Артур Шопенхауер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: козметичке измене |
|||
Ред 1: | Ред 1: | ||
''Артур Шопенхауер'', немачки филозоф. |
''Артур Шопенхауер'', немачки филозоф. |
||
[[ |
[[Датотека:Schopenhauer.jpg|мини|Артур Шопенхауер]] |
||
{{садржај2}} |
{{садржај2}} |
||
==Б== |
== Б == |
||
*"[[Богатство]] је налик на морску воду; што је више пијемо, то смо жеднији." |
* "[[Богатство]] је налик на морску воду; што је више пијемо, то смо жеднији." |
||
*"Будала трчи за ужицима [[живот]]а и схвата да је преварена. Мудрац избегава невоље." |
* "Будала трчи за ужицима [[живот]]а и схвата да је преварена. Мудрац избегава невоље." |
||
==В== |
== В == |
||
*"[[Вера]] је као и [[љубав]]: она се не да наметнути. Зато и јесте узалудан сваки труд да се она државним мерама уведе или учврсти." |
* "[[Вера]] је као и [[љубав]]: она се не да наметнути. Зато и јесте узалудан сваки труд да се она државним мерама уведе или учврсти." |
||
*"Вере су као ватра: њима је, да би светлиле, потребан мрак." |
* "Вере су као ватра: њима је, да би светлиле, потребан мрак." |
||
*"Веровање и знање односи се једно према другоме као птице на ваги: колико се једна спусти, толико се друга дигне." |
* "Веровање и знање односи се једно према другоме као птице на ваги: колико се једна спусти, толико се друга дигне." |
||
==Д== |
== Д == |
||
*"Да би се признала туђа вредност, треба имати сопствену." |
* "Да би се признала туђа вредност, треба имати сопствену." |
||
*"Да је човечанство одувек било разумно, [[историја]] не би била дугачка хроника глупости и злочина." |
* "Да је човечанство одувек било разумно, [[историја]] не би била дугачка хроника глупости и злочина." |
||
*"Дивљаци се узајамно прождиру, а питоми се узајамно варају." |
* "Дивљаци се узајамно прождиру, а питоми се узајамно варају." |
||
*"Дружевност спада у најопасније, можда чак и убитачне склоности, пошто нас доводи у додир са људима од којих је већина морално рђава а интелектуално тупа или изопачена." |
* "Дружевност спада у најопасније, можда чак и убитачне склоности, пошто нас доводи у додир са људима од којих је већина морално рђава а интелектуално тупа или изопачена." |
||
==З== |
== З == |
||
*"[[Здравље]] надмашује сва могућа добра тако знатно да је здрав просjак сретнији од болесног краља." |
* "[[Здравље]] надмашује сва могућа добра тако знатно да је здрав просjак сретнији од болесног краља." |
||
*"Зашто су обични људи тако друштвени и прилагодљиви? Зато што лакше подносе друге него себе." |
* "Зашто су обични људи тако друштвени и прилагодљиви? Зато што лакше подносе друге него себе." |
||
==И== |
== И == |
||
*"Извор наше [[Срећа|среће]] је у субјективним особинама: племенитом карактеру, подузетном [[дух]]у, сретном темпераменту, ведром [[ум]]у и здравом телу." |
* "Извор наше [[Срећа|среће]] је у субјективним особинама: племенитом карактеру, подузетном [[дух]]у, сретном темпераменту, ведром [[ум]]у и здравом телу." |
||
==К== |
== К == |
||
*"Као што је [[љубав]] према [[живот]]у заправо само [[страх]] од [[смрт]]и, тако и друштвеност људи заправо није директна; она се, наиме, не заснива на љубави према друштву, него на страху од [[Самоћа|самоће]]." |
* "Као што је [[љубав]] према [[живот]]у заправо само [[страх]] од [[смрт]]и, тако и друштвеност људи заправо није директна; она се, наиме, не заснива на љубави према друштву, него на страху од [[Самоћа|самоће]]." |
||
*"Ко је паметан, тај ће у разговору мање мислити на оно о чему говори, а више на онога са ким разговара. Ако тако буде чинио, може бити уверен да неће рећи ништа због чега би се касније могао кајати." |
* "Ко је паметан, тај ће у разговору мање мислити на оно о чему говори, а више на онога са ким разговара. Ако тако буде чинио, може бити уверен да неће рећи ништа због чега би се касније могао кајати." |
