Вуди Ален

Постпје два типа људи на овоме свету – добри и лоши. Добри боље спавају, али чини се да лоши више уживају у сатима кад су будни.

Увијек ме разочарају моји филмови док завршавам монтирање и уређивање материјала. Почињем оптимистички, док пишем сценарио, али потребно је мноштво компромиса како ствари напредују. Ако бих поново гледао своје филмове био бих обогаљен разочарењем у толикој мјери да вјероватно никад не бих поново снимао

– у интервјуу за Тотал филм

Живот је као концентрациони логор... Не можеш да га напустиш а да не умреш.

Када би Бог могао да ми да неки знак да постоји... На пример, велику уплату на моје име у некој швајцарској банци.

Не могу предуго да слушам Вагнера.Одмах добијем порив да освојим Пољску.

Бог је или окрутан или потпуно неспособан.

Моје једино кајање у животу односи се на то што нисам неко други.

Не желим да постигнем бесмртност кроз свој рад...Желим да је постигнем кроз своје неумирање. Нећу да живим у срцима људи који су ме знали... хоћу да живим у свом стану!

Немојте да пљујете мастурбацију - то је секс са неким кога волиш!

Ако Бог постоји, надам се да има неки добар изговор.

И ја верујем да неко од горе гледа на нас, али, нажалост, знам да је у питању влада!

Два највећа мита која круже о мени јесу да сам интелектуалац јер носим ове наочаре и да сам уметник јер моји филмови губе новац.