše nad socijalnom. Otud je vrlina pravo Široko, solidarno, dobro, porok je samo lično, sebično dobro. Otud se o vrlini i poroku može govoriti samo kod Čoveka. Kod životinja nema ni vrline ni poroka jer one nikad ne prelaze granice svoje vrednosti jedna prema drugoj i Što sve ono što one rade i što tako rade, rade zato što to i tako moraju da rade. I među ljudima je prava vrlina retka te je i put vrline uzan, strm i neiskren, te je velikoj većini ljudi vrlo teško ići njime, dok je put poroka širok i otvoren. ”

„ Pošto se običan prosečni čovek nikad u svojoj uskoj duši ne može uzdići nad svojim sopstvenim ličnim interesima, i pošto su interesi društva, naroda i suviše visoki i apstraktni da bi ih mogao pojmiti i voleti, to običan čovek može samo tako biti moralan tj. pošten ako se obavesti, ako bude uveren daje u njegovom interesu da bude moralan, pošten, kad razume da će samo tako zadovoljiti svoje lične interese kad njegovi interesi budu isti kao i interesi društva. Tako samo razum može pomiriti čoveka s društvom i tako je razum moralna snaga. Po tome sve što je razumno to je i moralno. S većim razumevanjem ljudi će biti i moralniji. ”

„ Strah ne samo što oduzima polovinu snage čoveku nego tu oduzetu snagu daje suparniku. ”

„ Kao što su duboke vode obično bistre, tako i duboka duša. Ona se nikad ne može maskirati da izgleda drukčija nego što je. A kad se zamuti teže se razbistruje nego plitka duša. ”

„ Sve što bića, biva samo jedanput. Samo jedanput su se stekle sve okolnosti daje priroda mogla stvoriti organski život; samo jedanput živi sve čovečanstvo i vasiona. ”

„ Znoj od rada jeste kiša, koja čini da raste seme civilizacije. ”

„ Vrednost dobij a neka stvar po potrebi nje. U staro doba čovek je bio mnogo jeftiniji nego danas. ”

„ Najpravilniji i najprirodniji ustav za jedan zreo narod bio bi kad bi narod svojih najčasnijih, najplemenitijih, najiskusnijih i najinteligentnijih sinova birao određeni broj ljudi, pravu aristokratiju, koja bi između sebe birala sve više činovnike u zemlji i koja bi za određeno vreme (7-10 godina) vršila sve javne poslove i brige, a narod bi bez brige bio ostavljen svome poslu. To bi bilo pravo pomirenje monarhije, aristokratije i demokratije, u čemu i mora biti savršenstvo ustava. ”

„ Dušu treba često vetriti razgovorima u društvu, inače pada prašina na nju i pomrači se, a duhu treba samoće da bi se razvio i sazreo. ”

„ Mali duhovi ne mogu zidati dok ne ruše, veliki duhovi samo zidaju i od pritiska njihova ostalo se ruši samo od sebe. Mali duh hoće da zida sebi kuću, na ulici ga svaki vidi, veliki duh krči pusto mesto i tek tu zida zgradu svome umu. ”

„ Inteligencija je najtanji sloj u ljudskom društvu, kao stoje i sloj na kom se čovek uzdigao najtanji od ostalih zemnih slojeva. ”

„ Talenat nalazi fine razlike među stvarima; genije - fine sličnosti među njima. ”

„ Što je uzvišeniji um i plemenitija duša to manje može u živim ljudima naći društva, to joj ovi manje trebaju, te je više upućena na mrtve ljude, - knjige - samu sebe i prirodu. ”

„ Sve znanje ljudsko, sva religija, filozofija, nauka samo su koverta, u kojoj je kao pismo, zatvorena prava istina. Priroda je tu istinu adresovala čoveku. ”

„ Gledano sa strane osećanja istorija izgleda kao velika pustinja, puna krvi ljudske i leševa ljudskih, puna nevolja i jada, bede i patnje. Životinjske osobine i strasti čovekove urezale su duboke bore na Čelu istorije. Tu ima samo gladi i borbe. A ko hoće da traži duha i srca, taj mora duboko kopati dok naiđe na kakvu plemenitiju žicu. Oaze čovečnosti i plemenitosti su vrlo retke u toj pustinji. ”

„ Istorija je velika radionica ideja. Njena sirovina su ljudi, masa i geniji, plemena, narodi, rase, države, vekovi, vremena. Radnik je vreme. ”

„ Ceo je svet samo jedna skala kombinacija, gradacija i proporcija jednog istog. ”

„ I duša čovekova ima svoju antikvarnicu. ”

„ Nauka stoji prema znanju kao zgrada prema gomili kamenja. ”

„ Zaborav je eliksir duše. ”

„ Jutro je detinjstvo dana i onda je i čovek najneviniji. ”

„ Razlika je između čoveka i ostalih zveri što zveri ujedaju i grizu samo telo, čovek grize i ujeda i dušu, po tome je čovek najviši i najstrašniji od svih zveri. ”

„ Bol je probudio svet čovekovu, bol je i održava i bol nerazumljivosti najposle će uspavati svest Čovekovu; svest je bol; što koji čovek oseća više bola i što ga više stvari bole, tim je kod njega više svesti i što je više svesti, tim više ima i bola. I dobro i pravda i ljubav i sloboda samo su cveće na drvetu istorije ljudskog života, a po mudroj uredbi božjoj i na sreću ljudsku, na njemu retko zri plod svesti. Ako ga Sunce ma s koje strane greje, on sazri do rezignacije; raste li u mraku, on gorči očajanjem. ”

Literatura

• Кнежевић, Божидар (1988). Мисли. Врњачка Бања: :Св. Симеон Мироточиви. ISBN 86-81269-01-2.