Студентске демонстрације у Југославији 1968.
Велике студентске демонстрације у Југославији биле су део таласа демонстрација који је 1968. захватио велики број земаља.
Цитати
[уреди]„...Ми смо стигли до уверења да је велики број, око 90 процената студената, поштена омладина о којој ми нисмо водили довољно рачуна, о којој смо ми гледали само као у ученике/ђаке у школама, и којој још увек није време да се укључи у друштвени живот наше социјалистичке заједнице. То је било погрешно. Ми смо њих оставили саме. Ту своју грешку ми сагледавамо, и ми смо је утврдили и на данашњој сједници. На данашњој сједници дошло је до врло озбиљне дискусије. И нема ниједног човека, у којима има 55-годишњих другова, ни код једнога се није, како да кажем, разликовало мишљење: по питању решавања студентских проблема, по питању решавања овога материјалнога стања студената, по питању решавања запослења оних студената који завршавају факултете, у питању богаћења разних људи, у питању разних несоцијалистичких појава као што је грађење приватних фабрика — најенергичније је то осуђено, и те ствари се неће дозволити. Ми другови, смо низ пута говорили о томе да треба водити бригу о човјеку, али ја мислим да су толико засјениле те разне инвестиције, разна трвења у питању инвестиција, засјењују и у очима, и у мислима људи, да су они заборавили човјека. А ми без човјека не можемо стварати објекте, не можемо. Неки кажу: "Ово је одраз онога што се догађа у Француској, шта се догађа у Немачкој, шта се догађа у Чешкој, и тако то. Није то тачно, није то одраз тога. То је одраз оне наше слабости које су се нагомилале, и које ми данас морамо решавати, а не кривити сада шта ја знам — неке утицаје из вани и тако даље. Ја мислим, обраћам се друговима и другарицама, радницима и радницама, нашим студентима, обраћам се њима, са тиме да нам помогну са конструктивним постављањем и решавања свих тих питања." (Јосип Броз Тито)”