||
*"Ко жели да се његовој речи поверује, нека је изрекне хладно и без страсти." |
* "Ко жели да се његовој речи поверује, нека је изрекне хладно и без страсти." |
||
*"Ко је окрутан према животињама, не може бити добар човек." |
* "Ко је окрутан према животињама, не може бити добар човек." |
||
== Л == |
== Л == |
||
*"[[Лепота]] је отворено препоручено писмо које за нас унапријед придобива срца." |
* "[[Лепота]] је отворено препоручено писмо које за нас унапријед придобива срца." |
||
==Љ== |
== Љ == |
||
*"Љубомора се увек рађа са љубављу, али не умире увек са њом." |
* "Љубомора се увек рађа са љубављу, али не умире увек са њом." |
||
*"Људе у друштво тера унутрашња празнина и [[досада]]. Ако осете да су нам потребни, људи постају обесни и арогантни." |
* "Људе у друштво тера унутрашња празнина и [[досада]]. Ако осете да су нам потребни, људи постају обесни и арогантни." |
||
*"Људи се хиљаду пута више труде да стекну материјално него духовно богатство, мада је сасвим сигурно, да нашу срећу ствара оно што јесмо, а не оно што имамо." |
* "Људи се хиљаду пута више труде да стекну материјално него духовно богатство, мада је сасвим сигурно, да нашу срећу ствара оно што јесмо, а не оно што имамо." |
||
==М== |
== М == |
||
*"Мало има ствари које ће људе више одобровољити него кад им испричамо велику [[Несрећа|несрећу]] која нас недавно снашла." |
* "Мало има ствари које ће људе више одобровољити него кад им испричамо велику [[Несрећа|несрећу]] која нас недавно снашла." |
||
*"Младима би главни предмет учења морао бити тај да науче подносити самоћу: она је наиме извор среће и душевног мира." |
* "Младима би главни предмет учења морао бити тај да науче подносити самоћу: она је наиме извор среће и душевног мира." |
||
==Н== |
== Н == |
||
*"Најсигурнији начин да не постанеш врло несретан је тај да не захтеваш да будеш врло сретан." |
* "Најсигурнији начин да не постанеш врло несретан је тај да не захтеваш да будеш врло сретан." |
||
*"Највећа је од свих лудости – жртвовати своје [[здравље]], ма шта то било; због стицања имовине, због напредовања у служби, због учености, због славе, а да о тој сласти и краткотрајним ужицима и да не говоримо. Шта више, здрављу треба све подредити." |
* "Највећа је од свих лудости – жртвовати своје [[здравље]], ма шта то било; због стицања имовине, због напредовања у служби, због учености, због славе, а да о тој сласти и краткотрајним ужицима и да не говоримо. Шта више, здрављу треба све подредити." |
||
*"Неко је, рецимо, млад, леп, богат и цењен, па се питамо, кад желимо да оценимо његову срећу, је ли због тога ведар; ако је, напротив, ведар, сасвим је свеједно је ли млад или стар, успаван или грбав, сиромашан или богат: он је [[Срећа|сретан]]." |
* "Неко је, рецимо, млад, леп, богат и цењен, па се питамо, кад желимо да оценимо његову срећу, је ли због тога ведар; ако је, напротив, ведар, сасвим је свеједно је ли млад или стар, успаван или грбав, сиромашан или богат: он је [[Срећа|сретан]]." |
||
*"Ниједна [[лаж]] није толико дрска да се неки анонимни рецензент не би могао њоме послужити: па он није одговоран." |
* "Ниједна [[лаж]] није толико дрска да се неки анонимни рецензент не би могао њоме послужити: па он није одговоран." |
||
==О== |
== О == |
||
*"''Он је врло недруштвен'', то готово већ значи: ''Он је [[човек]] великих способности''. |
* "''Он је врло недруштвен'', то готово већ значи: ''Он је [[човек]] великих способности''. |
||
*"Оно што нас најнепосредније усрећује јесте ведрина [[ум]]а. Ова особина је сама себи награда. Зато би развијање ведрине у себи ваљало ставити испред свих тежњи!" |
* "Оно што нас најнепосредније усрећује јесте ведрина [[ум]]а. Ова особина је сама себи награда. Зато би развијање ведрине у себи ваљало ставити испред свих тежњи!" |
