Књига о Милутину — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 1: | Ред 1: | ||
== Не сме се апсити домаћин == |
== Не сме се апсити домаћин == |
||
*Боже, мислим се, свака ли уштва пандурска мисли да може везати човека и домаћина; они, богати, заборавили да су наши стари владаре убијали и протеривали, а пандуре везивали, у свињце затварали, сплачинама ранили и појили, па најпослије церићем у потиљак. |
*Боже, мислим се, '''свака ли уштва пандурска мисли да може везати човека и домаћина'''; они, богати, заборавили да су наши стари владаре убијали и протеривали, а пандуре везивали, у свињце затварали, сплачинама ранили и појили, па најпослије церићем у потиљак. |
||
*Уђем у начелство, како доликује - на мени све ново, ко да ћу на причес. '''Гуњ од сукна. Опанци нови, шес реди каиша. Прави Шумадинац.''' |
*Уђем у начелство, како доликује - на мени све ново, ко да ћу на причес. '''Гуњ од сукна. Опанци нови, шес реди каиша. Прави Шумадинац.''' |
||
*А што се моје капе тиче, није баш за скидање подесна - покажем му ја шајкачу. '''Ова капа је војничка, кажем, под њом сам ја све ратове ратовао ко и моји стари. Нама је, госн начелниче, вака капа на глави да је не би морали скидати и кад треба и кад не треба.''' |
*А што се моје капе тиче, није баш за скидање подесна - покажем му ја шајкачу. '''Ова капа је војничка, кажем, под њом сам ја све ратове ратовао ко и моји стари. Нама је, госн начелниче, вака капа на глави да је не би морали скидати и кад треба и кад не треба.''' |
Верзија на датум 17. јул 2007. у 13:17
Не сме се апсити домаћин
- Боже, мислим се, свака ли уштва пандурска мисли да може везати човека и домаћина; они, богати, заборавили да су наши стари владаре убијали и протеривали, а пандуре везивали, у свињце затварали, сплачинама ранили и појили, па најпослије церићем у потиљак.
- Уђем у начелство, како доликује - на мени све ново, ко да ћу на причес. Гуњ од сукна. Опанци нови, шес реди каиша. Прави Шумадинац.
- А што се моје капе тиче, није баш за скидање подесна - покажем му ја шајкачу. Ова капа је војничка, кажем, под њом сам ја све ратове ратовао ко и моји стари. Нама је, госн начелниче, вака капа на глави да је не би морали скидати и кад треба и кад не треба.
Поред ватре, увече, без ведла
- Е, имала би ја да лелечем и нарићем за већим јадом, ал ћутим. А то што је Милутин умро, и време му је. Руку на срце, није ни имао зашто да живи.
- Лука опет о освети, а мене, поштено да ти кажем, жив срам поједе, немам чим да послужим људе, на ваки дан, да попију Милутину за душу.
- ... све ја тако, волим ја што је он дошо и што Милутина има ко да жали, вако, насамо, кад дође и седне поред ватре, увече, без ведла.