Милош Црњански

Милош Црњански (1914)

Милош Црњански (26. октобар 1893 — 30. новембар 1977) био је српски књижевник, новинар, преводилац, критичар и дипломата. Истакао се као песник, приповедач, романсијер и публициста. Један је од најзначајнијих стваралаца српске књижевности 20. века. Убрајан је међу 100 најзнаменитијих Срба.

Види још:

Дневник о Чарнојевићу (1920)

Сеобе (1929)

Код Хиперборејаца (1966)

Роман о Лондону (1971)

Цитати

• Оно што нама треба, по нашем мишљењу, није симплицистички милитаризам, далеко од тога, него дух ратнички нашег народа, тотална раса, њени појмови за сва питања живота, њене традиције против снобизма, њена снага, немилосрдност душа.
  • Идеје, бр. 21, 6. април 1935.

• Највећа опасност за нас није у политичким тешкоћама, она је у нашој културној заосталости. Судар између наших патријархалних крајева и западњачке „културе” прелаз из херојског и хајдучког атавизма у крик западних, великоварошких „културних” тековина, ту је проблем. Ту ће бити извор трагедије, дегенерације, карикатура сељака и кретена.
  • Из чланка „Највећа опасност — културна заосталост”, Идеје, 18. мај 1935.

• Сада смо безбрижни, лаки и нежни,
  Помислимо како су тихи и снежни
  Врхови Урала.
  Растужи ли нас какав бледи лик,
  Што га изгубисмо неко вече,
  Знамо да, негде, неки бистри поток,
  Место њега тихо тече!
  • Суматра

• Човек који мање живи, а више мисли, постаје све хладнији и, као неки кристал, тврђи. Постаје иреалан. Пропушта светлост и она се у њему ломи као у некој призми.
  А понеки песник од тога полуди.
  • Код Хиперборејаца I

• И питам се откуд та страшна лакомисленост, којом се, у младости, одлази у страну земљу? Је ли то зато, што нам се чини да је живот дуг и да има времена да се вратимо?
  Они, што одлазе далеко, да се тамо населе, и, тобоже, нађу срећу, чему ли се надају? Зар не осећају да је све то само једна празна радозналост људска и нека врста старог, прастарог, лудила човековог, које су запазили већ и стари Грци.
  • Код Хиперборејаца I

• Могао бих и у Данској, и у Шведској, и у Норвешкој, да живим. Па и на Исланду. Свуд има добрих људи. Један други глас у мени, на то, довикује ми, да се варам. И, да среће нема ван оног места, где смо провели детињство и где смо се родили.
  • Код Хиперборејаца I

• Наш Бог је крв.
  • Химна

• И док звезде гаси ветар липа
  Ја се смрти дивим.
  Она ми се чини једина чиста
  И поносна судбина мушка.
  • Моја Раваница

• Слава ће доћи,
  Кад вас поведу убице.
  Кад реч вам буде крв, и пламен.
  Сунце ће вам обасјати лице,
  Кад види, да вас се змије не плаше,
  Но мајке ваше, мајке ваше.
  Робови сте док имате сузе,
  Част ваша беше што слободу узе,
  А вратит ће је мржња, грех, и камен.
  • Робовима, строфа 7-9.

• Ако вас живот боли,
  Ако вас неко воли,
  Ја вам честитам.
  • Госпођи Х., строфа 5.

• Они убиством одговарају на све. Убиство? Где су сад богиње уметности, голишаве жене са лабудовим кљуном међу стиснутим бедрима, сонети златни и хиљаду хиљада голих жена, кубета и богова, песника и мајмуна?
  • Дневник о Чарнојевићу

• Није у питању шовинизам. У питању је Сунце.
  • Код Хиперборејаца II, „Бели медвед се буди”