Милан Јовановић Батут — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''[[w:Милан Јовановић Батут|Милан Јовановић Батут]]''' (1847-1940) био је лекар, универзитетски професор, утемељивач Медицинског факултета, уредник Српског архива за целокупно лекарство и листа [[w:Здравље (лист)|Здравље]]. Био је председник [[w:Српско лекарско друштво|Српског лекарског друштва]], Југословенског лекарског друштва, Друштва за чување народног здравља, Главног санитарног савета. |
'''[[w:Милан Јовановић Батут|Милан Јовановић Батут]]''' (1847-1940) био је лекар, универзитетски професор, утемељивач Медицинског факултета, уредник Српског архива за целокупно лекарство и листа [[w:Здравље (лист)|Здравље]]. Био је председник [[w:Српско лекарско друштво|Српског лекарског друштва]], Југословенског лекарског друштва, Друштва за чување народног здравља, Главног санитарног савета. |
||
{{цитирање |
|||
⚫ | |Хоћу нашу свест да пробудим. Почиње да се успављује – баш и према најродољубивијим дужностима. Мучно ми је ово питање начети. Па ипак не смем ни ту невољу прећутати. Шири се из дана у дан...а дубоко засеца у битне интересе нашег племена...Има томе већ скоро сто година, како је нашу земљу пропутовао славни француски писац [[Ламартин]]. Сретајући на сваком кораку тога пута густа јата наше чиле и здраве дечице, забележио је у свој дневник и ове речи: „Ето војника Милошевих!... Докле год жене буду плодне, биће слободних Срба у горама Шумадије!” Али је то – рекао бих – само лепа успомена из наше славне прошлости. Данас већ нико не може с правом рећи, да су наше жене плодне.}} |
||
{{цитирање |
|||
⚫ | |||
⚫ | |||
{{цитирање |
|||
⚫ | |||
⚫ | |||
{{цитирање |
|||
⚫ | |||
⚫ | |За [[деца|децу]] је од пресудна значаја и телесно и душевно стање њихових [[родитељ]]а у оном часу, кад их зачну. Тако је н. пр. доказано, да су деца, зачета у [[пијанство|пијаном]] стању, за време или после какве теже болести, после необичних премора или јачих душевних потреса, за време глади и т.д., слабија или иначе лошија него друга.}} |
||
{{цитирање |
|||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
{{Википедија|{{PAGENAME}}}} |
{{Википедија|{{PAGENAME}}}} |
Верзија на датум 17. април 2007. у 16:18
Милан Јовановић Батут (1847-1940) био је лекар, универзитетски професор, утемељивач Медицинског факултета, уредник Српског архива за целокупно лекарство и листа Здравље. Био је председник Српског лекарског друштва, Југословенског лекарског друштва, Друштва за чување народног здравља, Главног санитарног савета.
Хоћу нашу свест да пробудим. Почиње да се успављује – баш и према најродољубивијим дужностима. Мучно ми је ово питање начети. Па ипак не смем ни ту невољу прећутати. Шири се из дана у дан...а дубоко засеца у битне интересе нашег племена...Има томе већ скоро сто година, како је нашу земљу пропутовао славни француски писац Ламартин. Сретајући на сваком кораку тога пута густа јата наше чиле и здраве дечице, забележио је у свој дневник и ове речи: „Ето војника Милошевих!... Докле год жене буду плодне, биће слободних Срба у горама Шумадије!” Али је то – рекао бих – само лепа успомена из наше славне прошлости. Данас већ нико не може с правом рећи, да су наше жене плодне.
Привредна и обрамбена снага једнога народа не зависи само од његових телесних и душевних особина, него и од његове масе; од броја чланова његових
Стара је истина, да „два лоша избише Милоша”. Та истина вреди не само у суровој борби народа оружјем, него и мирној свакидашњој утакмици на свима пољима привредног и културног рада.
За децу је од пресудна значаја и телесно и душевно стање њихових родитеља у оном часу, кад их зачну. Тако је н. пр. доказано, да су деца, зачета у пијаном стању, за време или после какве теже болести, после необичних премора или јачих душевних потреса, за време глади и т.д., слабија или иначе лошија него друга.
Пијанство је порок, али нас горе трује и затире, него ма која болест, ма који други отров. Не трује само онога, који му се одаје, него и његово потомство. Затире му не само телео, него и душу.