Питер Шафер

Извор: Викицитат
(преусмерено са Питер Левин Шафер)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Wikipedia:sr
Википедија има чланак под именом:


Сер Питер Левин Шафер, CBE (енгл. Sir Peter Levin Shaffer, CBE; Ливерпул, 15. мај 1926. — Корк, 6. јун 2016) био је енглески драматург и сценариста бројних награђиваних представа, од којих је неколико претворено у филмове. Најпознатије су му драме The Royal Hunt of the Sun (1964), Equus (1973) и Amadeus (1979).

Такође погледајте и филмску адаптацију Amadeus (1984).

Цитати[уреди]

Одабрани[уреди]

  • „Човек се попе на Анде.”
The Royal Heart of the Sun, Act I, sc. viii. (1964).
/понекад се погрешно цитира као „Они пређоше Анде.”/
  • „Пробама представе речи се чине стварнијима. Извођењем представе чине се апстрактнијима.”
Equus (Harmondsworth: Penguin, [1973] 1984), p. 8.
  • „Трагедија очигледно не лежи у сукобу Доброг и Зла, већ у судару између двеју различитих врста Доброг...”
Equus (Longman, [1973] 1993), p. 11.
„Трагедија, за мене, није конфликт између добра и зла, него између две различите врсте добра.”
— интервју са Мајком Вудом за Центар за уметности Вилијан Инџ[1]
  • „Ако је Лондон акварел, Њујорк је уље на платну.”
The New York Times, April 13, 1975.
  • „Своје стварно детињство, за разлику од своје адолесценције, нисам провео у Лондону.”

Сви[уреди]

