Српске народне пословице — разлика између измена

Извор: Викицитат
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Замењен садржај странице са „kurve jedne debele bez kurca nema murca hahahahhahahh“
ознаке: уклоњена већина текста blanking
Ред 1: Ред 1:
kurve jedne debele bez kurca nema murca hahahahhahahh
== А ==
[[Датотека:Narodne izreke 01.jpg|мини|Тршић, Вуков спомен парк]]
* Ако будеш мост, свако ће да те гази
* Ако другог поштујеш за себе не брини.
* Ако дуго живе скупа, животиње се заволе, а људи се замрзе.
* Ако желиш изгубити пријатеља, посуди му новац .
* Ако желиш изгубити пријатеља, причај с њим о политици.
* Ако желиш језгро, сломи љуску
* Ако жену тучеш, своју срећу тучеш.
* Ако загрми на Светог Илију, неће бити лешника
* Ако захтева напор, није га вредно радити
* Ако знаш шта ти је било, не знаш шта ће ти бити.
* Ако имаш машице, не хватај ватру рукама
* Ако их не можеш победити придружи им се
* Ако је го, али је соко.
* Ако је и колиба, наша је.
* Ако је и тешко живети, опет је живот сладак
* Ако је на гувну, није у амбару
* Ако је неко луд, не буди му друг.
* Ако једна жеља није задовољена то је довољан разлог.
* Ако купујеш често оно што ти не треба, скоро ћеш продавати оно што ти треба
* Ако ми не можеш помоћи, немој ми одмагати.
* Ако не може по коњу,
* Ако не можемо како хоћемо, а ми како можемо
* Ако не почнеш, нећеш ни завршити
* Ако не умије рећи, умије лећи.
* Ако неће зло од тебе, бежи ти од зла.
* Ако одговараш на поруку бит ћеш још више наоружан.
* Ако си ти вук, нијесам ни ја ћук.
* Ако ти могу купити капу, памет не могу.
* Ако у старости желиш одмор, мораш у младости унети напор
* Ако хоћеш да пљунеш, пљуни у шаку.
* Ако хоћеш кога да познаш, подај му власт.
* Ако чиниш добро, не ударај у велико звоно.
* Ако си луд,остани луд
* Aко слепац слепца води,обојица ће у јаму упасти.

== Б ==
[[Датотека:Narodne izreke 14.jpg|мини|Тршић, Вуков спомен парк]]
* Бадава је добро семе кад је рђаво орање.
* Батина има два краја.
* Без алата нема ни заната.
* Без друштва нема јунаштва.
* Без једнога човека може вашар бити
*bez kurca nema murca
* Бери жеље покрај себе!
* Би се на сребрној пари обрнуо.
* Бивши пријатељ је гори него непријатељ.
* Бијеле руке туђ посао милују.
* Бисер не ваља пред свиње просипати.
* Бјежи куд ти је воља, од себе не утјече.
* Благо нестаде, враг остаде.
* Благо оном ко се туђом штетом опамети, а тешко оном који својом мора
* Благо ономе ко зна да не зна, а хоће да зна.
* Бог је спор, али достижан.
* Бог не плаћа сваке суботе.
* Без Бога ни преко прага.
* Бог онда помаже кад нико не може.
* Богат је ко није дужан, а млад ко је здрав.
* Богат је онај који више произведе, него што поједе.
* Богата је тешко даровати, сита госта још теже частити.
* Богатство мења чуд, ретко набоље.
* Богатство никад није сито.
* Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака.
* Бол се савлада стрпљивошћу.
* Болан се пита, а здравом се даје.
* Болест на колима долази, а на длаку излази.
* Боља је поштена смрт него срамотан живот.
* Боља је своја проја него туђа погача.
* Боље да те смрт пријека дигне, него суза сиромашка стигне.
* Боље и дваред питати него једаред заићи.
* Боље савити него сломити.
* Боље неправду трпити, него чинити.
* Боље обићи шуму, него на пречцу срести вука.
* Боље из далека се волети, него изблиза мрзети.
* Боље последњи међу добрим, но први међу злим.
* Боље икад него никад.
* Боље је добро слушати, него лоше заповедати.
* Боље је доброга служити, него рђаву заповиједати.
* Боље је и мало с благословом, неголи и доста с проклетством.
* Боље је имати рђаву годину, него рђава сусједа.
* Боље је не почети, него не дочети.
* Боље је незналица но тврдоглавица.
* Боље је немати, него отимати.
* Боље је нешто не знати него наопако и зло знати
* Боље је поклизнути ногом него језиком.
* Боље је с мудрим плакати него с лудим певати.
* Боље је свашта јести, него свашта говорити.
* Боље је своје јаје него туђа кокош.
* Боље је у колиби пјевати него у двору плакати.
* Боље је умети него имати
* Боље мршав мир него дебела парница.
* Боље празна кеса него празна глава
* Боље с мудрим орати него с лудим вино пити
* Боље се замјерити Богу, но народу.
* Боље се оградити добрим комшијом него добром оградом.
* Боље се од по пута вратити него рђавим до краја ићи
* Боље се с јунаком бити, него с рђом љубити.
* Боље слеп очима, него слеп памећу.
* Боље сув хлеб с поштењем него колач с непоштењем
* Боље укор мудрога,него хвала лудога
* Боље џабе седети, него џабе радити.
* Бољи је добар глас него златан пас.
* Бољи је и црн колач него празна торба.
* Боље врабац у руци, него голуб на грани.
* Брат брата над јаму води, али у јаму не меће.
* Брат је мио ма које вере био (кад братски чини и поступа).
* Брдо се с брдом не може састати, а живи се људи састану.
* Будалу не треба тражити, сама се јави.

