Готама Буда — разлика између измена

Извор: Викицитат
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 24: Ред 24:
{{cquote|[[Патња]] настаје из жудње за задовољствима, из жудње за постојањем, из заблуде да се смрћу све окончава.<ref>[http://www.yu-budizam.com/texts/veljacic/budizam/predgovor.html Čedomil Veljačić: Budizam]</ref>}}
{{cquote|[[Патња]] настаје из жудње за задовољствима, из жудње за постојањем, из заблуде да се смрћу све окончава.<ref>[http://www.yu-budizam.com/texts/veljacic/budizam/predgovor.html Čedomil Veljačić: Budizam]</ref>}}


{{cquote|За достигнуће истине особито је важан подвиг. Ко не изврши подвиг, тај неће ни достићи истину. Како се ко труди, тако и достиже истину. Зато је подвиг особито важан за достигнуће истине.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn095.html Govor Ćankiju]</ref>}}
{{cquote|За достигнуће [[истина|истине]] особито је важан подвиг. Ко не изврши подвиг, тај неће ни достићи истину. Како се ко труди, тако и достиже истину. Зато је подвиг особито важан за достигнуће истине.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn095.html Govor Ćankiju]</ref>}}


{{cquote|Ако неки човјек тврди: ‘То је моје увјерење', а изјава му је досљедна истини, из тога још не слиједи једностран закључак само је ово истина, а све је остало заблуда', јер истину увиђају само мудраци, и то сваки појединачно, сам за себе.<ref>[http://www.yu-budizam.com/texts/veljacic/budizam/nekoliko.html Čedomil Veljačić, NEKOLIKO SPORNIH TEMA U BUDDHINU STAVU PREMA RELIGIJI]</ref>}}
{{cquote|Ако неки човјек тврди: ‘То је моје увјерење', а изјава му је досљедна истини, из тога још не слиједи једностран закључак само је ово [[истина]], а све је остало заблуда', јер истину увиђају само мудраци, и то сваки појединачно, сам за себе.<ref>[http://www.yu-budizam.com/texts/veljacic/budizam/nekoliko.html Čedomil Veljačić, NEKOLIKO SPORNIH TEMA U BUDDHINU STAVU PREMA RELIGIJI]</ref>}}


[[Слика:Big Blue Marble - GPN-2002-000112.jpg|мини|144п|Овај свет је ништа по себи и за себе.]]
[[Слика:Big Blue Marble - GPN-2002-000112.jpg|мини|144п|Овај [[свет]] је ништа по себи и за себе.]]


{{cquote|Онај који се определио за живот [[дух]]а, треба да се клони две крајности. Једна је живот посвећен задовољствима и уживањима, што је ниско, неплеменито и некорисно. Друга је живот изложен мучењима, што је ружно, недостојно и некорисно. Ослобођени се удаљио од обе крајности зато што је открио прави пут који води сазнању, великој мудрости, узвишености, унутарњој светлости и нирвани.<ref>[http://www.yu-budizam.com/texts/veljacic/budizam/predgovor.html Čedomil Veljačić: Budizam]</ref>}}
{{cquote|Онај који се определио за живот [[дух]]а, треба да се клони две крајности. Једна је живот посвећен задовољствима и уживањима, што је ниско, неплеменито и некорисно. Друга је живот изложен мучењима, што је ружно, недостојно и некорисно. Ослобођени се удаљио од обе крајности зато што је открио прави пут који води сазнању, великој мудрости, узвишености, унутарњој светлости и нирвани.<ref>[http://www.yu-budizam.com/texts/veljacic/budizam/predgovor.html Čedomil Veljačić: Budizam]</ref>}}
Ред 190: Ред 190:
{{cquote|Човек вођен погрешним разумевањем, шта год да телом, говором или мишљу предузме, све намере, тежње и одлуке, сви његови изрази воље воде до онога што је неповољно, непријатно, непривлачно, штетно, болно. А зашто? Зато што је његово разумевање лоше. Исто као кад се семе горког краставца положи у влажну земљу, све материје које упије из тла доприносе његовој горчини, киселости, безукусности. А зашто? Зато што је семе лоше.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an01-296.html Jedna jedina stvar]</ref>}}
{{cquote|Човек вођен погрешним разумевањем, шта год да телом, говором или мишљу предузме, све намере, тежње и одлуке, сви његови изрази воље воде до онога што је неповољно, непријатно, непривлачно, штетно, болно. А зашто? Зато што је његово разумевање лоше. Исто као кад се семе горког краставца положи у влажну земљу, све материје које упије из тла доприносе његовој горчини, киселости, безукусности. А зашто? Зато што је семе лоше.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an01-296.html Jedna jedina stvar]</ref>}}


