Отаџбина

Косовски божури, Надежда Петровић

Отаџбина (арх. отечество, отачаство) је земља очева (предака) неког народа. Назива се још и домовином.

А · Б · В · Г · Д · Ђ · Е · Ж · З · И · Ј · К · Л · Љ · М · Н · Њ · О · П · Р · С · Т · Ћ · У · Ф · Х · Ц · Џ · Ш

Б

• Отаџбина наша са патње је знана,
  Лутајући ми је носимо у себи;
  Она је у крви наших вечних рана,
  И, кушам те, судбо, такву је погреби!
  • Милутин Бојић, Без узвика (1917), строфа 2.

• Напред у победу, за краља и отаџбину.
  • Петар Бојовић

В

• Домовина, то су: жеље, тајне,
  Магла што преко поља плови;
  То су наше бајке бескрајне,
  Домовина — то су сви наши снови!
  • Душан Васиљев, Домовина, строфа 4.

• Љубав према Отаџбини је прва љубав и последња љубав после љубави према Богу, то је ватра која се пали кад засветли дан у којем наш поглед сја као небесни пламен, то је као дан крштења божанским капцима дечјих очију, као шум зоре у ушима тек отвореним, то је ваздух који као цвет испуњује груди, пролећни ваздух испуњен мирисом румени.
  • Пол Верлен, Срећа (1905)

Г

• Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате дакле, да се бринете за животе ваше, они више не постоје.
  • Из говора мајора Драгутина Гавриловића браниоцима Београда (1915)

Д

• Немогуће се уопште одрећи отаџбине и родног краја, а да се човек не одрече и самог себе.
  • Јован Дучић, Градови и химере

• Највиши степен човековог учешћа, то је у стварима отаџбине, јер је отаџбина збир свих других љубави и осећања.
  • Јован Дучић, Благо цара Радована (1932)

Е

• Ми припадамо оној отаџбини коју ниједан непријатељ никада неће моћи да освоји, нити да разруши.
  • Јулијус Евола, Orientamenti, undici punti, стр. 35.

И

• Нека друга земља у срећи сија,
  Мени си ти увек најмилија.
  Нек другу земљу богатство кити,
  у теби волим сиромах бити.
  Сем тебе никуд не тражим блага
  Србијо драга
  • Војислав Илић, Домовина, строфа 1.

• Нек туђе небо радост пролама,
  Нек туђе горе јече с песмама,
  Ја волим, мајко, у теби бити,
  Па макар моро̂ и сузе лити.
  Ван тебе нећу среће ни блага,
  Србијо драга
  • Војислав Илић, Домовина, строфа 3.

• Домовино, домовино,
  Где аманет чуваш знан?
  Да те није успавала
  Нашег доба слава сјајна
  Те почиваш мртви сан?
  Домовино, домовино,
  Зашто скриваш поглед свој?
  То се хоре наши гласи,
  Својом крвљу што су спасли
  Од срамоте образ твој!
  • Драгутин Илић, У туђини, строфа 3. и 4.

Ј

• Алʼ један израз, једну мисао,
  Чућеш у борбе страшној ломљави:
  „Отаџбина је ово Србина!”
  • Ђура Јакшић, Отаџбина (1875), строфа 3.

• Ако викну свеци с неба:
  „Нека земље, у рај амо!”
  Ја ћу: „Мени рај не треба,
  Отаџбину хоћу само.”
  • Сергеј Јесењин, Ој, Русијо, драга моја (1914), строфа 5.

• Отаџбино моја мила,
  Најмилије биће моје,
  Ја сам сретан кад сам никô
  На слободне груди твоје.
  • Мило Јововић, Отаџбини (1902), строфа 1.

• Отаџбино моја мила,
  Ти једино моје благо,
  У наручја твоја слатка,
  Умрʼјет ми је вазда драго.
  • Мило Јововић, Отаџбини (1902), строфа 3.

К

• Отаџбина је њива на којој се непрестано сије и жање: ми жањемо што су сијали наши преци, а сијемо да имају шта жети наши потомци.
  • Петар Кочић

Њ

• Оно што се чини зло мојему отачаству, оно је моје собствено зло.
  • Петар II Петровић Његош, из писма Јеремију М. Гагићу, године 1836. на Цетињу

С

• За љубов отаџбине своје никаква жртва није велика. Зар би се ти размишљавао за своју земљу живот изгубити?
  • Јован Стерија Поповић, Скендербег, дејство прво, 5.