{{Садржај2}}


== В ==
[[Датотека:Narodne izreke 09.jpg|мини|Тршић, Вуков спомен парк]]
* Ватра и вода су добре слуге, али зли господари
* Велике рибе велику воду траже
* Весело срце пола здравља
* Већа глава више главобоље
* Виноград не иште молитве, него мотике
* Више ваља грам памети него ока снаге
* Више је људи помрло од јела и пића него од глади и жеђи
* Више ум замисли него море понесе
* Вјешт гору ломи, а невјешта гора
* Во се веже за рогове, а човјек за језик.
* Вода свашто опере, до црна образа.
* Воду коју ћеш пит немој мутит.
* Време гради низ Котаре куле, време гради време разграђује
* Време донесе све ко га дочекати уме
* Време је највећи господар
*
* Вук длаку мијења, али ћуди никада.
* Вук не вије што је меса гладан, него вије да дружину свије
{{Садржај2}}

== Г ==
[[Датотека:Narodne izreke 11.jpg|мини|Тршић, Вуков споме парк]]
* Гвожђе реже и дрво и камен, али и њега рђа једе.
* Гвожђе се кује док је вруће.
* Где жена бучи ту муж мучи.
* Где злато говори, уста ћуте.
* Где злато господује, разлог се не чује.
* Где је много приче мало је рада.
* Где је сила господар, правда је слуга
* Где је слога ту је и победа
* Где је сова излегла сокола?
* Где је стида, ту је и поштења.
* Где је цвет, ту је и мед
* Где је чија кућа ту је и средина света.
* Где миш не цијуче, ту ни пиле не пијуче.
* Где није мира, нема ни среће
* Где се ништа не може помоћи лепо је осмехнути се.
* Где се пије примакни се, где се бије одмакни се.
* Гдје нема вола орача, ту нема ни колача
* Гину ти што се смеју уочи битке.
* Глава је старија од књиге.
* Глад је најбољи кувар
* Глад очију нема.
* Гладан пас и на газду лаје.
* Гладног не теши, већ нахрани.
* Гле Милоша, попе се на плот!
* Говори као без вилица.
* Говори у беспуће.
* Господском смијеху и ведру небу не ваља вјеровати, јер се зачас промијени.
* Гради ражањ, а зeц у шуми.
{{Садржај2}}

== Д ==
Добро чини не бој се,зло чини надај се.
[[Датотека:Narodne izreke 12.jpg|мини|Тршић, Вуков спомен парк]]
* Да га земља не вуче себи, полетео би.
* Да га чоек пошаље по смрт, могао би се наживљети.
* Да је срце тврђе од камена опет би га растопило злато.
* Да је стећи ко што рећи, сви би богати били.
* Да је швати ко зјати, и врана би кошуљу носила.
* Да не боле, не б' се ране звале.
* Да није ветрова, пауци би небо премрежили.
* Да падне на леђа, разбио би нос.
* Да се права истина позна, треба чути два звона.
* Дан се хвали кад вече, а живот кад смрт дође
* Данас везир, сјутра резил.
* Данас у злату, сутра у блату.
* Даровни колач често у грлу запне.
* Два лоша убише Милоша
* Два љешника, ораху су војска.
* Два пута мјери, а трећи крој.
* Двапут зине – трипут слаже
* Девојка која жури на састанак већ је закаснила.
* Добавио се ки ћелав капе.
* Добар глас далеко иде, а зао још даље
* Добар еспап ласно купца нађе.
* Добар посао се сам хвали
* Добар човек увек остаје почетник.
* Добра жена поштује мужа, па да је као певац.
* Добра жена празну кућу чини да је пуна.
* Добра крава се и у штали прода!
* Добра није где се паметни не слушају.
* Добра овца много не блеји, али много вуне даје.
* Добра чељад увек посла нађу
* Добре комшије подижу цену кући и добром имању.
* Добро је кашто и паметну жену послушати
* Добро је ласно заборавити, а зло никада.
* Добро је тешко видети, а лако се позна.
* Добро јело само се нуди
* Добро ми је и бољем се надам.
* Добро обрађена земља никад није јалова
* Добро се не позна док се не изгуби.
* Добром коњу не треба мамуза.
* Добру човеку све добро стоји.
* Договорна је најбоља.
* Док дете не падне, не може научити да хода
* Док живиш, доликује ти да се надаш.
* Док је леђа, биће самара.
* Док је раје и мука, биће и хајдука
* Док је шиба танка, треба је исправљати.
* Док липа цвета, препуна је пчела
* Док сви кажу 'Е вала!' - оста глава ћелава.
* Док се мудри намудроваше, луди се наживоваше.
* Док се муке не намучи, памети се не научи
* Докле проси, златна уста носи, а кад враћа, плећа обраћа.
* Драгом често опраштај, себи никад.
* Дрво без гране и човек без мане - не могу бити.
* Дрво се на дрво ослања, а човек на човека.
* Држ’ се нова пута и стара пријатеља
* Држи се новог пута и старог пријатеља.
* Друго доба, друге ћуди
* Дубока вода је бистра, а плитка мутна.
* Дуг је зао друг

{{Садржај2}}

== Ђ ==
* Ђе брат брата не воли, ту нема среће.
* Ђе велика звона звоне, ту се мала не чују.
* Ђе доста рука прегне, радња је брзо завршена
* Ђе је срећа, ту је и несрећа.
* Ђе је тор ту је и мор.
* Ђе ко никне, ту и обикне.
* Ђе нема маленог нема ни големог.
* Ђе није жене, ту није ни куће.
* Ђе није мачке, ту миши коло воде.
* Ђе се год састану људи, оцјењују друге, а себе не.
* Ђе ће крушка но под крушку.
* Ђеца су као роса.

{{Садржај2}}

== Е ==
* Ексер држи потков, потков коња, коњ јунака, јунак град, а град земљу.
* Ето мене, ето вас, ето вама рат са Турцима. [[Милош Обреновић]]
* Ето ти га,ђаволе!
* Е,џаба га,вала,било!
* Е, та ти ваља!
* Е,да је баба деда.

