Смрт Марка Краљевића
Да се Марку за гроб не разнаде,
Да се њему душмани не свете.
Смрт Марка Краљевића је српска народна епска песма о смрти легендарног јунака Марка Краљевића коју је Вук Караџић записао од Филипа Вишњића, а сличну песму је Сима Милутиновић записао од Петра Вукановића из Мораче под насловом Смрт Маркова. Поред њих постоје и друге песме и прозна предања о смрт Марка Краљевића, али и веровање да је и данас жив.
Цитати
[уреди]
Ево има сто и шесет љета
Како сам се с тобом састануо,
Још ми никад посрнуо ниси,
А данас ми поче посртати,
Посртати и сузе ронити:
Нека Бог зна, добро бити не ће,
Хоће једном бити према глави,
Јали мојој, јали према твојој.
- Поранио Краљевићу Марко
У неђељу прије јарког сунца,
Покрај мора Урвином планином.- 1—3
- „Даворʼ, Шаро, даворʼ добро моје!
Ево има сто и шесет љета
Како сам се с тобом састануо,
Још ми никад посрнуо ниси,
А данас ми поче посртати,
Посртати и сузе ронити:
Нека Бог зна, добро бити не ће,
Хоће једном бити према глави,
Јали мојој, јали према твојој.”- Марко Краљевић, 9—17
- Бʼјела вило, грло те бољело!
Како бих се са Шарцем растао,
Кад сам прошʼо земљу и градове,
И обишʼо Исток до Запада,
Та од Шарца бољег коња нема,
Нит’ нада мном бољега јунака?
Не мислим се са Шарцем растати
Док је моје на рамену главе.”- 26—33
- Ал’ му бʼјела одговара вила:
„Побратиме, Краљевићу Марко!
Теби нитко Шарца отетʼ не ће.
Нит’ ти можеш умријети, Марко,
Од јунака ни од оштре сабље,
Од топуза ни од бојна копља,
Ти сʼ не бојиш на земљи јунака;
Већ ћеш, болан, умријети, Марко,
Ја од Бога од старог крвника.”- 34—42
- Лажив свʼјете, мој лијепи цвʼјете!
Лʼјеп ти бјеше, ја за мало ходах!
Та за мало, три стотин’ година!
Земан дође, да свʼјетом промʼјеним.- 68—71
- Узе Марко перна буздована,
Узе њега у десницу руку,
Па га баци с Урвине планине
А у сиње у дебело море,
Па топузу Марко бесједио:
„Кад мој топуз из мора изишʼо,
Онда ʼваки ђетић постануо!”- 90—96
- Књигу пише Краљевићу Марко:
„Когођ дође Урвином планином
Међу јеле студену бунару,
Те затече онђе дели-Марка,
Нека знаде, да је мртав Марко;
Код Марка су три ћемера блага,
Каква блага? Све жута дуката,
Један ћу му ћемер халалити,
Што ће моје тʼјело укопати,
Други ћемер нек се цркве красе,
Трећи ћемер кљасту и слијепу,
Нек слијепи по свијету ходе,
Нек пјевају и спомињу Марка.”- 100—113
- Кад игуман опазио Марка,
На ђакона десном руком маше:
„Лакше, синко, да га не пробудиш,
Јер је Марко иза сна зловољан,
Па нас може оба погубити.”- 135—139
- Мисли мисли проигуман Васо,
Ђе би мртва саранио Марка,
Мисли мисли, све на једно смисли:
Мртва Марка на свог коња врже,
Па га снесе мору на јалију,
С мртвим Марком сједе на галију,
Одвезе га право Светој гори,
Извезе га под Вилиндар цркву,
Унесе га у Вилиндар цркву,
Чати Марку, што самртну треба,
На земљи му тʼјело опојао,
Насред бʼјеле цркве Вилиндара
Онђе старац укопао Марка,
Биљеге му никакве не врже,
Да се Марку за гроб не разнаде,
Да се њему душмани не свете.- 151—166
Цитати о Смрти Марка Краљевића
[уреди]- Његову смрт заодео је гуслар у тајанство паганских времена: прорицање виле загоркиње, гатање у огледалу сеновите воде… Имао је затим смелости да песми о умирању великог јунака прикључи хумор.
- Пјесма о његовој смрти у Урвини планини љепша је по идеји својој и има у себи нешто ефективније, по мало и побожније. Њему Вила јавља, да он не може погинути од људске руке, то је за једног јунака најбоље и највише, што се да рећи. Он сам себе спрема за смрт, као јунак с болом али с поносом и са жељом, да његов вјерни пратилац не буде понижен сијече његову главу и ломи своје оружје, и онда, као добар Хришћанин, препоручује се цркви и умире у слободи божијој, под танким јелама на Урвини планини. У пјесми тој, која је и по идеји и по форми пуна оне просте, класичне љепоте народне поезије, ја видим достојан свршетак једне грандиозне епопеје живота.
- Владимир Ћоровић, Марко Краљевић у српским народним приповијеткама (1909)