  • „Невоља је [што] ако сами не потрошите свој живот, други га потроше уместо вас.”
  • „И заиста, ја мислим да је један од најбољих водича ка сазнању ко сте — и мислим да га деца користе све време у ову сврху — фантазија.”
  • „Што око не види, срце не жали, зар не?”
  • „Страст, видите, може да уништи доктор. Не може да је створи.”
  • „Своје стварно детињство, за разлику од своје адолесценције, нисам провео у Лондону.”
  • „Гледање италијанске опере, сви ти мушки сопрани [који] криче, глупи дебели парови [који] колутају очима. То није љубав, то је обично смеће.”
  • „Најбоља Моцартова дела не могу чак нимало да се измене без умањивања [вредности].”
  • „Рођен сам у Ливерпулу у Енглеској, и живео сам тамо првих девет година свог живота.”
  • „Мислим да су представе, као [и] књиге, ’ендемске’. Израсту из пишчева тла и места о коме пише. Мислим, не можете их измештати, знате.”[2]
  • „Мислим да сам имао фантазије о томе да постанем глумац. У ствари, знам да јесам.”
  • „Мислим да људи данас заиста имају тенденцију да криве своје родитеље за све.”
  • „Све што осећамо је направљено од Времена. Све лепоте живота су њиме обликоване.”
  • „Библиотекари као раса имају тенденцију да буду досадни.”
  • „Трагедија, за мене, није конфликт између добра и зла, него између две различите врсте добра.”
  • „Не можете увек пустити људе да раде по свом.”
  • „Веома је, веома тешко за драматурга да напише сцену у којој младић има своје прво дубоко искуство секса са девојком коју је сматрао неизмерно привлачном, поптуно бива задовољен у овом чину те устаје и [одлази да] тимари много коња.
  • „Љубав је једини пролаз из затвора до нас самих.”
  • „Ја говорим за све медиокритете у свету. Ја сам њихов шампион. Ја сам њихов светац заштитник.”[3]
  • „Све што сам икада желео било је да певам Богу. Удовољио ми је тој чежњи, а потом ме учинио немим.”
  • Фигаро је лоша представа. Потпирује мржњу међу класама. У Француској, није изазвала ништа [друго] до горчину. Моја драга сестра, Антоанета, пише ми да почиње да се боји свог сопственог народа.”
  • „Стекао сам, током година [проведених] на Кембриџу, неколико веома добрих пријатеља Американаца, а Америка ми се доимала — обећаном земљом у сваком смислу те речи, земљом слободе од забрана и ограничења које сам осећао у Енглеској.”
  • „Црна комедија је фарса која се игра у мраку, као што знате, са свим светлима упаљеним. То је кинеска конвенција мењања светлог и тамног, и то тачно где се неко налази у одређеном моменту у представи.”
  • „Ако је Лондон акварел, Њујорк је уље на платну.”
  • „Пробама представе речи се чине стварнијима. Извођењем представе чине се апстрактнијима.”
  • „Сви су се уздали у стари језик и старе претпоставке, запрежући да одскоче тим копитима на сасвим нову стазу а ја једини сумњивац овде. Не могу то да видим, јер моја едукована, просечна глава стоји под погрешним углом. Не могу да скочим јер ми ђем то не дозвољава, а сама моја основна сила — моја коњска снага, ако желите — премала је.”
  • „Можете ли да замислите ишта горе шта неко неком може да учини од тога да га лиши оног што обожава?”
  • „Божанство није деструктивно, Мартине. Ја знам то. Не знам. Само знам да је то срж његовог живота. Шта то још он има? Једва да може читати. Не познаје физику или инжењерство да на свету учини за њега нешто стварно. Нема слика да му покажу како су други уживали у томе. Нема музике осим телевизијских џинглова. Нема историје осим прича очајне мајке. Нема пријатеља. Нити једно дете да му исприча виц или му помогне да се упозна мало боље. Он је модерни грађанин за којег друштво не постоји.”[4]
  • „Гледај... иди кроз живот и зови га својим — својим животом — прво мораш да болиш властити бол. Бол који је јединствен за тебе. Не можеш се само потопити у обични суд и рећи ’Сад је доста!’...”
  • „Он ће бити ослобођен од лудила. Шта онда? Осећаће се прихватљивим! Шта онда? Да ли мислиш да осећања као што их он има могу једноставно да се залепе [негде друго], као фластери? Причврсте на друге објекте које ми одаберемо? Погледај га! ... Моја жеља је можда да овог дечака учиним ревносним мужем — брижним грађанином — обожаваоцем апстрактног и Бога који уједињује. Моје достигнуће, међутим, пре ће да направи духа!”
  • „Ти имаш своје речи, а ја имам своје.”
  • „Никад не знате баш шта ће подстрекнути вашу машту, или нешто што вас неће остављати у миру, неће пустити на миру, а ово је био [случај] са мном.”
  • „Изванредна је ствар око Моцарта то што вас никад не измори... никада ме не замара, и он не... не [да не] замара само мене, то је прејака реч.”
  • Нормално је добар осмех у дечјим очима — [све] у реду. Оно је такође [и] мртвачки поглед код милиона одраслих.”
  • „Добро је ништа у пећи уметности.”
  • „Ђавола не чини оно што Мамица каже, или што Татица каже. Ђаво је тамо.”
  • „Какве користи, на крају крајева, има од човека, ако не да научи Бога Његове лекције?”[5]
  • „Дете се рађа у свету феномена који су сви једнаки по својој моћи да поробљавају.”
  • „Био сам саучесник у сопственој фрустрацији.”
  • „Све што је моја супруга икада понела са Медитерана — из те непрегледне интуитивне културе — биле су четири флаше Кјантија за лампе, те два порцеланска магарца за зачине означена са Sally и Peppy.”[6]
  • „Видео сам највреднију ствар. То је Њујоршка јавна библиотека. Имали су оригиналу куцану копију The Importance of Being Earnest — све четири њена акта.”
  • „Ја бих се кладио да је сваки препад кроз историју у ком је земља која врши инвазију прогласила да доноси бољитак за окупиране заснован на лажи.”
  • „Одгојен сам у ортодоксној јеврејској кући. Мислим да никад нисам имао нити један разговор са родитељима о вери. То је било једноставно нешто лагано уведено.”
  • „Део мене је увек завидан људима који живе у садашњости и одржавају се у смислу спонтаности. Чак и пси имају капацитет: увек желе да учествују у нечему, а ја често тај елеменат немам у себи.”
  • „Својевремено је постојала одређена снисходљивост према Моцарту. Његова музика се сматрала угодном. Био је порцеланска фигура [која] свира порцеланско чембало.”
  • „Мислим [на] вероватно први филм који има музику као свог главног лика.”[7]
  • „Али прва објављена ствар коју сам урадио била је детективска прича, детективски роман, и то сам ово написао сам.”
  • „Изгледају тако експектативни, а онда изгледају тако депресивни... то је била друга велика лекција коју ме научила The Royal Hunt of the Sun, била је дубинска префињеност коју драма с маскама може да постигне, да наравно, публика уопште није видела маске како се мичу.”
  • „Конкистадори и њихови следбеници били су веома груби људи, и били су опседнути златом и сребром. Били су несвесни запањујућих постигнућа цивилизације Инка.”
  • „Откријем шта мислим како пишем. То може да буде и застрашујуће узбудљиво и веома опасно, зато што када погледате своје речи касније, запитате се, ’Да ли ја заиста мислим ово, или само правим вербалне обрасце?’.”
  • „Ја заиста верујем да је проучавање организације, чак и у облику проучавања организације детективске приче, веома, веома драгоцено за драматурга, драматурга који тек треба да процвета.”[8]
  • „Реторика је кључна за лика. То је вербална музика комада.”
  • „Наша функција као драматурга до неке је мере да публику наведемо да гледа својим ушима, зато што филмови чине да видимо својим очима много боље.”
  • „Уметност и књижевност су моје сурогатне религије.”[9]
  • „У Лондону, Equus је изазвао сензацију јер је била представљена окрутност према коњевима; у Њујорку, јер је наводно представљена окрутност према психијатрима.”
  • „Ми... наш рат је почео 3. септембра 1939, инвазијом Пољске од стране Немачке, а самим тим је велико стање опасности у Енглеској у то време, са бомбардовањима, изискивало евакуацију деце.”
  • „Ствари рђају, знате, као срце. Мој кардиолог је рекао: ’То је пумпа; користи је — то је једини савет који имам да ти дам.’ Исто је и у драматургији. Не теоришите много. Чините.”[10][11][12][13][14][15]