== Ж ==
* Жалост и радост се познају човеку по лицу
* Жежен кашу хлади
* Жена мужа носи на лицу, а муж жену на кошуљи
* Жени је најслађи залогај - мушко срце
* Жени сина кад 'оћеш а удај 'ћер кад можеш!
* Жени сина па шаљи у војску
* Женити се млад - прерано је, а стар - прекасно је.
* Женска лепота је њено оружје
* Женско је оружје језик
* Женско је туђа срећа
* Жену и косу никоме не дај
* Жив ми Тодор да се чини говор.
* Жива глава све поднесе и на све се навикне.
* Жив био,срећан био,куд год ходио!
* Живе ко пас и мачка.
* Живео и Бог те веселио!
* Живи ко риба на сувом.
* Живи просто- доживећеш сто.
* Жив ми и здрав био!
* Жив ми ти!
* Жив ти ја!

{{Садржај2}}

== З ==
* За бриге је тешко чувати лепе девојке.
* За злато рђа не пријања.
* За један добар дан много се злих претрпи.
* За мајстором гора плаче.
* За невољу бабу воде, кад девојке не находе.
* За невољу и медвед играти научи.
* За непријатељем ако и мислиш не говори зло.
* За чисто злато рђа не пријања.
* Заборавност је знак лењости.
* Завадио би два ока у глави.
* Заједничком коњу, грбава су леђа
* Заклела се земља рају да се сваке тајне знају
* Закрвавио очима ко дивљи петао.
* Збори право па седи где ти драго
* Зид руши влага, а човјека брига
* Зима не тражи љепоте, него топлоте
* Зима уједа без зуба
* Златан ланац слободу не пружа.
* Злато је чисто и у прљавој кеси.
* Злато се у ватри пребира, човек у невољи
* Зло брзо дође, а полако прође
* Зло је ко не зна а учити се не да.
* Злоба једе душу као рђа гвожђе
* Зна се злато и у ђубрету

{{Садржај2}}

== И ==
* И враг зна шта је право, ма неће, него како му мило.
* И вук вије јер га рђа бије!
* И зид има уши, и плот има очи.
* И један је непријатељ много, а сто је пријатеља мало
* И кљусе и говече тежи на свој завичај.
* И крме рокне кад му се човјек јави.
* И лонцем о камен или каменом о лонац, тешко лонцу свакојако.
* И људе послушај, и своје памети имај.
* И најмудрији да прода све што има, не може да купи све што нема.
* И сунце пролази кроз каљава места али се не окаља.
* И црна крава има бијело млеко.
* Ивер не пада далеко од кладе.
* Иде време, носи бреме.
* Из празне куће и миши бјеже.
* Иза дажда биће и сунца.
* Извалила магла пањ.
* Изван очију, изван срца.
* Изгореће слама, али ће и миши сести где не ваља.
* Изреке су украс говора.
* Или не покушавај, или доврши.
* Имадох – не знадох, изгубих – познадох
* Инат баби душу губи.
* Инат је зао занат.
* Инат је несрећан занат.
* Испеци па реци.
* Испод Мире сто ђавола вире.
* Истерује мак на конац.
* Истина и жена најлепше су - голе.
* Истина и правда побеђују.
* Истина је да је сваки генерал после рата паметан.
* Истина је оно ушта убедиш већину да верује.
* Истина увек највише боли.
* Историја је учитељица живота.
* Историја се понавља.
* Историју пишу побједници. То је разлог што је она пуна неистина!

{{Садржај2}}

== Ј ==
* Ја псу, а пас репу, а реп длаци: иди длака ти си лака.
* Ја тикву у воду, а тиква из воде.
* Јак корен дуге младаре пушта.
* Јача су двојица него сам Радојица
* Јаче је дјело него бесједа
* Један дроби, други куса.
* Једна глава, хиљада језика.
* Једна грешка, вечна мука.
* Једна ласта не чини пролеће
* Једна шугава овца цело стадо ошуга.
* Једно криво дрво цео товар распе
* Једно мисли, друго говoри, треће твори.
* Једног гледа, двојица се надају.
* Једном се лебац ломи.
* Језик је више глава посекао него сабља.
* Језик кости нема, али кости ломи.
* Јефтина роба касу празни.
* Јунакова мајка најпре заплаче.