• Немој венут млад Србине
  Усред твоје домовине
  Не дај се тако туги
  И надежду сву не губи
  Погледат ће с неба Бог
  На вас — цели Српски Род.
  • Гени Рода и млади Србин (1846), строфа 4.

• Није Србин духом клонô
  Јошт од њега стрепи враг
  Бог ће дати одбраниће
  Домовине своје праг.
  • Милица Стојадиновић Српкиња, Мајско јутро (1849), строфа 7.

Р

• О мани се туђа света,
  Код куће је, веруј, боље,
  Ман’ се, драги, пута клета,
  Ман’ се зноја и невоље…
  • Бранко Радичевић, Драги (1843), строфа 2.

• И ево Ти се тешком клетвом кунем:
  Звезданим плавим небом нада собом,
  И земљом, где ћу мртав сам да трунем —
  Животом својим, земаљским, и гробом,
  Животом вечним — и распетим Богом,
  Да нећу више грешит се о Тебе:
  По твом ћу путу ићи чврстом ногом,
  Заборавити на самога себе!
  • Велимир Рајић, Отаџбини, строфа 6. и 7.

• Ондашњој омладини је, ипак, отаџбина била изнад свега, па, када би се нашла у опасности, прекинула би све расправе и сједињена придружила се браниоцима земље. Управо су код те омладине наишле на најдубљи одјек оне племените, али у то време још, изгледа, неостварљиве идеје. Зато се и идеја о уједињењу све браће у једну слободну земљу нарочито неговала међу младима. Идеја о ослобађању Јужне Србије од турског јарма толико је одушевила омладину да су млади сељаци, студенти, занатлије итд. ступали у четничке редове да јуначки гину од стоструко јачих турских снага.
  • Арчибалд Рајс, Чујте Срби! Чувајте се себе

• Ја ћу дати живот, отаџбино моја,
  Знајући шта дајем и зашто га дајем.
  • Милан Ракић, На Газиместану, строфа 6.

• Домовина се брани лепотом
  И чашћу и знањем
  Домовина се брани животом
  И лепим васпитањем.
  • Љубивоје Ршумовић, Домовина се брани лепотом, строфа 4.

Ц

• Неким људима се отаџбина смањује, учини се да је цео свет њихова отаџбина, а на крају многи помисле да су у питању два-три пријатеља, неколико кућа, воћњак, и небо изнад главе.
  • Бранислав Црнчевић, Дневник једног…

• И питам се откуд та страшна лакомисленост, којом се, у младости, одлази у страну земљу? Је ли то зато, што нам се чини да је живот дуг и да има времена да се вратимо? Они, што одлазе далеко, да се тамо населе, и, тобоже, нађу срећу, чему ли се надају? Зар не осећају да је све то само једна празна радозналост људска и нека врста старог, прастарог, лудила човековог, које су запазили већ и стари Грци.
  • Милош Црњански, Код Хиперборејаца (1966)

Ш

• Остајте овдје!… Сунце туђег неба,
  Неће вас гријат кô што ово грије;
  Грки су тамо залогаји хљеба
  Гдје свога нема и гдје брата није.
  • Алекса Шантић, Остајте овдје… (1896), строфа 1.

• И мој дух без мира, ко̂ тица са грана,
  Узвија се, лети пут далеких страна,
  У завичај мио…
  Алʼ ја, сморен путник, утјехе не стекоʼ —
  Домовина драга, како си далеко!
  • Алекса Шантић, У туђини (1900), строфа 3.

• И свуда гдје је српска душа која,
  Тамо је мени отаџбина моја,
  Мој дом и моје рођено огњиште.
  • Алекса Шантић, Моја отаџбина (1908), строфа 4.

Пословице

„Гди нам је добро, онде и отечество. (Српска народна пословица)”

„Не жалимо живот, алʼ жалимо отечество. (Руска народна пословица)”

„За отечество – главе положимо. (Руска народна пословица)”

„За отечество живот подајмо. (Руска народна пословица)”