Марко Тулије Цицерон

.

„Чудних ли времена, чудних ли обичаја! (O tempora, o mores!)”

„Докле ћеш коначно, Катилина, злоупотребљавати стрпљивост нашу? (Quousque tandem abutere, Catilina, patientia nostra?)”

„Сви се покоравамо законима да бисмо били слободни.”

„Док дишем (живим), надам се.”

„Нема ничег отменијег и цењенијег од верности. Верност и истина најсветлија су савршенства и дарови људске душе.”

„Особина глупих је да запажају грешке других, али не и своје.”