{{Садржај2}}

== К ==
* Кад би се све памети изнеле на вашар, свак би се своје машио.
* Кад Бог даје не питај чији је син.
* Кад видим онда ћу и веровати.
* Кад идеш вуку на част, поведи пса са собом.
* Кад је воље и зло иде на боље.
* Кад је глава луда, све тело страда
* Кад је добре воље, свега је
* Кад је преша: ђе си Пеша? кад није преша: оклен си Пеша?
* Кад лажеш, крећу ли ти се зуби.
* Кад легнеш значи - предао си се.
* Кад лисица придикује, пази добро на гуске.
* Кад матор пас лаје, ваља видети шта је
* Кад ми не можеш помоћи, немој ми одмагати
* Кад највише грми, најмање кише пада.
* Кад се прасе наије, оно корито превали.
* Кад се прасе наједе онда корито превали.
* Кад се сложе и слаби су јаки.
* Кад си у колу, ваља да играш
* Кад султан назебе, раја кија.
* Кад човек тоне и за врело гвожђе се хвата.
* Кад чоек нема свога добра, туђе зло премеће.
* Какав поздрав онаки и одздрав.
* Какав старјешина, таква сва општина
* Како дошло онако и прошло.
* Ки да се свака ишчешљана уда!?
* Ко бесједи шта хоће, мора слушати ста неће
* Ко рано рани две среће граби.
* Ко брзо суди, брзо се и каје.
* Ко вара на тесту, вара на сваком месту.
* Ко високо лети, ниско пада.
* Ко воли да ради, дабогда му се о глави радило.
* Ко два зеца вије, не улови ниједног.
* Ко дете сувише воли, упропасти га.
* Ко добро почне, он је на пола радње.
* Ко другоме јаму копа, сам ће у њу пасти.
* Ко жели да пева, увек ће наћи песму.
* Ко за туђом вуном пође, сам острижен кући дође.
* Ко зависи од другог, треба и његовом псу да се умиљава.
* Ко зна не зја.
* Ко истину гуди, гудалом га по прстима бију.
* Ко јарца за рог вуче, њему је тешко.
* Ко је јачи тај тлачи.
* Ко је много патио, много је и запамтио.
* Ко једанпут слаже, други пут му се не вјерује иако истину каже
* Ко касно бразду заоре у јесен чичак обере.
* Ко лаже за тебе, лагаће и против тебе.
* Ко лопову гледа кроз прсте и сам је лопов.
* Ко лупежа крије, бољи ни он није
* Ко љети хладује, зими гладује
* Ко људе не слуша, ни човек није.
* Ко ме лани био, ни сад ми није мио
* Ко меће прст међу туђа врата, откинуће му
* Ко много збори - или много зна или много лаже.
* Ко на звезде лаје, испашће му зуби.
* Ко нагло почне, нагло ће и завршити
* Ко не чува мало, не може ни доста имати
* Ко не чува туђе, неће имати ни своје
* Ко нема сокола и кукавици се весели.
* Ко нема среће у себи неће је наћи у свету.
* Ко неће брата за брата, 'оће туђина за господара.
* Ко није служио, не умије ни заповједати.
* Ко носи, не проси.
* Ко одгони мачке, ваби мише.
* Ко пита не скита.
* Ко пјева, зло не мисли
* Ко прати туђ посао, свој заборавља.
* Ко ракију вечера, воду доручкује
* Ко рат жели, код куће га имао.
* Ко с врагом тикве сади, о главу му се разбијају.
* Ко са ђаволом тикве сади о главу му се лупају.
* Ко свој може бити, туђ нек не буде.
* Ко се Бога не боји и људи не стиди бежи од њега.
* Ко се дима не надими, тај се ватре не огреја.
* Ко се на туђим колима вози, неће далеко отићи.
* Ко се не мучи у младости, куку му у старости.
* Ко се не стиди свога образа, неће ни мога.
* Ко се не брани од гњида, браниће се од вашију.
* Ко се овцом учини, курјаци га изједу.
* Ко се пред једним клања, показује другом леђа.
* Ко се рада боји, тај у беди живи
* Ко се сели, тај се не весели.
* Ко се туђем злу весели, нек се своме нада
* Ко се хвали сам се квари.
* Ко сеје трње, не бере грожђе.
* Ко спретније тражи, лакше добије.
* Ко старо љуби, данке губи.
* Ко старо не крпи, ни ново не носи
* Ко ти ископа око? Брат рођени! Одмах сам мислио чим је тако дубоко.
* Ко тражи веће, изгуби из вреће
* Ко туђ посао гледа, свој заборавља
* Ко ће наплести узица за туђих губица?
* Ко у крчму иде, туђу децу храни.
* Ко у небо пљује на образ му пада.
* Ко умије, њему двије.
* Ко хоће да га други поштују, ваља најпре да се сам поштује
* Ко хоће часно, не мозе ласно.
* Ко чека и дочека.
* Ко шта загризе, тешко оставља.
* Кога није, без њега се може
* Кога су змије клале и гуштера се боји
* Кога тишти тај и вришти.
* Код комшије, трава зеленија
* Која да двадесет литара варенике,
* Која кокош много какоће, мало јаја носи
* Која се не рекне, она се не чује.
* Која се овца од стада одвоји, вук ће је појести
* Која се често огледа, слабо кућу надгледа.
* Која Црква не помаже, не ваља јој се ни молити.
* Ко је готов на смрт, никад није роб.
* Ко је јунак? Ко надвлада своје страсти.
* Које псето хоће да убију, повичу ~ бијесно је.
* Који коња сламом храни, сам кола вуче.
* Који се хрт силом у лов води, онај зеца не хвата
* Којој овци своје руно смета, онђе није ни овце ни руна.
* Колико је низбрдица онолико је узбрдица.
* Колико људи толико ћуди.
* Коме је Бог отац, лако му је бити светац.
* Коме свијет кроји капу, онај иде без капе.
* Крв није вода.
* Кривац се и сенке боји.
* Крпеж и трпеж по свијета држе
* Купуј прво суседа, па после кућу.
* Курјак кожом плаћа
* Кућни праг је највећа планина.

{{Садржај2}}

== Л ==
* Лавица једно окоти али лава.
* Лаје ко пас на звезде.
* Лако је здравоме болеснога саветовати.
* Лако је иза шест волова гурати плуг.
* Лако је љубав стећи, ал’ је тешко уздржати
* Лако ти је плитку воду замутити и будалу наљутити
* Лакше је скувати жељезо него савладати женину тврдоглавост.
* Лакше је стећи него сачувати.
* Лакше је шта покудити него моћи сам учинити
* Ласни је кавгу заметнути, ал је тешко кавзи џевап дати.
* Ласно је бити с туђијем добар
* Ласно је говорити, ал’ је тешко творити.
* Ласно је здравом болесног саветовати
* Ласно је покрај чаша јунаком бити.
* Ласно је туђим рукама за врело гвожђе хватати.
* Ласно је у Дунав камен бацити, ал га је тешко извадити.
* Лепу жену и виноград поред пута не треба имати.
* Ловац је да лови, а препелици да се чува.
* Луди бој бију, а мудри вино пију.
* Луди се пење да високо сједе, а кад буде до бјеседе, каје се што онђе сједе.

