Светли гробови

Бејасте ли, браћо моја млада,
Да лʼ бејасте ви на гробљу када,
Ај на гробљу, на голему?
— Та увек смо ми на њему.

Даруј, Боже, благослова,
Да вас здружи братска слога,
Заветнике, који сʼ купе
Око гроба Ђуринога!

Светли гробови (1879) назив је родољубиве и мисаоне песме романтичарског песника Јована Јовановића Змајаи антологијско остварење српске поезије. Песма је написана поводом комеративног скупа који су организовали београдски гимназисти 25. јануара 1879. у корист прикупљања новчаних прилога за породицу преминулог песника Ђуре Јакшића.

Цитати

• Бејасте ли, браћо моја млада,
  Да лʼ бејасте ви на гробљу када,
  Ај на гробљу, на голему?
  — Та увек смо ми на њему.
  Гробље јʼ земља ко̂м се ходи;
  Гробље јʼ вода ко̂м се броди;
  Гробље — врти и градине;
  Гробље — брда и долине,
  Свака стопа:
  Гроб до гроба.
  • строфа 1.

• Милионе прогутала јʼ тама,
  Црна тама многих тисућлећа,
  Нико их се више и не сећа,
  — Но по деком увек гори свећа.
  Илʼ је свећа, илʼ је име светло,
  Илʼ су дела која се не гасе,
  Па редове недогледног гробља
  Својим зраком красе.
  • строфа 2.

• „Де ја стадох — ти ћеш поћи!”
  „Што не могох — ти ћеш моћи!”
  „Куд ја нисам — ти ћеш доћи!”
  „Што ја почех — ти продужи!”
  „Још смо дужни — ти одужи!”
  • строфа 3.

• И ти паде, драги брате!
  — „Нисам, децо, вас док траје!”
  Је лʼ ти борба била тешка?
  „Покушајте, милина је!”
  Шта си хтео? — куд си пошо̂?
  „Тамо куд се стићи мора!”
  Зар је вера тако јака?
  „Увек јача од злотвора!”
  • строфа 4.

• А ко беху они диви,
  Који су те напред звали,
  Који су те ојачали,
  Који су ти крила дали?
  — „То бејаху идеали!
  Без њих нема виша лета
  Над облаком мрака густа,
  Без њих би се малаксало,
  Без њих би се брзо пало,
  Свет би био гроб без цвета,
  Живот празан — младост пуста!”
  • строфа 4.

• Даруј, Боже, благослова,
  Да вас здружи братска слога,
  Заветнике, који сʼ купе
  Око гроба Ђуринога!
  • строфа 6.