||
*"Оно што се зна има двоструку вредност ако се уједно за оно што се не зна признаје да се не зна" |
* "Оно што се зна има двоструку вредност ако се уједно за оно што се не зна признаје да се не зна" |
||
*"[[венчање|Оженити]] се значи своја права преполовити, а обавезе подуплати." |
* "[[венчање|Оженити]] се значи своја права преполовити, а обавезе подуплати." |
||
==П== |
== П == |
||
*"[[Пријатељ]] свих није ничији пријатељ." |
* "[[Пријатељ]] свих није ничији пријатељ." |
||
*"Пријатељима лако опраштамо грешке које нас не погађају." |
* "Пријатељима лако опраштамо грешке које нас не погађају." |
||
*"Пушемо балоне од сапунице што дуже можемо и што веће можемо , иако добро знамо да ће се распршити." |
* "Пушемо балоне од сапунице што дуже можемо и што веће можемо , иако добро знамо да ће се распршити." |
||
==Р== |
== Р == |
||
*"[[Религија]] је штака за лоше државне установе." |
* "[[Религија]] је штака за лоше државне установе." |
||
*"Ретко се налази оно што је право, а још pеђе се цени." |
* "Ретко се налази оно што је право, а још pеђе се цени." |
||
==С== |
== С == |
||
*"[[Самоћа]] је судбина свих значајнијих духова." |
* "[[Самоћа]] је судбина свих значајнијих духова." |
||
*"Слободно време већине људи испуњено је или чулним уживањима и лудоријама или досадом и тупошћу." |
* "Слободно време већине људи испуњено је или чулним уживањима и лудоријама или досадом и тупошћу." |
||
*"Спојити уљудност са [[понос]]ом право је мајсторство." |
* "Спојити уљудност са [[понос]]ом право је мајсторство." |
||
*"[[Судбина]] меша карте, а ми играмо." |
* "[[Судбина]] меша карте, а ми играмо." |
||
==У== |
== У == |
||
*"У самоћи бедник осећа сву своју беду; велики дух сву своју величину." |
* "У самоћи бедник осећа сву своју беду; велики дух сву своју величину." |
||
*"У [[старост]]и [[човек]] се боље чува од [[Несрећа|несреће]], а у младости је боље подноси." |
* "У [[старост]]и [[човек]] се боље чува од [[Несрећа|несреће]], а у младости је боље подноси." |
||
*"У сваком је случају боље да се разборитост покаже оним што се прешути него оним што се каже." |
* "У сваком је случају боље да се разборитост покаже оним што се прешути него оним што се каже." |
||
*"У [[свет]]у углавном царује зло, а главну реч има глупост." |
* "У [[свет]]у углавном царује зло, а главну реч има глупост." |
||
==Ч== |
== Ч == |
||
*"[[Част]] је, објективно гледано, мишљење других о нама, а субјективно, наш страх од тог мишљења." |
* "[[Част]] је, објективно гледано, мишљење других о нама, а субјективно, наш страх од тог мишљења." |
||
* "Човеку који је интелектуално виши од других, самоћа пружа двогубу корист; прву, што је сам, и другу, што није са другима." |
* "Човеку који је интелектуално виши од других, самоћа пружа двогубу корист; прву, што је сам, и другу, што није са другима." |
||
Верзија на датум 6. септембар 2015. у 08:37
Артур Шопенхауер, немачки филозоф.
А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш |
A | B | C | Č | Ć | D | Dž | Đ | E | F | G | H | I | J | K | L | Lj | M | N | Nj | O | P | R | S | Š | T | U | V | Z | Ž |
Q | W | X | Y |
Б
- "Богатство је налик на морску воду; што је више пијемо, то смо жеднији."
- "Будала трчи за ужицима живота и схвата да је преварена. Мудрац избегава невоље."
В
- "Вера је као и љубав: она се не да наметнути. Зато и јесте узалудан сваки труд да се она државним мерама уведе или учврсти."
- "Вере су као ватра: њима је, да би светлиле, потребан мрак."
- "Веровање и знање односи се једно према другоме као птице на ваги: колико се једна спусти, толико се друга дигне."
Д
- "Да би се признала туђа вредност, треба имати сопствену."
- "Да је човечанство одувек било разумно, историја не би била дугачка хроника глупости и злочина."