{{Садржај2}}

== Љ ==
* Љети од хлада до хлада, а зими од јада до јада
* Љубав вера и нада оставиле трага
* Љубав дуго трпи
* Љубав за љубав, сирење за паре
* Љубав и слога немогуће омогуће
* Љубав је једина страст која не трпи прошлост, ни будућност
* Љубав је лепа али слепа
* Љубав је пуна меда и једа
* Љубав не траје дуго ако уклониш свађе.
* Љубав нема година: она се увек рађа
* Љубав паметног залуђује
* Љубав према истини је главна и најважнија црта карактера. Онај који лаже - нема карактера
* Љубав према отаџбини не зна за туђе границе
* Љубавна чаролија у погледу твом,ти си срећу донијела срцу сломљеном
* Љубазан али једва чека да му види леђа
* Љуби ближњега свога као самога себе
* Људи се највише муче због хлеба и љубави.
* Људи се по одјелу сретају, а по памети прате.
* Људи су густо посијани, али ријетко ничу.
* Љут човек не задржи пријатеља

{{Садржај2}}
== М ==
* Магарац - магарац и под златним седлом.
* Мала сјекира велики дуб повали.
* Малена је тица препелица, ал умори коња и јунака.
* Мали Хоџа, испод великог турбана.
* Мачија играчка - мишија смрт.
* Међу ћоравијем, ко има једно око мећу га за Цара.
* Ми о вуку, а вук на врата
* Младо се дрво савија
* Младост – радост
* Млати руком, ко кобила репом
* Многи људи су као сатови: показују једно време, а откуцавају друго.
* Много асова треба док се истина сахрани.
* Много знати, значи пре времена остарити.
* Много зрна гомилу начине.
* Много је мачки цело печење.
* Много треба времена да од детета човек буде
* Мрав и пчела уче како се тече
* Мртву курјаку реп мјери.
* Мука иде по људ`ма
* Мучно је мудроме међу будалама бесједити
* Мучи ђеца кад старији говоре.
{{Садржај2}}

== Н ==
* На једну главу не може се две капе.
* На језику мед, а у срцу јед.
* На курјаке вика, а лисице месо једу.
* На млађима свијет остаје.
* На муци се познају јунаци
* На поруке вук меса не ије.
* На пса који бјежи свако виче
* На силу се не може волети.
* На сиротнога сваком је лака рука.
* На соколу је мало меса.
* На туђим леђима лако је бреме
* На угашену ватру воде не сипај
* На усамљеност осуђују пријатељи.
* Навалио ко зима на гола човјека.
* Навика је једна мука ал одвика двије.
* Навика је једна мука, а одвика двије муке
* Над силом сила је правда.
* Надури се ко ћуран на буњишту.
* Највише се воле људи који имају исте врлине, највише се мрзе који имају исте мане.
* Најгоре је кад паднеш у њеним очима.
* Најпре испред своје куће почисти.
* Најчешће опече потајни жар.
* Налик гајде на музику
* Намргодио се као да ће му киша из чела ударити.
* Напао ко смрт на живот.
* Не бој се онога коме ниси добро учинио.
* Не бојим се смрти него зла живота
* Не буди отров да трујеш другог и не буди мед да те други полижу.
* Не ваља донде летети докле крила не нарасту
* Не ваља јарца за баштована наместити
* Не ваља свакој тици кобац бити.
* Не вичи, оно што те је снашло нећес тако отерати.
* Не вјеруј пријатељу за трпезом, него на вратима од тамнице
* Не гоји се прасе уочи Божића
* Не гори нам под ноктима
* Не гори образ од сунца, већ од поштених људи
* Не гори ти под ногама
* Не гурај нос у туђа посла
* Не да се посраном до потока
* Не да се, али ће се дати. [[Вук Караџић]]
* Не зна да бесједи, а не уме да ћути.
* Не заборављај на смрт, и она тебе не заборавља.
* Не једу вуци месо по поруци.
* Не купује се слобода на вашару
* Не лаје куја ради села, него ради себе.
* Не липши магарче до зелене траве
* Не може се крива Дрина раменом исправити
* Не можеш дланом сунце заклонити.
* Не ниче све што се сеје
* Не пада снијег да помори свијет, већ да свака звјерка свој траг покаже.
* Не плаши вука с' козијом мјешином.
* Не свети се злотвору, но чекај на Бога.
* Не стоји кућа на земљи, него на жени.
* Не треба квоцати, него јаја носити.
* Не трчи, ко ждребе, пред руду.
* Не хватај се у коло ако не знаш играти.
* Невоља свачему човека научи
* Неко се за лист сакрије, некога ни дуб да покрије.
* Неком и олово пливје, а некоме и сламка тоне.
* Нема већег зла, од зле памети.
* Нема зиме док не падне иње.
* Нема лета док се не закикоће луг.
* Нема ништа несносније од богате жене.
* Нема ту ћука, да није вука.
* Немирна савест је и тужилац и судија у исто време.
* Немогоше поједоше, а некће се све попише.
* Немој, па се небој.
* Непостојан као Март мјесец.
* Неправду не воле ни они који ју чине.
* Неста блага, неста пријатеља.
* Неће крушка испод трешње.
* Неће куче на куче.
* Ни вратиша ни платиша.
* Ни најбољи петао не може да измени време.
* Није вук ничије среће изио.
* Није допуштено све знати.
* Није жита без кукоља ни народа без изрода.
* Није злато све што сија.
* Није никаква мајсторија међу добрима добар бити.
* Није свака мука довијека.
* Није сиромах ко мало има, већ ко много жели.
* Није умрла баба од корбе, већ од празне торбе.
* Није човјеку жао на мало него на неправо
* Ниједна мука није довијека.
* Ниједно зло не прође неопажено
* Никад зао на горега неће.
* Нико не зна шта је добро, само онај који се зла напатио
* Нико не може наткати махрама да цијелом свијету уста повеже.
* Нико не може тако мало да ме плати, колико мало ја могу да радим.
* Нико не може цијелом свијету колача намијесити
* Нико не уме да се весели као сиротиња.
* Нико није задовољан својим богатством и незадовољан
* Нико сам себи судија не може бити
* Нико се није научен родио
* Ниче ђе га не сију
* Ништа није лепше од осмеха заљубљене жене.
* Ништа није тако лоше да не може бити горе.
* Нов бунар копај, у стар не пљуј.
* Нове чизме и нова господа највећма тиште
* Новци кад одлазе имају сто ногу, кад долазе само двије.
* Новци ситно звече, ал' се далеко чују.
* Нужда научи и бабу играти.