{{cquote|Међу свим тим брахманима нема ниједног брахмана, ниједног брахманског учитеља или учитељевог учитеља, све до седмог покољења, који може рећи: "Ја то знам, ја то увиђам: само је ово истина, а све остало је заблуда." А ни они који су у давним временима били брахмански мудраци, аутори светих химни и њихови преноситељи такође нису то о себи тврдили. Све то, Бхарадвађо, личи на поворку слијепаца који се држе један другог, а да ни први, ни средњи, ни посљедњи не види ништа.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn095.html Govor Ćankiju]</ref>}}
{{cquote|Међу свим тим брахманима нема ниједног брахмана, ниједног брахманског учитеља или учитељевог учитеља, све до седмог покољења, који може рећи: "Ја то знам, ја то увиђам: само је ово [[истина]], а све остало је заблуда." А ни они који су у давним временима били брахмански мудраци, аутори светих химни и њихови преноситељи такође нису то о себи тврдили. Све то, Бхарадвађо, личи на поворку слијепаца који се држе један другог, а да ни први, ни средњи, ни посљедњи не види ништа.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn095.html Govor Ćankiju]</ref>}}


{{cquote|Да, Каламе, нормално је што сумњате и у недоумици сте, јер недоумица је настала из онога што је сумњиво. Зато, Каламе, не дајте се завести оним што се препричава, ни што је постало традиција; ни тврдњама, ни зато што је у складу са светим књигама, ни логичким закључцима и домишљањима, ни зато што се по свему чини да је тако, ни зато што вам неко гледиште изгледа уверљиво, ни зато што тако каже испосник који вам је учитељ. Тек онда, Каламе, када сами увидите да су одређене ствари неповољне и погрешне, тек тада их напустите... А када сами увидите да су одређене ствари повољне и исправне, тек тада их прихватите и следите.<ref>[http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/rahula.pdf Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao]</ref>}}
{{cquote|Да, Каламе, нормално је што сумњате и у недоумици сте, јер недоумица је настала из онога што је сумњиво. Зато, Каламе, не дајте се завести оним што се препричава, ни што је постало традиција; ни тврдњама, ни зато што је у складу са светим књигама, ни логичким закључцима и домишљањима, ни зато што се по свему чини да је тако, ни зато што вам неко гледиште изгледа уверљиво, ни зато што тако каже испосник који вам је учитељ. Тек онда, Каламе, када сами увидите да су одређене ствари неповољне и погрешне, тек тада их напустите... А када сами увидите да су одређене ствари повољне и исправне, тек тада их прихватите и следите.<ref>[http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/rahula.pdf Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao]</ref>}}

Верзија на датум 7. јануар 2011. у 04:50

Свако је сам себи водич. Зар би ико други могао то бити?

Сидарта Гаутама, звани Буда, је био индијски филозоф и духовни учитељ, оснивач будизма.

Цитати

Овај свет је ништа по себи и за себе.
Ум је претеча свих ствари, ум их ствара и њима управља.
Монаси, све гори. Око гори. Ухо гори. Тело гори. Ум гори... Гори ватром страсти, ватром одбојности, ватром обмане.
Када га погоди осећај бола, неук човек осећа два бола, телесни и ментални. Али мудрац, када га погоди осећај бола осећа само један бол, телесни, али не и ментални.
Не знам, монаси, ниједан други облик који тако силно заокупи ум мушкарца као тело жене. Тело жене силно заокупи ум мушкарца.
Не чинити никакво зло, уздићи се у доброти, прочистити свој дух - то је поука свих буда.
Постоје четири начина да се скрене с пута. Скретање с пута због жудње. Скретање с пута због мржње. Скретање с пута због заблуде. Скретање с пута због страха.
Они који погрешно поступају телом, говором и мишљу остављају себе незаштићенима. Чак и ако их штите одреди бојних слонова, коњице, борних кола и пешадије, они су ипак незаштићени, јер је њихова заштита спољашња, а не унутарња.
Мржња се никад не смирује мржњом, већ једино њеним одсуством. Ово је вечни закон.
Из два добра разлога ја боравим у шуми, на пустом месту, у осами. Због угодног боравка овде и сада и из саосећања за будуће нараштаје.
Као што оштровид човек проматра мехуриће који пролазе реком Ганг и увиђа да су празни, шупљи и без суштине, тако подвижник проматра облике, опажаје, осећаје, склопове и свест.
Међу онима који на овом свету увек добро спавају ја сам један.
Постоје четири врсте светлости. Светлост Месеца, светлост Сунца, светлост ватре и светлост мудрости. Од те четири врсте светлости, најбоља је светлост мудрости.
Кад су струне превише затегнуте или превише лабаве, вина није наштимана ни погодна за свирање. Али кад су струне наштимане по мери, вина је спремна за свирање. Исто тако, превелик напор рађа немир, преслаб рађа лењост. Одреди праву меру свог напора, наштимај своје способности и засвирај своју мелодију!
Унутар овог ни два метра високог тела садржан је свет, настанак света, престанак света и пут који води до престанка света.[116]
Ја сам, пријатељу, преко ове бујице прешао не заустављајући се у месту и не јурећи сувише напред. Када сам се заустављао у месту, тонуо сам, али када сам јурио сувише напред упадао сам у вртлог. Тако сам прешао преко ове бујице не заустављајући се у месту и не јурећи сувише напред.