- "Дивљаци се узајамно прождиру, а питоми се узајамно варају."
- "Дружевност спада у најопасније, можда чак и убитачне склоности, пошто нас доводи у додир са људима од којих је већина морално рђава а интелектуално тупа или изопачена."
З
- "Здравље надмашује сва могућа добра тако знатно да је здрав просjак сретнији од болесног краља."
- "Зашто су обични људи тако друштвени и прилагодљиви? Зато што лакше подносе друге него себе."
И
- "Извор наше среће је у субјективним особинама: племенитом карактеру, подузетном духу, сретном темпераменту, ведром уму и здравом телу."
К
- "Као што је љубав према животу заправо само страх од смрти, тако и друштвеност људи заправо није директна; она се, наиме, не заснива на љубави према друштву, него на страху од самоће."
- "Ко је паметан, тај ће у разговору мање мислити на оно о чему говори, а више на онога са ким разговара. Ако тако буде чинио, може бити уверен да неће рећи ништа због чега би се касније могао кајати."
- "Ко жели да се његовој речи поверује, нека је изрекне хладно и без страсти."
- "Ко је окрутан према животињама, не може бити добар човек."
Л
- "Лепота је отворено препоручено писмо које за нас унапријед придобива срца."
Љ
- "Љубомора се увек рађа са љубављу, али не умире увек са њом."
- "Људе у друштво тера унутрашња празнина и досада. Ако осете да су нам потребни, људи постају обесни и арогантни."
- "Људи се хиљаду пута више труде да стекну материјално него духовно богатство, мада је сасвим сигурно, да нашу срећу ствара оно што јесмо, а не оно што имамо."
М
- "Мало има ствари које ће људе више одобровољити него кад им испричамо велику несрећу која нас недавно снашла."
- "Младима би главни предмет учења морао бити тај да науче подносити самоћу: она је наиме извор среће и душевног мира."
Н
- "Најсигурнији начин да не постанеш врло несретан је тај да не захтеваш да будеш врло сретан."
- "Највећа је од свих лудости – жртвовати своје здравље, ма шта то било; због стицања имовине, због напредовања у служби, због учености, због славе, а да о тој сласти и краткотрајним ужицима и да не говоримо. Шта више, здрављу треба све подредити."
- "Неко је, рецимо, млад, леп, богат и цењен, па се питамо, кад желимо да оценимо његову срећу, је ли због тога ведар; ако је, напротив, ведар, сасвим је свеједно је ли млад или стар, успаван или грбав, сиромашан или богат: он је сретан."
- "Ниједна лаж није толико дрска да се неки анонимни рецензент не би могао њоме послужити: па он није одговоран."
О
- "Он је врло недруштвен, то готово већ значи: Он је човек великих способности.
- "Оно што нас најнепосредније усрећује јесте ведрина ума. Ова особина је сама себи награда. Зато би развијање ведрине у себи ваљало ставити испред свих тежњи!"
- "Оно што се зна има двоструку вредност ако се уједно за оно што се не зна признаје да се не зна"
- "Оженити се значи своја права преполовити, а обавезе подуплати."
П
- "Пријатељ свих није ничији пријатељ."
- "Пријатељима лако опраштамо грешке које нас не погађају."
- "Пушемо балоне од сапунице што дуже можемо и што веће можемо , иако добро знамо да ће се распршити."
Р
- "Религија је штака за лоше државне установе."
- "Ретко се налази оно што је право, а још pеђе се цени."
С
- "Самоћа је судбина свих значајнијих духова."
- "Слободно време већине људи испуњено је или чулним уживањима и лудоријама или досадом и тупошћу."
- "Спојити уљудност са поносом право је мајсторство."
- "Судбина меша карте, а ми играмо."
У
- "У самоћи бедник осећа сву своју беду; велики дух сву своју величину."
- "У старости човек се боље чува од несреће, а у младости је боље подноси."
- "У сваком је случају боље да се разборитост покаже оним што се прешути него оним што се каже."
- "У свету углавном царује зло, а главну реч има глупост."
Ч
- "Част је, објективно гледано, мишљење других о нама, а субјективно, наш страх од тог мишљења."
- "Човеку који је интелектуално виши од других, самоћа пружа двогубу корист; прву, што је сам, и другу, што није са другима."