Пређи на садржај

Тесна кожа 2

Извор: Викицитат
Па не иду људи у Турску, Пантићу! Они ʼоће у Јевропу, а ти иʼ вучеш назад.

Тесна кожа 2 је други наставак филмског серијала Тесна кожа, снимљен је 1987. године.

Творац: Синиша Павић и Љиљана Павић Режија: Милан Живковић и сарадник режије Вуксан Луковац Сценарио: Милан Живковић

Димитрије Пантић

[уреди]
  • Па сад се банке не пљачкају пиштољима, будало једна, него меницама, меницама!
  • Пун свет инвеститора само се треба сударити с њима.

Срећко Шојић

[уреди]
  • Другови, долази време ћорке. Упозоравам. У ћорку ће ускоро да се иде ко̂ сад у кафану што се иде.
  • Па не иду људи у Турску, Пантићу! Они ʼоће у Јевропу, а ти иʼ вучеш назад.
  • Шта је с тебе Пантићу?
  • Мућко̂ сам, јесам, али… нисам ја мућко ко̂ ови што мућкају. Ја сам мућко̂ у складу с прописи.
  • Сузи, ћуре моје мало, иди одмори се мало.

Ђоле

[уреди]
  • У Америци сам научио да свој новац не бацам тек тако.
  • Прво сто сам науцио у Америци, јесте да постујем време.
  • …и још нешто сам веома интересантно научио у Америци: за један долар могу да убијем.

Дијалози

[уреди]
Другови, долази време ћорке! Упозоравам. У ћорку ће ускоро да се иде ко̂ сад у кафану што се иде.
Шојић: Другови, неће да може овако. Неће слонче у лонче, тако народ каже. — Је лʼ имамо ми кворум?
: Имамо, али Пантић није ту.
Шојић: Није важно. — Другови, крајње је време да се у ово предузеће одлучи и да се донесе одлука: ʼоће ли овде да се понаша домаћински илʼ ће неко да напипа ћорку?
Глишић: Је лʼ то друг директор прети?
Шојић: Другови, долази време ћорке! Упозоравам. У ћорку ће ускоро да се иде ко̂ сад у кафану што се иде.

Шојић: Ја сам овлашћено лице, Пантићу.
Пантић: А шта сам ја?
Шојић: Ти си будала Пантићу, и боље је да ћутиш, јер стално причаш о Турцима.
Пантић: А о чему друго да причам?
Шојић: Па не иду људи у Турску, Пантићу! Они ʼоће у Јевропу, а ти иʼ вучеш назад.

Шојић: Шта је с тебе Пантићу? Шта ћеш ти у мој кревет. Имаш ти свој кревет.
Пантић: Хрчеш, не могу да спавам!
Шојић: Ако патиш од несанице Пантићу, који мој ђоку узимаш спаваћа кола?

Пантић: На том радном месту можеш и ноћу да спаваш.
Бранко: [раздражљиво] Како да спавам? Како да радим? Како да чувам банку? Спавајући, је ли?
Пантић: Па сад се банке не пљачкају пиштољима, будало једна, него меницама, меницама! [пође да устане, али ипак седа] Тамо можеш да спаваш до миле воље.

Адвокат Мићко: Ако ћеш у неку ћорку можеш мирно да спаваш.
Шојић: А је лʼ ја морам у ћорку?
Адвокат Мићко: Па ја нисам гатара.
Шојић: Па адвокат си знаш професију.
Адвокат Мићко: Мућкао си.
Шојић: Мућко̂ сам, јесам, али… нисам ја мућко̂ ко̂ ови што мућкају. Ја сам мућко̂ у складу с прописи.
„Шта прима?”
„Па… Звечећу монету.”
„Само звечећу?”
„Није, Ђоле. И шуштећу.”

Ђоле: Слушај, у Америци сам научио да свој новац не бацам тек тако.
Шојић: Па не бацаш Ђоле. Не бацаш Ђоле, то је… Дао си за Словенце, сад дај и за Пантића.
Ђоле: Колико?
Шојић: Одређену своту, Ђоле.
Ђоле: Кажи колико. [вади бележницу]
Шојић: Е, Ђоле, Ђоле, Ђоле. С папири не радимо, не примамо папири. Ти папирићи, менице, чекови, то не прима.
Ђоле: Шта прима?
Шојић: Па… Звечећу монету.
Ђоле: Само звечећу?
Шојић: Није, Ђоле. И шуштећу.

Улоге

[уреди]

Спољашње везе

[уреди]