{{Садржај2}}
== Њ ==
* Његово јајце нема жуманце.
* Његово је свако двожучно.
* Њему и вода узбрдо тече.
* Њему и јаре и паре, а теби брабоњци (измет овце).
* Њива тражи радника а жена нерадника (одморна човека).
* Њива хоће мотику, а не молитву.
* Њега може да воли само рођена мајка.
* Њега ни метак неће.
* Њега се ни врапци не боје.
* Његова је реч и прва и последња.
* Његова кокошка вреди више него нечији соко.
* Његова се поштује.
* Њему и Бог гледа кроз прсте.
* Њему ни кесу ни из кесе.
* Њима је образ иза леђа.
{{Садржај2}}

== О ==
* О јаране, боле ли те ране?
* О непријатељу не говори зло, него мисли.
* Обећање, лудом радовање
* Обилази ко киша око Крагујевца.
* Обичан живот је јачи од мудрих књига.
* Обоје је зло: и свима веровати, и никоме.
* Овца је вучије штене дојила и узгојила.
* Од говнета пита не бива.
* Од зла горе, а од добра боље има
* Од ината нема горег заната
* Од лопова је сигурно што не досегне
* Од мале искре велика ватра
* Од мира глава не боли
* Од прута бива велико дрво.
* Од самоће ништа горе нема.
* Од Светог Илије, сунце све милије.
* Озбиљно одгодимо за сутра.
* Онај ко те се боји кад си присутан, мрзи те кад си одсутан.
* Онај те воли који те нагони на плач.
* Ономе, ко уме да чека, временом све долази.
* Опарен кашу хлади
* Осмехни се свакоме јутру.
* Особа којој "треба" љубав последња је која ће је добити.
* Оставимо времену и нашој решености.
* Отето - проклето.
* Отишао да му виде ноге пут
* Откуд сам се надао да ме сунце огрије, отуда ме лед бије.
* Оштар нож љуто сече, а оштар језик и горе.

{{Садржај2}}

== П ==
* Паметан лако иде, а брзо дође
* Паметна глава - стотину руку.
* Паметни људи уче се на туђим грешкама, будале на властитим.
* Пијана глава не носи барјака.
* По гласу птица, а по шапама се лав познаје
* По други пут лисицу не ухвати у гвожђе
* Подноси, а не тужи на оно чему се не може избећи.
* Позајми рукама, па тражи ногама.
* Поклон душу губи.
* Поклон и окатог заслепи.
* Помогнеш ли злог у злу, добићеш га за непријатеља.
* Поштен мање обећа, него што учини.
* Преко дубоког потока прелази последњи.
* Примаш ли поклоне, продајеш слободу.
* Покрај суха дрвета и сирово изгори,
* Поп ђаку, ђак црквењаку.
* После боја копљем у трње
* Почни! Започето је пола дела.
* Поштење је равно са животом.
* Пошто се кола сломе, многи пут казују.
* Пошто се напијеш воде, не мути извор за собом.
* Поштуј, ако хоћеш да си поштован.
* Прав се смије, а крив се крије.
* Правда не може ни утонути ни изгорети
* Празна врећа усправно не може да стоји
* Прва је врлина бити без мане.
* Прво поједи своје па туђе.
* Превео га жедног преко воде
* Преко брда врба мрда на врх врбе лежи зец
* Преко прече наоколо ближе
* Преломити језик — овладати изговором, почети говорити, проговорити.
* Према губеру се ваља пружити
* Пријатељ је најбоља имовина у животу.
* Пријатељ се у невољи познаје, као злато у ватри
* Пријатељу и непријатељу дај увек добар савет, јер пријатељ га прихвата, а непријатељ не.
* Прича себи у браду
* Причај зиду
* Проклета нек је земља у којој су пси пуштени а камење свезано
* Прорицала баба да ће бити после кише блата
* Птица по перју, а човјек се по бесједи познаје

{{Садржај2}}

== Р ==
* Равнодушност је најбољи начин у бригама.
* Ради па се не бој глади.
* Рад је најбоља лутрија.
* Рано воће брзо труне.
* Раздрта врећа не може се напунити
* Рало и мотика свијет хране
* Раноранилац и доцнолегалац кућу тече
* Рат је као облак па неког ороси, неког покваси
* Рат, рак и рад, су три најгоре српске речи.
* Рђа једе гвожђе, а туга срце.
* Рђа не пријања за злато
* Рђав је човек који се туђем злу радује
* Реп глави не заповиједа
* Ретка је срећа без гордости
* Реч "сутра" је измишљена за децу и за неодлучне људе.
* Речи су као пчеле, оне су истовремено и мед и жаока.
* Речи треба мерити, а не бројати.
* Риба од главе смрди, а од репа се чисти
* Риба риби гризе реп
* Риба рибу, а рибар обе
* Рибе се лове удицом, а људи речима
* Ризик ствара капитал
* Роба говори, трговац лаје, газда паре даје
* Робија није тешка, већ робијаши
* Ровитом говнету мало воде фали(кише треба)
* Роди ме мајко срећног, па ме баци у трње
* Руга се лонац лонцу, а оба су црна
* Руговка је клела: Умро јој син да би могла лошу *снаху да пусти
* Рука која даје не оскудева
* Рука руку мије образ обад бије
* Румена зора, мокра гора


