1984

1984., роман Џорџа Орвела.

Први део

• ВЕЛИКИ БРАТ ТЕ ПОСМАТРА (I.1)
• РАТ ЈЕ МИР
  СЛОБОДА ЈЕ РОПСТВО
  НЕЗНАЊЕ ЈЕ МОЋ (I.1)
• Перо му је било са уживањем клизило по глатком папиру и остављало за собом, крупним и уредним великим словима:
  ДОЛЕ ВЕЛИКИ БРАТ
  ДОЛЕ ВЕЛИКИ БРАТ
  ДОЛЕ ВЕЛИКИ БРАТ
  ДОЛЕ ВЕЛИКИ БРАТ
  ДОЛЕ ВЕЛИКИ БРАТ
• Под кестеном сенке дуге,
  Продадосмо једно друго.
  Једно друго без капаре,
  Продадосмо за две паре.

Трећи део

• „Друже! Официру!” завапи. „Немојте ме тамо! Зар вам нисам већ рекао све? Шта још желите да знате? Све ћу вам признати, све! Само ми реците шта хоћете и одмах ћу вам признати. Напишите и потписаћу — што год хоћете! Само не собу сто један!”
• „Радите са мном шта год хоћете!” крикну. „Већ ми недељама не дајете хране. Докрајчите ме, пустите ме да умрем. Стрељајте ме. Обесите ме. Осудите ме на двадесет пет година. Хоћете да вам издам још неког? Само реците кога хоћете, учинићу све што затражите. Свеједно ми је ко, свеједно ми је шта ћете му радити. Имам жену и троје деце. Најстаријем нема ни шест година. Доведите их све пред мене и закољите: стајаћу и гледаћу. Само не у собу сто један.”
• „‚Ко контролише прошлост, контролише будућност; ко контролише садашњост, контролише прошлост’”, послушно понови Винстон.
• Хоћеш да ти кажем зашто смо те довели овамо? Да те излечимо! Да те учинимо нормалним! Молим те да схватиш, Винстоне, да нико кога доведемо овамо не излази из наших руку неизлечен! Нас не занимају ти глупави злочини које си починио. Партију не занима отворени чин: једино до чега је нама стало јесте мисао. Ми се не заустављамо на томе да уништавамо своје противнике; ми их мењамо.
• Маска му се навлачила на лице. Жица му се очеша о образ. А онда — не, то није било олакшање, само нада, сићушан комадић наде. Прекасно, можда прекасно. Но само једно биће на које може да пренесе своју казну — једно једино тело које може да гурне између себе и пацова. И поче избезумљено да урла, да понавља из свег гласа:
  „Џулији! Џулији! Не мени! Џулији! Свеједно ми је шта ћете јој! Искидајте јој лице, одерите је до костију. Не мени! Џулији! Не мени!”
• Али било је у реду, све је било у реду, борба је била завршена. Био је извојевао победу над собом. Волео је Великог Брата. (III.6)