Džoni Dep
Džon Kristofer Dep II (9. jun 1963) američki je glumac, muzičar i filmski producent.
Citati[uredi]
„Smatram sebe momkom sa dobrim poslom, zanimljivim poslom.”
„Ne bih rekao da sam pesimista ili optimista. Pretpostavljam da sam realista. Ali ne cinično. Ja gledam. Gledam.”
„Takođe sam dobijao čudna pisma, samoubilačka pisma, devojke koje prete da će skočiti ako ne stupim u kontakt sa njima. Pa mislite, "Ovo je sranje", ali onda pomislite, "Šta ako nije? Ko želi da iskoristi tu šansu?" Pišem im nazad, kažem im da se drže, ako su stvari tako loše, moraju biti bolje. Ali ja nisam sasvim stabilan, pa ko sam ja da dajem savete?”
„Imao sam sreće jer sam nekada davno, oko 1990. godine, upoznao sam reditelja po imenu Emir Kusturica. Uradili smo zajedno film za koji nisam znao koliko ćemo dugo snimati. Slutio sam da će potrajati. Trebalo nam je oko godinu dana, tako da smo se veoma zbližili. Emir i njegova porodica su me upoznali sa ovdašnjom kulturom. Kada sam se razboleo, Emirovi roditelji su brinuli o meni. Radio sam ovde sa ekipom koja me je donekle šokirala - jer su završavali posao. Svako je znao svoj zadatak, znali su šta treba da urade. Bili su tako posvećeni i ono što me je naročito zapanjilo kada smo snimali ovaj film jeste da su svi ti ljudi radili ka istom cilju, a to ne srećeš često u životu. Svi su isti ka istom cilju, a to je bio film. Upoznali su me sa šarmom, toplinom i lepotom srpskog naroda. Dočekan sam ovde i svaki put je bilo... Kada provedeš dovoljno vremena sa Kusturicom i upoznaš sve ove ljude, pogledaš sva ta lica, te hiljadama i hiljadama stare oči, vidiš dušu koja ovde i te kako postoji. Svi koji su uključeni u ovaj "Pafins" projekat... Ne znam kako da to nazovem. Bilo je to veoma drugačije, veliki izazov za mene. Ali po urađenom poslu, po ekipi koja potiče odavde, iz Srbije, nemam sumnje da ćete privući više i više umetnika, reditelja, filmadžija, animatora da ovde dođu i rade. Mislim da je to savršena suprotnost Holivuda. Iskreno sam zahvalan što ste me ovde pozvali. Niko mi još nije dao šljivovicu, što je dobro... Verovatno hoće u narednih 10 minuta. Obožavam vašu kulturu, obožavam vaše ljude. Ovde nisam našao ništa osim istine, iskrenosti i lepote svakog trena koji sam proveo. Tako da neka ste blagosloveni. Hvala vam. Radujem se novom vremenu koje ću provesti ovde.”