{{Садржај2}}

== С ==
* С брда с дола
* С ким си такав си
* С коња на магарца
* С пола језика (рећи, казати) — полугласно, тихо (рећи, казати)
* Са два или три човека још можеш причати а људи су већ разуздана руља
* Сабљу паши коња јаши па у бој се спремај
* Сад смо квит
* Сакрио се у мишију рупу
* Само ви вршљајте (што би рекли наши стари),посље ја морам све да сравнавам
* Само нек комшији цркне крава
* Сачувај се Боже, од мирног сина код опаке снаје.
* Сва је хука на вука, а иза вука и лисица сита
* Сва му је памет на језику. Ко говори шта му на уста дође
* Свагђе је добро, али код куће је најбоље.
* Свак за се козе пасе!
* Свак по себи суди о другоме.
* Свака батина има два краја
* Свака будала има своје весеље
* Свака журба је спора
* Свака је шала пола истине
* Свака књига има своју судбину.
* Свака мука за времена, а срамота завијека
* Свака птица своме јату лети
* Свака камена глава, једним ударцем чекића се разбија
* Сваки је почетак тежак
* Свако има права колико има моћи.
* Свако је своје среће ковач
* Свако чудо за три дана
* Свећа је свећа ако је слепац и не види
* Својство је лудости туђе мане видети, а своје заборавити.
* Свуда пођи, кући дођи.
* Сиротињо, и Богу си тешка
* Сит гладном не верује
* Слабо слови, али добро лови.
* Слобода је, не да радиш шта хоћеш, већ да не радиш, шта нећеш.
* Слогом расту мале ствари, неслогом се и највеће распадају.
* Слађа је и милосна реч, него немилосна милостиња.
* Споља је гладац, а изнутра јадац
* Спрам свеца и тропар, спрам андјела и крила
* Снага на уста улази
* Срећан је онај који седи у својој кући
* Срце оће, а дупе клокоће
* Срдитом попу празни бисази.
* Сребрно седло не чини добра коња
* Срећа се састоји од избегнутих несрећа.
* Срећан је онај који седи у својој кући.
* Стари вук, пасја спрдачина.
* Старије је јутро од вечери.
* Старци боље на далеко виде.
* Старост је болест од које свако умире.
* Сто људи, сто ћуди.
* Страх је већ пола несреће.
* Стрпљења! Временом од траве постаје млеко.

{{Садржај2}}

== Т ==

* Такав је човек, само онима највише завиди којима највише дугује.
* Тврд је орах воћка чудновата,не сломи је ал зубе поломи.
* Тамница је за људе начињена
* Терао зеца па истерао вука
* Тешко волу у јарму и човеку у најму.
* Тешко дому у ком нема слоге
* Тешко земљи куда прође војска
* Тешко је добро видети, а ласно га познати
* Тешко је дуго добар бити
* Тешко је чувати туђе паре и своју жену.
* Тешко је шуту са рогатим бости се
* Тешко коњу ког слепци терају
* Тешко ногама под лудом главом
* Тешко ономе који непријатеља на кућном прагу чека
* Тешко ономе који не зна, а учити се не да.
* Тешко свету кад се луде појуначе
* Тешко свуда своме без својега
* Тешко томе ко за туђом памети иде
* Тиха вода бријег рони.
* Тражи хљеба преко погаче
* Трипут кроји, једанпут режи.
* Туђа рука свраб не чеше.
* Туђе је све лијепо, али је своје најљепше.
* Туђе је слађе.
* Туђина је свуђе иста.
* Туђој се будалаштини смејемо, а своје се не стидимо
* Тукле се јетрве преко свекрве.
* Тумара ко пијан по помрачини.
* Туп као уд.
* Туп ко будак.
* Туцао му лук на глави

== Ћ ==

* Ћераћемо се ми још
* Ћирилица нема ћелава, а латиница имаде
* Ћутање злата вреди
* Ћутање је злато
* Ћути аветињо једна
* Ћути и покри се ушима
* Ћути као прасе кад пиша у воду (из Шумадије)
* Ћути, ту си где(ди) си
* Ћорава му посла!
* Ћути,да не урекне зло!
* Ћути,добро није!
* Ћути и гледај своја посла.
* Ћути ко говедо.
* Ћути ко курва.
* Ћути ко мула.
* Ћути ко ћутук.
* Ћути и пливај даље!
* Ћутање је злато а говорење сребро.
* Ћорава му срећа.
* Ћар поео вајду.
{{Садржај2}}

== У ==
* У вину је истина.
* У гладним очима сваки је комад мали.
* У ког је нож, у тог је погача
* У ког су овце, у тог је и планина
* У кога је погача у тога је и нож
* У коло кад хоћеш, из кола кад пусте.
* У невољи не треба плакати, него лека тражити
* У ратара црне руке, а бијела погача
* У срећу се узда луд, а паметан у свој труд
* У стара глава, у млада снага
* У стара крвника нема новог пријатеља
* У текућој води муљ не лежи
* У туђем оку види сламку, а у своме греде не види
* У шуму дрва носи
* Уз мало може бити доста, а у доста мало
* Узех врага ради блага; благо нестаде, а враг остаде
* Ум царује, а снага кладе ваља
* Умро ко ради, умро ко не ради
* Утопљеник се за сламку хвата
* Уздај се у се и у своје кљусе
* Учење је светлост.
* Учиниш ли зло, не мисли да ће те зло мимоићи.
* Учини добро, не кај се; учини зло, надај се.