Референце[уреди]

  1. Wood, Mike. „Interview transcript with Peter Shaffer”. ingecenter.org. William Inge Center for the Arts. Архивирано из оригинала на датум 4. 2. 2012. Приступљено 10. 11. 2016. 
  2. „Peter Shaffer Quotes and Sayings”. inspiringquotes.us. p. 1. Архивирано из оригинала на датум 10. 11. 2016. Приступљено 10. 11. 2016. 
  3. „Peter Shaffer Quotes and Sayings”. inspiringquotes.us. p. 2. Архивирано из оригинала на датум 10. 11. 2016. Приступљено 10. 11. 2016. 
  4. „Peter Shaffer Quotes and Sayings”. inspiringquotes.us. p. 3. Архивирано из оригинала на датум 10. 11. 2016. Приступљено 10. 11. 2016. 
  5. „Peter Shaffer Quotes and Sayings”. inspiringquotes.us. p. 4. Архивирано из оригинала на датум 10. 11. 2016. Приступљено 10. 11. 2016. 
  6. „Peter Shaffer Quotes and Sayings”. inspiringquotes.us. p. 5. Архивирано из оригинала на датум 10. 11. 2016. Приступљено 10. 11. 2016. 
  7. „More Quotes of Peter Shaffer”. ICanQuotes. p. 1. Архивирано из оригинала на датум 10. 11. 2016. Приступљено 10. 11. 2016. 
  8. „More Quotes of Peter Shaffer”. ICanQuotes. p. 2. Архивирано из оригинала на датум 10. 11. 2016. Приступљено 10. 11. 2016. 
  9. „More Quotes of Peter Shaffer”. ICanQuotes. p. 3. Архивирано из оригинала на датум 10. 11. 2016. Приступљено 10. 11. 2016. 
  10. „More Quotes of Peter Shaffer”. ICanQuotes. p. 4. Архивирано из оригинала на датум 10. 11. 2016. Приступљено 10. 11. 2016. 
  11. „Best Quotations by Peter Shaffer”. quotes.as. p. 1. Архивирано из оригинала на датум 10. 11. 2016. Приступљено 10. 11. 2016. 
  12. „Best Quotations by Peter Shaffer”. quotes.as. p. 2. Архивирано из оригинала на датум 10. 11. 2016. Приступљено 10. 11. 2016. 
  13. „Best Quotations by Peter Shaffer”. quotes.as. p. 3. Архивирано из оригинала на датум 10. 11. 2016. Приступљено 10. 11. 2016. 
  14. „Peter Shaffer > Quotes”. Goodreads. p. 1. Архивирано из оригинала на датум 10. 11. 2016. Приступљено 10. 11. 2016. 
  15. „Peter Shaffer > Quotes”. Goodreads. p. 2. Архивирано из оригинала на датум 10. 11. 2016. Приступљено 10. 11. 2016. 

Спољашње везе[уреди]