Извори

  1. Čedomil Veljačić: Usjev novovjerstva i kukolj narkotičara
  2. ILUZIJA
  3. Ništa
  4. Čedomil Veljačić, Problem ništavila u budističkoj filozofiji
  5. O nedokučivim stvarima
  6. Čedomil Veljačić, Budizam
  7. Čedomil Veljačić: Budizam
  8. Korena
  9. Čedomil Veljačić: Budizam
  10. Govor Ćankiju
  11. Čedomil Veljačić, NEKOLIKO SPORNIH TEMA U BUDDHINU STAVU PREMA RELIGIJI
  12. Čedomil Veljačić: Budizam
  13. Koncentracija
  14. Walpola Rahula, Čemu je Buda podučavao
  15. U trenutku
  16. Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao
  17. Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao
  18. Obeležja uslovljenoga
  19. Šta je dobrodošlo
  20. Razumevanje
  21. Govor Kaććāna-gotti
  22. Govor Upavāni
  23. Izobilje
  24. Žudnje
  25. Propoved o vatri
  26. Tako je govorio Buda (str. 37), Grafos, Beograd, 1989.
  27. Govor o uznemirenosti usled vezivanja
  28. Strela
  29. Govor o smrti
  30. Govor Nakulapiti
  31. Strela
  32. Strela
  33. Razgovor sa Mahalijem
  34. Ukorenjenost u čulnom utisku
  35. Osamljenje
  36. Za Migađalu
  37. Poređenje sa tkaninom
  38. Nebo (2)
  39. O oblicima
  40. Dugi govor o načinima postupanja
  41. Malo izlaganje o kammi
  42. Telesna kazna
  43. Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao
  44. Govor o Kokaliki
  45. Put ispravnosti
  46. Predmeti kontemplacije
  47. Put ispravnosti
  48. Poređenje sa planinama
  49. Savet Rāhuli u Ambalatthiki
  50. Govor Supavasi
  51. Govor o Kokaliki
  52. Poređenje sa testerom
  53. Sreća
  54. Neznanje
  55. Skretanje s puta (1)
  56. Put ispravnosti
  57. Telesna kazna
  58. Bitka (2)
  59. Privrženost
  60. Sam sobom zaštićen
  61. Put ispravnosti
  62. Pouka Kālāmama
  63. Saveti Sigali
  64. Budala
  65. Čedomil Veljačić: Karma - plod koji dozreva
  66. Poređenje sa testerom
  67. Poređenje sa tkaninom
  68. Jedna jedina stvar
  69. Govor Ćankiju
  70. Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao
  71. Izreka i razjašnjenje
  72. Oko
  73. Čedomil Veljačić, NEKOLIKO SPORNIH TEMA U BUDDHINU STAVU PREMA RELIGIJI
  74. Budale
  75. Kornjača
  76. Jedna stvar
  77. Put ispravnosti
  78. Govor Magandiyi
  79. Kratki govor o poređenju sa otiskom stope slona
  80. Udica
  81. Dugi govor o okeanu patnje
  82. Šakal
  83. Pjena
  84. Povod
  85. Govor Magandiyi
  86. Govor o ćupu meda
  87. Nemoguće
  88. Put ispravnosti
  89. Grupa dvojki
  90. Koja je korist?
  91. Govor Hatthaki (O prijatnom snu u senovitoj šumi)
  92. Put ispravnosti
  93. Govor Dhammiki
  94. Kratki govor u Assapuri
  95. Žrtveni kolač
  96. Dugi govor o poređenju sa srži stabla
  97. Polovina (svetačkog života)
  98. Obeležja
  99. Sjaj
  100. Dobri prijatelji
  101. Apattibhaya vaggo
  102. Govor asketi Sabhiyi
  103. Vrlo blistav
  104. Neprilagodljivo
  105. Neodložnost
  106. Drška od sekire (Brod)
  107. Za Sonu
  108. Put ispravnosti
  109. Drška od sekire (Brod)
  110. Drška od sekire (Brod)
  111. Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao
  112. Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao
  113. Govor Vaććhagotti o vatri
  114. Oluja
  115. Trulež
  116. Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao
  117. Telesna kazna
  118. Put ispravnosti
  119. Put ispravnosti
  120. O Ćundi (Sāriputtina smrt)
  121. Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao
  122. Razmatranje
  123. Želje koje je teško napustiti
  124. Put ispravnosti
  125. Sreća Plemenitog
  126. Kratki govor o ništavilu
  127. Govor Rohitassi
  128. Suze
  129. Majka
  130. Trava i grane
  131. Prelazak preko bujice
  132. Put ispravnosti