{{Садржај2}}

== Ф ==
* Фале му два краја и средина.
* Фалим те Боже!
* Фали му једна даска у глави.
* Фркће ко покисо коњ.
* Фабрика је кошница са много трутова
* Фали ми пет да начиним шест
* Фали му даска у глави
* Фудбал воде паметни, а гледају луди
* Фудбал се не игра за публику него за новац
* Фркће од беса.
{{Садржај2}}

== Х ==
* Хајдуке народ цени, али за њима у гору неће
* Хајдучке куће нема
* Хартија и ћуприја трпе све
* Хвали га ко Циганин коња
* Хвали село, а живи у граду
* Хвалте ме уста да вас не поцепам(подерем)
* Хвала ти до неба!
* Хвала ти ко брату!
* Хвалим те Боже!
* Хвали се ко Црногорац.
* Хвалити на сва уста.
* Хвата змије туђим рукама.
* Хвата муву на сирће.
* Хвата се у коло, а не уме да игра
* Хладан ко стена.
* Хладан ко шприцер.
* Хлеба и игара, писару.
* Хлебом га душмани хранили!
* Хоће ватру која не пече.
* Херој надживи себе
* Хлеб јести - није мајсторија; хлеб пећи - мала је мајсторија; а хлеб зарадити - то је највећа мајсторија
* Хоћеш ли да те сви мрзе, реци свакоме ко је ко.
* Хранитељ је као и родитељ
* Хоће га сваки ђаво.
* Хоће хлеба преко погаче.
* Хоће хлеба без мотике.
* Храбрима срећа додаје руку.
* Храбром и срећа помаже.
* Храбре срећа прати!
{{Садржај2}}

== Ц ==
* Цар над царом увек се нађе
* Царска се не пориче
* Цару царево а богу божје навјек и амин
* Цвет је најлепши док је неубран.
* Црногорци не љубе ланце
* Целом свету не можеш угодити!
* Цигани ти кућу кућили!
* Цару царево,нама наше.
* Црн му образ!
* Црно раде а још црње мисле.
* Цело лето једна шљива,и она црвљива.
* Цар далеко,а Бог високо.
{{Садржај2}}

== Ч ==
* Часна смрт прослави вас живот.
* Чаша иза чаше, а иза чаше истина.
* Чега се мудар стиди, тим се луд поноси.
* Чега је срце пуно, тога и језик.
* Чело, очи и поглед врло често лажу, а говор најчешће.
* Често малена варница велику ватру ужеже
* Четири ствари могу да униште човека: рђава земља, зла жена, лош пород и мртав капитал.
* Чија сила, тога и правда.
* Чије јуне, онога и уже
* Чини добро, доброме се надај, чини лоше, још горем се надај.
* Чини добро, радуј се, чини лоше, надај се.
* Чини другом што је теби драго да ти се учини.
* Чист рачун, дуга љубав
* Чисти рачуни - добри пријатељи.
* Чистоћа је пола здравља
* Човек без слободе, к’о риба без воде
* Човек жели да је од свакога бољи, а од сина да је гори.
* Човек има само оно што даје.
* Човек је тврђи од камена, а слабији од јајета.
* Човек се до смрти учи
* Човек се нада док год је душе у њему
* Човек се позна у три случаја: у јелу, у богатству и у пијанству.
* Човек се прима према оделу које носи а испраћа према духу.
* Човек се учи док је жив, па опет луд умре.
* Човјек све дава за образ, а образ ни за шта
* Чувај беле новце за црне дане.
* Чувај се многих ако се не бојиш појединаца.
* Чувај се оних који кроз смех уједају.
* Чувај се онога ко ставља образ под опанак.
* Чувај се тихе воде и пса који ћути.
* Чутуром се преграби и највеће буре

== Џ ==
* Џаба ти свила и кадифа.
* Џабе је и сирће слатко.
* Џабе му је, да дуби на глави.
* Џин на стакленим ногама.
* Џак соли треба појести са човеком, да би га добро упознао.
* Џаба га било!
* Џаба ти супа кад је слана.
* Џаба им.
{{Садржај2}}

== Ш ==
* Шета се по оштрици ножа
* Шило за огњило
* Шољу млека па у кревет
* Шта вреди знање без радње
* Шта зна дете шта је петсто кила - узе и однесе.
* Шта ко мисли, о оном и сања.
* Шта ко чини све себи чини.
* Шта ме гледаш, ко да игра бела мечка
* Шта освета чини
* Што се хоће то се може.
* Што више силе, више и зла.
* Што више љубави враћаш, више ћеш и примити.
* Што данас не потрошиш, то си стекао.
* Што их мање титраш то те више спопадају
* Што их паса лаје, да сваки уједе, зло
* Што је баби мило то јој се и снило
* Што је брзо то је кусо
* Што је већа птица, веће јој гнездо треба
* Што је више брдо, то је дубља доља.
* Што је живот скупљи - карактер је јефтинији.
* Што је свачије, то је ничије.
* Што један луд замрси, сто мудријех не могу размрсити
* Што људи имају више, то више желе.
* Што не знаш питај онога ко зна.
* Што не умеш поправити, немој ни мењати.
* Што не иде од срца, не иде ни к срцу.
* Што нећеш некоме у очи да кажеш, немој говорити ни за леђима.
* Што си рад да сам знаш, не говори ником.
* Што смије поп, не смије ђак.
* Што срце не запази то ни очи не виде.
* Што ти је живот - тражиш од правде руку, добијеш ногу.
* Што ти је суђено доћи ће ти и преко плота.
* Што ти мени попујеш.
* Што тријезан мисли, (то) пијан говори.
* Што у кући треба, цркви се не даје.
* Што човек више живи, више и зна
* Што човек мање зна то му се његово знање чини обимније
* Шуга и љубав се не могу сакрити
* Шугава овца све стадо ошуга.
* Шупљу главу и ветар носи.



* Бeз обзира на изворе самим читањем постојећих пословица сећаш се нове и нико не може да их присваја пошто их није ни написао већ се генерацијама преносе с колена на колено.
* Један од извора: "Вукови записи", приредио [[Војислав Ђурић]], 1964

[[Категорија:Пословице]]
[[Категорија:Књижевност]]

Верзија на датум 6. новембар 2019. у 12:56

kurve jedne debele bez kurca nema murca hahahahhahahh

Преузето из „https://sr.wikiquote.org/w/index.php?title=Српске_народне_пословице&oldid=26470”