Јован Дучић — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
25 бајтова додато ,  пре 9 година
== Цитати ==
=== О животу ===
{{cquote|Кад се узме колико на свету има глупака, лудака, подлаца и безличних људи, човек изгуби сваку љубав за живот у тако отровном ваздуху.}}
{{cquote|Непријатељи, то су само наши прерушени пријатељи које од нас дели само какав неспоразум или предрасуда.}}
{{cquote|Ко мисли да је срећан, он је заиста срећан.}}
{{cquote|Хрвати су најхрабрији народ на свету, не зато што се никога не боје, већ зато што се ничега не стиде.}}
{{cquote|Кад би младост имала филозофију старца, не би било на свету ни једног сунчаног дана.}}
{{cquote|Свет подноси старца само ако је богат или духовити.}}
{{cquote|Из користољубља се људи одричу отаџбине, породице и вере.}}
{{cquote|Није жалост што често рђави и глупи људи ипак добро живе; жалост је само кад глупи и зли људи отму места паметним и честитим.}}
{{cquote|Треба имати много мудрости, па знати остарети без ружноће, без пакости и без туге - три кобне ствари које иду заједно.}}
{{cquote|Нико није сујетан на своју младост, нити се осећа да је пресрећан зато што је млад; а свако је, напротив, и несрећан и очајан кад је стар.}}
{{cquote|Ко смисао живота није тражио, тај није живео, али ако га је тражио, никад није био довољан срећан.<ref>Политикин Забавник, 26. март 2010, број 3033, страна 67.</ref>}}
{{cquote|У самоћи нема мржње: осамити се значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље. Ако је човек филозоф, он се предаје самоћи да би знао цену живота, виши смисао о свету, и да би пришап божанству. Само малог човека самоћа направи болесником, и она његову душу отрује сумњама и испуни страхом. Има света који се не сме обрнути сам у шуми, и који у страху од самоће залута на отвореном пољу. За самоћу треба бити снажан и духовитији него за највиши свет једног друштва.<ref>„Градови и Химере“ („Писма из Италије“)</ref>}}
 
=== О човеку ===
{{cquote|Кад се узме колико на свету има глупака, лудака, подлаца и безличних људи, човек изгуби сваку љубав за живот у тако отровном ваздуху.}}
{{cquote|Непријатељи, то су само наши прерушени пријатељи које од нас дели само какав неспоразум или предрасуда.}}
{{cquote|Хрвати су најхрабрији народ на свету, не зато што се никога не боје, већ зато што се ничега не стиде.}}
{{cquote|Из користољубља се људи одричу отаџбине, породице и вере.}}
{{cquote|Није жалост што често рђави и глупи људи ипак добро живе; жалост је само кад глупи и зли људи отму места паметним и честитим.}}
{{cquote|Тврдице су обично велики плашљивци. Тврдице нису тврди само у питању новца, него и у питању пријатељства и доброте. Они су ситничари и завидљивци; и као што тешко неком пруже златну монету, исто су тако уздржљиви и да другима учине услугу, макар и речју. Човек тврдица, то је инкарнација не само једног порока, него је то збир неколико порока, од којих је његова шкртост само њихова највиднија манифестација.}}
{{cquote|Можда је права срећа што поједини људи не знају како о њима мисли остали свет. Човек живи целог живота и у обманама о себи, и у предрасудама о другима, а то можда чини суму његове среће на овој земљи. Један велики део света живи на тај начин спокојно у својој лажи као свилена буба у својој свиленој чаури.}}
{{cquote|Најбоље ћете човека ценити по ономе што он уради баш случајно и несвесно, а не по ономе што ради размишљено и намерно. Јер да кажемо у парадоксу: слепа природа јесте једини видовити разум.}}
{{cquote|У самоћи нема мржње: осамити се значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље. Ако је човек филозоф, он се предаје самоћи да би знао цену живота, виши смисао о свету, и да би пришап божанству. Само малог човека самоћа направи болесником, и она његову душу отрује сумњама и испуни страхом. Има света који се не сме обрнути сам у шуми, и који у страху од самоће залута на отвореном пољу. За самоћу треба бити снажан и духовитији него за највиши свет једног друштва.<ref>„Градови и Химере“ („Писма из Италије“)</ref>}}
 
=== О љубави ===
377

измена

Мени за навигацију